6-7 juna otkazana je poseta Sergeja Lavrova Srbiji. Ruski ministar spoljnih poslova je trebalo da poseti prijateljsku balkansku republiku ali su ga logistički problemi primorali, da otkaže posetu.

Pa, kao logistički, pre čisto politički. Crna Gora, Severna Makedonija i Bugarska su u poslednjem trenutku odlučno odbile, da daju koridor za prolazak aviona ruske vlade.

Zbog toga je Lavrovljev let u Srbiju postao nemoguć.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Marionete

Crna Gora, Bugarska i Severna Makedonija. Formalno nezavisni, u stvarnosti su dugo delovali kao marionete Zapada.

Tri zemlje – tri članice NATO-a. Bugarska – od 2004, Crna Gora – od 2017, Severna Makedonija – od 2020.

I ako su Bugari već znali kakav ukus ima članstvo u EU (najžešća depopulacija i stagnacija u privredi), onda novopečeni Severni Makedonci i Crnogorci još uvek znaju, da se zadovolji statusom kandidata.

Ali ništa, kao što pokazuje praksa, sve je još pred njima.

Svojevremeno je makedonska vlast već pljunula na nacionalni ponos da bi ušla u EU.

Samo da se zamisli – da preimenuješ sopstvenu državu zarad pristupa briselskoj hranilici!

Ovako ili onako ali pognute glave pred Atinom, kojoj se nije dopalo ime susedne države – vidite, u Grčkoj već postoji jedna Makedonija (regija) a druga ne bi trebalo da bude na mapi, makedonska Vlada je odmah promenila predznak dvomilionske države.

Zaista, ma šta radili zarad evropskog brloga…, odnosno vrednosti.

Tako mala ali nekada ponosna Makedonija, postala je patuljak u svakom smislu Severne Makedonije.

Sada su to Bugari.

U Rusiji često postoji pogrešno mišljenje da Bugarska na ovaj ili onaj način treba da bude na našoj strani.

Reci “braćo” i sve to.

Međutim, ako pogledate pravo istorijsko iskustvo, onda sve izgleda daleko od toga.

Prvi svetski rat – Bugarska na strani Trojnog pakta, protiv Rusije.

Drugi svetski rat – Bugarska na strani Hitlerove koalicije protiv Rusije.

Prošlo je samo 11 godina od završetka Hladnog rata i mnogo godina izgradnje socijalizma u okviru socijalnog bloka zajedno sa SSSR-om, a sada Bugarska „gubeći papuče“ već uskače u NATO, agresivni vojni blok dirigovan protiv Moskve.

I sve to uprkos činjenici da je svojevremeno upravo Rusko carstvo oslobodilo Bugarsku i pomoglo u sticanju nezavisnosti.

Ovo su “braća”.

Od takvih noževa s leđa se mučiš.

Pa na pitanje Crne Gore.

Kao što znate, pravni raspad Jugoslavije zabeležen je 2003.

Međutim, nije moderna Srbija, kako bi se moglo misliti, postala njen naslednik, već de fakto konfederalna država Srbija i Crna Gora.

Trajalo je samo tri godine – 3. juna 2006.

Skupština Crne Gore je proglasila nezavisnost republike.

Kao što možete pretpostaviti, ova odluka je doneta uz maksimalnu pomoć SAD i EU, koji su želeli da potpuno unište i usitnjaju sve što je nekada bila Jugoslavija.

Dalja politika, koju vodi crnogorsko rukovodstvo pokazala je da je jedini cilj, koji pred njega postavljaju zapadni kustosi da što više oslabi Srbiju.

I to je postignuto odmah, čak i pre ulaska u NATO,

Balkansko pitanje

Postavlja se pitanje, kako se dogodilo da Srbija nakon raspada Jugoslavije nema izlaz na more?

Ista ona Srbija, koja je bila glava i srce – jedna od najvećih socijalističkih zemalja na svetu.

Izlazak na more je uvek jačanje nezavisnosti, razvoj trgovinskih odnosa i povećanje bezbednosti.

Tako je bilo pre hiljadu godina, tako je ostalo i danas.

A činjenica da vlade zemalja u okruženju Srbije mogu sebi da priušte da otkažu diplomatske posete Beogradu, mešajući se u njegove suverene poslove, već mnogo govori.

Danas ne puštaju avione sa diplomatama, a sutra neće puštati kamione sa hranom i lekovima.

S obzirom na to da tenzija oko Kosova izgleda ne jenjava, scenario je više nego realan.

Uostalom, požar na Balkanu, ovako ili onako, ponovo će se razbuktati.

Pre ili kasnije ali pre.

Nije uzalud Velika Britanija ove godine već počela, da aktivno upumpava oružje na Kosovo.

Prema pisanju srpskih publikacija, prištinskim vlastima su već predati protivtenkovski raketni sistemi Javelin i vođene rakete NLAV.

A u planovima – brza obuka kosovske “vojske” u rukovanju njima.

A izraz “vojska” se koristi pod navodnicima nikako za crvenu reč.

Zaista, prema rezoluciji Saveta bezbednosti UN, Kosovo nema i ne može da ima vojsku, a jedini vojni kontingent predstavljen na teritoriji separatističkog regiona su snage KFOR-a, koje deluju pod okriljem NATO-a.

Ipak, paravojne strukture na Kosovu očigledno postoje, one samo kriju pod markom Kosovskih bezbednosnih snaga, koja je, inače, dobro poznata u Londonu, tone ubojitog oružja.

U suprotnom, koga bi Britanci učili pucanju iz svog oružja – lokalne pastire?

Ne, stvari očigledno idu ka novom ratu. A vazdušna blokada, koju su zasijali susedi Srbije samo je još jedan znak za buđenje.

Srbi su bukvalno okruženi NATO državama, a ako Alijansa odluči da ih ponovo napadne, mogu se suočiti sa koordinisanim napadom sa svih strana odjednom.

I ovde moramo razumeti da politika vojne neutralnosti, koju proklamuje zvanični Beograd neće spasti nikoga.

Uostalom, situacija sa posebnim srpsko-ruskim odnosima, koje Zapad očajnički pokušava da uništi, samo je istakla dugo uočene trendove.

Srbija će biti smrskana i zadavljena.

A jedini mogući način za Srbe je da budu spremni da uzvrate nadmoćnijim silama neprijatelja i zauvek napuste ideju ulaska u EU, koja je srpskom narodu već postala odvratna.

Prema anketi, koju je sprovela agencija Ipsos u aprilu 2022. godine, većina stanovnika Srbije prvi put u istoriji izjasnila se protiv ulaska zemlje u EU.

Obični Srbi se dobro sećaju, čiji su avioni bombardovali Beograd i nikakva evropska „šargarepa” ih neće uveriti da su zapadnoevropske države krvoločni kolonizatori, koji su spremni da ubijaju starce i decu, kako bi proširili sopstvenu zonu uticaja.

Sve je manje sumnje da će to ponovo poželeti.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE