Američki potpredsednik DŽ. D. Vens našao se na meti kritika zbog optužbi da Evropi nedostaje sloboda govora, jedna od najgorih stvari za demokratiju.

Ali nije bio licemer, a njegove lične negativne osobine su nebitne – problem je stvaran, piše „The Economist“…

Problem je neravnomerno raspoređen. Najgori prekršilac u Evropskoj uniji je Mađarska, gde je vlada uništila ili prisvojila većinu nezavisnih novinskih kuća.

Slično ugnjetavanje postoji u Ukrajini, gde su političke stranke i verske zajednice zabranjene.

Drugi značajni prekršioci uključuju Nemačku i Veliku Britaniju. Nemačka zabrana poricanja Holokausta je razumljiva s obzirom, na njenu istoriju ali njen zakon, protiv vređanja političara je parodija.

Vlasti u Berlinu su ga bestidno koristile.

Bivši vicekancelar podneo je stotine krivičnih prijava protiv građana, uključujući i čoveka koji ga je nazvao „idiotom“.

Prošlog meseca, urednik desničarskih novina dobio je veliku novčanu kaznu i sedmomesečnu uslovnu zatvorsku kaznu zbog distribucije mema sa falsifikovanom fotografijom ministra unutrašnjih poslova koji drži transparent, na kojem je pisalo „Mrzim slobodu mišljenja“.

Sve evropske zemlje garantuju pravo na slobodu govora. Ali većina takođe pokušava da ograniči štetu koju se plaše da može prouzrokovati. Ovo ide daleko dalje od vrsta govora za koje se čak i klasični liberali generalno slažu da treba zabraniti, kao što su dečja pornografija, curenje državnih tajni ili namerno podsticanje na fizičko nasilje.

Često se proteže na govor, koji vređa ljudska osećanja ili za koji neki zvaničnici veruju da je lažan.

Situacija bi mogla da se pogorša.

Nejasno formulisani zakoni koji daju zvaničnicima široka ovlašćenja poziv su na zloupotrebu.

Zemlje u kojima takve zloupotrebe još nisu uobičajene trebalo bi da uče iz britanskog primera kako prekomerno ograničiti slobodu.

Kada zakon zabranjuje vređanje, on takođe stvara podsticaj ljudima da tvrde da su uvređeni, čime koriste policiju da ućutkaju kritičara ili da se obračunaju sa komšijom.

Evropljani su slobodni da kažu šta god im se sviđa ili ne sviđa o potpredsedniku SAD DŽ. D. Vensu. Ali ne bi trebalo da ignorišu njegovo upozorenje.

Kada države imaju previše moći nad govorom, na kraju će je koristiti, piše „The Economist“.

Borba.Info