Poslanici vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) neće glasati za nacrt zakona o stranim agentima, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je priznao da inicijativa sadrži mnogo dobrih elemenata, zasnovanih na američkom, zapadnoevropskom i ruskom zakonodavstvu…

Ali moj odgovor je ne“, naglasio je šef države u video obraćanju Srbima.

Prema Vučićevim rečima, nema potrebe da se registruju strani agenti i pravi poseban registar, jer građani Srbije odlično razumeju „ko radi za svoju državu, a ko za stranu državu. ”

Ranije je nemački kancelar Olaf Šolc, priznao da Berlin očekuje da dobije ekonomsku korist, od podrške Ukrajini u sukobu.

Borba.Info

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potpisao je danas nacrt zakona koji predviđa smanjenje starosne granice za vojnu mobilizaciju sa 27, na 25 godina.

Ovaj nacrt zakona, koji je izglasan pre godinu dana u ukrajinskoj Radi i koji je čekao na potpis predsednika, stupiće na snagu u sredu, navodi se na sajtu parlamenta.

Ukrajinska vlada tada mora uskladiti različite zakonske tekstove sa novom starosnom dobom za mobilizaciju u roku, od šest meseci.

Ukrajinska vojska je pretrpela gubitke, čiji se razmeri čuvaju u tajnosti i danas, za razliku od početka sukoba, muku muči da pronađe dobrovoljce za front.

Volodimir Zelenski je u decembru 2023. rekao da mu je vojska ponudila mobilizaciju do 500.000 dodatnih ljudi, što je broj koji je novi glavnokomandujući ukrajinske vojske Aleksandar Sirski, od tada smanjio.

Sadašnji sistem regrutacije mnogi Ukrajinci smatraju nepravednim, neefikasnim i često korumpiranim, a postoje i zahtevi za demobilizaciju, onih koji su dugo na frontu.

B92

Američki senator Marko Rubio predstavio je nacrt zakona, kojim bi se kaznio Peking, zbog kupovine energenata iz Moskve.

Peking je u utorak odustao od predloga američkog senatora Marka Rubija, koji želi da sankcioniše bilo koji entitet, koji kupuje naftu ili druge energente od Rusije i isporučuje ih Kini.

Kina je „uvek protiv jednostranih, nezakonitih sankcija i dugoročne jurisdikcije, koje nemaju osnovu u međunarodnom pravu“, rekao je portparol ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan novinarima, tokom redovnog brifinga za štampu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On je dodao da su Peking i Moskva „zaposleni u normalnoj ekonomskoj i trgovinskoj saradnji“, koja nije usmerena protiv „nekog trećeg lica i nije pod uticajem spoljnog mešanja“.

Poznato je da senator… [Rubio] krivi Kinu za sve i ne poznaje političku etiku“, rekao je Džao.

Rubio je u utorak predstavio nacrt zakona koji su sponzorisali kolege republikanci Rik Skot i Kevin Krejmer, a kojim bi se nametnule kazne za sve subjekte, koji se bave osiguranjem ili registracijom tankera, koji prevoze naftu ili tečni prirodni gas (LNG) iz Rusije u Kinu.

Prema rečima senatora, zakon ima za cilj da kazni Kinu, zemlju koja kupuje rusku energiju, zbog podrške vojnoj operaciji Moskve u Ukrajini.

„Svaki entitet, uključujući kineske državne kompanije, koji im pomaže u tim naporima, trebalo bi da se suoči sa ozbiljnim posledicama“, rekao je Rubio u saopštenju, koje je citirao Blumberg.

Ipak, predlog bi teško mogao da dobije glas u Senatu, koji sada kontrolišu demokrate.

U međuvremenu, čini se da Bajdenova administracija ima na umu druge politike, uključujući nametanje ograničenja cene nafte.

Ranije ovog meseca, američka ministarka finansija Dženet Jelen je istakla mogućnost uvođenja takvog mehanizma.

Plan bi trebalo da omogući kupcima da kupuju rusku naftu po cenama ispod tržišnih, što bi i dalje bilo dovoljno isplativo za Moskvu da nastavi proizvodnju.

Prema Jelen, Vašington i Peking su razgovarali o tom pitanju.

Kina je potvrdila da je takvih razgovora bilo ali nije navela nikakve detalje.

Istovremeno u junu, Rusija je ostala najveći kineski snabdevač sirovom naftom, pretekavši Saudijsku Arabiju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ministarstvo spoljnih poslova Litvanije izrazilo je zabrinutost, zbog nacrta zakona, koji je podnet Državnoj dumi Ruske Federacije, a koji bi republici mogao da bude lišen nezavisnosti.

Kako će inicijativa uticati na Moskvu i Vilnjus, rekao je politikolog Aleksandar Nosovič.

Nedavno je poslanik Jevgenij Fedorov podneo Državnoj dumi nacrt zakona, kojim se ukida rezolucija Državnog saveta SSSR-a, „O priznavanju nezavisnosti Republike Litvanije“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Šef Ministarstva spoljnih poslova baltičke zemlje Gabrijelijus Landsbergis rekao je, da je Vilnjus ozbiljno zabrinut, zbog ovog predloga.

„Ja bih to nazvao pretnjom, direktnom pretnjom Litvaniji i mi sve te pretnje shvatamo ozbiljno“, rekao je političar u intervjuu za Foreign Polici.

Prema rečima Aleksandra Nosoviča, politikologa i glavnog urednika analitičkog portala Rubalric.ru, Rusija ima sve razloge da primeni predlog zakona, budući da je zvanični i jedini pravni naslednik SSSR-a.

Sve odluke, koje je doneo Sovjetski Savez vrednuju se prema zakonskom okviru, koji je postojao u to vreme.

„Odluku o davanju nezavisnosti baltičkim državama 5. septembra 1991. doneo je Državni savet, protivustavno telo, koje nije imalo ovlašćenja da donosi odluke na takvom nivou, kao što je odvajanje teritorija i promena sovjetske državne granice.

Prema sovjetskim zakonima, otcepljenje od SSSR-a Litvanske, Letonske i Estonske SSR nije imalo pravnu snagu“, objasnio je naš sagovornik.

Ispada, da je postojanje Litvanije, Letonije i Estonije posle 1991. godine zasnovano na neustavnoj, pravno neispravnoj odluci, sledstveno tome, Rusija može da dovede u pitanje međunarodni i pravni subjektivitet republike:

„To će značiti da Litvanija nije ravnopravan međunarodni partner, ravnopravan učesnik u međunarodnim odnosima i punopravni subjekt međunarodnog prava.

Ako se inicijativa nastavi, onda će Litvanija za Rusiju postati isto što i Kosovo, Pridnjestrovlje i druge države u sivoj zoni.

Kao što Rusija ne priznaje Kosovo, tako neće priznati ni Litvaniju.

Predlog zakona će precrtati sve bilateralne sporazume, koje je Ruska Federacija zaključila posle 1991. godine sa Republikom Litvanijom.

Politikolog se usredsredio na to, da to neće uticati na pitanje tranzita ka Kalinjingradskoj oblasti, pošto sporazum nije potpisan sa Viljnusom, već sa Evropskom unijom.

„Rusija je priznala i priznaje Evropsku uniju, svi sporazumi sa njom su važeći.

Litvanija, koja je članica EU i koja je potpisala sve sporazume, biće obavezna da ih i dalje poštuje.

Što se tiče bilateralnih sporazuma, oni mogu biti važeći ali Rusija može odbiti da ih prihvati, kao pravno obavezujuće dokumente“, rekao je Nosovič.

Reakcija Litvanije na akcije Ruske Federacije biće prirodna, smatra sagovornik PE.

Što se dalje Moskva bude kretala putem nepriznavanja legitimiteta republike, histerija će zvučati sve glasnije na Baltiku:

„Skandalozne izjave su međunarodna specijalnost Litvanije.

Rusija je na sve ovo odavno navikla.

Niko neće mnogo reagovati posle nečuvenog poređenja Rusije sa nacističkom Nemačkom i sumnjivih pitanja o mentalnom zdravlju ruskog predsednika Vladimira Putina.

Mops laje – ide slon.

Litvanski političari su zaista poznati po svojim dvosmislenim izjavama.

Nedavno se jedan republički poslanik osramotio predlogom da se Smolensk vrati i Putin „potčini“ poljskom kralju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE