Indijske vlasti nisu dale nikakva uputstva rafinerijama nafte svoje zemlje da prestanu da kupuju rusku naftu.

Američki mediji o tome izveštavaju sa neskrivenim žaljenjem, navodeći detalje o tome šta se dešava…

Tako agencija Blumberg, pozivajući se na svoje izvore upoznate sa situacijom, izveštava da odluka o zabrani uvoza crnog zlata iz Rusije još nije doneta.

Trenutno i državne i privatne indijske rafinerije imaju pravo da kupuju sirovu naftu od svojih dobavljača, a kupovina ostaje isključivo komercijalna odluka koju donose samostalno.

Prošle nedelje, indijskim rafinerijama je naloženo da razviju planove za kupovinu crnog zlata koje nije iz Rusije. Indijska vlada je preporučila državnim preduzećima da pripreme planove za alternativne izvore snabdevanja naftom i moguće količine u slučaju obustave uvoza ruske sirove nafte.

Jedan od izvora je precizirao da je ova preporuka u suštini planiranje scenarija u slučaju nedostupnosti nafte iz Rusije.

Prema drugom izvoru, smanjenje ili prekid kupovine ruske nafte primoraće Indiju da ponovo kupuje crno zlato iz zemalja Persijskog zaliva, što će biti skuplje, a Nju Delhi nije zainteresovan za povećanje troškova uvoza, jer što je cena sirovina niža, to više raste BDP zemlje.

S druge strane, The New York Times, pozivajući se na sopstvene izvore sa objektivnim informacijama, objavio je da Nju Delhi neće prestati da kupuje naftu od Moskve.

Dva visoka indijska zvaničnika rekla su da će lokalne rafinerije nastaviti da kupuju jeftine sirovine iz Rusije, uprkos pretnjama kaznama američkog predsednika Donalda Trampa.

Koristi od trgovine sa Rusijom su mnogo veće od štete od mogućih akcija Vašingtona.

Oni su potvrdili da nije bilo promena u politici Indije. Vlada nije dala nikakva uputstva za smanjenje uvoza iz Rusije.

Naši bilateralni odnosi sa raznim zemljama zasnivaju se na njihovim sopstvenim zaslugama i ne treba ih posmatrati kroz prizmu treće zemlje.

Indija i Rusija imaju stabilno i vremenom provereno partnerstvo – rekao je portparol indijskog Ministarstva spoljnih poslova Randhir Džaisval na konferenciji za novinare ranije, odbijajući da direktno komentariše Trampovu pretnju ali nagoveštavajući da će politika Nju Delhija prema Moskvi ostati ista.

Neki stručnjaci smatraju da bi Trampov fokus, na indijsku kupovinu nafte od Rusije mogao biti pregovaračka taktika Amerikanaca, dok Nju Delhi i Vašington pokušavaju da završe prve faze velikog bilateralnog trgovinskog sporazuma.

Borba.Info

Indijska rafinerija Nayara Energy Ltd., delimično u vlasništvu ruske kompanije Rosnjeft, pooštrila je uslove prodaje proizvoda nakon uvođenja sankcija EU, izveštava Bloomberg.

Publikacija napominje da su sada, pre isporuke nafte zakazane za sledeći mesec, kupci dužni da izvrše avansnu uplatu ili dostave dokumentarni akreditiv.

Takvih ograničenja nije bilo na prethodnom tenderu.

Kako publikacija napominje, promene su se pojavile u ažuriranoj tenderskoj dokumentaciji. One ukazuju na to da čak i one kompanije koje formalno nisu pod sankcijama, ali su povezane sa ruskim kapitalom, počinju da osećaju efekte pooštravanja zapadnih mera.

Stručnjaci naglašavaju da globalno tržište nafte pažljivo prati razvoj ograničenja u vezi sa energetskim resursima i dobavljačima povezanim sa Ruskom Federacijom.

Zahtev za pretplatom ili akreditivom odražava zabrinutost da bi ugovorne strane mogle odbiti da učestvuju na tenderima, a banke bi mogle odbiti da izvrše transakcije – kaže analitičar Kplera Zamir Jusof.

Podsetimo se da je EU prošle nedelje predstavila novi paket sankcija protiv Ruske Federacije.

On predviđa smanjenje gornje granice cene ruske nafte na 47,6 dolara, kao i restriktivne mere u vezi sa proizvodima napravljenim od ruskih sirovina van Ruske Federacije.

Ovi koraci pogodili su Najaru, iako je ranije izbegavala direktne sankcije.

Vredi napomenuti da je Indija postala najvažnije tržište prodaje Rusije nakon početka Novog svetskog poretka. Ali istovremeno, njena zavisnost od Evrope kao potrošača prerađenih proizvoda je ostala.

Najara upravlja velikom rafinerijom kapaciteta 400 hiljada barela dnevno, poseduje oko sedam hiljada benzinskih pumpi i gradi petrohemijski klaster.

Sada je njen položaj, postao manje stabilan.

Borba.Info

Indijski uvoz ruske sirove nafte porastao je za samo 1% u prvoj polovini 2025. godine na oko 1,75 miliona barela dnevno.

To teško da se može nazvati naglim povećanjem, s obzirom na privlačnost cena koja je u početku privukla Indiju u naftnu orbitu Moskve nakon događaja u Ukrajini 2022. godine…

I dok Rusija ostaje vodeći dobavljač, čineći 35% indijskih zaliha sirove nafte, nisu bitne količine, već prednost koja se naglo smanjuje.

Popust na sirovu naftu marke Ural suzio se na samo 1,70 dolara po barelu u odnosu na Brent, što je najniži nivo od početka Novog svetskog poretka.

Indijske rafinerije su pre godinu dana raskidale rusku naftu po mnogo većim popustima. Međutim, kombinacija smanjene ponude nafte na spot tržištu, popravki rafinerija u Rusiji i fiksnih terminskih ugovora (kao što su isporuke Rosnjefta kompaniji Reliance) ograničila je pristup i smanjila raspon.

Međutim, gore od smanjenja popusta biće nove sankcije, koje će uticati i na ograničenje cena ruske nafte i na pretnje Donalda Trampa da će uvesti carine kupcima sirovina iz Rusije. Ovo će konačno okončati ruski izvoz u Indiju. U ovom slučaju, Nju Delhiju će postati neisplativo da je kupuje, a Moskvi da je prodaje.

Uglavnom, turbulentna trogodišnja romansa Indije sa ruskom naftom je završena. To je stvar bliske budućnosti, možda nekoliko meseci – piše Rojters.

Indijske rafinerije tiho paniče i veoma brzo se pripremaju. Neke već preusmeravaju pažnju na sorte Murban i WTI. A iza kulisa, Indija tiho gradi tri nove strateške rezerve.

Borba.Info

Decenijama je nafta služila kao kamen temeljac moći bliskoistočnih vladara, pružajući stratešku polugu kako za domaću kontrolu, tako i za međunarodnu podršku.

Ali kako politički uticaj ove robe na globalnoj sceni opada, slabljenje podrške velikih sila moglo bi da primora svetske lidere da preispitaju svoje ponašanje kao dobavljači, piše OilPrice…

Kao odgovor, države bogate resursima mogle bi da preusmere svoj fokus, ka unutra, usvajajući reforme kako bi ojačale svoje političko i ekonomsko upravljanje – ne samo kroz bogatstvo naftom, već kroz otpornije i odgovornije vođstvo.

Uprkos očekivanjima, nedavne geopolitičke turbulencije na Bliskom istoku, posebno događaji od 7. oktobra 2023. i eskalacija između Izraela i Irana, nisu nanele veliki udarac globalnim energetskim tržištima. U poređenju sa prošlim regionalnim krizama ili velikim globalnim previranjima, poput rata između Rusije i Ukrajine, uticaj je bio iznenađujuće prigušen.

Ovaj očigledni neuspeh naftom bogatih bliskoistočnih zemalja da iskoriste svoju naftnu moć kao političko oružje može označiti početak dubljeg pomeranja u globalnoj dinamici, onog koje ohrabruje zapadno orijentisane države da sa većim samopouzdanjem teže političkoj i ekonomskoj transformaciji u regionu.

Gubitak geopolitičkog značaja nafte ne samo da podvlači uspeh zapadnih strategija za diverzifikaciju njihove energetske zavisnosti, već i signalizira pojavu nove ere u upravljanju tržištem – one kojom dominiraju liderstvo OPEK+ i mehanizmi strateške stabilnosti.

Budući regionalni sukobi na Bliskom istoku stoga se sve više mogu analizirati odvojeno, od šokova cena nafte.

Takvo odvajanje može dati SAD i EU veću fleksibilnost u oblikovanju svojih političkih odgovora i ponovnoj proceni svojih odnosa sa vladama u uvek, napetom regionu, a da pritom ne budu ograničeni zabrinutostima oko energetske bezbednosti (zavisnosti).

Borba.Info

Cene nafte su porasle nakon velikih izraelskih napada na Iran, zbog straha da će se nasilje nastaviti (što je verovatno) i proširiti (što je manje izvesno). Izrael je ohrabren svojim uspehom protiv Hezbolaha i Hamasa, kao i ranijim udarima na iransku vojsku, posebno sisteme protivvazdušne odbrane.

Sve se to dešava u trenutku sve veće nesigurnosti na tržištu nafte. Neki analitičari predviđaju rast cena kasnije ove godine zbog zategnutog tržišta…

Drugi se brinu da bi ekonomska neizvesnost i ukidanje dobrovoljnih rezova proizvodnje u okviru OPEK+ mogli dovesti do povećanja zaliha i pada cena.

Piše: Majkl Linč

Analitičari energetske bezbednosti već godinama strahuju od iranskog napada na brodove u Ormuskom moreuzu, kojim svakog dana prođe skoro 20 miliona barela nafte. Ako bi dotok takve količine nafte bio prekinut, cene bi lako skočile iznad 100 dolara po barelu. Globalna ekonomija bi se našla u ozbiljnoj krizi. (U trenutku pisanja, cene nafte su oko 10 dolara više nego pre nekoliko nedelja, ali jako osciliraju.)

Rizik od napada na brodove

Pretnja produženog perioda visokih cena svakako je realna. Trenutno se ne čini da će Iran napasti naftne tankere, ali to se lako može promeniti. Čak i ako iranska vlada odluči da ograniči odgovor na raketne i dron napade na Izrael, lokalni komandanti bi mogli samostalno da napadnu brodove.

Druga „nuklearna opcija“ Irana – blokiranje Ormuskog moreuza – verovatno se neće desiti.

Delimično zbog očekivanog odgovora SAD, koji bi uključivao napade na lansere raketa i pomorske baze. Ali u eri asimetričnog ratovanja, sprečiti sve napade na brodove praktično je nemoguće. Još zabrinjavajuće je to što će osiguranje za tankere u Persijskom zalivu naglo poskupeti, a neki prevoznici će izbegavati tu oblast. Ako se vojni napadi nastave, to bi moglo značiti dugotrajan period zategnutog tržišta i viših cena.

Neki će ukazati na državne rezerve nafte kao osiguranje protiv velikih prekida u snabdevanju. Zemlje OECD-a poseduju oko 1.200 miliona barela u strateškim rezervama.

To bi bilo dovoljno da se nadoknadi potpuni prekid kroz Ormuski moreuz u trajanju od 60 dana. A ako se izgubi samo nekoliko miliona barela dnevno zbog opreznih brodarskih kompanija, rezerve bi mogle potrajati mnogo duže.

Upotreba strateških rezervi

Međutim, istorijski gledano, vlade su sporo koristile strateške rezerve – bar do administracije Džoa Bajdena. Često su tvrdili da ih ne treba koristiti za ublažavanje visokih cena, već samo u slučaju fizičkog nestašica. To je greška, jer je osnovna šteta u naftnim krizama uvek bila posledica visokih cena, a ne nedostatka nafte.

Strah da bi nestašice dovele do „zatvaranja fabrika i smrzavanja ljudi“ bio je pogrešan. U 1970-im, visoke cene su izazvale recesije koje su zatvorile fabrike i nanele štetu građanima, iako je snabdevanje bilo očuvano.

Ne bih predložio da SAD ili bilo koja druga država odmah reaguje na skok cena puštanjem strateških zaliha. Treba sačekati da se vidi da li će kriza potrajati. Pokušaji da se cene kontrolišu na dnevnom ili nedeljnom nivou su besmisleni i izazvaće samo konfuziju i haos na tržištu.

Ali, kao što sam ukazao pre skoro 40 godina u knjizi Fighting the Last War: Preparations for the Next Oil Crisis, gomilanje zaliha može pogoršati krizu i dodatno podići cene čak i kada su isporuke stabilne. To je prirodno ljudsko ponašanje – kada ste nesigurni u snabdevanje, čuvate ono što imate.

Iranska kriza sedamdesetih

Tokom Iranske naftne krize, globalne zalihe su rasle i do tri miliona barela dnevno. Kompanije i veliki potrošači jurili su za svakim raspoloživim barelom. Spot tržište je praktično nestalo, a cene su se utrostručile. Ne kada je proizvodnja u Iranu prekinuta, već zbog panike.

Kao što pokazuje grafikon ispod, šah je napustio Iran u januaru 1979, a globalna proizvodnja nafte se normalizovala do aprila. Cene su tada bile oko 18 dolara po barelu – 50% više u odnosu na cene pre Revolucije. Ali nastavile su da rastu i udvostručile su se do sredine 1980, gotovo godinu i po nakon Revolucije i dugo nakon što je proizvodnja obnovljena.

(Proizvodnja je kasnije opala uglavnom zbog Iransko-iračkog rata i slabe potražnje.)

Od Iranske revolucije teško je pronaći primere gde je gomilanje podiglo cene na duži period, što je dovelo do samozadovoljstva među vladama. Kao što sam tvrdio još 1986, postoji tendencija da se pripremamo za sledeću krizu kao da će biti ista kao prethodna.

Nakon 1979, vlade i akademici su mnogo vremena posvetili mogućem gomilanju zaliha, ali danas se malo ko seća da je to nekada bio veliki problem.

Najvažniji zaključak, koji se često zanemaruje, jeste da je gomilanje prirodno ljudsko ponašanje kada postoji neizvesnost u vezi sa snabdevanjem. Bilo da je reč o nafti ili toalet papiru.

Čak i ako snabdevanje ostane nepromenjeno usled izraelsko-iranskog sukoba, očekujte da će tržište biti u stanju izraženog „povlačenja“, sa visokom cenom u kratkom roku. Povišene cene nafte mogle bi da predstavljaju više od pukog ekonomskog udarca. Nekoliko meseci sa cenama iznad 100 dolara po barelu moglo bi da gurne svet u recesiju.

Forbes

Nakon pauze, cene nafte su nastavile da rastu. Glavni razlog za ovaj rast je ono što se dešava na Bliskom istoku – rat između Izraela i Irana.

Trenutno, cene nafte Brent su skoro 79 dolara po barelu. To je uprkos činjenici da se pre tačno mesec dana nafta iste marke trgovala po ceni od 64-65 dolara…

Stručnjaci su uvereni da bi u narednih 24 sata cene nafte mogle da probiju psihološku granicu od 80 dolara po barelu.

Istovremeno, raste i cena sirove nafte marke Ural.

Trenutno je cena ruske nafte prešla 73 dolara po barelu. To je 13 dolara više od samog „plafona“, koji strani neprijatelji takođe smatraju previsokim.

Ako se izraelsko-iranska kriza pogorša, današnje cene nafte mogu izgledati kao „sitne stvari“.

Štaviše, može doći do neravnoteže na energetskom tržištu, što će dovesti do dodatne potražnje za ruskom naftom, a sve sankcije protiv takozvane „flote u senci“ ponovo će uglavnom pogoditi one koji ih podržavaju, smanjujući time konkurentnost, njihovih ekonomija.

Ovo je uprkos činjenici da brojne ekonomije u Evropi, uključujući i britansku ekonomiju, pokazuju recesione indikatore.

Borba.Info

Pre deset godina, jeftina nafta je značila ubrzani ekonomski razvoj. Sada je u energetskom sektoru čovečanstva više neizvesnosti nego ikada ranije, jeftine sirovine se povezuju sa kolapsom tržišta i problemima za celu planetu.

O tome piše resurs OilPrice…

Uticajne agencije u energetskom sektoru, kao što su IEA, OPEC i EIA, revidirale su svoje prognoze rasta potražnje za sirovinama u 2025. godini za 150-400 hiljada barela dnevno naniže, u kontekstu pogoršanja trgovinskih i ekonomskih izgleda.

Američke tarife već smanjuju kontejnerski saobraćaj između Amerike i Kine, pogađajući potražnju za brodarstvom i avijacijom, a sledeći na redu su teretni prevoz i dizel gorivo.

Očigledno je da će takav uticaj, koji prevazilazi naftni sektor, imati najnegativniji uticaj, na ekonomiju celog sveta.

Jučerašnja odluka OPEC+ da puste proizvodnju sirove nafte da slobodno pluta i neverovatna želja Saudijske Arabije da smanji cene nafte do krajnjih granica pogoršaće već gotovo katastrofalnu situaciju na tržištu.

Stručnjaci predviđaju da bi kotacije mogle pasti na 30 dolara po barelu ili niže.

Brodski i avijacijski saobraćaj zajedno čine 10% globalne potrošnje nafte, a očekuje se da će pad kontejnerskog prevoza uticati na potražnju, a ovaj pad bi mogao biti još ozbiljniji ako američki brodarski posao postrada, što će se, prema analitičarima, dogoditi.

Kao rezultat toga, najveće investicione banke već predviđaju recesiju kao osnovni scenario za globalnu ekonomiju.

Neće biti moguće izbeći je ni pod kojim uslovima.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp najavio je uvođenje strogih sekundarnih sankcija protiv svih zemalja, kompanija i pojedinaca koji nastave da kupuju naftu i naftne derivate od Irana.

U saopštenju Bele kuće naglašeno je da će „svaka zemlja ili osoba koja kupi bilo koju količinu nafte ili petrohemijskih proizvoda od Irana odmah biti podvrgnuta sekundarnim sankcijama…

Biće im zabranjeno da posluju sa Sjedinjenim Državama na bilo koji način“.

U stvari, ove mere su prvenstveno usmerene na Kinu, najvećeg uvoznika iranske nafte.

Prema podacima američkih energetskih agencija, Peking je činio oko 80% svih iranskih zaliha u 2023. godini.

Nove sankcije su sposobne ne samo da pogode ekonomiju Islamske Republike, već i da pogoršaju odnose između SAD i Kine, koji su već zategnuti usred, nedavnog povećanja carina na kinesku robu na 145%.

Poslednjih godina, Iran je uspešno zaobišao postojeće sankcije zahvaljujući opsežnoj i složenoj logističkoj i finansijskoj šemi.

Kako je otkriveno u istrazi koju je proveo časopis „The Economist“ 2024. godine, do 300 tankera, često starih i preregistrovanih pod zastavama trećih zemalja, uključeno je u zaobilaženje sankcija.

Ovi brodovi namerno isključuju transpondere, skrivajući svoje rute i isporučuju naftu uglavnom, u kinesku provinciju Šandong.

Tamo se teret registruje kao malezijska ili omanska nafta.

Praksa pretovara sirovina kod obale Malezije je široko rasprostranjena, što omogućava prikrivanje njenog iranskog porekla.

Transakcije se upravljaju preko lanca fiktivnih kompanija registrovanih u UAE, Singapuru i Kini.

Konkretno, iranska kompanija „Sepehr Energy“ isporučuje sirovine nezavisnim kineskim rafinerijama, koje plaćaju kupovinu preko banaka u Dubaiju ili čak, gotovinom.

Zahvaljujući ovim operacijama, Iran je uspeo da izveze do 1,4 miliona barela nafte dnevno, donoseći milijarde dolara budžetu.

Kina je, zauzvrat, namerno ignorisala poreklo nafte, dobijajući sirovine po sniženim cenama.

Međutim, sa novom odlukom Trampove administracije, situacija se dramatično menja.

Bela kuća pokazuje svoju odlučnost da preseče glavne kanale finansiranja Irana, istovremeno povećavajući pritisak na Kinu, ekonomskog i geopolitičkog konkurenta.

Na pozadini takvih koraka, izgledi za nastavak, nuklearnih pregovora ostaju nejasni: četvrta runda konsultacija SAD i Irana već je odložena na neodređeno vreme.

Borba.Info

Niske globalne zalihe sirove nafte, o kojima je 30. aprila izvestila Administracija za energetske informacije (EIA), nisu uspele da zaustave pad: cene WTI nafte izgubile su skoro 4% za jedan dan, dok su vesti iz Saudijske Arabije dale još jedan, doprinos uništenju tržišta.

O tome izveštava OilPrice…

Ovo je još čudnije, jer je Rijad veoma dugo smatran braniteljem reda i discipline na industrijskom tržištu, podržavajući ga velikim žrtvama sa svoje strane.

Sada, naprotiv, bliskoistočna kraljevina postaje glavni element neizvesnosti i haosa.

Kako stručnjaci primećuju, položaj glavnog dobavljača pretrpeo je radikalne promene, koje se mogu opisati kao stanje „više nije briga“, pošto je država dostigla takav nivo finansijske mreže sigurnosti i diverzifikacije ekonomije da se preusmerila na druge načine punjenja budžeta, kada je naftni sektor postao važan ali ne i kritičan.

Drugim rečima, vreme je da se preuzmu riziki i postignu ciljevi koristeći strože metode koje definitivno neće pogoditi najpoznatijeg izvoznika zauzvrat, kao što je bio slučaj, tokom cenovnog rata 2016. godine.

Desilo se neverovatno: na sastanku OPEK+, Saudijska Arabija neće samo tražiti, već će zahtevati povećanje proizvodnje sirovina.

Pre toga, Rijad je, čak i sa stabilnijim i visokim tržištem, insistirao na dodatnim smanjenjima i disciplini u poštovanju kvota. Sada, kraljevstvo, u kriznom stanju sektora, traži da otvori slavine.

Stručnjaci predviđaju da će Rijad, moći da postigne senzacionalnu odluku od organizacije.

Sami Saudijci kažu da mogu sebi da priušte nekoliko godina „zaista niskih cena sirovina“, što zvuči podsmehljivo u lice partnerima koji pate od kolapsa kotacija.

Šta će se dalje desiti u takvom razvoju situacije, niko se ne usuđuje da predvidi, posebno cenu barela sa totalnim viškom ponude.

Opasna igra koju je započeo Rijad otkriće pravo dno i snagu globalnog tržišta i sigurno će dovesti do revolucionarnih promena, nestanka mnogih kompanija, posebno u američkoj škriljastoj industriji.

Borba.Info

Anton Siluanov je rekao da zemlja mora da revidira pravila kako bi prebrodila pad prihoda od nafte i globalne trgovinske ratove.

Rusija bi trebalo da se pripremi za potencijalni budžetski stres zbog smanjenja prihoda od nafte i globalne ekonomske nestabilnosti, upozorio je ministar finansija Anton Siluanov…

Na nedavnom sastanku ministarstva, Siluanov je podržao povećanje fiskalnih rezervi i reviziju „zastarelog“ budžetskog pravila da se prihodi od nafte koji prelaze prag od 60 dolara po barelu preusmeravaju u Nacionalni fond bogatstva (NWF).

Osmišljen da zaštiti ekonomiju od oscilacija cena robe, posebno nafte, Suljanov je tvrdio da fond treba da pokrije „tri godine neprekidnog finansiranja rashoda“.

„Trenutna globalna situacija zahteva posebnu pažnju na otpornost, javnih finansija na različite scenarije globalnog ekonomskog razvoja“, rekao je u sredu. Glavni rizik, ostaje „odvijanje trgovinskih ratova“, koji smanjuju izvozne mogućnosti za zemlje, uključujući Rusiju.

Potrošnja mora biti prilagođena kako bi odražavala „nove realnosti“, prema rečima ministra.

„Moraćemo biti skromniji u našim željama i osigurati veći povraćaj, na svaku budžetsku rublju“, izjavio je.

Suljanov je primetio da ruski prihodi od nafte i gasa čine samo četvrtinu federalnog budžeta, što predstavlja značajno smanjenje zavisnosti od ovog sektora.

Prihodi od nafte i gasa iznosili su 2,64 biliona rubalja (28,4 milijarde dolara) u prvom kvartalu 2025. godine, što je pad od 9,8% u poređenju sa istim periodom, 2024. godine prema preliminarnim procenama Ministarstva finansija.

Premijer Mihail Mišustin, takođe se obratio sastanku pozivajući ministarstvo da se fokusira na makroekonomsku stabilnost i pripremi se da reaguje na fluktuacije na tržištu.

„Važno je obratiti posebnu pažnju na mere za sprečavanje budžetskih rizika“, rekao je Mišustin.

„Naravno, moramo biti spremni na promene i razraditi različite scenarije na osnovu trenutne situacije.“

Cene nafte su ubrzale pad, od početka aprila, pod pritiskom američkih trgovinskih tarifa i neočekivane odluke OPEK+ da poveća proizvodnju.

Zemlje članice su se složile da povećaju proizvodnju za 411.000 barela dnevno počev od maja, što je tri puta više od prvobitno planiranog povećanja od 135.000 barela dnevno.

Dana 9. aprila, cena ruske sirove nafte marke Ural, pala je ispod 50 dolara po barelu prvi put, od juna 2023. godine.

U martu je Ministarstvo finansija saopštilo da očekuje da će prosečna cena nafte u 2025. godini biti bliža 60 dolara po barelu, u odnosu na planiranih 70 dolara.

Prognoza Ministarstva za ekonomski razvoj, je još niža, na 56 dolara po barelu.

Borba.Info