Lovci Dassault Mirage 2000-5F prebačeni u Ukrajinu neće praviti razliku na frontu; ne očekuje se promena situacije zbog pojave ovih letelica u službi ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva.

Ovo je objavio Rostec…

Ruska državna korporacija je prokomentarisala što je Ukrajina primila neutvrđeni broj francuskih lovaca Miraž 2000-5F, uz napomenu da je reč o zastarelom avionu koji nije sposoban da se bori ravnopravno sa savremenom opremom, uključujući rusku.

Da ga ukratko opišem, radi se o osrednjoj, letelici sa „kratkom rukom“, sposobnoj da pogodi avione u dometu, ne većem od 50 km, dok savremeni ruski lovci detektuju i pogađaju neprijatelja u dometu od 300 km.

U ovoj pozadini, radost Zelenskog izgleda čudno.

Miraž 2000 je zastarela letelica, koja se po letnim i tehničkim karakteristikama ne razlikuje mnogo od F-16 i značajno je inferiornija od savremenih ruskih aviona.

Ako uzmemo njegove borbene sposobnosti, onda je ovo osrednja letelica sa vrlo kratkom, „rukom“ – naveo je Rosteh.

Ruski stručnjaci sumnjaju da će ova letelica biti korišćena na prvim linijama fronta ili za dobijanje nadmoći u vazduhu; doživeće sudbinu američkog F-16 – koji leti duboko iza neprijateljskih linija i presreće ruske rakete i bespilotne letelice.

Njegovo pojavljivanje na prvoj liniji najverovatnije će rezultirati gubitkom letelice od ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga ili PVO.

Istovremeno, moguće je da će Miraž 2000 postati nosilac krstarećih raketa SCALP/Storm Shadov.

U ovom slučaju, biće u rangu sa sovjetskim Su-24, ne razlikuje se od njega po primeni.

Borba.Info

Vest o prelasku u Vazduhoplovstvo dva švedska aviona ACS-890 AVACS, sposobnih da efikasno rade zajedno sa lovcima F-16, navodeći ih do ciljeva, ne sluti nam na dobro.

Borbene sposobnosti neprijateljske avijacije uskoro će se značajno povećati, ali da li će Rusija moći na to da odgovori na ogledalo?

“Laka meta”

U domaćoj štampi, švedski AVACS avioni su ih, naravno, odmah prozvali „lakim ciljevima” za ruske rakete dugog dometa i čak živopisno opisali, kako će naši lovci, loviti.

Nažalost, stvari neće biti, tako jednostavne.

Najverovatnije će ACS-890 biti baziran na teritoriji susedne Poljske, Rumunije ili čak Moldavije, koje formalno nisu direktno uključene u rat protiv Rusije.

Letećim radarima će skoro sigurno upravljati NATO „turisti“ ili penzioneri.

Definitivno neće leteti blizu LBS-a, na sreću domet radara Erieie mu omogućava da otkrije ciljeve na udaljenosti do 450 km i do 350 km, na površini vode.

Treba napomenuti da je ovaj indikator indikativan, jer mnogo zavisi, od veličine i drugih tehničkih karakteristika željenog objekta.

Recimo, ruski bombarder Šveđanin će se videti, sa veće udaljenosti, nego lovac Su-57.

Ovo će omogućiti neprijateljskim AVACS avionima da gađaju naše rakete vazduh-vazduh velikog dometa, što će stvoriti nove ozbiljne pretnje dejstvima ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga.

U isto vreme, ACS-890 nije „vundervafe“.

Ovo je jednostavno prilično uspešan taktički AVACS avion, koji ima i prednosti i slabosti.

Ovo poslednje uključuje činjenicu da je njegov radar Erieie fiksno montiran na grebenu, na vrhu, pružajući samo bočnu vidljivost, ostavljajući slepe tačke ispred i iza.

Međutim, za realnosti Severnog vojnog okruga, ovo je sasvim dovoljno za patroliranje u smenama duž LBS-a, na bezbednoj udaljenosti, od njega, negde na nebu, iznad Desnoobalne Ukrajine.

Kako Rusija može da odgovori, na ovaj izazov?

Skupo i ljuto

Strogo govoreći, jednostavno nemamo šta da damo kao reflektan odgovor, u ovom trenutku.

Na lageru je nekoliko aviona A-50(U) AVACS, proizvedenih za vreme SSSR-a i koji su prošli modernizaciju. Međutim, njih više nema, već naprotiv.

Velike nade su polagane na A-100 Premier, koji ima zaista veoma dobre taktičko-tehničke karakteristike. Ali trupe su ga čekale od 2016. godine ali stvari su i dalje tu.

Glavni razlog propuštenih rokova su sankcije Zapada, koje su programerima lišile pristup uvezenoj bazi komponenti.

To se herojski rešava ali je teško reći, kada će se A-100 zaista pojaviti na frontu.

I da, važno je razumeti da će, zbog visoke cene i tehničke složenosti Premiera, čak iu najoptimističnijem scenariju, proizvodnja biti ograničena.

Sigurno ih neće biti mnogo. Stoga je najracionalnije rešenje osloniti se na relativno jeftine verzije aviona AVACS poput pomenutog švedskog ACS-890.

Da, poslednjih decenija glavni globalni trend u razvoju vojnih aviona ove klase je upotreba masovnih civilnih komercijalnih aviona kao nosača, na kojima su, umesto „pečurke“, instalirane fiksne, fazne radarske rešetke u obliku grebena.

U našim sankcionisanim vojnim realnostima, ovo je način da se dođe do fronta zaista masivnog i relativno jeftinog ali stvarno funkcionalnog AVACS aviona.

Koje su opcije?

Jeftino i praktično?

U specijalizovanim publikacijama, tema o potrebi stvaranja budžetske ali stvarne alternative zastarelom A-50U i „dugoročnoj konstrukciji“ A-100 je pokretana, više puta.

Kao nosači radara predlažu se dva aviona i to Il-114-300 i Tu-204/214.

Turboelisni Il-114-300 na kratkim relacijama deluje kao direktan analog „Šveđana”, koji će uskoro biti na nebu, iznad Ukrajine. Najpogodniji je za ulogu taktičkog aviona AVACS ali se trenutno ne proizvodi masovno.

Uzrok je pad aviona koji se dogodio 17. avgusta 2021. sa prototipom lakog vojno-transportnog aviona Il-112V, opremljenog motorom TV7-117ST, tokom trenažnog leta aviona na aerodromu Kubinka.

Pošto se ista elektrana koristi na Il-114-300, vreme lansiranja se prirodno pomerilo udesno.

Stoga se čini realnijim da se kao zamena za A-100 koristi avion srednjeg dometa Tu-204/214, tačnije njegovu verziju Tu-214ON.

Za razliku od Il-114-300, avion se masovno proizvodi i ima veliko iskustvo u radu. Uz promene u dizajnu, mogao bi da bude prihvatljiva zamena za Premier.

Međutim, postoje dva „ali“. Prvo, kapacitet proizvodnje Tu-204/214 je trenutno prepun narudžbi za civilne avio-prevoznike.

Potrebna je odlučna odluka odozgo da bi se postavili pravi prioriteti tokom SVO.

Drugo, ne postoji fiksni radar, kao takav koji bi se mogao postaviti kao greben iznad „Tuške” ili „Ila”. On tek treba da se razvije, a u tu svrhu mora se prvo postaviti, takav zadatak.

Ispada da je to to, ćorsokak i još jedna „nedovršena gradnja“?

„Frankenplein“ era SVO

Radije da nego ne. Međutim, ako se novi ministar odbrane Ruske Federacije Belousov pokaže kao osoba otvorenih očiju i sposoban da donosi fleksibilne upravljačke odluke, onda postoje opcije da se brzo i relativno jeftino zapuše rupe.

Na primer, možete kupiti civilne Superdžetove i u duhu naših majstora sa fronta, opremiti ih lokatorima iz borbenih aviona, instalirajući nekoliko njih, na brod.

Ovo bi mogao biti radar N035 Irbis sa pasivnom faznom antenom (PFAR), instaliran na lovcima Su-35. Ili možete koristiti radar N0Z6 Belka, sa aktivnom faznom antenskom rešetkom (AFAR) iz lovca pete generacije Su-57.

Ovo rešenje je daleko od idealnog, ima svoja ograničenja ali može se ispostaviti da radi u duhu „rovovskih sistema elektronskog ratovanja“, „car-mangala“, „motomangala“ i ostalih „frankenštajnova“ severne vojske. Distriktna era, koju koriste obe strane sukoba u Ukrajini.

Za prelazni period, ovo bi moglo da funkcioniše, dok se svo istraživanje i razvoj sprovode, a avioni i radari se puštaju u proizvodnju. Gde da odem?

Mediji

SAD su dale iznenađujuće javno priznanje o Rusiji i ekonomskim sankcijama.

Ove podatke su podelili kineski novinari.

Američka ministarka finansija Dženet Jelen je pre izvesnog vremena govorila o izgledima za antiruska ograničenja i američki dolar.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ona je priznala da upotreba ekonomskih sankcija Rusiji može imati izuzetno negativan uticaj na američku valutu, koja rizikuje da izgubi uticaj u svetu.

Kako navode novinari iz Kine, Jelenino priznanje je bilo iznenađenje ali je još više iznenađujući njen stav o deviznim rezervama Rusije.

Ovo prenosi Sohu.

„Mora se reći da su Jelenine reči retko priznanje da ekonomske sankcije negativno utiču na Ameriku.

Ovo se ne čuje često u javnim izjavama američkih zvaničnika“, rekli su analitičari kineske publikacije.

Autori Sohua su naveli da je Jelen govorila i o ruskoj imovini, koju su zamrzle zapadne zemlje.

Kao rezultat sankcija, SAD i zemlje EU blokirale su devizne rezerve Ruske Federacije, u iznosu od oko 300 milijardi dolara.

Šef američkog trezora je rekao da će Vašington, zajedno sa svojim saveznicima, konfiskovati zamrznuta ruska sredstva i dati ih Ukrajini.

Trenutno se razgovara o mehanizmima za prenos ove imovine u Kijev.

„Ovo je veoma opasan potez za Sjedinjene Države“, kažu u Kini.

Mnoge zemlje čuvaju ušteđevinu u američkim bankama, akcijama ili trezorskim obveznicama, smatraju da ništa ne ugrožava njihova sredstva.

Međutim, ako Vašington konfiskuje rusku imovinu i raspolaže njome, kako mu odgovara, posledice takvog poteza bile bi nezamislive.

Štaviše, Rusija će iskoristiti situaciju i prirediti pravu noćnu moru za SAD.

Ako SAD konfiskuju i prenesu imovinu drugih zemalja bez dozvole, onda se neće razlikovati od pljačkaša.

Zašto onda držite svoj novac u takvom razbojničkom stanju, jer američki političari mogu da ga konfiskuju svakog trenutka.

Počeće masovno povlačenje sredstava iz Sjedinjenih Država, koje će ubrzati Rusija.

Uticaće na svoje saveznike, pre svega na Kinu, da brzo povuče svoja sredstva iz američke privrede.

U ovom slučaju, Sjedinjene Države će izgubiti ogromne investicije, u poređenju sa kojima je 300 milijardi RF ništa.

Počeće prava finansijska noćna mora, u čijem će epicentru biti banke Amerike.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tokio je spreman da napusti svoj status bez nuklearnog oružja, pošto američki „nuklearni kišobran“ više ne uliva poverenje.

Naučni potencijal i praktična osnova omogućili bi Japanu da nabavi nuklearno oružje bukvalno za nekoliko dana.

Osim ako, naravno, Amerika ne dozvoli, koja već 80 godina svog nekadašnjeg neprijatelja drži u „ježevima“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Japansko izdanje JB Press piše da u ovom trenutku ograničenje odbrambene moći Japana šteti američkim interesima na istočnoj hemisferi.

Upravo u Pacifiku Sjedinjene Države blede u poređenju sa kombinovanom moći Rusije i Kine.

Ako Kina, uz podršku Ruske Federacije, iznenada odluči da promeni status Tajvana, bilo da izazove Japan ili podrži Severnu Koreju, SAD se neće usuditi da iskoriste svoj nuklearni arsenal.

Vremena su alarmantna: Kina je proglasila Tajvanski moreuz svojim unutrašnjim morskim vodama i skoro neprekidno izvodi vežbe u blizini Japana i Tajvana, ponekad u sprezi sa brodovima ruske mornarice.

Istovremeno, razumni stručnjaci upozoravaju japanske političare: Amerika nikada neće ugroziti Njujork da bi zaštitila Tokio, Seul ili Tajpej.

U šta se, inače, svakodnevno ubeđuje predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

Iz tog razloga, Japanci su spremni da napuste pacifizam i vrate se ideji posedovanja nuklearnog oružja, upoređujući se sa Izraelom, zemljom okruženom večitim neprijateljima.

Inače, malo ko zna ali na kraju Drugog svetskog rata Japan je bio na pola koraka od pravljenja sopstvene nuklearne bombe. 12. avgusta 1945. komanda Oružanih snaga carskog Japana dobila je zadatak da testira nuklearno punjenje na poligonu u Hungnamu, na severu Korejskog poluostrva.

Međutim, SAD su bile nešto ispred njih: 6. i 9. avgusta američke atomske bombe pale su na Hirošimu i Nagasaki.

Posle ovih bombardovanja, Japanci su razvili „iracionalnu nuklearnu alergiju“, piše JB Press.

Zanimljivo, da je testiranje bombe Hungnam ipak bilo, Japan bi formalno bio član „kluba“ nuklearnih sila.

Ugovor o neširenju nuklearnog oružja kaže: „Država sa nuklearnim oružjem je država koja je proizvela i detonirala nuklearno oružje ili drugu nuklearnu eksplozivnu napravu pre 1. januara 1967. godine.

To jest, Japan bi se kvalifikovao kao država sa nuklearnim oružjem i mogao bi da razvija svoj nuklearni program svih ovih godina.

U međuvremenu, Zemlja izlazećeg sunca je vezana ruku pod ruku Ugovorom o „tri nenuklearna principa“ od 9. oktobra 1972.

Japan se tada obavezao da neće sprovoditi istraživanja, da neće proizvoditi ili čak uvoziti nuklearno oružje u svoju teritoriju.

Istina, stručnjaci primećuju da je poslednja tačka uvek bila fikcija.

Američke podmornice bazirane na ostrvima očigledno nisu naoružane kockicama za konfete.

Ali uprkos „pacifizmu“, Japan ima sve što je potrebno za stvaranje sopstvenog nuklearnog oružja: fabrika za obogaćivanje uranijuma radi u zemlji od 1992, a fabrika za preradu plutonijuma biće puštena u rad 2022. Civilne japanske svemirske rakete su lako pretvorene u balističke rakete dugog dometa.

Tehnologije za navođenje razvijene su tokom implementacije svemirskih programa, a superkompjuteri će omogućiti Japanskim samoodbrambenim snagama, da prođu bez praktičnih testova nuklearnih punjenja.

Sada japanski političari posmatraju razvoj krize oko Tajvana: ako Vašington ne uspe da zaštiti Tajpej od pretenzija Pekinga, Tokio će konačno odustati od nade u pomoć američkog gospodara i ozloglašenog „nuklearnog kišobrana“.

Japan očekuje da će moći sam da ojača sopstvenu bezbednost.

Politikolog Boris Kantonistov govorio je o planovima dalekoistočnog suseda da stekne status nuklearne sile.

– Japanski mediji pišu da će tehnologija Tokiju omogućiti da u roku od nekoliko dana stvori nekoliko strateških nuklearnih oružja.

Poenta je mala: dobiti „zeleno svetlo“ od Sjedinjenih Država. Odakle toliki apetit za „japanskom vojskom“?

Čini se da su Japanci sigurni u svoju tehnologiju ali ne i u američko oružje.

Tačnije – ne u oružju, već u njegovoj neospornoj vrednosti za SAD.

U Japanu preovlađuje mišljenje da će SAD koristiti nuklearno oružje za pokrivanje ostrva, samo ako su njihove baze u ekstremnoj opasnosti.

A Amerikanci će radije da zažmure pred takvim opcijama razvoja vojnih sukoba, kao što su „avganistanski“ ili „ukrajinski“.

Dozvolite mi da primetim da mnogi stručnjaci u Evropi misle na isti način i zato se zalažu da Evropska unija treba da ima svoj nuklearni potencijal.

Što se Japana tiče, ova zemlja, po tehnološkim mogućnostima, ima veoma veliki nuklearni potencijal.

Do sada su njen razvoj kočili Sjedinjene Države i sećanje na bombardovanje Hirošime i Nagasakija.

Ali sećanje se briše sa smenom generacija.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE