Mnogi zaposleni iz auto-industrije, uključujući one iz „Škode”, koja planira smanjenje radne snage za 15 odsto, mogli bi da pređu u namensku industriju.

Tokom poslednje tri decenije Češka se profilisala kao svetski lider, po broju proizvedenih automobila po glavi stanovnika…

Prošla godina bila je rekordna: u zemlji sa 10 miliona stanovnika proizvedeno je preko 1,4 miliona vozila – što je gotovo četiri odsto više nego godinu ranije.

Međutim, u prvom kvartalu 2025. proizvodnja je pala za 7,1 procenat, uglavnom zbog smanjene potražnje za automobilima na zapadnoevropskom tržištu koje se suočava s izazovima tranzicije ka električnim vozilima, uz dodatno opterećenje američkim carinama.

Nasuprot tome, češka namenska industrija u protekle tri godine konstantno beleži brzi rast i proširuje proizvodnju. Samo u protekloj godini iz Praga za Kijev isporučeno je oko 1,5 miliona komada artiljerijske municije, od čega pola miliona kalibra 155 mm.

„Time se Češka pozicionira među glavne dobavljače municije za Ukrajinu, uz SAD i Veliku Britaniju.

Prema trenutnim procenama, u 2024. godini izvoz vojne opreme u Ukrajinu ukupno je povećan za najmanje trećinu u odnosu na 2023, koja je i sama bila rekordna”, izjavila je u februaru tamošnja ministarka odbrane Jana Černočova, a preneli češki mediji.

Da bi odbrambeni sektor, mogao postati novi motor ekonomije za Češku ali i za Evropu, smatra Danuše Nerudova, članica Odbora za budžet Evropskog parlamenta.

„On može iskoristiti proizvodne kapacitete i radnu snagu koja se oslobađa iz auto-industrije, podstaći ekonomski rast i istovremeno ojačati našu bezbednost”, izjavila je Nerudova za „Dojče vele”.

Sa druge strane, češki ekonomista Petr Zahradnik je oprezniji.

„Naše fabrike oružja zaista proživljavaju zlatna vremena, to je tačno”, rekao je Zahradnik ali i dodao da ne veruje da će proizvodnja oružja zameniti auto-industriju kao glavni stub ekonomije.

Češka, odnosno tada Kraljevina Bohemija, ima dugu istoriju proizvodnje oružja koja datira još pre Prvog svetskog rata, a nastavila se i nakon Drugog svetskog rata, kada je Čehoslovačka bila jedan od vodećih proizvođača oružja u Evropi. Međutim, nakon završetka hladnog rata i razdruživanja Praga i Bratislave, vojna potrošnja i proizvodnja značajno su opali.

Ali sukob na istoku Starog kontinenta značio je i renesansu za češku namensku industriju.

Proizvodnja municije, borbenih vozila i dronova beleži ubrzan rast, a oko 40 odsto izvoza češkog naoružanja odlazi direktno u Ukrajinu, gde su otvoreni i zajednički proizvodni pogoni. S druge strane, vojni budžet Češke u 2024. dostigao je dva odsto BDP-a, a vlasti planiraju da ga u narednim godinama povećaju na tri procenta.

„To su pametno potrošene pare. Prema mnogim analizama, jedna mudro potrošena kruna na odbranu znači tri dodatne krune u češkoj ekonomiji”, rekao je nedavno premijer Petr Fijala. Prema njegovim rečima, realno je i fiskalno izvodljivo da se izdvajanja za odbranu povećavaju za 0,2 procenta BDP-a godišnje, dok se ne dostigne cilj.

Kako je preneo specijalizovani češki vojni magazin „CZ difens”, očekuje se da će procvat proizvodnje oružja da se nastavi i u narednom periodu. Kompanije poput „STV grup” i „PBS grup” šire svoje kapacitete.

STV planira da utrostruči proizvodnju artiljerijskih granata, dok PBS duplira proizvodnju motora za rakete i dronove.

Kao rezultat toga, broj zaposlenih u sektoru odbrane raste, a mnogi radnici iz auto-industrije, uključujući one iz „Škode”, koja planira smanjenje radne snage za 15 odsto, mogli bi preći u namensku industriju uz minimalnu potrebu za prekvalifikacijom.

Takođe, i češki automobilski gigant „Motor Jikov grup” menja pravac – prelazi sa proizvodnje auto-delova na pravljenje čaura za artiljerijsku municiju, preneo je azerbejdžanski vojni portal „Kalibar”.

Zahvaljujući iskustvu u radu sa materijalima poput gvožđa, „Motor Jikov” planira da godišnje proizvodi do 100.000 čaura za artiljerijsku municiju.

Ipak, pitanje je koliko će ovakva ekonomska politika biti održiva na duge staze.

Ako se bezbednosna situacija u Evropi stabilizuje, a potražnja za municijom i oružjem opadne, masivna ulaganja u proizvodne kapacitete mogla bi postati teret. Iako će potrebe za obnavljanjem zaliha naoružanja i podrškom Ukrajini trajati još neko vreme, namenska industrija Češke i drugih evropskih zemalja koje slede njen model, moraće da pronađu rešenje kako da se prilagode miru.

Politika

Koliki doprinos odbrani Ukrajine može da pruži namenska industrija BiH, postavlja pitanje Dojče vele.

Evropa proizvodi oko 650.000 komada municije velikog kalibra godišnje, a fabrika “Pretis” iz Vogošće bi mogla oko 100.000.

Ukrajinskoj vojsci nedostaje municija, prvenstveno ona velikog kalibra.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

O tome se razgovaralo i na Samitu za Ukrajinu u Tirani, na kojem, pored zvaničnika EU i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, učestvuju i lideri zapadnobalkanskih država.

Zbog kašnjenja američke pomoći usled protivljenja republikanaca u Kongresu, ali i nemogućnosti evropskih saveznika da odmah obezbede dovoljne količine municije za Ukrajinu, sada su u fokusu “partnerske države” koje bi mogle učestvovati u snabdevanju Ukrajine municijom, ukazuje za DW direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije sa sedištem u Ljubljani Zijad Bećirović i napominje: “Takav aranžman bio bi i od velike ekonomske koristi za BiH”.

• Opstrukcije iz Republike Srpske

On, međutim, upozorava i na političke opstrukcije. “Zbog protivljenja srpskih kadrova u institucijama vlasti BiH – jer kadrovi Milorada Dodika, a Dodik je Putinov igrač, kontrolišu Ministarstvo za spoljnu trgovinu koje je nadležno za davanje dozvola za izvoz oružja – izvoz municije iz BiH u Ukrajinu mogao bi da bude doveden u pitanje”, kaže Bećirović.

Iz nevladinog sektora podsećaju da BiH “ima visoke ocene” Evropske komisije, kada je u pitanju usklađenost sa spoljnom politikom EU ali da to narušavaju “politički gestovi” Milorada Dodika.

Direktor “Spoljnopolitičke inicijative BiH” Haris Ćutahija smatra da je “opasno” to što Dodik u svakom trenutku, pod izgovorom “vojne neutralnosti”, može da blokira napore da se BiH pozicionira kao partner Zapada u podršci Kijevu.

Kako navodi sagovornik DW, to ugrožava evropski put BiH i otvara “realne šanse za ozbiljne sankcije Republici Srpskoj”.

• Dodik sprečava izvoz municije iz BiH u Ukrajinu

“Ukoliko bi Dodik ponovo sprečio eventualni izvoz municije iz BiH u Ukrajinu, time bi prešao crvenu liniju i sebe razotkrio pred Zapadom kao Putinovog avatara na Zapadnom Balkanu”, kaže Ćutahija.

Dodikov kadar još 2015. godine u institucijama BiH sprečio je izvoz municije iz BiH u Ukrajinu, a mediji su izvestili i da je obustavu izvoza tada “tražila i zvanična Moskva”.

Bosanskohercegovački politikolog Jasmin Mujanović smatra da bi BiH upravo izvozom municije Kijevu mogla da “promeni tok rata u Ukrajini”.

Kako bi se prevazišle blokade srpskih predstavnika u nadležnim institucijama, Mujanović kaže da bi granate proizvedene u BiH mogle da kupuju vlade država NATO “preko postojećih izvoznih ugovora” i da ih šalju u Ukrajinu, čime bi se “zaobišla” zabrana izvoza iz 2015. godine.

Mujanović je o tome pisao na platformi X, navodeći da bi bosanskohercegovačka municija bila „od velike koristi“ Ukrajini.

To bi, smatra taj politikolog, pomoglo i strateškim interesima NATO u suprotstavljanju ruskoj agresiji.

“U Ukrajini je ugrožena bezbednost kompletne evroatlantske zajednice Sredstva za pobedu postoje, u ovom slučaju u BiH. Samo nam treba volja za delovanje”, zaključio je Mujanović.

“Ministar za spoljnu trgovinu je već dugi niz godina iz RS i zbog toga nismo mogli da izvozimo u Ukrajinu protivoklopnu municiju za tenkove T-72 kalibra 125 mm”, kaže za DW Berko Zečević, jedan od vrhunskih bosanskohercegovačkih stručnjaka za municiju.

• RS želi više samostalnosti u oblasti vojne industrije

No, situacija u vezi s dozvolama za izvoz možda bi mogla da se promeni. Vlada RS donela je novi Zakon o vojnoj industriji.

Taj zakon, koji je još u proceduri usvajanja, dozvoljava entitetu da, nezavisno od državnih institucija (Ministarstva spoljne trgovine BiH) sklapa sporazume iz oblasti namenske industrije, što uključuje i aranžmane s drugim državama.

“Prvi put radimo taj zakon, da bismo tu oblast uredili na nivou RS, a ne da bude u nadležnosti BiH, jer oblast namenske industrije nije propisana Dejtonskim mirovnim sporazumom”, kaže ministar privrede i preduzetništva RS Vojin Mitrović.

• Moguć „paralelizam“

U RS se proizvode manje količine vojne opreme – uglavnom municija, lično naoružanje i oklopna vozila – i to u Tehničko-remontnom zavodu u Bratuncu.

Odluka Vlade RS mogla bi da pokrene slične procese i u Federaciji BiH, iako se u tom entitetu na jednostrani akt Vlade RS gleda s podozrenjem – smatraju da se radi o uzurpaciji državnih nadležnosti.

“Iako će to još biti predmet rasprava, sasvim je moguće da u narednom periodu dođe do svojevrsnog paralelizma, pa da i Vlada Federacije BiH preduzme slične mere”, kaže Berko Zečević.

• Potencijali namenske industrije BiH

Mogućnosti namenske industrije u BiH su velike, a s dodatnim ulaganjima mogle bi da budu i višestruko uvećane, kaže sagovornik DW. Fabrika “Pretis” u Vogošći (Kanton Sarajevo) decenijama proizvodi artiljerijsku municiju velikog kalibra, napominje Berko Zečević.

Kapaciteti “Pretisa” su u ovom trenutku usmereni na proizvodnju američke municije kalibra 155 mm M107 (koju koriste mnoge države, uključujući i Ukrajinu kojoj je upravo ta municija najpotrebnija), kao i minobacačku municije od 120 milimetara.

“Municija kalibra 155 mm je standardna zapadna municija, dok je minobacačka municija 120 mm standardna i za Istok i za Zapad”, objašnjava Zečević. Fabrika “Pretis” sada proizvodi 50.000 do 70.000 komada artiljerijskih projektila godišnje.

“Ali uz bolju organizaciju, veća finansijska ulaganja u opremu od 30 miliona do 50 miliona evra, kao i uključivanje dodatnih kapaciteta koji se već nalaze u BiH, možda bi taj broj mogao da bude i 100.000 komada godišnje”, kaže sagovornik DW.

• Namenska industrija ruši rekorde, izvozi se i u susedne zemlje

Evropa danas proizvodi oko 650.000 komada municije velikog kalibra godišnje, a intenzivno se radi na povećanju kapaciteta iznad milion komada municije 155 mm, tvrdi Zečević.

Do početka rata devedesetih godina ukupni godišnji proizvodni kapacitet “Pretisa” u dve smene bio je 760.000 komada artiljerijske i minobacačke municije.

“Realno, ’Pretis’ je proizvodio od 350.000 do 400.000 komada artiljerijske municije godišnje, jer nije bilo ugovora za veću proizvodnju”, kaže Zečević za DW.

Namenska industrija BiH, u međuvremenu, ruši rekorde. Vrednost izvoza u 2023. godini premašila je 241 milion maraka.

Najviše oružja i municije BiH je izvezla u Sjedinjene Američke Države, ukupne vrednosti, od oko 68,4 miliona maraka.

B92/DW

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE