Borbeni avion Su-57 ruske Ujedinjene avio-kompanije (UAC) koja je u sastavu Rosteka, prepoznat je od strane Centra za analizu svetske trgovine oružjem (CAMTO) kao borbeno najviše testiran avion pete generacije.

CAMTO je napomenuo da je Su-57 učestvovao u sukobima u Siriji i Ukrajini…

Uzimajući u obzir borbenu upotrebu u Siriji i Ukrajini, Su-57 je najtestiraniji avion pete generacije u pravom oružanom sukobu.

To je prepoznato, uključujući i Zapad – navodi se u izveštaju CAVAT-a.

Stručnjaci su ukazali na sposobnost lovca da stekne prevlast u vazduhu i pogodi kopnene i morske ciljeve visoko preciznim udarima.

Ima supersoničnu brzinu krstarenja, unutrašnje oružje trupa, radio-apsorbujuću oblogu i najnoviju opremu na brodu.

Broj lovaca pete generacije koji ulaze u službu ruske vojske svake godine se povećava.

Trenutno samo tri zemlje u svetu imaju čitav niz tehnologija za samostalno kreiranje aviona pete generacije – Rusija, SAD i Kina.

Borba.Info

Litvanija, Nemačka, SAD, Finska, Francuska i još nekoliko zemalja NATO-a, su među zemljama koje najviše zavise od ruskih mineralnih resursa, prenosi RIA Novosti.

Najpopularniji metal među neprijateljskim zemljama bio je aluminijum iz Rusije – prošle godine, ga je kupilo 37 zemalja…

Najviše ruskog aluminijuma kupile su Grčka, Bugarska i Estonija.

Ruski titanijum je bio najpopularniji među Nemačkom, Belgijom i Francuskom.

Što se tiče nikla, kupovalo ga je 18 zemalja, od kojih su najzavisnije Finska, Estonija, Nemačka i Češka.

Litvanija je najviše amonijaka uvezla iz Rusije, a najviše paladijuma iz SAD.

Pored toga, ove vrste ruskih sirovina bile su tražene u Belgiji, Italiji i Japanu.

Podsetimo, trgovinski promet između Rusije i Evropske unije porastao je u julu prvi put od novembra 2023. godine, povećavši se za više od šest milijardi evra.

Borba.Info

Nikada u istoriji više Amerikanaca nije umrlo od povreda od vatrenog oružja nego u 2021. godini, pokazali su podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

To uključuje rekordan broj ubistava vatrenim oružjem i samoubistava vatrenim oružjem, upozorili su iz CDC-ja.

Statistika je nemilosrdna – u 2021., poslednjoj godini za koju su dostupni potpuni podaci, 48.830 ljudi poginulo je od povreda uzrokovanih oružjem, u šta spadaju ubistva i samoubistva vatrenim oružjem, zajedno s tri manje uobičajene vrste smrti povezane s oružjem: one koje su bile slučajne, one koje su uključivale policiju i one čije okolnosti nisu mogle biti utvrđene.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Iako obično privlače manje pažnje javnosti od ubistava vatrenim oružjem, samoubistva su dugo činila većinu smrtnih slučajeva uzrokovanih oružjem u SAD-u.

Godine 2021. su 54 posto (26.328) svih smrtnih slučajeva povezanih s oružjem u SAD-u bila samoubistva, a 43 posto (20.958) bila su ubistva.

Otprilike osam od deset ubistava u SAD-u 2021. – odnosno 20.958 od 26.031 ili 81 posto – uključivalo je vatreno oružje, što je najveći procenat barem od 1968., najranije godine za koju CDC ima evidenciju.

Takođe, više od polovine svih samoubistava u 2021. – 26.328 od 48.183 ili 55 posto – takođe je uključivalo oružje, što je najveći procenat od 2001. godine.

Ubistva vatrenim oružjem posebno su naglo porasla tokom pandemije koronavirusa, a povećanje iznosi čak 45 posto između 2019. i 2021., dok je broj samoubistava vatrenim oružjem porastao za deset posto tokom istog razdoblja.

Kada se računa per capita, u 2021. godini bilo je 14,6 smrtnih slučajeva od vatrenog oružja na 100.000 ljudi u SAD-u, a to je najveća stopa od ranih 1990-ih ali još uvek znatno niža od vrhunca od 16,3 smrtna slučaja od vatrenog oružja na 100.000 stanovnika iz 1974. godine.

Zato je stopa samoubistava oružjem sada na nivou svog istorijskog vrhunca jer iznosi 7,5 samoubistava vatrenim oružjem na 100.000 stanovnika, što je statistički slično 7,7 izmerenim 1977. godine.

Pritom autori izveštaja upozoravaju da su se ubistva vatrenim oružjem i samoubistva vatrenim oružjem između 1968. i 1978. klasifikovala kao da su uzrokovana vatrenim oružjem i eksplozivom, dok su se posle klasifikovala kao smrti uzrokovane isključivo vatrenim oružjem.

Stope smrtnih slučajeva od vatrenog oružja u SAD-u takođe uveliko variraju u tamošnjim saveznim državama ali najviše su onde gdje su na vlasti republikanci.

Konkretno, države s najvećim ukupnim stopama smrtnih slučajeva povezanih s oružjem – računajući ubistva, samoubistva i sve ostale kategorije koje prati CDC – uključivale su Misisipi (33,9 na 100.000 ljudi), Luizijanu (29,1), Novi Meksiko (27,8), Alabamu (26,4) i Vajoming (26,1). Države s najnižim ukupnim stopama su Masačusets (3,4), Havaji (4,8), Nju Džerzi (5,2), Njujork (5,4) i Roud Ajlend (5,6), sve s demokratima na vlasti.

Sredina s najvećom stopom ubistava iz vatrenog oružja u 2021. je Distrikt Kolumbija (22,3 na 100.000 ljudi).

Stopa smrtnosti od vatrenog oružja u Sjedinjenim Američkim Državama je mnogo viša nego u drugim razvijenim zemljama, poput Kanade (2,1 na 100.000) i Australije (1,0), kao i evropskih zemalja poput Francuske (2,7), Nemačke (0,9) i Španije (0,6).

Ako to nekoga teši, stopa u SAD-u ipak je mnogo niža nego u Salvadoru (39,2 na 100.000 ljudi), Venecueli (38,7), Gvatemali (32,3), Kolumbiji (25,9) i Hondurasu (22,5), pokazalo je istraživanje. Sve u svemu, SAD je te godine bio na 20. mestu po stopi smrtnosti od vatrenog oružja.

A, koliko ljudi svake godine pogine u masovnim pucnjavama u SAD-u, o čemu redovno izveštavaju mediji?

Na to je pitanje teško odgovoriti jer ne postoji jedinstvena, dogovorena definicija pojma “masovne pucnjave.”

Naime, FBI prikuplja podatke o “aktivnim pucačkim incidentima” koje definiše kao “jednu ili više osoba aktivno uključenih u ubijanje ili pokušaj ubijanja ljudi u naseljenom području”.

Koristeći definiciju FBI-a, 103 osobe – isključujući strelce – umrle su u takvim incidentima 2021. godine.

Međutim, The Gun Violence Archive, internet baza podataka incidenata oružanog nasilja u SAD-u, definiše masovne pucnjave kao incidente u kojima je četiri ili više ljudi upucano, čak i ako niko nije ubijen, a koristeći ovu definiciju, 706 ljudi je umrlo u masovnim oružanim incidentima 2021. godine.

Jutarnji list

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ko je „najskuplji“ poslanik u 2021. godini, ko je najviše trošio na službena putovanja u Srbiji i u inostranstvu, a ko na gorivo za dolazak u Skupštinu, pročitajte u novom istraživanju Centra za istraživačko novinarstvo Srbije.

Narodnim poslanicima je tokom prošle godine po različitim osnovama uplaćeno ukupno, ne računajući poreze, 367,9 miliona dinara, pokazuju podaci koje je prikupio Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Toliko je ukupno isplaćeno za plate i dodatke članovima parlamenta ali i razne troškove koje su imali obavljajući poslanički poziv.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Podaci koji su dostavljeni za prethodnu godinu obuhvataju ukupno 262 poslanika, a većina novca otišla je na plate – 202,5 miliona dinara.

Gledajući sve troškove, predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić je „najskuplji“, za njegov rad računajući i platu je dato 4,3 miliona dinara.

I tu ga u korak prati Elvira Kovač iz Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) koja je građane „koštala“ 2,7 miliona dinara.

Podsetimo, ona je u periodu od početka 2016. do kraja 2019. godine bila na čelu „najskupljih“ poslanika sa ukupnim iznosom od 12 miliona dinara, o čemu je CINS već pisao.

Odmah iza nje, sa nešto nižom cifrom je Snežana Paunović iz Socijalističke partije Srbije (SPS).

U samom vrhu onih za čiji je rad prošle godine Skupština izdvojila najviše novca je i poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Nenad Krstić, na čiji rad je otišlo 2,5 miliona dinara.

O Krstiću, inače bivšem predsedniku Opštine Trgovište, mediji su pisali u novembru kada se kod mosta Gazela u Beogradu sukobio sa demonstrantima koji su blokirali saobraćaj u znak protesta zbog zakona o eksproprijaciji i referendumu.

Najviše novca za Dačićeva službena putovanja

Po novcu koji je dat na službena putovanja unutar i van zemlje prednjači predsednik Skupštine iz SPS-a.

Naime, kada poslanici službeno putuju u inostranstvo, pored prevoza i smeštaja plaćaju im se i akontacije i dnevnice.

Tako je za ovu vrstu putovanja tokom prošle godine isplaćeno 13,3 miliona dinara, od čega je na Dačićeva otišlo najviše – 2,3 miliona.

Pored njega, u top pet poslanika na čija je putovanja van zemlje dato najviše novca našli su se i Elvira Kovač, Sandra Božić (SNS), Snežana Paunović (SPS) i Vladimir Marinković (SNS).

Za razliku od njih, najmanje para za službena putovanja po svetu otišlo je poslanicima SNS-a Bratimiru Vasiljeviću i Darku Laketiću.

S druge strane, za službena putovanja u Srbiji dato je oko deset puta manje novca nego za inostrana, 1,3 miliona dinara.

Oko polovine ovog iznosa, koji pokriva poslaničku dnevnicu, prevoz i smeštaj, dato je za putovanja Nenada Krstića.

U službena putovanja po Srbiji ne ulaze dolasci na skupštinska zasedanja. Kada poslanici za to koriste privatan auto plaćeno im je gorivo, amortizacija a pokrivena im je i naknada za vožnju.

Tu mogućnost prošle godine iskoristila je većina poslanika, pa je parlament za to izdvojio 42,3 miliona dinara.

Kako je CINS već pisao, trećina poslanika koji su izabrani na izborima 2020. godine, a koji su bili članovi parlamenta i u sazivu pre tog, nije Agenciji za sprečavanje korupcije prijavila novac koji je dobijala po ovom osnovu.

Pored toga, naše ranije istraživanje pokazalo je da poslanici koji svojim kolima dolaze u prestonicu novac utrošen na gorivo ne pravdaju računima već samo potpisanim izjavama.

Neki od njih koji su uzimali taj novac poseduju stanove u Beogradu.

Za razliku od broja poslanika koji su koristili nadoknadu za gorivo, plaćeno stanovanje u Beogradu iskoristilo je samo njih četvoro za šta je izdvojeno oko 1,7 miliona dinara.

Duplo manje novca otišlo je na nadoknadu za poslanike jer su živeli odvojeno od svojih porodica.

Ovaj saziv Skupštine nije trajao pun mandat.

Poslanici su u avgustu 2020. godine položili zakletvu, a parlament je raspušten u februaru ove godine.

Novi parlamentarni izbori održaće se 3. aprila.

Podsetimo, CINS je sredinom 2020. godine objavio bazu „Koliko košta poslanik“ sa podacima o troškovima poslanika od početka 2016. do kraja 2019. godine.

Ipak, baza nije potpuna s obzirom da nam Skupština nije dala informacije koje se odnose na troškove tadašnje predsednice parlamenta Maje Gojković.

Iako Skupština našim novinarima nije dostavila podatke za 2020. pa ažuriranje baze trenutno nije moguće, CINS nastavlja da prati koliko novca iz budžeta odlazi na njihov rad.

CINS

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE