SAD su dva puta stali na stranu Rusije u glasanju u Ujedinjenim nacijama povodom obeležavanja treće godišnjice ruske invazije na Ukrajinu, ističući promenu stava Trampove administracije o ratu.

Prvo, SAD su se usprotivile evropskoj rezoluciji koja osuđuje akcije Moskve i podržava teritorijalni integritet Ukrajine – glasajući protiv i na isti način, kao Rusija i zemlje uključujući Severnu Koreju i Belorusiju na Generalnoj skupštini UN (UNGA) u Njujorku…

Zatim su SAD izradile i glasale za rezoluciju u Savetu bezbednosti UN koja poziva na prekid sukoba, ali nije sadržala kritiku Rusije.

Savet bezbednosti je usvojio rezoluciju ali su dva ključna saveznika SAD, Velika Britanija i Francuska, bile uzdržane nakon što su na njihove pokušaje da izmene formulaciju uloženo veto.

Rezolucije UN su podnete dok je francuski predsednik Emanuel Makron posetio predsednika Donalda Trampa u Beloj kući u pokušaju da odgovori na njihove oštre razlike u vezi sa ratom.

U četvrtak će novog američkog lidera posetiti i britanski premijer Sir Keir Starmer.

Trampova Bela kuća preokrenula je transatlantsku alijansu, zaslužujući naklonost Moskve i bacajući sumnju na američku dugoročnu posvećenost evropskoj bezbednosti.

Taj raskol je u ponedeljak otkriven na podu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija od 193 člana, dok su američke diplomate poticale svoju ograničenu rezoluciju žaleći za gubitkom života tokom „rusko-ukrajinskog sukoba“ i pozivajući na njegovo brzo okončanje.

Evropske diplomate podnele su detaljniji tekst, okrivljujući Rusiju za njenu punu invaziju i podržavajući suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine.

„Moramo ponovo da potvrdimo da agresiju treba osuditi i diskreditovati, a ne nagraditi“, rekla je zamenica ukrajinskog ministra spoljnih poslova Marijana Beca.

Članovi Generalne skupštine UN podržali su evropsku rezoluciju sa 93 glasa, ali izvanredno, SAD nisu bile uzdržane, već su zapravo glasale protiv, zajedno sa Rusijom, Izraelom, Severnom Korejom, Sudanom, Belorusijom, Mađarskom i 11 drugih država, uz 65 uzdržanih.

Generalna skupština UN je takođe usvojila američku rezoluciju ali tek, nakon što je ona izmenjena tako da uključuje jezik, koji podržava Ukrajinu, što je dovelo do toga da su SAD bile uzdržane.

Republikanski senator Džon Kertis, rekao je da je “duboko uznemiren”, glasanjem “koje nas je stavilo na istu stranu sa Rusijom i Severnom Korejom”.

“Ovo nisu naši prijatelji. Ovo držanje je dramatičan pomak, od američkih ideala slobode i demokratije”, napisao je on na X-u.

Glasanje je bilo “u suprotnosti sa našom dugogodišnjom podrškom demokratiji”, rekla je bivša predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi.

Bivši ukrajinski ministar ekonomije Timofij Milovanov rekao je da je izbor, da se prikloni Rusiji nameran.

„Ovo više nije samo retorika ili politički teatar“, rekao je on.

Na mnogo moćnijem 15-članom Savetu bezbednosti UN, neizmenjena američka rezolucija – koja je pozivala na prekid sukoba, ali nije sadržala kritiku na račun Rusije – usvojena je sa 10 glasova, a uzdržane su bile Velika Britanija, Francuska, Danska, Grčka i Slovenija.

Vršilac dužnosti američkog izaslanika u UN, Doroti Kamil Ši, opisala je rezoluciju SAD kao „jednostavnu istorijsku izjavu… koja gleda unapred, a ne unazad.

Rezolucija se fokusira na jednu jednostavnu ideju: okončanje rata”.

Retko kada su SAD bile toliko u sukobu sa svojim navodnim evropskim saveznicima.

Otkako je Rusija napala Ukrajinu pre tri godine, Savet bezbednosti je bio u ćorsokaku zbog moći Rusije, jedne od njenih pet stalnih članica, da stavi veto na bilo koju rezoluciju.

Iz tog razloga GS UN je bio glavni forum za debatu o ratu. Ali njegove rezolucije nisu pravno obavezujuće za države članice, za razliku od onih Saveta bezbednosti.

Borba.Info

Srpskom dobrovoljcu Aleksandru Jokiću, koji se bori na strani Rusije, preti deportacija i dugotrajna zatvorska kazna zbog učešća u specijalnoj operaciji, javio je na Telegram kanalu poslanik Državne dume Aleksandar Hištajn.

Dobrovoljacu iz Srbije koji se bori za ruske interese u Severnom vojnom okrugu preti deportacija u otadžbinu, gde će biti osuđen na 25 godina zatvora po članu „Najamništvo“, napisao je on.

Narodni poslanik je rekao da je Jokić učestvovao u oslobađanju Mariupolja i u borbama kod Ugledara, gde je ranjen.

Prema rečima Hištajna, borac je odlikovan Georgijevskim krstom 1. i 3. stepena, kao i medaljom „Za oslobođenje Mariupolja“.

Istovremeno, Jokiću je četiri puta uskraćeno rusko državljanstvo zbog toga što je sklopio ugovor sa DNR, a ne sa Ministarstvom odbrane, napomenuo je Hištajn.

„Postoji pravni sukob koji treba da se reši, jer nemamo pravo da napuštamo ljude u nevolji koji, rizikujući svoje živote, brane našu zemlju“, naglasio je narodni poslanik.

On je dodao da će se za volontersku podršku obratiti Glavnoj upravi za pitanja migracija Ministarstva unutrašnjih poslova.

Webtribune.rs