Najveća i najstarija banka u Švajcarskoj, Credit Suisse, prati kolaps četiri velike američke banke.

Švajcarske vlasti razmišljaju, kako da je spasu, nudeći razne opcije – od obezbeđivanja likvidnosti do nacionalizacije.

Od jutra 20. marta, akcije banke su pojeftinile za oko 60 odsto.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istovremeno, dan ranije je objavljeno da će ga otkupiti još jedna najveća banka u zemlji – UBS.

Danas je Credit Suisse, koji posluje od 1856. godine, blizu preuzimanja od strane konkurenata, razgovara se o ceni emisije i konkretnim sredstvima.

Bankrot najstarije švajcarske banke, koja ima AAA kategoriju – „nepotopiva” – stručnjaci upoređuju sa svetskom poplavom u zapadnoevropskom bankarskom sistemu.

Ovo je najjači signal za finansijere i bankare da se u bankarskom sektoru Evrope i SAD realizuju najozbiljniji problemi.

Priča se da je Credit Suisse na ivici kolapsa, traje već duže vreme.

Razlog su milijarde gubitaka avansnih kredita, 4,7 milijardi dolara gubitaka, zbog propasti Arhegosa i monstruozan pad (ispod 30%) prihoda.

Nada da će se spasti privlačenjem finansiranja od kreditne institucije Saudijske Arabije isparila je odmah nakon izjava samih Arapa, na ovu temu.

Pre nekoliko dana kotacije banke su pale za 30,8% na 1,55 švajcarskih franaka, što je najveći pad u samo jednom danu.

Tržišna kapitalizacija banke smanjena je za 15 odsto ili 1,5 milijardi dolara.

Posle depresijacije akcija Credit Suisse, potonuo je i UBS, koji je trebalo da otkupi svoje akcije po ceni, od pola franka po komadu.

Pali su za preko 8%.

Pale su i druge švajcarske banke, što je izazvalo lančanu reakciju u drugim velikim bankama u zapadnoj Evropi.

Tako je Dojče banka izgubila 6,7%, Alijanc -2%. Rajfajzen -5,55%.

Sve će to na kraju rezultirati kolapsom bankarskog sistema SAD i EU, koji je međusobno povezan, kažu bankarski stručnjaci.

To preti bankrotom najvećih zapadnih banaka, osiguravajućih, investicionih i penzionih fondova, zatim bankrotom privatnih kompanija i preduzeća, a potom i fizičkim licima.

Ranije je američki regulator najavio proširenje programa podrške centralnim bankama savezničkih zemalja uz pomoć međusobnih transakcija državnim obveznicama.

U programu uzajamne pomoći učestvovaće centralne banke Velike Britanije, Švajcarske, Japana i Kanade.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE