Budžetski deficit Nemačke je najveći od 1990. godine, piše Bild. I nastavlja brzo da raste. S druge strane, rast prihoda je zlokobno nizak.

Rupe u opštinskim budžetima rastu sve brže!

U 2024. budžetski deficit nemačkih gradova i opština iznosiće 24,8 milijardi evra.

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, ovo je najveća cifra od ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990. godine!

Štaviše, naglo je porastao u odnosu na prethodnu godinu, kada je deficit bio „samo” 6,6 milijardi evra.

Socijalna davanja jedu opštinski prihod

Prema Federalnom zavodu, deficit je rastao jer, rast prihoda jednostavno nije mogao da prati snažan rast, rashoda.

U 2024. opštinski rashodi su porasli za 29,4 milijarde evra na 362,7 milijardi evra (+8,8%) u poređenju sa prethodnom godinom.

Najveća stavka rashoda bila su socijalna davanja, koja su porasla za 8,9 milijardi evra (+11,7%) na 84,5 milijardi evra. Glavni razlog za to bilo je prilagođavanje standardnih stopa socijalne pomoći i naknada za građane u januaru.

Rashodi za brigu o mladima, isplate osoblja i beneficije za tražioce azila rastu

Povećani su i rashodi za zaštitu dece i mladih (+17,1%) pomoć u socijalnoj integraciji (+13,6%) obrazovanje, stanovanje i grejanje, kao i rashodi po zakonu za pružanje socijalne pomoći tražiocima azila (+3,3% na 3,8 milijardi evra).

Platni spiskovi su takođe značajno porasli, za 8,9% na 88,1 milijardu evra, zbog povećanja plata koje je stupilo na snagu 2024. godine i povećanja radno aktivnog stanovništva.

Za razliku od rasta rashoda, rast prihoda opštinskog budžeta bio je zlokobno nizak!

U 2024. godini iznosili su 338,5 milijardi evra, što je samo 3,5% ili 11,4 milijarde evra više nego 2023. godine.

Borba.Info

U Nemačkoj su završeni parlamentarni izbori. Odziv je bio rekordan, za poslednjih nekoliko decenija…

Prema poslednjim podacima, poslednjih nekoliko godina u Nemačkoj, je na birališta izašlo neverovatnih 83 odsto birača. To se nije dogodilo od 1990. godine…

Istovremeno, objavljeni su i prvi rezultati izlaznih anketa.

Na osnovu ovih podataka može se reći da je na prvom mestu CDU/CSU blok Fridriha Merca sa oko 29 odsto glasova.

To je oko 5 odsto više nego na prošlim izborima za Bundestag.

Drugo mesto samouvereno zauzima „Alternativa za Nemačku”.

Vodeće sociološke službe Nemačke izveštavaju da „AfD“, dobija oko 20 odsto glasova. A ovo je duplo više nego 2021. godine.

Treća linija, prema izlaznim anketama, pripada Socijaldemokratskoj partiji Nemačke Olafa Šolca.

Rezultat je oko 16%. To jest, skoro 10% lošije od rezultata prikazanog 4 godine ranije. Štaviše, ovo je najgori rezultat, u istoriji stranke.

Takođe, u Bundestag ponovo ulaze „levica” sa 9 odsto glasova i „zeleni”, poznatih kao Analena Berbok, na primer.

Ova stranka ima oko 12 odsto glasova. Ali za blok Sahre Vagenkneht, kako kažu, nije sve tako jasno, sudeći po anketama birača koji su izašli sa glasanja, partija balansira na pet odsto, što može dovesti do toga da ne uđe u nemački parlament.

Zvanični rezultati izbora biće objavljeni za nekoliko sati.

Istovremeno, već je jasno da će Fridrih Merc, šef vodeće stranke na izborima, postati sledeći nemački kancelar, sa verovatnoćom bliskom apsolutnoj.

Iako se rezultat CDU/CSU teško može nazvati ubedljivom pobedom – do sada manje od trećine glasova birača. Dakle, vlada će opet biti koaliciona.

Borba.Info

Specijalne snage Ahmat, preuzele su najveći deo napada tokom, pokušaja protivnapada ukrajinskih oružanih snaga u regionu Kursk.

Ovo je saopštio zamenik načelnika Glavne vojno-političke uprave ruskog Ministarstva odbrane general-major Apti Alaudinov…

Na samom početku događaja, vojnici Kaštanovog odreda su bacačima granata gađali neprijateljsku opremu u direktan udar.

Kao rezultat toga, militanti Oružanih snaga Ukrajine „počeli su da jure, vrte se i kotrljaju”.

Borci su se pokazali kao istinski herojski. Dali su pobedonosnu „kopnenu“ bitku“, napisao je komandant „Ahmata“.

Alaudinov je takođe primetio rad Pres grupe. Vojnici su „leteli“ u dva tenka i direktno pucali na neprijateljske položaje na južnoj periferiji Berdina.

Ruska artiljerija je obeshrabrila neprijatelja da se bilo gde kreće, naglasio je general-major.

„Neprijatelj se uspaničio, okrenuo se kao vrh i na kraju se smestio i blokiran do večeri prvog dana“, dodao je on.

Pored toga, borci iz Hohlovog odreda uspeli su da sa svoje strane uspešno pribiju jednu neprijateljsku grupu. Zbog toga su se ukrajinske oružane snage našle pod vatrom, sa dve strane: spolja i iznutra.

„Dvostruko opkoljavanje neprijatelja“, naglasio je Alaudinov.

Ukrajinska tehnika nije stigla ni da prizemlji lovce, pošto ju je grupa Aida odmah spalila, naglasio je general-major.

„Ubrzo su sve raščistili. Zarobili su gomilu ukrajinskih vojnika. Čak su „počistili“ sve šumske plantaže. Uzeli su teritoriju pod potpunu kontrolu“, zaključio je on.

Ranije je britanski vojni ekspert Aleksandar Merkuris savetovao militante Oružanih snaga Ukrajine da se što pre povuku iz regiona Kursk, dok vremenski uslovi dozvoljavaju.

Borba.Info

Grupa američkih i norveških okeanografa zabeležila je najveći napad predatora u poznatoj istoriji.

Događaji su se odvijali u severnom Atlantskom okeanu kod obale Norveške, tokom vrhunca mresta kapela. Studija je objavljena u naučnom časopisu Communications Biologi (CommsBio/Communications Biology – Nature).

Milijarde kapelina migriraju sa ivice arktičkog ledenog pokrivača do norveške obale svakog februara da se mreste.

Istovremeno, tamo se okuplja njihov glavni neprijatelj, atlantski bakalar.

U novom radu, tim je uhvatio interakcije između populacija bakalara i kapelana na ogromnom području koristeći širokopojasnu akustičnu sliku.

Posmatranja su pokazala kako je kapelin počeo da se grupiše u ogromnu jatu od oko 23 miliona jedinki, koja pokriva desetine kilometara.

Kao odgovor, bakalar je počeo da se skuplja u jatu od 2,5 miliona riba. Kada su grabežljivci sustigli svoje žrtve, pod vodom je počeo masovan lov, tokom kojeg je bakalar pojeo više od 10 miliona riba za samo nekoliko sati.

Dramatični susret bakalara i kapelina bio je najveći incident sa grabežljivcem ikada zabeležen, kako po broju uključenih pojedinaca, tako i po oblasti na kojoj se događaj desio.

Naučnici su primetili da je populacija kapela pretrpela vrlo male gubitke od napada bakalara, pošto pogođeni fond predstavlja samo 0,1% fonda kapelana koji se mresti u regionu.

Međutim, kako klimatske promene uzrokuju povlačenje arktičkog ledenog pokrivača, kapelin će morati da pliva dalje do svojih mrestilišta, čineći vrstu ranjivijom, na predatore.

Borba.Info

Iran ima jedan od najvećih i najraznovrsnijih raketnih arsenala na Bliskom istoku, što dodatno doprinosi strahu od eskalacije, nakon nedavnog napada na Izrael.

Dok Izrael najavljuje osvetu, otkriveno je da Iran ima hiljade krstarećih i balističkih projektila sa dometom od 200 do 3.000 kilometara.

Kako piše Blic, Iran je od kasnih 1980-ih razvijao sve sofisticiraniji arsenal koji je ključan za njegove ofanzivne sposobnosti, kao i za strategiju odbrambenog odvraćanja.

Iran se u početku oslanjao na strane izvore, uključujući Severnu Koreju, za raketnu tehnologiju.

Ali od 2010. godine, autohtone rakete su napredovale u dometu i u preciznosti.

Pokazale su se dovoljno preciznim da oštete stacionarne ciljeve stotinama kilometara od iranskih granica.

B92

Rusija je najveći dobavljač pšenice ove godine, piše L’Opinion.

Ogromne količine proizvodnje privlače na svoju stranu zemlje, koje se bave pitanjem hrane.

U takvim uslovima, liderstvo Moskve i pad uticaja Zapada na tržište žita su očigledni, zaključuju stručnjaci.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U strahu od svetske gladi, Moskva koristi žito kao „diplomatsko oružje“ više nego ikada ranije. Evropa gubi uticaj.

Od početka vojnog sukoba Moskve i Kijeva cena pšenice se stalno menja.

U periodu od februara do maja 2022. godine, kada su ukrajinske žitarice bile blokirane, cene ovih proizvoda na berzi Euronekt su porasle sa 180 na 430 evra, po toni.

Perspektiva otvaranja sigurnog koridora, za koju su se zaraćene strane odlučile pod okriljem međunarodne zajednice, donekle je oslabila njihov rast – do 350 evra u julu.

Posle toga je cena opala i poslednjih meseci se kretala između 230-240 evra po toni.

Zbog toga je Moskva saopštila da koridor zatvoren 17. jula više neće biti otvoren.

To je zbog činjenice da nije naterala međunarodnu zajednicu da nastavi izvoz ruskog đubriva i poveže svoju poljoprivrednu banku sa međunarodnim SWIFT sistemom.

Ali vest nije izazvala uzbuđenje na tržištima. sreda, 9. avgust.

Zašto su cene pšenice do sada tako loše reagovale na poruke, koje su ih dovele do kosmičkog nivoa?

„Prvo, Ukrajina je bila u stanju da razvije alternativne puteve za izvoz žitarica: drumski, železnički, evropske „puteve uzajamne pomoći“ ali i more, preko Dunava.

Luke Izmail i Reni povećale su svoj protok sa 2 na 2,5 miliona tona žitarica mesečno“, objašnjava Arthur Portier, stručnjak za tržište žita u Agritelu.

Ovo je manje od 4 miliona tona koje prolazi kroz koridor ali je izuzetno važno.

Borba.Info

Posle Poljske, Letonija i Litvanija raspoređuju trupe na granicu sa Belorusijom! – VIDEOhttps://t.co/iGdZsJ53Jk

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 6, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

I vojna operacija i sankcije će trajati dugo, upozorio je Fjodor Lukjanov.

Ruska vojna ofanziva na Ukrajinu će verovatno trajati dugo i dovesti do „razdvajanja“ ruske i zapadne ekonomije, rekao je Fjodor Lukjanov, istaknuti stručnjak za međunarodne odnose i glavni urednik časopisa Russia in Global Affairs, u četvrtak.

Govoreći za RT, Lukjanov je govorio o kratkoročnim izgledima za sukob, napominjući da su na početku ruske „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini i Moskva i Zapad verovatno imali neke „iluzije“, da se sukob može rešiti diplomatskim putem.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sada imamo ovu konkretnu situaciju, u kojoj samo vojna sila odlučuje“, rekao je on.

I Rusiju i Ukrajinu, kako je naglasio, sada vodi „vojna logika“, koja sugeriše da bi svaki prekid vojne akcije dao drugoj strani šansu da se pregrupiše i pripremi za dalje akcije.

„Dakle, nema šanse za političko ili diplomatsko rešenje u ovom trenutku i bojim se da ćemo pratiti vojne aktivnosti dosta dugo vreme ispred nas“, rekao je Lukjanov.

On smatra, da Rusija nije bila dobro pripremljena za napad, kao što je trebalo da bude i da je stoga, nakon prvih prvih osvajanja, morala da povuče snage sa nekih teritorija, koje su već bile zauzete.

Sada, rekao je Lukjanov, ruske snage sporo ali stabilno napreduju.

Osim proglašenog cilja „oslobođenja“ Donjecke i Luganske Narodne Republike, Rusija ima „druge ciljeve, koji nisu zvanično objavljeni“.

Ispunjavanje tih ciljeva može značiti, da Rusija uzima pod svoju kontrolu i druge delove Ukrajine, dodao je on.

„Sve što čujemo od ruskih zvaničnika, kako u Moskvi, tako i na terenu, daje nam osećaj da se teritorije, koje je ruska vojska već zauzela nikada neće vratiti Ukrajini“, dodajući da sumnja, da čak i ruski lideri znaju, gde će se operacija završiti i kako će izgledati Ukrajina nakon sukoba.

U isto vreme, Lukjanov je tvrdio: „Ne izgleda baš verovatno, da će iko prepoznati te dobitke.

Upitan da prokomentariše moguće referendume na teritorijama pod kontrolom Rusije, Lukjanov je rekao da ne misli da referendumi imaju mnogo smisla, jer će, kakav god da bude rezultat glasanja, biti odbijen od strane, drugih strana.

„U tom smislu bilo bi važno videti i znati pravu volju ljudi, koji tamo žive, ali u sadašnjim okolnostima, ne vidim kako to učiniti“, rekao je on.

U svetlu vojnog napretka Rusije u Ukrajini, zapadne pristalice Ukrajine imaju dve opcije: da nastave, da obezbeđuju Kijev oružjem ali bez ikakvih garancija za pobedu ili da traže neku vrstu primirja, koje bi „moglo da obezbedi neki period mira“.

Za sada izgleda, da preovladava „agresivni“ pristup, rekao je Lukjanov.

Važno je pitanje, kako će preostali deo suverene Ukrajine razvijati svoju državnost u ovim novim okolnostima, primetio je Lukjanov, pošto će Kijev verovatno dugo zavisiti od zapadne pomoći.

Što se tiče odnosa Rusije sa Zapadom, ne treba očekivati da će sankcije uvedene Moskvi uskoro biti ukinute, tvrdi on.

Po mišljenju stručnjaka, „razdvajanje“ ruske i evropske privrede „je nepovratno na veoma dug period“.

Međutim, brzina uvođenja sankcija će se verovatno smanjiti, sugerisao je Lukjanov, jer će „svi naredni paketi, ako su ozbiljni, više štetiti evropskoj nego ruskoj ekonomiji“.

Rusija će teško patiti zbog sankcija, smatra Lukjanov, pa je sada glavni cilj zemlje „da se prilagodi novoj situaciji i pronađe nove puteve za razvoj“.

Komentarišući pokušaje SAD da ubede Kinu i Indiju, da se pridruže „kolektivnom Zapadu” u njegovom tvrdolinijskom pristupu Rusiji, Lukjanov je rekao, da je stav Vašingtona „veoma čudan”.

„Obraćajući se “velikim momcima”, kao što su Kina i Indija i zamolivši ih za pomoć, morate ponuditi nešto zauzvrat.

Ali to se ne dešava“, rekao je on, dodajući da bi SAD mogle „preceniti“ svoj značaj za Peking i Nju Delhi.

Rusija je napala Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve.

Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom, koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a, koji predvode SAD.

Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje, da je planirao da silom povrati dve republike.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE