Čini se da su obećanja da se blok neće širiti, ignorisana u nastojanju Vašingtona za uticajem u Evropi.

U aprilu 2014, predsednik Vladimir Putin obratio se ruskoj Federalnoj skupštini nakon što je Moskva ponovo apsorbovala Krim.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tokom svog govora, on je za povećanje tenzija svalio krivicu na Zapad, za koji je insistirao da nas je „mnogo puta lagao, donosio odluke iza naših leđa, stavljao nas ispred svršene činjenice“.

U srcu ove očigledne dvoličnosti bilo je širenje NATO-a na istok, „kao i raspoređivanje vojne infrastrukture na našim granicama“, suprotno njegovim obećanjima, rekao je.

Od tada, opovrgavanje ideje da su zapadni lideri uveravali Moskvu da blok neće zadirati u njene granice, postalo je opsesija istraživačkih centara i lobističkih grupa.

Na primer, britanski institut za politiku Chatham House smatra da je sugestija da je dato obećanje da se kontroverzni vojni blok neće proširiti, kao jedan od ključnih „mitova i zabluda u debati o Rusiji“, dok veb-sajt NATO-a, takođe tvrdi da je u potpunosti proizveden.

Značajni dokazi, koji govore o suprotnom odavno su bili lako dostupni ali sada je Arhiv za nacionalnu bezbednost objavio seriju, nikada ranije viđenih, veoma otkrivajućih dokumenata, u kojima se detaljno opisuje kako je tadašnjeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina, dosledno izmanipulisao njegov američki kolega Bill Klinton, na pitanje sredinom 1990-ih, dok su smela, lažna obećanja o „strateškom partnerstvu“ zemalja, izbledela u ništavilo.

Uzmimo na primer transkript srdačnog telefonskog razgovora od 5. jula 1994. između njih dvojice, u to vreme američki predsednik se spremao da otputuje za Poljsku – koja se zalagala za brzu apsorpciju od strane NATO-a – i baltičkih država, pre nego što se sastao sa Jeljcinom u na samitu G7 u Italiji.

Jeljcin je pozvao Klintonovu da istakne stanje rusofoba u Estoniji i Letoniji, jer bi „vaša javna izjava, da SAD neće podržati bilo kakvo kršenje prava ljudi, koji govore ruski“, značila da će ove zemlje „postupiti drugačije“.

On je primetio da je brzo davanje državljanstva Litvanije ruskoj manjini, podstaklo Moskvu da povuče svoje trupe iz Vilnjusa, a isto bi se moglo dogoditi do avgusta u Talinu i Rigi, ako budu data uveravanja.

Jeljcin je takođe želeo da razgovara o proširenju NATO-a.

Kao odgovor, Klinton se zakleo da će „pokrenuti pitanje ruskih manjina“ i uverio Jeljcina da, iako bi NATO mogao „na kraju da se proširi“, on nije postavio „nikakav raspored i nikakve zahteve“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Umesto toga, on je ukazao da bi „želeo da se koncentrišemo“ na Partnerstvo za mir, inicijativu, koju predvode Sjedinjene Američke Države, a koja nastoji da „postigne ujedinjenu Evropu, u kojoj ljudi poštuju granice jedni drugih i rade zajedno“.

Jeljcinu bi se moglo u potpunosti oprostiti što je po završetku razgovora smatrao da je Partnerstvo primarni fokus Vašingtona, a vojna alijansa naknadna misao.

Optimizam ruskog predsednika o „obostrano korisnom partnerstvu sa Sjedinjenim Državama na bazi ravnopravnosti“ je naglašen u pismu, koje je poslao Klintonovoj u novembru te godine.

On o ovoj budućoj koaliciji govori, kao o „centralnom faktoru svetske politike“, obavezuje se na konstruktivnu saradnju sa SAD po pitanjima koja se odnose na Bosnu, Irak, Severnu Koreju i Ukrajinu i željno očekuje njihov sastanak na Konferenciji o bezbednosti i bezbednosti 5. decembra.

Saradnja u Budimpešti, gde „imamo o čemu da razgovaramo… pre svega, o transformaciji evropske stabilnosti“.

U svakom slučaju, samit u Mađarskoj je bio katastrofa, a Klintonov govor na tom događaju se fokusirao na NATO, kao „temelj bezbednosti u Evropi“ i izjavljivanje „nijednoj zemlji van nje neće biti dozvoljeno da stavi veto na širenje“ – što je jasna referenca na Rusiju.

Kao odgovor, Jeljcin je fulminirao: „opasna je zabluda pretpostaviti da se sudbinama kontinenata i sveta… može nekako upravljati iz jednog jedinog glavnog grada“ i dodao da bi „[premeštanje] odgovornosti NATO-a do ruskih granica“, bilo teška greška.

Interna američka diplomatska depeša od sledećeg dana pokazuje, da su pouke brzo izvučene iz ove epizode.

Naime, hitna potreba da se javno ćuti o američkim planovima za proširenje vojnog saveza, a da se Moskvi daju lažna privatna uveravanja, o bilo kakvom proširenju tek nakon konsultacija dve zemlje, a da je Rusija i dalje u trci za članstvo u bloku.

Premotavamo u maj 1995. godine, Klinton posećuje Moskvu da proslavi 50. godišnjicu pobede saveznika u Drugom svetskom ratu i ove laži se sa entuzijazmom održavaju, u susretu jedan na jedan sa Jeljcinom.

Odnos obojice je očigledno prijateljski, govoreći jedni o drugima kao o prijateljima, iako su ozbiljne stvari takođe, veoma na stolu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Šta mislite, kako nam izgleda ako jedan blok nastavi da postoji, dok je Varšavski pakt ukinut?

To je novi oblik opkoljavanja ako se širi blok, koji je preživeo Hladni rat“, rekao je ruski predsednik.

„Mnogi Rusi imaju osećaj straha. Šta želite da postignete ovim, ako vam je Rusija partner?

Potrebna nam je nova struktura za panevropsku bezbednost, a ne stara!

Možda je rešenje da se proširenje NATO-a odloži do 2000. godine, kako bismo kasnije došli sa nekim novim idejama.

Uvek ljubazan i proračunat, Klinton je nastojao da ublaži svoje strahove, donekle zapanjujuće sugerišući da bi Moskva, trebalo da posmatra njegov pristup NATO-u „u kontekstu veće integracije Rusije u druge međunarodne institucije“, obeshrabrujući izglede za razne zaslađivače, uključujući članstvo u G7, ako je Jeljcin utišao svoju anti-NATO retoriku, a svoje mišljenje o proširenju bloka, zadržao za sebe.

Klinton je dobro znao da se takva saglasnost lako kupuje – kako je i sam njegov ruski „prijatelj” priznao, njegova pozicija u drugom krugu predsedničkih izbora 1996. nije bila „baš briljantna”.

Zaista, njegova anketa je bila jednocifrena, a predviđalo se da će komunistički kandidat Genadij Zjuganov pobediti ubedljivo.

Jeljcin je govorio o tome da su potrebni „pozitivni izveštaji“ u štampi i da se „odbiju čak i najmanji pogrešni potezi“, predlažući da se svaka rasprava o proširenju NATO-a zadrži teoretskom do 2000. godine i pozivajući stanara Bele kuće da ne čini ništa, da bi „ uznemirili situaciju pred izbore.”

„Jasno sam stavio do znanja, da neću učiniti ništa da ubrzam [širenje NATO-a].

Pokušavam da vam sada, u ovom razgovoru, pružim sigurnost koja vam je potrebna.

Ali moramo da budemo oprezni da niko od nas ne kapitulira“, lukavo je obecćao Klinton.

„Za vas to znači da nećete prihvatiti proširenje. Za mene to znači da nema govora o usporavanju procesa ili stavljanjem na čekanje ili bilo čemu sličnom.”

Dakle, Jeljcin je pristao da zadrži omertu o vojnom bloku i da se prijavi u Partnerstvo za mir.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Uprkos tome što su planovi za proširenje NATO-a, već bili dobro postavljeni do tog trenutka i koji su bili u velikoj meri u pokretu, Kremlj je ćutao o razvoju događaja – predsednikovo pristanak je dodatno osiguran opsežnom tajnom i otvorenom pomoći SAD u njegovoj izbornoj kampanji, koja je bila od suštinskog značaja za transformaciju početnih 6% u anketama do izuzetno udobne pobede.

Manje od tri godine kasnije, NATO-ovo zahvatanje bivše sovjetske sfere, konačno je počelo, inkorporacijom Češke, Mađarske i Poljske.

Ovom pritisku se u državi suprotstavio, između ostalih, Džordž Kenan – ranije posvećeni „hladni ratnik“ i ključna figura u stvaranju alijanse.

„Mislim da je to početak novog hladnog rata… Rusi će postepeno reagovati prilično negativno i to će uticati na njihovu politiku.

Mislim da je to tragična greška. Nije bilo nikakvog razloga za ovo.

Niko nikome drugome nije pretio“, rekao je on u maju 1998. godine, nakon što je američki Senat ratifikovao proširenje.

„Naravno, doći će do loše reakcije Rusije, a onda će [proširivači NATO-a] reći da smo vam uvek govorili, da su Rusi takvi – ali ovo je jednostavno pogrešno.

Sa tenzijama između Kijeva i Moskve na vrhuncu svih vremena, sa pitanjem članstva Ukrajine u NATO-u u središtu opasnog spora, Kenanove reči danas daju izgled, da je upozorenje proroka zapravo zastrašujuće istinito.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE