F-22 Raptor, jedan od najnaprednijih američkih lovaca za nadmoć, u vazduhu, napravljen je da se suoči sa vrhunskim, vazdušnim pretnjama kao što su napredni borbeni avioni i avioni koji se brzo kreću.

Međutim, tokom nedavnog raspoređivanja na Bliskom istoku, piloti ovih lovaca pete generacije prilagodili su svoju taktiku da zaštite američke i savezničke snage od neočekivane pretnje niske tehnologije, dronova i krstarećih raketa iranske proizvodnje.

Početkom avgusta 2024., Pentagon je najavio raspoređivanje grupe za udare nosača, dodatnih ratnih brodova i borbene eskadrile F-22 kao odgovor, na zabrinutost, da bi Iran i njegovi saveznici — Hamas, Hezbolah i Huti — mogli napasti Izrael, u znak odmazde za atentat, na vođu Hamasa Ismaila Hanije.

Potpukovnik Dastin Džonson, komandant 90. lovačke eskadrile, bio je među onima koji su požurili u region u avgustu 2024. godine.

Njegova eskadrila, sa sedištem u zajedničkoj bazi Elmendorf-Ričardson, na Aljasci, brzo se suočila sa potpuno drugačijom, vrstom izazova od one za koju su se obučavali – suočavajući se sa malim, sporo kretajućim bespilotnim letelicama i projektilima koje su rasporedili Iran i njegove savezničke grupe milicija u Iraku, Libanu, Siriji i Jemenu.

U intervjuu za Air & Space Forces Magazine, Džonson je objasnio: „Nismo nužno bili zabrinuti da ćemo obarati nečije avione.

„Mi smo prvenstveno bili tu da odbranimo naše kopnene snage od pretnji koje su predstavljale bespilotne letelice u AOR-u [Zoni odgovornosti] kao i krstarećih raketa za koje smo videli da postaju sve prisutnije, kako od Huta tako i milicionih grupe u regionu“, dodao je on.

Dok su F-22 dizajnirani za borbu vazduh-vazduh, sa naprednim neprijateljskim avionima, oni su sada raspoređeni da se suprotstave vazdušnim pretnjama koje su bile mnogo manje i sporije od mlaznjaka za koje je Raptor prvobitno bio napravljen.

Ključni dokument, koji je pomogao pilotima F-22

Ratovanje dronovima je transformisalo savremeni sukob, a na Bliskom istoku, iranske snage su iskoristile ovu tehnologiju u nastajanju.

U jednom, značajnom slučaju, Iran je lansirao preko 80 dronova u aprilu 2024. tokom, napada na Izrael.

Borbeni avioni američkog vazduhoplovstva, uključujući F-15E i F-16, odgovorili su obaranjem većine ovih bespilotnih letelica.

Proliferacija bespilotnih letelica i krstarećih projektila u regionu i teškoća u određivanju njihovih lansirnih tačaka stvorili su brzo i složeno bojno polje koje je zahtevalo brzu adaptaciju.

Iranske bespilotne letelice, posebno sistemi iz porodice Shahed, privukli su veliku pažnju poslednjih godina, posebno zbog njihove široke upotrebe u različitim operativnim kontekstima.

Najvažnije je da je ove bespilotne letelice uveliko koristila ruska vojska u njenom, tekućem sukobu sa Ukrajinom.

Institut za mir Sjedinjenih Država dokumentovao je iransku ulogu u izvozu bespilotne tehnologije u nekoliko zemalja izvan svojih granica.

Ovaj izvoz je stigao i do državnih i nedržavnih aktera, uključujući grupe poput Hezbolaha i milicija u Iraku i Siriji.

Pored toga, Iran je izvezao ove dronove u najmanje sedam zemalja, od Tadžikistana do Venecuele. Početkom aprila 2023, Rojters je takođe izvestio da su iranski dronovi možda našli put do Sudana, dodajući još jedan front njihovoj operativnoj upotrebi.

Ove bespilotne letelice postale su velika pretnja kada su F-22 Raptors raspoređeni u regionu prošle godine. Međutim, za pilote F-22, ovo je značilo usavršavanje novih taktika za suočavanje sa ovim niskotehnološkim, ali veoma efikasnim pretnjama.

Otkrivanje i neutralisanje dronova predstavljalo je jedinstvene izazove, čak i za napredne avione poput F-22. Opremljen sa radarima sa aktivnim elektronskim skeniranjem (AESA), F-22 može bolje da detektuje male objekte poput dronova, ali njihova mala brzina i veličina čine identifikaciju i angažovanje složenim.

„To je [borba] vazduh-vazduh ali to je drugačija vrsta vazduh-vazduh nego što smo ikada ranije trenirali“, rekao je Džonson, primetivši velike razlike između angažovanja neprijateljskog lovca i gađanja dronom ili krstarećim raketama.

Složenost identifikacije i praćenja ovih pretnji niske tehnologije zahtevala je nove strategije, koje su izgrađene na lekcijama koje je vazduhoplovstvo naučilo, tokom ranijih susreta sa dronovima.

Jedan od ključnih resursa bio je rad koji je napisao major Bendžamin Kofi, koji je nagrađen Srebrnom zvezdom, za obaranje dronova sa svog F-15E, tokom napada na Teheran u aprilu.

Kofijev rad je izložio strategije za postupanje sa dronovima i distribuiran je jedinicama, poput Džonsonove eskadrile pre njihovog raspoređivanja.

Ova razmena znanja pokazala se neprocenjivom i pomogla je Džonsonovom timu da modifikuje svoje strategije „kako bi se suočio sa potencijalnim, pretnjama dronovima“.

Prisustvo F-22 u regionu takođe je imalo efekat odvraćanja.

Kada je Iran napao Izrael u oktobru 2024. godine, izbegao je raspoređivanje bespilotnih letelica, oslanjajući se umesto toga na balističke rakete, koje su presrele američka i izraelska protivvazdušna odbrana.

Džonson je ukazao na dvostruku stratešku i taktičku korisnost F-22 kao faktor, u donošenju odluka protivnika.

Taktike i strategije razvijene na Bliskom istoku će verovatno oblikovati buduće strategije vazdušnih borbi, jer bespilotne letelice i krstareće rakete nastavljaju da preoblikuju način, na koji se ratovi vode.

Borba.Info

Ministar finansija Siniša Mali objavio je da se radovi na gradnji za izložbu Ekspo obavljaju i noću i da će novi grad biti napravljen za tri godine.

“Ekspo radovi obavljaju se i noću.

U toku je postavljanje šipova za izgradnju sedam hala”, napisao je Mali na svom profilu na Instagramu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Nema stajanja kada se ceo svet sprema da dodje u Srbiju 2027. godine.

View this post on Instagram

A post shared by Siniša Mali, PhD, MBA, CFA, CAIA (@mali_sinisa)

Bićemo spremni, bićemo pravi domaćini, pokazaćemo koliko je veliki put Srbija prešla od jedne ekonomski nerazvijene zemlje pred bankrotom, do zemlje organizatora najveće svetske manifestacije, u samo jednoj deceniji.

Ako smo mogli u tim godinama da podignemo na noge novu državu, nije nam teško da za EXPO napravimo novi grad za tri godine”, napisao je Mali.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE