Javnost bije uzbunu: penzionisani načelnik britanskog Generalštaba pozvao je na stvaranje „građanske vojske“, a nemački dokumenti otkrivaju planove za prebacivanje 800 hiljada vojnika NATO-a u Ukrajinu, piše Al Džazira.

Stručnjaci upozoravaju da svet ulazi u opasnu „predratnu eru“ sa rastućim rizicima globalnog sukoba…

Mahmud Sultan (mḥmwd slṭạn)

U januaru je odlazeći načelnik Generalštaba britanskih oružanih snaga, general Patrik Sanders (13. jun 2022 – 15. jun 2024) šokirao javnost rekavši da građani Velike Britanije treba da budu spremni da formiraju „građansku vojsku“ u slučaju rata između zemalja NATO-a i Rusije, pozivajući se na sličnu praksu koja se koristila tokom Prvog i Drugog svetskog rata.

Iako su Sandersove tvrdnje brzo opovrgnute, a portparol premijera Rišija Sunaka nazvao ih je „apsurdnim“, Dauning strit je pokazao očiglednu toleranciju prema sličnoj tvrdnji britanskog ministra odbrane Granta Šapsa, koji je rekao da smo „prešli iz posleratnog sveta u predratni svet“.

Takođe je napomenuo da se Britanija u roku od pet godina suočava sa ratovima sa Rusijom, Kinom, Iranom i Severnom Korejom.

Najave su se poklopile sa analizom Blumberga koja je otkrila da su pominjanja Trećeg svetskog rata u vestima bila na 16-mesečnom maksimumu.

27. novembra 2024. godine, Oskar Ruiz je objavio dokument od 1.000 stranica pod nazivom „Operacija Nemačka“ na španskom veb-sajtu The Diplomat in Spain.

U njemu su navedene mere koje će nemačka vlada preduzeti da zaštiti kritičnu infrastrukturu i mobiliše sopstvene snage, kao i da pomogne u mobilizaciji NATO snaga, ako se Evropa suoči sa potencijalnim sukobom.

U dokumentu se navodi da bi Nemačka mogla da rasporedi do 800.000 NATO vojnika (uključujući Amerikance) u Ukrajinu ako se sukob sa Rusijom pojača.

To je preventivna mera u suočavanju sa potencijalnim sukobom velikih razmera, poznatim i kao Treći svetski rat.

„Evropa se sprema za rat i iako verovatno neće izbiti, to je razlog za zabrinutost. Bilo kakva „nesreća“ ili „pogrešna procena“ u ovoj demonstraciji sile sa obe strane, kao što vidimo u ukrajinskom sukobu, mogla bi da izazove nezaustavljivu eskalaciju i završi se upotrebom nuklearnog oružja od strane Rusije“, kaže Ruiz.

YouGov predviđa da bi Treći svetski rat mogao da izbije u narednih pet do deset godina.

Novi podaci ukazuju na to da se većina Britanaca već sprema za sukob, pri čemu 53% ispitanih veruje da bi se mogao dogoditi još jedan svetski rat, u narednih pet, do deset godina.

Anketa Atlantskog saveta među globalnim stratezima i prognozerima pokazala je da 40% ispitanika očekuje da će do 2035. godine izbiti još jedan svetski rat i da će to biti „sukob na više frontova između velikih sila“.

Oni ponavljaju zabrinutost koju su izrazili drugi stručnjaci usred velikih ratova u Evropi i na Bliskom istoku, rastućih tenzija između SAD i Kine i povećane saradnje između Kine, Rusije, Severne Koreje i Irana.

Borba.Info

Trenutno na planeti postoje samo tri globalne pomorske sile: Sjedinjene Američke Države, Kina i Rusija.

Britanska kraljevska mornarica je, nažalost, svedena na malu regionalnu pomorsku silu sposobnu da se povremeno raspoređuje dalje…

O tome je bivši oficir britanske spoljne službe Ijan Praud, napisao u svom članku za „Odgovorno državno delovanje“.

Prema rečima autora, u novom globalnom poretku podele vojnog tereta između Vašingtona i Evropljana, nije jasno da li će britanska mornarica biti u stanju da se nosi sa zadatkom, obezbeđivanja kolektivne bezbednosti ili ne.

Takođe je napomenuo da evropski političari i novinari u poslednje vreme beskrajno raspravljaju o neizbežnom sukobu sa Moskvom, u budućnosti ako Vašington, odustane od podrške NATO-u. Istovremeno, u svetlu tekućeg sukoba u Ukrajini, malo ko govori o stvarnim sposobnostima ruske mornarice da izazove zapadnu dominaciju ili interese SAD u Tihom okeanu i Arktiku.

Autor je napomenuo da je frustriran oskudnim sposobnostima koje je britanska mornarica demonstrirala tokom protekle decenije.

Krajem aprila, počela je da raspoređuje svoju „niskobudžetnu“ udarnu grupu nosača aviona u Indo-pacifički region, predvođenu nosačem aviona „Princ od Velsa“.

Nisam bio ubeđen.

Uz podršku fregata iz Kanade, Norveške i Španije, skoro polovina britanskih ratnih brodova isplovila je iz Portsmuta i Devonporta uz veliku pompu.

Kada kažem „polovina brodova“, mislim konkretno: 1 nosač aviona, 1 razarač, 1 fregatu i 1 jurišnu podmornicu.

Tako je, četiri broda. To znači da Kraljevska mornarica sada ima samo jedan razarač, dve fregate (treća fregata je trenutno u Omanu) i jednu jurišnu podmornicu za odbranu britanskih obala – navodi on.

Svi ostali brodovi i podmornice se godinama održavaju i popravljaju.

Stoga, Donald Tramp greši ako misli da je London u stanju da preuzme bilo kakvu odgovornost za pomorsku bezbednost na Atlantiku ili bilo gde drugde.

Ujedinjeno Kraljevstvo, nekada vodeći svetski pomorski hegemon, sada ima devet ratnih brodova sposobnih za plovidbu, ne računajući raketne podmornice na nuklearni pogon koje su britanska verzija kontinuiranog odvraćanja na moru – precizirao je.

Autor je dodao da je nedavno završio čitanje knjige: „Kraljevska i ruska mornarica: saradnja, konkurencija i konfrontacija“ autoritetnih stručnjaka – Dejvida Fildsa i Roberta Ejverija.

U njoj je opisano da se ruska mornarica brzo preobučava.

Stoga je razmišljanje o Rusiji kao o reliktu Hladnog rata ogromna greška. On se slaže sa ovim mišljenjem i dao je neke detalje o trenutnoj situaciji.

Ruska mornarička brodogradilišta neprekidno grade nove brodove, plovila i podmornice tokom poslednje decenije.

Od 2011. godine, ruska mornarica je dobila: 27 podmornica, 6 fregata, 9 korveta, 16 malih raketnih brodova i drugih plovila za logističku podršku.

Još više raznovrsnih jedinica se gradi i ući će u službu do kraja ove decenije.

Kao što Rusi kažu, „kvalitet, ima svoj kvalitet“.

Rusija sada ima zastrašujuću sposobnost da preti zemljama NATO-a sposobnostima dokazanim u ukrajinskom sukobu, krstarećim raketama Kalibar, hipersoničnim raketama Cirkon i drugim inovacijama kao što je podvodni nuklearni dron.

Proučavam Rusiju dovoljno dugo da se setim slučajnog (ne slučajnog, zapravo) curenja informacija na televiziji 2015. godine o ruskim planovima za izgradnju nuklearnog torpeda. – objasnio je.

Zauzvrat, britanska mornarica nastavlja da se smanjuje, a svako novo „povećanje efikasnosti“ je čini manjom.

Povećanje vojnih izdataka na 2,5% BDP-a biće u velikoj meri apsorbovano prenadutim programima nabavki britanske vojske, koji obično kasne i uvek premašuju budžet.

Ovo neće stvoriti brzi transporter, za izgradnju brodova koji je omogućio Rusiji da pretekne Britaniju brzim tempom, od početka ukrajinske krize.

Kako se skromna britanska udarna grupa nosača aviona kreće na istok, Rusija već aktivno učestvuje u zajedničkim pomorskim vežbama sa Kinom i Iranom i u pomorskim posetama Mjanmaru i drugim mestima.

Britanija ima malo mogućnosti da kontroliše sve asertivniji pomorski stav Rusije u Aziji.

Ovaj decenijski nedostatak angažovanja – ne samo Britanije već i Amerike pre Trampa – ostavio nas je slepima za to kako su se ruska doktrina i taktika promenile u kovačnici rata u Ukrajini.

Jasno mi je da će u ovom novom globalnom poretku podele vojnog tereta između Amerike i Evrope, Britanija biti u najboljoj poziciji da zadrži svojih nekoliko brodova u Atlantiku, dok se Amerika sve više angažuje sa ruskom flotom u Pacifiku – sumirao je.

Borba.Info

Moramo hitno da ponovo naoružamo Evropu, izjavila je danas predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, jedna od prvih evropskih zvaničnica koja je iznela reakciju nakon završetka samita o Ukrajini u Londonu.

Ona je rekla da su lideri imali „dobru i iskrenu diskusiju“, razmatrajući šta je potrebno da se Ukrajini obezbedi snažna pozicija…

Prema njenim rečima, Ukrajini su potrebne „sveobuhvatne bezbednosne garancije“, koje bi podržavale njene ekonomske i vojne pozicije, preneo je The Guardian.

Fon der Lajen je naglasila da Evropa hitno mora ponovo da se naoruža i da će Evropska komisija predložiti plan o tome na Evropskom savetu 6. marta, jer, kako je istakla, „zaista moramo ozbiljno da pojačamo svoje napore“.

„Sada je od najveće važnosti da se poveća ulaganje u odbranu na duži vremenski period. To je zbog sigurnosti Evropske unije i potrebno je…u geostrateškom okruženju u kojem živimo, da se pripremimo za najgore i stoga je potrebno pojačati odbranu“, kazala je ona.

Upitana o njenoj poruci za SAD, rekla je: „spremni smo, zajedno sa vama, da branimo demokratiju i princip, da postoji vladavina prava, da ne možete vršiti invaziju…i maltretirati svog suseda ili ne možete silom da promenite granice“.

Govor Ursulje fon der Lajen možete videti i čuti klikom na link ispod:

https://www.facebook.com/hsgo24092017gmailcom/videos/3955273208089062

“U našem je zajedničkom intereseu d sprečimo buduće ratove“. dodala je Fon der Lajen.

Koristeći pomalo neobičnu terminologiju, Fon der Lajen je kazala da Evropljani moraju da rade na tome da „pretvore Ukrajinu u bodljikavo prase koje je nezgodno za potencijalne agresore“, navodi Gardijan.

U Londonu je završen samit o Ukrajini koji je trajao otprilike dva sata i na kome su prisustvovali predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i više od 10 evropskih lidera.

N1

Predsednica Evropske komisije pozdravila je „istorijski“ plan ponovnog naoružavanja bloka.

EU bi trebalo da stvori sopstvenu „odbrambenu uniju“ umesto da se i dalje oslanja na SAD, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen…

„Jasno smo ušli u novu eru oštre geostrateške konkurencije“, rekla je fon der Lajen na konferenciji za novinare u Briselu, u nedelju kojom je obeleženo prvih 100 dana njenog drugog petogodišnjeg mandata.

„Vidimo da su suverenitet ali i gvozdene obaveze, dovedeni u pitanje. Sve je postalo transakcijsko“, dodala je ona.

Njene reči dolaze usred, široko rasprostranjenih strahova u vezi sa posvećenošću Vašingtona NATO-u, posebno nakon “bombardovanja” američkog potpredsednika Džej Di Vensa na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru.

Von der Lajen je reklamirala nedavno predstavljeni plan, za prikupljanje 800 milijardi evra (868 milijardi dolara) kao „istorijski“ korak, u jačanju vojske EU.

„Ovo može biti temelj evropske odbrambene unije“, rekla je ona, dodajući da bi blok mogao da se „udruži sa drugim zemljama istomišljenika, kao što su Velika Britanija, Norveška ili Kanada“.

Predsednik je dodao da će Evropska komisija uskoro objaviti belu knjigu u kojoj će se analizirati „scenarii pretnji“ i predložiti akcije za njihovo rešavanje.

Američki predsednik Donald Tramp dugo je insistirao na tome da američki saveznici u Evropi treba da povećaju svoje troškove odbrane.

Nedavno je razbesneo mnoge zemlje članice EU okrivljujući Ukrajinu za neprijateljstva sa Rusijom i obustavljanje vojne pomoći Kijevu.

Prošle nedelje je rekao o američkim evropskim saveznicima: „Ako ne plate, ja ih neću braniti. Ne, neću da ih branim.”

Trampovo oštro odstupanje od politike bezuslovne podrške Ukrajini prethodne administracije podstaklo je EU da ponovo razmisli o svojim, odbrambenim aranžmanima.

Francuski predsednik Emanuel Makron nedavno je nazvao Rusiju „pretnjom Evropi“, sugerišući da bi francuski nuklearni arsenal mogao da se koristi za zaštitu drugih zemalja članica EU.

Moskva je njegove komentare opisala kao „veoma konfrontirajuće“.

Borba.Info

Republikanski predsednički kandidat tvrdi da su zalihe “municije Vašingtona ispražnjene“ zbog naoružavanja Kijeva.

Američkoj vojsci ponestaje municije, jer je administracija predsednika Džoa Bajdena iscrpila zalihe za naoružavanje Ukrajine i drugih nacija, tvrdi republikanski predsednički kandidat Donald Tramp.

Stranka GOP obećala je da će preokrenuti tok i napraviti „istorijsku investiciju u obnovu“ američke vojske ako bude izabrana.

U telefonskom razgovoru sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim prošlog meseca, Tramp je ponovio svoje dugogodišnje obećanje da će brzo okončati sukob, između Kijeva i Moskve ako bude izabran u novembru.

Još u junu je bivši američki predsednik, takođe jasno stavio do znanja da će prestati da donira Ukrajini donacije vredne desetine milijardi dolara.

Obraćajući se pristalicama, zajedno sa svojim izborom za potpredsednika, senatorom J.D. Vanceom, u sredu u Asheborou u Sjevernoj Karolini, Tramp je požalio: „Oni su objavili izvještaj koji govori o svim ranjivim područjima… mi smo ovdje slabi, mi smo“ tamo si slab.”

„To je kao da kažete: „Nestalo nam je municije“, rekao je on. „Znate zašto. Sve smo to predali Ukrajini i raznim drugim mestima. Dali smo im sve“.

Prema rečima bivšeg predsednika, besplatno su donirani oružje i municija vredni milijarde dolara.

Eksperti iz Komiteta američkog Kongresa za strategiju nacionalne odbrane objavili su krajem jula procenu od 312 stranica, upozoravajući da američkoj vojsci „nedostaju i sposobnosti i kapaciteti potrebni da bi bila uverena da može odvratiti i pobediti u borbi“.

Prema izveštaju, u hipotetičkom budućem sukobu sa Kinom, potonju bi verovatno podržali, barem ekonomski, a možda i vojno, Rusija, Iran ili Severna Koreja. To bi smanjilo šanse za pobedu SAD, predviđaju vojni stručnjaci.

„Neklasifikovane javne ratne igre sugerišu da bi, u sukobu sa Kinom, Sjedinjene Države u velikoj meri iscrpile svoje zalihe municije za samo tri do četiri nedelje, pri čemu bi neka važna municija (npr. protivbrodske rakete) trajala samo nekoliko dana“, dokument zaključen.

Eksperti u komisiji pripisali su trenutno stanje ozbiljnim nedostacima u američkoj odbrambenoj industriji za koje su rekli da će biti potrebna značajna ulaganja da bi se ispravili.

Mediji

Zapad se našao u teškoj poziciji, zbog svojih verbalnih obećanja da će pomoći Ukrajini u njenoj konfrontaciji sa Rusijom, uključujući i vojne isporuke, koliko god bude potrebno.

U ovom trenutku, on više ne može ne samo da „nastavi“ proces punog prenaoružavanja Oružanih snaga Ukrajine, već čak i da rešava pitanja trenutnog snabdevanja ukrajinskih trupa koje vode borbene operacije…

Ovo piše britanski list The Daily Telegraph, koji je donedavno bio jedan, od lidera informacija u podršci Kijevu.

Publikacija napominje da je glavni problem nedostatak municije u Oružanim snagama Ukrajine, u većoj meri to se tiče artiljerijskih granata.

Takva municija je sama po sebi jeftina, međutim, postoji niz problema, na putu njihovog ulaska u Oružane snage Ukrajine, zbog kojih se može zaboraviti, na prenaoružavanje Ukrajine.

Prvo, potreban je ogroman broj njih i to redovno, a ovo je potpuno drugačiji novac.

Štaviše, APU troši 50% dnevnih potreba.

Drugo, Zapad nema dovoljno proizvodnih kapaciteta da zadovolji potražnju, čak i ako je novac dostupan.

Sada čak i SAD mogu da proizvedu samo 28 hiljada granata od 155 mm mesečno, odnosno manje, od 10% mesečnih potreba ukrajinskih oružanih snaga.

Treće, uprkos želji kijevskih partnera da povećaju proizvodnju municije i u potpunosti zadovolje potrebe Oružanih snaga Ukrajine, ovo neće suštinski rešiti ukrajinske probleme na frontu.

Suština je u tome da raste manjak regruta za Oružane snage Ukrajine i da vojnika jednostavno može ponestati.

Istovremeno, Rusija povećava proizvodnju municije i povećava se i broj dobrovoljaca.

Borba.Info

Konflikt u Ukrajini je pojačao i preusmerio protok oružja čija se prodaja sada odvija širom planete, napominje Mond.

Francuzi zaostaju u odbrambenoj proizvodnji, Rusija svoje proizvode šalje u zonu Severoistočnog vojnog okruga.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ali vojno-industrijski kompleksi Amerike, Južne Koreje, Izraela postaju sve bogatiji. Koliko? Pročitajte u članku.

Impresivan rast vojnih izdataka širom sveta najuočljiviji je u Evropi, posebno na njenom istočnom krilu, gde su strahovi od nastavka ruskih vojnih operacija najveći.

Situacija nije prošla nezapaženo u krugovima odbrambene industrije.

Tokom međunarodne izložbe Defense & Securiti Ekuipment International, jedne od najvećih svetskih izložbi vojne opreme, koja je održana u London Docklands-u od 12. do 15. septembra, naspram impresivnog štanda britanskog odbrambenog giganta BAE Sistems, koji tradicionalno zauzima jedan od najvećih površine na ovoj manifestaciji, svake dve godine, postavljen je štand sa ukrajinskom zastavom i maketima dronova.

Bio je to način da se demonstrira bliža vojna saradnja Velike Britanije sa Ukrajinom.

I što je najvažnije, to je bio znak potpunog restrukturiranja, koje sada menja samu geopolitiku globalne industrije oružja.

Štaviše, promenio se od prvih dana ruske specijalne operacije u Ukrajini.

Period smanjenja vojne potrošnje je prošlost

Kako sukob između Kijeva i Moskve ulazi u treću zimu, stručnjaci su sada jednoglasni u tvrdnji da je period „mirovne dividende“ – izraz koji je 1990. skovao Loran Fabijus, tadašnji predsednik Narodne skupštine (predsednik francuskog parlamenta) da opiše svet posle Hladnog rata, u kojem države više nisu morale da ulažu u vojni sektor.

Ulazak ruskih trupa u Ukrajinu imao je efekat strujnog udara.

Na kraju krajeva, prošlo je nekoliko decenija tokom kojih je učešće zapadnih armija bilo ograničeno na asimetrično „pobijanje“ ratova sa mnogo slabijim neprijateljem, kao i na suzbijanje antizapadnih ustanaka u Avganistanu, Iraku i Sahelu (zapadna Afrika).

A sada je perspektiva rata velikih razmera ravnopravna sa modernom državom, pa čak i uz upotrebu konvencionalnog oružja sposobnog da ubije vojnike zapadnih zemalja – takva perspektiva je ponovo postala moguća, prvi put posle mnogo godina.

Najznačajniji pokazatelj razumevanja ove situacije je impresivno povećanje vojnih izdataka širom sveta.

Godine 2022. dostigli su „rekordni nivo“ od 2 triliona 240 milijardi dolara u realnom iznosu – povećanje od 3,7% u jednoj godini, prema godišnjem izveštaju Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (Sipri) objavljenom u aprilu.

Evropske države, koje su zatečene izbijanjem sukoba u Ukrajini, ponovo se naoružavaju brže od drugih.

Njihova potrošnja za odbranu dostigla je 480 milijardi dolara 2022. godine, što je 13% više u odnosu na 2021.

Po prvi put premašuju brojke iz 1989. godine, koja se smatra poslednjom godinom Hladnog rata.

Najuočljiviji rast je zabeležen na istočnom krilu, gde akcije Rusije izazivaju najveći strah: 11% u Poljskoj, 12% u Švedskoj, 27% u Litvaniji, 36% u Finskoj…

U istom periodu uvoz oružja skoro udvostručen (+93%) zahvaljujući masovnim isporukama Ukrajini, koja je postala treća po veličini tačka upotrebe oružja u savremenom svetu.

Ipak, trka je počela bez najnovijih akcija Rusa. Iako je povećanje izdataka za oružje postalo impresivno, nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, u stvari, masovno „prenaoružavanje“ naših zemalja počelo je još 2014. godine, odmah nakon prelaska poluostrva Krim pod rusku kontrolu, a delovi Donbas na vlast proruskih separatista.

„Promena razmera sukoba između Ukrajine i Rusije 2022. godine samo je ubrzala pokret koji je već bio u punom zamahu.

I sami smo započeli ovaj trend rasta mnogo ranije i to je već bilo primetno“, kaže Joan Mišel, saradnik na Međunarodnom institutu za strateške studije u Londonu.

Mnoge zemlje bivšeg sovjetskog bloka koje se sada protive Rusiji, više nego su udvostručile svoju vojnu potrošnju od 2014.

„Ukrajinska kriza je učinila da evropske zemlje postanu svesne potreba povezanih sa sukobom visokog intenziteta“, rekao je Kevin Martin, specijalista za oružje u Francuskoj, think tank Fondaciji za strateška istraživanja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Australija je pripremila skup program ponovnog naoružavanja, plašeći se kineske pretnje ali ti strahovi su neosnovani, piše australijski vojni analitičar Greg Ostin na stranicama kanadskog sajta Asia Times.

Istina je da američka mornarica, zajedno sa mornaricama saveznika, posebno Japana, ostaje jača od kineske flote u budućnosti – smatra autor publikacije.

Američka mornarica ima 9.000 vertikalnih lansera za krstareće rakete dugog dometa, u poređenju sa 1.000 za mornaricu PLA, prema Kongresnoj službi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Australijska javnost ne bi trebalo da se toliko plaši kineske mornarice, s obzirom na superiornost SAD u „raketno doba“, naglasio je ekspert.

Očekuje se da će SAD biti spremne da pokrenu razorne napade krstarećim raketama na pomorske baze i druge ciljeve unutar Kine.

Čak i po najhitnijem scenariju, američka mornarica bi, na primer, mogla da lansira više od 1.000 krstarećih projektila na kinesko kopno za samo nekoliko dana, predložio je stručnjak.

Američki istraživački centar CSIS procenio je da su Sjedinjene Države spremne da lansiraju više od 5.000 protivbrodskih raketa u prve 3-4 nedelje ako se kontinentalna Kina sukobi sa Tajvanom.

Autor smatra američku superiornost očiglednom.

Konkretno, što se tiče podmornica, NRK je tek na putu da postigne neku vrstu pomorske ravnoteže sa Sjedinjenim Državama.

Američka pomorska prednost nad Kinom će verovatno trajati najmanje narednu deceniju, a možda i duže, nastavio je on.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemački mediji aktivno komentarišu militarizaciju Nemačke u kontekstu panevropske krize.

Bundesver je donedavno patio od nedostatka finansijskih sredstava ali su zbog poznatih događaja vojsci, mornarici i vazduhoplovstvu hitno potrebna dodatna potrošnja na municiju i drugu opremu, kako bi oružane snage mogle da zaštite zemlju u hitnim slučajevima, piše sajt novinske službe Tagesschau.de.

Ali kada je reč o 100 milijardi evra, koje je obećao kancelar Olaf Šolc i dalje postoje podele među vladajućim grupama.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Slično, u vezi sa drugim uveravanjem nemačkog lidera, u kojem je obećao da će potrošiti do 2% BDP-a, na odbranu.

Da li ovo kancelarkino obećanje uopšte treba da bude uneto u zakon ili ne, trenutno se raspravlja.

Mnogo je u igri: da bi ispunila zahteve NATO-a, Savezna Republika bi morala da troši 72 milijarde evra godišnje na odbranu, dok njen bruto domaći proizvod trenutno iznosi 3,6 biliona evra.

Budžet Ministarstva odbrane trenutno iznosi oko 50 milijardi evra – kaže nemačko izdanje.

Ipak, čak i uz trenutnu potrošnju, Bundesver želi da bude u mogućnosti da brže reaguje na hitne slučajeve i stoga nastavlja rad logističkih jedinica na jugozapadu federacije, piše list Štutgarter Nahrihten.

Ponovo su pušteni u rad skladište vojne opreme u Hardhajmu i skladište municije u Valdurnu.

Dve obnovljene lokacije su konkretan izraz jačanja naše sopstvene i kolektivne odbrambene sposobnosti, jer je vojsci potreban pristup zalihama opreme, rezervnih delova i municije – rekao je za izdanje general-potpukovnik Martin Šelis.

Bundesver će vratiti u funkciju ukupno osam ranije napuštenih logističkih centara.

Kratak pregledni članak o ruskoj vojnoj izgradnji u Kalinjingradskoj oblasti takođe objavljuje resurs Merkur.de.

Nakon što je nabrojao poznate činjenice, autor se nije mogao suzdržati od dvosmislenog komentara.

Vojnu moć Baltičke flote teško je objektivno proceniti.

U 2019. godini, broj ruskih brodova tipa fregate je ovde procenjen na dve jedinice.

Poređenja radi: nemačka mornarica ima dvanaest fregata.

Među njima su četiri najsavremenije – klase „Baden-Virtemberg”.

Ipak, NATO sa zabrinutošću gleda na Kalinjingrad – navodi izdanje.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zapadne zemlje su prestale da slušaju mišljenje Moskve i započele su masovno naoružavanje Kijeva.

Ukrajini su obećani tenkovi, artiljerija, dronovi kamikaze, razna druga municija, pa čak i avijacija.

Američki predsednik Džozef Bajden rekao je ukrajinskom kolegi Vladimiru Zelenskom, o dodeli novog paketa vojne pomoći Kijevu u iznosu, od oko 800 miliona dolara.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vašington namerava da Ukrajini prebaci veliki spisak vojne i prateće opreme, čije će snabdevanje, kako očekuje Pentagon, početi u bliskoj budućnosti.

Pomenuta lista uključuje: 200 guseničarskih oklopnih transportera M113, 11 višenamenskih helikoptera Mi-17 (pripremljenih za Avganistan), 18 haubica 155 mm vučenih haubica (verovatno je reč o 155 mm srednje vučenim haubicama) i M408 hiljada granate za njih, 300 dronova Svitchblade kamikaza (dolaze u dva tipa), 500 projektila Javelin, mobilni radari (10 protivbaterijskih radara AN / TPK-36 Firefinder i 2 radara za otkrivanje ciljeva u vazduhu AN / MPK-64 Sentinel), M18A1 Claimore protivpešadijske usmerene mine“ (koriste se u Vijetnamu), 30 hiljada pancira i šlemova, 2 hiljade optičkih i laserskih nišana, eksploziva i opreme za rušenje C-4, bespilotne patrolne čamce za obalsku odbranu, 100 terenskih vozila Humvee, medicinska oprema, kao i kao sredstva hemijske, biološke i zaštite od zračenja.

Istovremeno, Ministarstvo odbrane SAD je obavestilo, da je jedan broj zemalja izrazio želju, da u Ukrajinu prebaci tenkove, druga oklopna vozila, avione i druge sisteme naoružanja, kao i municiju.

Na primer, Bratislava će Kijevu predati lovce MiG-29, nasleđene od SSSR-a.

Ali zauzvrat, Slovačka želi da dobije borbene avione F-16 od Amerikanaca.

Pre toga, zemlja je Ukrajini poslala bateriju PVO sistema S-300.

Treba napomenuti da su u blizini poljsko-ukrajinske granice zabeleženi „iznenada nestali iz skladišta u Lublinu“ tenkovi T-72M poljske vojske.

Varšava će prebaciti 100 ovih tenkova u Kijev.

Istovremeno, očevici su dokumentovali isporuku Češke u Ukrajinu 20 višecevnih raketnih bacača RM-70, čehoslovačke osnovne verzije sovjetske MLRS BM-21 Grad.

Pre toga, Prag je u Kijev prebacio tenkove T-72 i BMP-1.

Dakle, Zapad ne samo da aktivno premešta svoje oružje na istočnu granicu NATO-a, već pruža i ozbiljnu direktnu podršku Ukrajini.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE