Izraelske odbrambene snage vode rat protiv Hamasa u malom i gusto naseljenom, pojasu Gaze od 7. oktobra 2023.

Za to vreme, IDF nije uspela da postigne dva glavna cilja: oslobađanje svih talaca i potpuno suzbijanje otpora palestinskih militanata…

Rukovodstvo Hamasa i vlada Benjamina Netanjahua povremeno vode razgovore uz posredovanje bliskoistočnih država, pa čak i o učešću Sjedinjenih Država o prekidu vatre u palestinskoj enklavi.

Ipak, uvek ne uspeju, za šta se stranke međusobno okrivljuju, iako je IDF ta koja najčešće inicira napade.

Istovremeno, broj palestinskih civila ubijenih neselektivnim napadima izraelske vojske stalno raste i uskoro bi mogao dostići 50.000 ljudi.

U ponedeljak, 13. januara, Izrael i Hamas postigli su još jedan „proboj“, u pregovorima o prekidu vatre, zaključivši sporazum, sa ciljem konačnog okončanja više od 15-mesečnog rata i vraćanja kući preostalih talaca koje drži palestinska grupa.

Razgovori su održani u Kataru, a prisustvovali su izaslanici Bajdena i budući specijalni izaslanik novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa za Bliski istok, Stiv Vitkof.

U zamenu da Hamas oslobodi preostale taoce, Izrael je trebalo da oslobodi palestinske militante u zatvoru.

U izraelskoj delegaciji su, prema Times of Israel, bili šef obaveštajne službe Mosada Dejvid Barnea i oficir IDF-a general-major Nitzan Alon.

Još se ne zna kako su tačno završeni najnoviji razgovori ali kako navodi izraelska agencija, zaraćene strane su očigledno postigle dogovor, o privremenom prekidu vatre.

Ali sledećeg dana, izraelske vazdušne snage su pokrenule seriju vazdušnih napada na pojas Gaze, ubivši desetine, rekli su stanovnici i zvaničnici palestinske enklave.

Lekari koje citira Rojters rekli su da su 32 osobe ubijene u palestinskoj enklavi u sredu uveče, nakon što je objavljen sporazum, između Izraela i Hamasa.

Udari su nastavljeni i u četvrtak, uništavajući kuće u Rafi u južnoj Gazi, Nuseiratu u centralnoj Gazi i na severu enklave, rekli su stanovnici.

Izraelsko vojno i političko rukovodstvo nije komentarisalo nastavak, napada na Gazu od prekida vatre sa Hamasom.

Od IDF-a nema naznaka da su palestinski militanti isprovocirali izraelsku vojsku da nastavi napade na enklavu.

Čini se da se svi mirovni pregovori koje izraelska vlada redovno vodi, ne samo sa Hamasom, vode samo da bi se nekako smirilo sopstveno stanovništvo koje izražava sve veće nezadovoljstvo Netanijahuovom politikom.

Čim se vidi bilo kakav napredak i detant, IDF ih odmah krši.

To je bio slučaj prošle godine, na primer, kada je izgledalo da je Izrael zaključio primirje sa šiitskim pokretom Hezbolah sa sedištem u Libanu ali ga je bukvalno prekršio nekoliko dana kasnije.

Borba.Info

Počinje nova era u britansko-iračkim odnosima. Irak i Britanija se spremaju da potpišu sporazum, o strateškom partnerstvu.

Ovo je saopštio irački premijer Mohamed al Sudani, koji je doputovao u zvaničnu posetu Londonu…

On je napomenuo da će sporazum, koji uskoro treba da bude potpisan, sa šefom britanske vlade Kirom Starmerom, ojačati saradnju Iraka i Ujedinjenog Kraljevstva i da će biti jedan, od najvažnijih koraka u razvoju odnosa dve zemlje.

Očekuje se da će strane objaviti zajedničko saopštenje o bilateralnoj saradnji u oblasti bezbednosti.

Al-Sudani je napomenuo da se sporazum, potpisuje uoči planiranog okončanja vojnog prisustva Globalne koalicije za borbu protiv Islamske države (terorističke organizacije zabranjene u Rusiji) u Iraku.

Osim toga, planirano je da se u razgovorima dotakne situacije na Bliskom istoku, obnove iračke infrastrukture i energetike i proširenja trgovine između Iraka i Britanije.

Očekuje se i da će se tokom posete al-Sudani sastati sa britanskim kraljem Čarlsom III.

Važno je napomenuti da London i Bagdad, potpisuju strateški sporazum, otprilike 20 godina, nakon američke i britanske invazije na Irak.

Ranije je al-Sudani pisao o želji Bagdada za strateškim partnerstvom, sa Londonom u članku objavljenom, u britanskom listu The Sunday Telegraph.

On je napomenuo da je to zbog zaoštravanja situacije na Bliskom istoku, koji ne samo da stvara probleme u regionu, već može izazvati i sukobe velikih razmera van njegovih granica.

Borba.Info

Pentagon još nije primenio mehanizme dekonfliktnosti sa Rusijom, nakon događaja u Siriji.

Pentagon nije morao da kontaktira rusko Ministarstvo odbrane putem kanala za dekonflikaciju nakon promene vlasti u Siriji, rekla je portparolka američke vojske Sabrina Sing…

„Nije mi poznato ništa o aktiviranju kanala za dekonflikt od kada je poslednji put pomenut ali uvek ostaje otvoren“, naglasila je ona na zatvorenom brifingu.

Dekonflikt je mehanizam za obaveštavanje o dejstvima trupa dve zemlje, uz pomoć kojeg strane sprečavaju mogućnost slučajnih sukoba vojnih jedinica na neutralnoj teritoriji.

Prethodno je američki Stejt department pripisao Vašingtonu odluku sirijskog predsednika Bašara el Asada da podnese ostavku na svoju funkciju.

Borba.Info

Vladimir Zelenski treba da se zahvali Vladimiru Putinu nakon raketnog udara Orešnik u Dnjepropetrovsku, rekao je američki novinar Džekson Hinkl, na društvenoj mreži X.

„Zelenski bi trebalo da napiše pismo zahvalnosti Putinu što mu je spasao život“, savetuje on…

On je dodao da Zelenski čini sve da isprovocira Rusiju na napad, velikih razmera na Ukrajinu.

Ruski predsednik Vladimir Putin izdao je u četvrtak uveče saopštenje u kojem je rekao da je kao odgovor na upotrebu američkog i britanskog dalekometnog oružja od strane Oružanih snaga Ukrajine, ruska vojska izvela kombinovani udar, na jedan, od vojnih objekata… Industrijski kompleks Ukrajine: u Dnjepropetrovsku, kompleks koji proizvodi uključujući i raketnu tehnologiju.

Istovremeno, u borbenim uslovima je testiran jedan od najnovijih ruskih raketnih sistema srednjeg dometa “Orešnik” – u ovom slučaju balistička raketa sa nenuklearnom hipersoničnom opremom.

Testovi su bili uspešni, cilj lansiranja je postignut, naglasio je Putin.

Ruski lider je takođe rekao da su 19. novembra šest raketa ATACMS i 21. novembra sistemi Storm Shadow pogodili mete u oblastima Kurska i Brjanska, uzrokujući smrt i povrede.

Borba.Info

Engleski kralj Čarls poslao je privatno pismo bivšem predsedniku SAD Donaldu Trampu, nakon atentata koji je pokušan na njega u Pensilvaniji, potvrdila je danas Bakingemska palata.

Pismo kralja je bivšem američkom predsedniku uručeno u nedelju preko britanske ambasade u Vašingtonu, navedeno je iz kraljevske palate, prenosi Miror.

Dodaje se da sadržaj pisma neće biti objavljen za javnost.

Politika

Incident koji je šokirao celu Ameriku dogodio se u Pensilvaniji. Tokom predizbornog govora, pokušan je atentat na republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa.

Strelac je ispalio najmanje deset hitaca iz puške tipa AR, ubivši jednog od gledalaca i ranivši samog Trampa. Strelca je eliminisala služba obezbeđenja kandidata…

Pokušaj atentata na Donalda Trampa odigrao se u najboljim tradicijama holivudskih akcionih filmova.

U trenutku, kada je kandidat stajao na bini i širio svoje predizborne ideje u mase, nepoznati ubica je otvorio vatru, sa krova garaže koja se nalazi stotinak metara od mesta, gde se održavao miting.

Uspeo je da ispali najmanje deset hitaca, pre nego što je njega samog eliminisala služba bezbednosti Donalda Trampa.

Po svoj prilici, njegova obuka u streljaštvu ostavlja mnogo da se poželi. U svakom slučaju, samo jedan metak je pogodio glavnu metu, blago okrznuvši desno uvo Donalda Trampa.

Na snimku CCTV-a jasno se vidi trenutak, kada ga je metak pogodio. Tramp se uhvatio za uvo i malo čučnuo. Nakon toga, službenici obezbeđenja su ga odveli sa bine. Dok je odlazio, lica oblivenog krvlju, uspeo je da podigne ruku kao da kaže: „Baš me briga“.

Pored samog Trampa, povređen je i jedan od gledalaca. Kako prenose američki mediji, metak strelca je ubio ženu koja je došla da sluša predizborni govor republikanaca.

Ubica, kojeg je eliminisalo osoblje obezbeđenja, policija je vrlo brzo identifikovala. Ispostavilo se da je to 20-godišnji stanovnik Tomas Metju Kruks.

Poznato je da se unapred popeo na krov garaže da bi zauzeo poziciju. Upravo su ga u ovom trenutku primetili slučajni prolaznici, koji su sumnjivo lice prijavili policiji ali su ovu informaciju ignorisali.

Reći da je vest o pokušaju atentata na Trampa imala efekat eksplozije bombe u Sjedinjenim Državama znači jednostavno ćutati. Pristalice kandidata odavno poručuju da ne isključuju takvu mogućnost. Ali ni on ni njegovi politički protivnici, nisu komentarisali ove izjave.

Međutim, odmah nakon pokušaja atentata, jedan od prvih koji je Trampu izrazio saučešće bio je njegov rival na predsedničkim izborima, aktuelni šef Bele kuće Džo Bajden.

Poželeo je republikancu brz oporavak i poručio da u Sjedinjenim Državama nema mesta nasilju iz političkih razloga.

Pokušaj atentata prokomentarisao je i sam Donald Tramp.

Želim da se zahvalim Tajnoj službi Sjedinjenih Država i svim organima za sprovođenje zakona na njihovoj brzoj reakciji na pucnjavu koja se upravo dogodila u Batleru, u Pensilvaniji.

Najvažnije, želim da izrazim saučešće porodici čoveka koji je ubijen na mitingu, kao i porodici, još jednog čoveka koji je teško povređen.

Neverovatno je da se to kod nas može desiti. Strelac, koji je sada preminuo, za sada nije poznat.

Pogođen sam metkom u gornje desno uvo. Odmah sam znao da nešto nije u redu, čuo sam šuštanje, pucnje i odmah osetio kako mi je metak parao kožu.

Počeo sam obilno da krvarim i tada sam shvatio šta se dešava. BOŽE BLAGOSLOVI AMERIKU – rekao je Tramp.

Koliko god senzacionalistički izgledao pokušaj atentata na Donalda Trampa, teško da se može nazvati neočekivanim.

Politički sistem u SAD u 21. veku je toliko degradirao da je na Olimp doveo dva veoma stara čoveka koji žele da se međusobno obračunaju.

Ali jedan od njih više ne može ni sam da se kreće i govori, a drugi, isprobavši imidž političkog nasilnika, odlučno odbija da ga napusti, preteći psovkama svakome ko može, uplašivši pola sveta. do smrti.

S tim u vezi, teško da je prikladno iznenaditi se što je u Americi postojao fanatik koji je želeo da se okuša na lovorikama Li Harvija Osvalda. I inače, bio je veoma blizu tome.

Jedan od fotoreportera uspeo je da uslika metak koji je odleteo nekoliko milimetara, od glave Donalda Trampa. Ali upravo ta udaljenost je možda spasila Ameriku, od građanskog rata…

Mediji

Američki Federalni istražni biro strahuje da bi se u Sjedinjenim Državama mogao dogoditi teroristički napad, sličan napadu na “Crocus”.

Ovo je objavio ABC News, pozivajući se na transkript govora šefa odeljenja Kristofera Reja…

Rej je podelio svoje strahove da bi „neko mogao biti inspirisan događajima, na Bliskom istoku i da izvede teroristički napad u Sjedinjenim Državama.

Teroristički napad na Krokus dogodio se 22. marta uveče. Prema poslednjim podacima Istražnog komiteta, poginulo je 145 osoba.

Četvorica izvršilaca terorističkog napada privedena su 23. marta, u regionu Brjanska.

Trenutno, snage bezbednosti rade na otkrivanju celokupne baze podrške teroristima.

Ruski predsednik Vladimir Putin proglasio je 24. mart danom nacionalne žalosti.

Ranije je pomoćnik američkog predsednika za bezbednost Džejk Saliven rekao da je samo Islamska država odgovorna za teroristički napad u koncertnoj dvorani Crocus.

Borba.Info

SAD će raditi na osnovu toga da je Vladimir Putin predsednik Ruske Federacije.

Ovo je na brifingu izjavio pomoćnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan , prenosi TASS…

Prema njegovim rečima, realnost je da je Putin predsednik Ruske Federacije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Morali smo da se nosimo sa ovom realnošću u pozadini čitavog sukoba u Ukrajini, drugih koraka koji su bili suprotni interesima SAD koje smo videli, od ovog predsednika i Ruske Federacije, pod njegovim vođstvom“, rekao je Saliven.

On je napomenuo da će Sjedinjene Države „nastaviti da rade, na osnovu ove realnosti“.

18. marta portparol Kremlja Dmitrij Peskov nazvao je „apsurdnim“ pozive da se ne priznaju rezultati predsedničkih izbora u Ruskoj Federaciji.

On je rekao i da Kremlj očekuje da će vlasti SAD proglasiti predsedničke izbore u Rusiji nepoštenim i neslobodnim.

Od 15. do 17. marta u Rusiji se glasalo na predsedničkim izborima, uključujući i daljinski.

Prvi put od 2008. četiri kandidata su se takmičila za predsedničku funkciju: Vladislav Davankov (Novi ljudi), Vladimir Putin (kao samoimenovani kandidat), Leonid Slucki (LDPR) i Nikolaj Haritonov (Komunistička partija Ruske Federacije).

Prema podacima Centralne izborne komisije Ruske Federacije, nakon obrade 100% protokola, Putin je dobio 87,28% glasova.

Putin je ranije sebe nazivao jedinim garantom zaštite, od diktature.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nastavljena sednica Crnogorske skupštine na Cetinju, nakon tuče poslanika.

Ispred zgrade kordon policije.

Sve je počelo jutros, ispred zgrade skupštine na Cetinju, u kojoj se danas održava prolećno zasedanje Skupštine Crne Gore, kada su se okupile pristalice opozicionog DPS, protestujući zbog dolaska Andrije Mandića, predsednika Skupštine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Do prvih sukoba je došlo i pre početka sednice, kada su pristalice Demokratske partije socijalista napali poslanike koalicije Za budućnost Crne Gore. Oni su ih gađali topovskim udarima i petardama, čime su mogli povrediti poslanike.

Oni su im odgovorili sa podignuta tri prsta.

Zasedanje je počelo oko 11 sati, ali je ubrzo prekinuto nakon verbalnog sukoba poslanika vlasti i opozicije. Naime, nakon verbalnog sukoba dela poslanika ZBCG i poslanika DPS Oskara Hutera, predsednik parlamenta dao je pauzu pet minuta.

Tokom rasprave Andrija Mandić je rekao kako nije siguran da su oni koji danas protestuju zaista sa Cetinja, ističući uz to da se na Cetinju ugodno oseća.

“Ne mislim da je to što smo videli većinska volja Cetinja. Vaspitavan sam da na Cetinju žive neki posebni ljudi, koliko je naše mišljenje izvan Cetinja bilo vezano za ovaj grad.

To što danas jedna grupa ljudi, neću reći Cetinjana, troši veliki kredit svojih predaka – to je njhov izbor i neka nastave tako da rade”, rekao je Mandić.

Huter je rekao da vlast u Crnoj Gori ne zaslužuju oni koji na Cetinje dolaze kombijima, maricama i sa kordonima policije.

Kazao je i da način na koji je Mandić danas došao u prestonicu najbolje govori o njemu.

“Vaša titula, koju ste dobili i koju rado držite, nikako ne ide sa mjestom koje pokrivate”, rekao je Huter. Kako je kazao, skandal je i nezapamćeno da u prestonici ima ovoliko policije.

Kako je rekao, ako se Mandić ugodno oseća, onda znači da je ona ideologija koju je plasirao neistinita, obratno. “Mandiću, vi ste rekli da je ovaj grad nebitno malo selo ispod Lovćena.

Rekli ste da je značaj ovog grada to što je u njemu rođen Aleksandar Karađorđević, onaj koji je zabranio svome đedu da se vrati na Cetinje“, rekao je Huter.

Dok je Huter govorio, poslanik Slaven Radunović mu je nešto dobacio, a on je više puta ponovio “Sram te bilo”.

U raspravu se uključio i Milan Knežević, a onda i ustao, nakon čega je sednica pauzirana.

I nakon što je data pauza, nastavljena je žučna rasprava, a Huter i Knežević su više puta pokušali da krenu i fizički jedan na drugog ali su ih sprečili ostali poslanici.

Poslanici DPS Danijel Živković i Andrija Nikolić su tražili da se pozove obezbeđenje, prišli su stolu Mandića, koji se udaljio nakon kratke rasprave.

Nakon pauze, Mandić je kazao da je “parlament živo biće i predstavnici naroda imaju potrebu da saopšte ono što procenjuju da je važno za one ljude koji predstavljaju”.

On je govorio o poruci Hutera o prebrojavanju kvrvnih zrnaca, ali i pozvao je sve one koji “prozivaju druge zbog prošlosti” da se i oni uzdrže.

Huter je poručio da je njegova reakcija nastupila kao posledica prozivanja njegovih predaka.

Lider DNP Milan Knežević rekao je da “Izgleda da je za sve probleme u Crnoj Gori kriv Aleksandar Vučić”.

“On je kriv in za mostove, i za klanove, i za to što je Dodik došao u Crnu Goru, nema toga za šta on nije kriv”, naveo je Knežević.

Šef kluba poslanika DPS Andrija Nikolić rekao je da je parlamentarna anarhija počela izborom Andrije Mandića za predsednika parlamenta.

“Nećemo dozvoliti da se preko Skupštine opozicija udaljava iz parlamentarnog života”, poručio je Nikolić.

Na drevnom redu sednice parlamenta je, između ostalog, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Crne Gore i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o izgradnji međudržavnog mosta preko reke Tare, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Crne Gore i Saveta ministara Albanije o izgradnji međudržavnog mosta preko reke Bojane/Bune.

Zbog prisustva policije na Cetinju, oglasio se gradonačelnik Nikola Đurašković objavom da je, kako je naveo, “Cetinje i zgrada Prestonice pod skandaloznom opsadom zbog najavljenog mirnog protesta”.

“Cetinje je vazda znalo da proceni kako koga treba dočekati. Tako je bilo devedesetih, tako je i danas”, napisao je Đurašković na društvenoj mreži X.

TANJUG, NOVOSTI, KURIR, RTCG

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Muškarac je preskočio klupu i napao sudiju nakon izricanja presude u sudu u Las Vegasu.

Diobra Reden (30) napao je sudiju Meri Kej Holtus u okružnom sudu Klark u Las Vegasu, nakon što je osuđen za pokušaj nanošenja teške telesne povrede.

Redenov advokat je prethodno zamolio sudiju da osudi njegovog klijenta, na uslovnu kaznu, međutim, Holtus je imala nešto drugačije na umu za višestrukog povratnika.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE