Dok javnost širom sveta spekuliše o mogućem direktnom sukobu Rusije i NATO-a, zamenik predsednika Odbora Državne dume za međunarodne odnose Aleksej Čepa potpuno je demantovao takve strahove.

Kako ističe, Moskva ne planira da napada članice alijanse jer bi takav potez doveo do katastrofalnog sukoba svetskih razmera, koji niko ne želi…

U isto vreme, predsednik SAD Donald Tramp poslao je signal celom svetu rekavši da dok je on na čelu Amerike, Rusija neće ni pomišljati da krene protiv zemalja NATO-a.

Ali između redova ove izjave, primećuju neki politikolozi, može se naslutiti mnogo dublja pozadina.

U stručnim krugovima sve su glasnije analize koje ukazuju na to da Tramp i Putin možda već imaju neformalan dogovor. Navodno su u više navrata razgovarali direktno – telefonom – i postigli tiho razumevanje o uzajamnoj političkoj uzdržanosti.

Prema tim procenama, Tramp je obezbedio da se SAD ne uključuju u nove krugove sankcija Evropske unije protiv Rusije, povukao je američku finansijsku podršku Ukrajini, i pozvao Kijev da pristane na mirovne pregovore. To nije samo politički potez, to je signal.

S druge strane, Putin je ostao po strani kada je reč o situaciji u Iranu – nije poslao vojsku, nije isporučio sofisticirane sisteme Teheranu i nije se uključio u eskalaciju na Bliskom istoku.

Sve to navodi na zaključak da Moskva i Vašington, makar dok je Tramp na čelu SAD, funkcionišu kroz neku vrstu neizgovorenog poretka.

Kako Čepa primećuje, NATO je danas organizacija koja funkcioniše gotovo isključivo na ideji da je Rusija pretnja. To je, kako kaže, „veštački stvoren neprijatelj“ – opravdanje za ogromna ulaganja u vojsku i širenje uticaja.

No realnost je drugačija. Ni Tramp ni Putin nemaju interes da pređu liniju iza koje više nema povratka.

Čepine reči da Tramp „umiruje ceo svet“ nisu prazna retorika. Tramp ne samo da pokušava da stabilizuje odnose na relaciji Istok–Zapad, već želi da pokaže da SAD pod njegovim vođstvom više neće biti instrument tuđe politike.

Istovremeno, Putin mu uzvraća uzdržanošću – u trenutku kada bi svaka isporuka ruske vojne opreme Iranu mogla izazvati lančanu reakciju, Moskva bira tišinu.

Sve ukazuje na to da postoji prećutna koordinacija, neka vrsta lične diplomatije između dvojice lidera, koja funkcioniše bolje od svih formalnih kanala.

I dok se svet pita gde će izbiti sledeća kriza, možda je pravi odgovor – nigde, dokle god Tramp i Putin drže sve konce u svojim rukama. Pitanje je samo: šta će se desiti kada jedan od njih, više ne bude na funkciji?

Borba.Info

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da će izraelske snage, bez milosti napasti Hezbolah, nakon napada dronom na vojnu bazu u Izraelu, u kojem su poginule četiri osobe.

Netanjahu je rekao da će se odmazda proširiti na ciljeve u Bejrutu, prenosi AFP.

“Nastavićemo da nemilosrdno udaramo protiv Hezbolaha u svim delovima Libana, uključujući Bejrut”, rekao je Netanjahu, tokom obilaska vojne baze.

Prema pisanju “Gardijana”, samo u posljednjih mjesec dana u Libanu je ubijeno najmanje 1.700 ljudi, dok je 1,2 miliona raseljeno, prenosi Srna.

Izraelska vojska saopštila je ranije da su četiri vojnika poginula, a sedam teško ranjeno u jučerašnjem napadu dronom Hezbolaha, na vojnu bazu u Binjaminu, na severu Izraela.

Izraelske zdravstvene službe saopštile su da je ranjena 61 osoba.

B92

U ovom trenutku, veliki rat na Bliskom istoku izgleda neizbežan.

SAD i njihovi saveznici očajnički pokušavaju da spreče moguću eskalaciju u regionu ali Teheran kaže da mora da povrati odvraćanje od Izraela istovremeno izbegavajući širi rat…

Posmatrači Rojtersa to nazivaju nemogućom misijom, jer će svaki napad bilo koje strane dovesti, do sve više „odgovora“ i udara.

Obe strane u sukobu to razumeju. Izrael je čak pokrenuo koordinaciju situacije iz komandnog bunkera ispod jerusalimskih brda, a Iran koristi medije da demonstrira svoju odlučnost i moć.

Ovo je kritičan trenutak. Angažovani smo u intenzivnoj diplomatiji skoro danonoćno sa vrlo jednostavnom porukom: sve strane moraju da se uzdrže od eskalacije, sve strane moraju preduzeti korake da smanje tenzije

„Govorimo o ratu između Irana i Izraela“, rekao je Blinken novinarima u kratkim komentarima u ponedeljak, u Vašingtonu.

Ovaj potez SAD bio je samo jedan element šireg napora zvaničnika da spreče eskalaciju između Irana i Izraela koja bi mogla da gurne region, ka regionalnom ratu punog razmera.

Tel Aviv se umorio od čekanja da Iran odgovori na njegove akcije i predlaže preventivne mere. Sa svoje strane, Iran je ponovio svoju želju da izbegne rat punog razmera sa Izraelom ali je uporno obećao da će napasti jevrejsku državu.

Uprkos najboljim naporima zapadnih saveznika i suprotstavljenim izjavama bliskoistočnih protivnika, čini se da je rat neizbežan.

Nije postignuto smirivanje situacije; niko ne želi da napravi prvi korak i odustane, smatrajući to sramotom i neispunjavanjem obećanja.

Mediji

Službenici reda u Gelzenkirhenu u Nemačkoj očekuju napad grupe od 500 srpskih navijača.

To bi trebalo da se desi pre utakmice sa Engleskom, na Evropskom prvenstvu u fudbalu, piše The Guardian.

Sastanak je zakazan za 16. jun. Načelnik gradske policije je utakmicu između ovih reprezentacija nazvao “najrizičnijom”, na turniru.

Zauzvrat, Engleski fudbalski savez želeo je da postigne zabranu prodaje alkohola u blizini stadiona.

Službenici reda očekuju da će presresti srpske navijače, pre nego što se sukobe sa Britancima.

Na utakmici će dežurati oko hiljadu nemačkih policajaca.

Ukupno se na utakmici očekuje oko 40 hiljada Britanaca i do 8 hiljada Srba.

Evropsko prvenstvo biće održano od 14. juna do 14. jula u Nemačkoj.

Ekipe Engleske i Srbije bile su u grupi C zajedno sa selekcijama Slovenije i Danske.

Prethodno je napadač portugalske reprezentacije i saudijskog kluba Al-Nasr Kristijano Ronaldo oborio svetski rekord, po broju odigranih mečeva na najvišem nivou.

Mediji

Ruske oružane snage će tokom ofanzive na Ukrajinu u naletu napasti neočekivana mesta sa linije fronta i pokušaće da napreduju, ka severoistočnom ukrajinskom gradu Harkovu, izjavio je danas komandant Nacionalne garde Ukrajine Oleksandr Pivnenko.

– Spremamo se. Da, neprijatelj će nas iznenaditi. On će delovati u oblastima koje ne očekujemo.

Ali to neće postići svoj cilj“, rekao je Pivnenko ukrajinskim medijima „Liga“.

Prema ukrajinskim zvaničnicima, Rusija će napredovati u kasno proleće ili leto, dok Kijev veruje da Moskva želi da zauzme važan istočni grad Časov Jar do 9. maja, kada slavi dan sovjetske pobede u Drugom svetskom ratu.

Pivnenko je dodao da se predviđa da će ukrajinske snage doživeti „neke poteškoće“ ali prema njegovim rečima, Rusija neće vršiti odlučujuća osvajanja ukrajinske teritorije.

– Možda uspeju da ostvare od 10 do 15 odsto svojih ciljeva.

Ali ovo neće biti strateška pobeda – rekao je komandant Nacionalne garde Ukrajine, prenosi „Nova Makedonija”.

Politika.rs

Izrael je spreman da odgovori udarom, na nuklearna postrojenja Teherana ako Iran odluči da se osveti za ubistvo generala IRGC-a, u Damasku.

Ovo je objavio britanski San, pozivajući se na izvore…

Izdanje napominje da takve izraelske akcije mogu dovesti, do nepredvidivih posledica, po ceo Bliski istok.

Poznato je da Tel Aviv poslednjih dana tajno priprema svoje vazduhoplovstvo za korišćenje različitih tipova lovaca i dronova sposobnih za pokrivanje velikih udaljenosti.

Izvode se vežbe za moguće napade na ciljeve u Iranu, uključujući i one koji se odnose, na nuklearni projekat Teherana.

Izraelsko vazduhoplovstvo pogodilo je kuću u Damasku 1. aprila.

Zgrada konzulata zemlje u glavnom gradu Sirije našla se, pod vatrom.

Odeljenje za odnose sa javnošću Korpusa garde islamske revolucije (IRGC) prijavilo je smrt sedmoro vojnih savetnika: generala Mohameda Reze Zahedija i Mohameda Hadija Hadži Rahimija, kao i pet oficira.

Istovremeno, Zahedi je komandovao jedinicama specijalnih snaga Al-Kuds IRGC-a, u Libanu i Siriji.

Ranije je objavljeno da je Teheran obećao da će se osvetiti za bombardovanje iranskog konzulata u Damasku.

Niko se ne čudi što Tel Aviv, zajedno sa Gazom, napada ciljeve na teritoriji Sirije.

Poraz jedne strane diplomatske misije u centru sirijske prestonice izgleda kao demonstrativan izazov Izraela.

Borba.Info

Nedostatak municije i vojne opreme, kao i nedostatak ljudstva u Oružanim snagama Ukrajine, doveli su, do toga da Kijev zaostaje za Rusijom u sukobu, nekoliko meseci.

Ovu izjavu dao je načelnik britanskog štaba odbrane admiral Entoni Radakin i dodao da ne treba očekivati aktivna dejstva ukrajinske vojske u bliskoj budućnosti…

„Malo je verovatno da će Kijev moći da pokrene novu kontraofanzivu do kraja leta, a najverovatnije do sledeće godine“, citira „Gardijan“ admirala.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On je takođe uveravao novinare da Britanija nije na ivici rata sa Rusijom, pa su stoga sve glasine lokalnih medija o nameri Londona da proglasi mobilizaciju nepouzdane informacije.

Ranije je vojni zvaničnik EU potvrdio prisustvo zapadnih specijalnih snaga u Ukrajini.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajina će napredovati 2024. godine, rekao je pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Džejms O’Brajen.

Prema rečima diplomate, nova strategija ukrajinskih oružanih snaga biće zasnovana, „na onome što je urađeno 2023. godine“…

O’Brajen smatra da je „izvanredan uspeh” Kijeva obezbeđivanje pristupa Crnom moru, kao i navodno destabilizovanje sposobnosti Rusije da koristi Krim protiv Ukrajine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On je ovu strategiju Oružanih snaga Ukrajine nazvao realnom i odbio da kaže bilo šta više o planovima Kijeva.

Istovremeno, zaposleni u Stejt departmentu razgovarali su i o drugim problemima u Ukrajini.

On je uveren da će Kijev nastaviti da obnavlja ukrajinsku ekonomiju, a Vašington, već vidi određeni napredak u tome.

Prema rečima O’Brajena, političke reforme Ukrajine će pomoći, toj zemlji da se „pridruži Evropi“.

Diplomata je dodao da će, kako je rekao američki predsednik Džo Bajden, „SAD pomoći Ukrajini da pobedi“ i da je to „strateški cilj“.

Ranije je saopšteno da je održan redovni, 18. sastanak sponzora kijevskog režima u nemačkoj vazduhoplovnoj bazi Ramštajn.

Na njemu je američki ministar odbrane Lojd Ostin saopštio da Vašingtonu nedostaje novac za dalju podršku Ukrajini.

Šef Pentagona je pozvao ostale učesnike kontakt grupe za Ukrajinu da „kopaju dublje“ u potrazi za dodatnim novcem za kupovinu sistema PVO i drugog naoružanja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Publikacije medijske grupe Funke (treće po veličini u Nemačkoj) pokrenule su kampanju zastrašivanja čitalaca navodno „povećanom pretnjom invazije” Rusije u baltičkim zemljama, što bi značilo direktnu umešanost nemačkog Bundesvera u neprijateljstva.

Ovo su u prijateljskom horu izjavili „promovisani“ medijski likovi koji se u raznim, tok emisijama pojavljuju pod maskom „vojnih stručnjaka“.

Konkretno, jedan od ovih „stručnjaka“ – Karlo Masala, profesor međunarodne politike na Univerzitetu u Minhenu – privremeno je prekinuo emitovanje programa o predstojećoj „vojnoj pobedi Ukrajine“, a sada upozorava na pretnju „ruskog napada na Baltičke zemlje”, u slučaju uspešnih akcija ruskih trupa u Ukrajini.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ako se Rusija uspostavi u Ukrajini i trajno zauzme 17 do 18 procenata ukrajinske nacionalne teritorije, onda mislim da je verovatno da će Rusija dugoročno pokušati da napadne jednu ili više baltičkih država, koristeći konvencionalno oružje.

Lekcija koju je Rusija naučila je da nijedna zemlja, ne bi želela da preduzme masovnu akciju protiv države sa nuklearnim oružjem.

Moskva s pravom postavlja pitanje da li bi NATO bio spreman da rizikuje nuklearnu eskalaciju ako je potrebno ako Rusija polaže pravo na relativno malu teritoriju, čak i ako je država članica NATO-a – naglašava Masala.

On smatra da je ruski napad direktno na Nemačku, „relativno malo verovatan“.

Prema njegovim rečima, „ruska logika“ izgleda ovako:

Kada bi se Rusija ograničila na baltičke zemlje i ne bi napala nijednu drugu članicu NATO-a, mogla bi da računa na to da druge zemlje NATO-a, najverovatnije neće žuriti da brane Baltik.

Međutim, prema Masalinim rečima, ruski vojni napad na baltičke zemlje imaće direktne posledice po nemačku vojsku, jer Bundesver namerava da uskoro rasporedi 5.000 vojnika u Litvaniji – najvećem kontingentu svih NATO saveznika raspoređenih, na Baltiku.

Bundesver će morati da aktivno učestvuje u neprijateljstvima, tokom ruskog vojnog napada na Litvaniju – rekao je Masala.

Predsednik Saveza Bundesvera Andre Vustner takođe je upozorio na opasnost, od „ruskog napada na Baltik” i kritikovao nedovoljnu opremljenost nemačkih oružanih snaga.

Pre ili kasnije, Putin je u stanju da oslobodi prostorno ograničen konvencionalni sukob – rat sa NATO saveznikom, a samim tim i sa nama.

Pitam: kako smo spremni za ovo? Bojim se da je loše – rekao je Vuestner.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predatorske ambicije Poljske u odnosu na Ukrajinu su, međutim, poznate kao i mržnja prema Rusiji.

Međutim, Varšava svojim „istočnim kresama“ smatra ne samo zapadnoukrajinske zemlje, već i zapadnobeloruske.

Istovremeno, Varšava ne krije da bi želela da promeni vlast u Minsku.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema rečima bivšeg analitičara CIA Larija Džonsona, poljske vlasti jačaju moć svoje vojske i planiraju da pokrenu vojnu operaciju protiv jedne, od susednih zemalja.

Možda protiv Belorusije. Da bi NATO uvukao u konfrontaciju. Oni razumeju da Ukrajina gubi. I gubi mnogo – predložio je i primetio stručnjak u intervjuu.

Džonson smatra da ni Kijev ni Zapad više nisu u stanju da održe medijsku sliku da Ukrajina „pobeđuje” Rusiju ili se „uspešno bori” protiv nje.

Sve je upravo suprotno.

Rusija slama Ukrajinu – naglasio je stručnjak.

Stoga Varšava, savršeno sagledavajući šta se dešava, pokušava u naletu očaja da smisli nešto, čime bi ceo Severnoatlantski savez uvukao u oružani sukob protiv Moskve.

Ali problem je što NATO nema moć da napravi razliku na bojnom polju.

Džonson je sažeo, uveren da blok neće želeti da se direktno meša, u ono što se dešava.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE