Istraživači sa Nacionalnog univerziteta za odbrambenu tehnologiju u Kini tvrde da su prevazišli najveći izazov u ​​pravljenju laserskog oružja – pregrevanje.

Laserski sistemi visoke energije se koriste za onesposobljavanje bespilotnih letelica, kao što su ratni dronovi ali oružje se puni prekomernom toplotom tokom svake upotrebe, primoravajući operatere da isključe tehnologiju da se ohladi.

Kineski naučnici su navodno razvili sistem za hlađenje koji ispušta gas kroz oružje kako bi izbacio toplotu i optimizovao tok lasera ​​za precizno snimanje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dok se nekada smatralo da je lasersko oružje ograničeno na naučnofantastične filmove, vlade širom sveta decenijama rade na usavršavanju tehnologije.

SAD već dugo rade na razvoju, onoga što su kineski naučnici tvrdili da su postigli, što bi im omogućilo da postave lasere na dronove i rakete.

🇨🇳China Claims Breakthrough on Cooling System for Military High-Energy Lasers.

China has announced that it has developed a new cooling system that will allow its high-energy military lasers to operate continuously without overheating.

If true it would be a significant… pic.twitter.com/rmsjjw3Wg8

— Intel Drop (@IntelDrop_) August 15, 2023

“Ovo je ogroman napredak u poboljšanju performansi visokoenergetskih laserskih sistema”, rekao je tim predvođen naučnikom za lasersko oružje Juan Šengfuom, za “Saut čajna morning post”.

“Visokokvalitetne grede se mogu proizvesti ne samo u prvoj sekundi, već i održavati neograničeno”, rekao je on.

Laseri rade tako što stimulišu emisije, navodi “Bežing tajms”.

Ovo oružje koristi atome ili molekule u kristalnom ili gasnom medijumu, koji dobijaju više energije.

Kada atomi ili molekuli padnu nazad na zemlju, oslobađaju fotone koji se uvećavaju optičkom povratnom spregom, što rezultira laserskim zrakom velike snage.

Ogledala i sočiva oružja drže snop na ciljanoj putanji kroz vazduh, na kraju zagrevajući gas, ometajući protok i čineći snop rasejanim.

Juanov tim je rešio ove probleme razvojem unutrašnjeg uređaja za stazu snopa, koji koristi gas da eliminiše otpadnu toplotu i održava netaknutu gasovitu sredinu unutar oružja.

Novi sistem hlađenja sadrži nekoliko delova, uključujući sistem kontrole protoka gasa, izvor vazduha, izmenjivač toplote i sistem za ubrizgavanje i usisavanje.

Izvor vazduha prvo pumpa suv vazduh kroz laserski sistem, a izmenjivač toplote hladi komponente do željene temperature.

Pored uklanjanja viška toplote, protok gasa smanjuje turbulenciju i vibracije unutar lasera ​​radi veće preciznosti.

Takođe je dizajniran da zadrži fokusna ogledala oružja čistima.

B92

Pukovnik Mekgregor: U Ukrajini iskopano 123.000 grobova, nakon ofanzive OSU!https://t.co/O4r2KYNjSN

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 14, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Šef CIA-e je pozvao, mogućim nuklearnim udarom Rusije, da se ne shvata olako.

Direktor CIA Vilijam Berns rekao je da je Kina glavni geopolitički izazov za SAD, u 21. veku.

On je takođe pozvao da se ne shvata olako mogućnost, da Rusija iskoristi nuklearno oružje ali je napomenuo, da još ne postoje preduslovi za ovu pretnju.

“Najveći test”

Govoreći u četvrtak na Tehnološkom institutu Džordžije, Berns je rekao da postoje četiri glavna „izazova“, koja će „oblikovati budućnost svetskog poretka“, rekao je on, a prenosi RIA Novosti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Četiri glavna izazova će oblikovati našu budućnost.

Prvi je neposredna pretnja, koju predstavlja obnovljena agresija Rusije na Ukrajinu.

Drugi je dugoročni problem, koji predstavljaju kineske liderske ambicije.

Po mom mišljenju, to je najvažniji geopolitički izazov u ​​21. veku“, rekao je šef CIA-e, govoreći u četvrtak na Tehnološkom institutu Džordžije.

Među ostalim važnim izazovima, pomenuo je „masovni uticaj tehnoloških promena“ i „oblikovanje radne snage, koja se zasniva na raznolikosti američkog društva“.

Šef američke obaveštajne službe je takođe opisao Kinu i kineskog lidera Si Đinpinga, kao “najveći test”, sa kojim se CIA ikada suočila.

Sa BDP-om od oko 15 biliona dolara, rekao je Berns, Kina je vodeći trgovinski partner 120 zemalja i lider u veštačkoj inteligenciji, 5G, dronovi, hipersonici i veb aplikacijama.

Pretnja nuklearnim oružjem

Direktor CIA takođe smatra da pretnju ruske upotrebe taktičkog nuklearnog oružja ili nuklearnog oružja niskog učinka u Ukrajini, ne treba shvatati olako, navodi Rojters.

Prema Bernsovim rečima, ruski predsednik Vladimir Putin i njegova vlada doživljavaju „potencijalni očaj”, zbog „vojnih neuspeha”, koje su pretrpeli nakon početka vojne specijalne operacije u Ukrajini.

„Iz ovih razloga, niko od nas ne može olako da shvati pretnju, koju predstavlja potencijalna upotreba taktičkog ili nuklearnog oružja niskog prinosa“, rekao je šef CIA.

Prema njegovim rečima, uprkos „retoričkim izjavama” Kremlja o stavljanju najvećeg nuklearnog arsenala na svetu u stanje visoke pripravnosti, američka obaveštajna agencija „nije videla mnogo praktičnih dokaza o ovakvoj vrsti raspoređivanja ili raspoređivanja vojske, koji bi povećali ovu zabrinutost”.

Berns je rekao da su američke obaveštajne službe igrale vitalnu ulogu u borbi Ukrajine protiv ruskih snaga.

On takođe smatra da su „zločini”, koje je ruska vojska počinila u ukrajinskom gradu Buči „strašni”.

Istovremeno, Ministarstvo odbrane Rusije kategorički negira napad na civile, u ovom gradu.

SAD i Kina

Odnosi između Kine i SAD i dalje su napeti, zbog Tajvana.

Peking ga smatra svojom teritorijom.

Zvanični odnosi između centralne vlade NR Kine i njene ostrvske provincije prekinuti su 1949. godine, nakon što su se snage Kuomintanga predvođene Čang Kaj Šekom, poražene u građanskom ratu sa Komunističkom partijom Kine, preselile na Tajvan.

Poslovni i neformalni kontakti između ostrva i kontinentalne Kine nastavljeni su kasnih 1980-ih.

Od ranih 1990-ih, stranke su počele da kontaktiraju preko nevladinih organizacija.

Amerikanci, pak, podržavaju Tajvan i snabdevaju ga oružjem.

Konkretno, američka agencija za odbrambenu i bezbednosnu saradnju (DSCA) je nedavno izvestila da je Stejt department odobrio mogući dogovor o naoružanju sa Tajvanom, koji uključuje održavanje sistema PVO Patriot.

Glavni izvođač ugovora od 95 miliona dolara je Raitheon Technologies, ​​koji je već pod sankcijama kontinentalne Kine, zbog prodaje oružja Tajpeju.

Kineske vlasti su se oštro protivile takvoj odluci.

Osim toga, uprkos pritiscima zapadnih zemalja i SAD, Kina je odbila da uvede sankcije Rusiji.

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan rekao je 6. aprila da Sjedinjene Države moraju da prestanu da uvode sankcije, ako zaista žele, da pomognu u deeskalaciji Ukrajine.

„Ako SAD zaista žele da doprinesu deeskalaciji situacije u Ukrajini, moraju prestati da dolivaju ulje na vatru i da prestanu da mašu pendrekom za sankcije i zaista promovišu mirovne pregovore“, rekao je diplomata na konferenciji za novinare.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE