Zastrašujući signali iz najvažnijih nemačkih industrija, piše tamošnji Bild. Kako navode industrija im više ne puzi, već je stala što je alarm u zemlji.

Prošle godine je zatvoreno 176.000 preduzeća – jedno na svaka tri minuta.

Posebno pogođeni su sektori kao što je građevinska industrija, a tu su i problemi u proizvodnom sektoru (trenutno 5,5 miliona radnih mesta) poslednji put kada je toliko kompanija zatvoreno bila je 2004. godina. Broj stečajeva se povećava od 2020. godine, u odnosu na 2022, broj je porastao za još 2,3 odsto, navodi list.

Trend se proteže na sve industrije i veličine u Nemačkoj, prema ekspertima Lajbnicovog centra za evropska ekonomska istraživanja (ZEV): 20.000 građevinskih kompanija, 37.000 trgovačke kompanije, 51.000 preduzeća u uslugama za potrošače, 11.000 iz proizvodnog sektora (+8,7 odsto, najviši nivo od 2004).

“Glavni razlog za zatvaranje je taj što kompanija više nije ekonomski održiva.

Problemi su vidljivi posebno u proizvodnoj industriji: Visoki troškovi energije, veliki pritisak konkurencije iz zemalja poput Kine ali takođe nedostatak kvalifikovanih radnika, što može dovesti do ugrožavanja kontinuiranog poslovanja”, izjavila je Sandra Gottschalk, šef ZEV Centra.

“Turbulencija među velikim kompanijama trenutno dominira raspravom o mogućoj deindustrijalizaciji”, kaže Patrik-Ludvig Hanč, šef ekonomskog istraživanja u Creditreformu.

“Tiha smrt mnogih manjih preduzeća i visoko specijalizovanih kompanija je barem jednako ozbiljna”, dodao je on.

Kompanije odlaze u inostranstvo ili bankrotiraju

“Sada su nam potrebni okvirni uslovi koji ne teraju kompanije u inostranstvo ili u stečaj. Konkretno, to znači: kraj birokratskim igrama vezanim za ropstvo i visokim porezima i carinama”, zahteva šef srednjeg biznisa Kristof Alhaus u intervjuu za BILD.

Šef udruženja je nastavio: “Uvedite konkurentne cene energije koje pomažu malim i srednjim preduzećima da ponovo obezbede rast i prosperitet.”

Fatalan trend u startapima

2023. preti da bude druga godina zaredom u kojoj je broj zatvaranja veći od broja novih osnovanih preduzeća. Ovo se nikada ranije nije dogodilo, dodaje list.

Gottschalk: “Manje ljudi je spremno da preuzme rizik da postanu samozaposleni. Kvalifikovani stručnjaci imaju dobre šanse da nađu dobro plaćene poslove kao zaposleni u etabliranim kompanijama.”

Istovremeno, s obzirom na rizike i zadatke, ljudi prvo moraju da imaju želju da pokrenu posao i da se samozaposle, kaže stručnjak.

Između 1995. i 2004. godine bilo je osnovano oko 240.000 novih kompanija od 2012. godine, ova brojka je stalno opadala. Pre svega, to je efekat demografskih promena, što dovodi do smanjenja “grupe od 30 do 45 godina, koja je intenzivna u otvaranju novih poslova”.

Strane kompanije premeštaju proizvodnju iz Nemačke

Prema Nordmetall-u, udruženju metalske i električne industrije, potpuna operativna zatvaranja su retka ali trend koji je prisutan je zatvaranje sedišta.

“Jedna od pet kompanija već planira da se preseli. Strane matične kompanije posebno su svesne da su troškovi rada i energije u ovoj zemlji veći i da se birokratska opterećenja stalno povećavaju”, rekao je portparol Aleksandar Lučkov.

Postoji velika opasnost da to neće biti samo pojedinačna zatvaranja, “već da će se industrija udaljiti u većem obimu i nikada se više neće vratiti”.

B92