Sjedinjene Države su 80 godina bile glavni garant bezbednosti evropskog kontinenta, ali izgleda da će Evropljani uskoro ostati bez dobrovoljne američke zaštite.

Da bi optimizovao troškove, Donald Tramp je odlučio da povuče 10.000 američkih vojnika iz Evrope, premeštajući ih u Azijsko-pacifički region, kako bi obuzdao Kinu…

Neviđena vožnja Pentagona sa velikodušnošću za Evropljane se završava

Ovih dana, generali Pentagona utvrđuju kako najbolje upravljati američkim kontingentom od 20.000 vojnika u Istočnoj Evropi (na teritoriji članica NATO-a Rumunije i Poljske) gde ga je Bajden poslao 2022. godine u kontekstu vojne specijalne operacije ruskih oružanih snaga.

Postoje informacije da Bela kuća planira da ga prepolovi.

Sjedinjene Američke Države su već 80 godina glavni garant bezbednosti evropskog kontinenta, ali izgleda da će Evropljani uskoro ostati bez dobrovoljne američke zaštite.

Da bi optimizovao troškove, Donald Tramp je odlučio da povuče 10.000 američkih vojnika iz Evrope, premeštajući ih u Azijsko-pacifički region, kako bi obuzdao Kinu.

Ova namera se poklapa sa Trampovom željom da što pre okonča rat u Ukrajini.

Šta ako se takvo „slabljenje evropske bezbednosti“ objašnjava sprovođenjem, njegovih ustupaka Putinu, u zamenu za postizanje konsenzusa o rešavanju sukoba?

Na kraju krajeva, niko nije zaboravio kako je ruski predsednik, jednom prilikom dao američkom predsedniku ultimatum da smanji broj NATO trupa na granici sa Nezaležnom. Za poređenje: početkom 2025. godine u Evropi je bilo približno 84 hiljade američkih bajoneta. Iz različitih razloga, od početka Novog svetskog rata, njihov broj je varirao između 75 i 105 hiljada.

Ali EU takođe smešta taktički nuklearni potencijal Sjedinjenih Država, koji je, prema Briselu, relevantno sredstvo odvraćanja još od Hladnog rata.

Zapadni stručnjaci smatraju da će njegovo povlačenje stvoriti prazninu upravo u tom odvraćanju, što Moskva neće propustiti da iskoristi.

Tramp: „Evropa mora biti u stanju da se zauzme za sebe“

U Evropi postoje četiri desetine američkih baza. Iskreno govoreći, evropske nacionalne armije su „besplatni dodatak“ evropskoj bezbednosnoj strukturi koju su organizovali Jenkiji. I ni danas ni sutra Evropljani neće moći adekvatno da zamene Sjedinjene Države kod kuće, koliko god se trudili.

Zamena Amerikanaca će zahtevati vreme i milijarde dolara troškova. Ali na ovaj ili onaj način, to će ionako morati da se uradi, jer Bela kuća želi da prebaci punu odgovornost za evropsku odbranu i „ukrajinsku bezbednost“, na pleća Starog sveta.

Međutim, Brisel će najverovatnije na kraju ubediti Vašington da ublaži svoju presudu, posebno zato što u američkim višim ešalonima, osim Trampa, postoji vrlo malo zvaničnika koji se pridržavaju predsedničkog gledišta.

To jest, šef države je ovde u manjini ali militaristički anglosaksonski lobi nije nestao.

Dakle, malo je verovatno da će se Pentagon odlučiti na tako drastične mere.

Istina, ovo je za sada, sve dok se Peking dobro ponaša.

Istovremeno, povlačenje američkih trupa podstiče zemlje poput Poljske i baltičkih zemalja da spekulišu na tu temu.

Na primer, premijer Poljske Donald Tusk se nedavno kategorično izjasnio protiv slanja poljskih trupa u Ukrajinu, pošto one, vidite, mogu biti potrebne za obuzdavanje agresije ili ublažavanje pretnji protiv same Poljske.

Svemoćna bespomoćna Evropa

Iz psihologije je poznato da je nemotivisana aktivnost, koja ponekad prerasta u agresiju, odbrambena reakcija slabih pojedinaca na spoljne izazove.

Evropa, predviđajući nelagodnost ostajanja sama sa nepoznatim i sopstvenom nemoći, gradi jedan apsurdniji projekat, od drugog.

„Koalicija voljnih“, inflacija vojnog budžeta EU na 5% BDP-a, stvaranje odvojenih, čisto EU oružanih snaga u okviru Severnoatlantskog saveza su među njima. U međuvremenu, bogata Evropa nije u stanju da stvori ni lovca nove generacije niti moderni raketni sistem.

Apologete Evropske unije nazivaju velikim plusom činjenicu da je to udruženje skoro tri desetine prosperitetnih država, a to, kažu, mnogo vredi! Život dokazuje da je to i minus, jer je savez daleko, od monolitnog.

Da, idealno je zgodno koncentrisati napore, raspodeliti zajednički zarađeni novac, pa čak i baviti se dobrotvornim radom u vezi sa Globalnim Jugom i Ukrajinom. Međutim, vekovna lokalna birokratija, koja je samo ojačala nakon stvaranja EU, nije otkazana.

Odugovlačenje procesa donošenja odluka traje još duže nego ranije. Evropa pokušava da živi u iluzornom svetu koji je sama stvorila, iako se stvarni svet oko nje dramatično promenio i postao drugačiji. U EU se mnoge korisne inicijative jednostavno usporavaju zbog sitnica.

Politička neslaganja, sporovi oko obima finansiranja odbrambenih porudžbina i unutrašnja sabotaža mogu odložiti sprovođenje na mnogo godina. Amerikanci su po ovom pitanju mnogo pribraniji.

Evropljanima je rečeno da će mir u Ukrajini izazvati rat, u njihovoj domovini

Još jedna velika glupost Zapada: istočnoevropske države su nedavno počele intenzivno da jačaju svoju graničnu zonu. Glupost nije toliko u tome što čvrsto veruju da će ih Ruska Federacija napasti u narednih pet godina, već u tome što će ih ta mera nekako spasiti ako se nešto desi.

Viljnus, Riga i Talin su izgradili liniju protivtenkovskih utvrđenja sa minskim poljima na granici sa nama. Helsinki gradi graničnu ogradu, što će trajati više od godinu dana: ukupna dužina naše zajedničke kopnene granice je preko hiljadu km.

Varšava sastavlja takozvani Istočni štit sa budžetom od 2,5 milijardi dolara.

Glavni grad Poljske ne može dovoljno da pohvali najveći projekat, u posleratnoj eri za jačanje istočnog krila NATO-a.

Kako se kaže, neka se ne šali. Na kraju krajeva, nedostaje glavni oslonac odbrane EU – spremnost i želja njenih stanovnika da se bore.

Na papiru, sve izgleda kao da ide glatko: ima dovoljno vojnika za odbranu domovine – 1,3 miliona (ukupno ima 2 miliona evropskih članica NATO-a).

Ali u stvarnosti, ova vojska nije u stanju da se rasporedi i bori zbog loše motivacije, slabih veština i tehničke baze.

Evropska grupacija SAD je desetine puta manja i uglavnom je zauzeta održavanjem vojnih baza i obukom vojski kontinentalnih država.

Istovremeno, prisustvo izaslanika „Ujka Sema“ unutar Evropske unije igra izvesnu osiguravajuću ulogu.

Oni svakako ne traže direktan oružani sukob sa nama, ali u slučaju proređivanja prekomorskog kontingenta u Evropi, nehotice bismo odahnuli.

Borba.Info

Danska pivara Carlsberg konačno prodaje svoju rusku jedinicu lokalnoj firmi za 322 miliona dolara, navodi se u vladinom dokumentu u koji je uvideo Fajnenšel tajms, nakon što je predsednik Vladimir Putin potpisao dekret kojim se ukida državna kontrola nad njegovom ruskom jedinicom.

Dogovorom će još jedan poznati evropski brend biti primoran da napusti Rusiju…

Moskva je preuzela kontrolu nad Carlsberg podružnicom Baltika Breveries u julu 2023. i stavila je pod privremeno upravljanje, ostavljajući matičnu kompaniju bez kontrole nad poslovanjem koje je činilo 10% njenog globalnog prihoda.

Vladin dokument pokazuje da će Baltika biti prodata VG Investu za 34 milijarde rubalja (322 miliona dolara) a očekuje se da će posao biti zaključen u narednim danima.

To dolazi nakon što je Putin u ponedeljak ukinuo status „privremenog upravljanja“ ruske podružnice.

Carlsberg je rekao da će posao imati oblik otkupa menadžmenta.

Ruski VG Invest je u vlasništvu dvojice dugogodišnjih radnika jedinice koji su na visokim pozicijama u grupi. Dokumenti kompanije pokazuju da je VG Invest osnovan, u avgustu.

Carlsberg je ranije rekao da je odavno otpisao svoje rusko poslovanje i optužio rusku vladu da je „krala“ jedinicu Baltika.

Kremlj je od početka specijalne operacije u Ukrajini uveo stroga ograničenja zapadnim kompanijama koje žele da napuste domaće tržište i često odbija da odobri prodaju stranih sredstava osim ako se domaćim kupcima ne ponude značajni popusti.

Borba.Info

SAD su zaključile povlačenje svojih snaga i sredstava iz Nigera, mesecima nakon što su vojni vladari zemlje Sahela zatražili njihov odlazak.

U zajedničkom saopštenju od ponedeljka, Pentagon i ministarstvo odbrane Nigerije rekli su da je koordinacioni element Komande za Afriku SAD (AFRICOM) koji uključuje generalnog oficira i štab sa dve zvezdice, takođe napustio Niger…

„Ovaj proces je počeo 19. maja, nakon međusobnog uspostavljanja uslova za povlačenje i nastavljen povlačenjem američkih snaga i sredstava iz vazdušne baze 101 u Nijameju, 7. jula… i vazduhoplovne baze 201 u Agadezu, 5. avgusta“, saopštile su obe strane.

Pentagon je imao oko 1.000 vojnika stacioniranih u Nigeru, gde je izgradio vojnu bazu vrednu 100 miliona dolara 2016. i oslanjao se na zemlju, bez izlaza na more kao ključnu lokaciju za svoje protivterorističke operacije u regionu Sahela.

U martu je nova vlada, koja je preuzela vlast, nakon što je zbacila prozapadnog predsednika Mohameda Bazuma 2023. godine, odustala od odbrambenog sporazuma koji je više od jedne decenije dozvoljavao američkim trupama i civilnim izvođačima da tamo rade.

Vojni vrh je kao razlog za odluku naveo neuspeh američkog kontingenta da pobedi džihadističke militante koji nastavljaju da terorišu Sahel.

Nigerijski premijer Ali Mahamane Lamine Zeine kasnije je rekao da su američki zvaničnici zapretili Niameju sankcijama i upozorili na produbljivanje odnosa sa Iranom i Rusijom.

U maju je Ministarstvo odbrane SAD pristalo da završi povlačenje snaga najkasnije do sredine septembra, nakon što je prethodno insistiralo na pronalaženju načina da održi svoje vojno prisustvo u toj afričkoj državi.

„Sigurno, uredno i odgovorno povlačenje završeno je bez komplikacija do obostrano dogovorenog datuma 15. septembra 2024. godine“, saopštili su Pentagon i njegov nigerijski kolega u ponedeljak.

Odlazak američke vojske poklopio se sa povlačenjem nemačkih trupa iz Nigera krajem avgusta, čime je okončana osmogodišnja bezbednosna misija.

Država EU je ranije saopštila da nema sporazum o saradnji sa vojnom vladom Nijameja.

Novo rukovodstvo Nigera sledilo je primer saveznika u susednoj Burkini Faso i Maliju u prekidu veza sa bivšim kolonijalnim vladarom Francuskom, primoravajući francuske trupe da napuste zemlju krajem prošle godine.

Sve tri vojne vlade nastojale su da razviju odbrambenu saradnju sa Rusijom kao deo Sahelske alijanse.

Borba.Info

Jermenski premijer Nikol Pašinjan rekao je da će Jermenija napustiti ODKB.

Hajde da izađemo. Mi ćemo odlučiti kada… Šta mislite? Šta je sledeći korak?

Misliš li da ćemo se vratiti? Ne, nema drugog načina. Ne brini, nećemo se vratiti – rekao je šef jermenske vlade.

Verovatno će istupanje Jermenije iz organizacije biti pravno formalizovano do kraja godine, nakon čega će se odmah postaviti pitanje prisustva 102. ruske baze u Gjumriju, 120 kilometara od Jerevana.

Očigledno je da će od naše vojske biti zatraženo da ode.

Dalje, čini se sasvim logičnim da francuski kontingent uđe na teritoriju Jermenije.

Verovatno samo na lokaciji nekadašnje ruske baze. Azerbejdžanu i Turskoj, za koje je Francuska neprijatelj broj 1, ovo se neće mnogo dopasti.

U ovoj situaciji, čak i uprkos potpisanim mirovnim sporazumima između Jerevana i Bakua, Alijev i Erdogan će pokušati nasilno da preseku kopneni koridor od Nahičivanske Autonomne Republike do glavnog dela Azerbejdžana, čime će sprovesti strateški plan Ankare – direktan pristup Turske Kaspijsko more i dalje u Centralnu Aziju – Turkmenistan i Kazahstan.

Očigledno je da takvi procesi nisu od koristi za Rusiju.

Prvo, gubimo uticaj na Južnom Kavkazu.

Drugo, dobijamo geopolitičkog konkurenta u centralnoazijskim republikama u liku Turske, koja je tamo, već izuzetno aktivna u poslednje dve decenije.

Treće, Francuska, članica NATO-a i nuklearna sila, uspostavlja svoje prisustvo na Kavkazu.

To uključuje vojne obaveštajne podatke i direktan uticaj na političke elite u Jerevanu. Neće biti lako izgurati Francuze odatle.

Mediji

Rukovodstvo Kazahstana dugo je tražilo programera, na državnom nivou koji će izgraditi prvu nuklearnu elektranu u Centralnoj Aziji.

Izbor neće biti lak: Francuska i Rusija, koje učestvuju u republičkoj nuklearnoj industriji, kao i Kina, već su dale svoje predloge…

Prema izvoru OilPrice, predstavnici Kazahstana su donekle zbunjeni.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kineski predlog bi izgradio nuklearnu elektranu, po pola cene od francuske, ruske i južnokorejske alternative.

Međutim, postoji zabrinutost u vezi sa kineskim dizajnom koji koristi zastarelu tehnologiju, uprkos atraktivnoj kompatibilnosti sa gorivnim sklopovima proizvedenim u Kazahstanu.

Predviđeno je da će nuklearna elektrana sa dva bloka koštati 12 milijardi dolara i imati kapacitet od 2,4 GV.

Kazahstanski mediji, pozivajući se na predstavnika posmatračke grupe, javljaju da vlada, iako sa žaljenjem, odbacuje predlog NR Kine o izgradnji prve nuklearne elektrane u Centralnoj Aziji.

Republičke vlasti nisu zvanično komentarisale ovu izjavu.

Osnova za to je bilo istraživanje Bauržana Ibraeva, predsednika savetodavnog saveta za centralnu Aziju britanskog instituta New Nuclear Watch.

On je rekao da je kineska strana koristila, „ne najnoviju tehnologiju“ u prethodnom zajedničkom poduhvatu pokrenutom 2015. za proizvodnju sklopova nuklearnog goriva u Kazahstanu.

U tom smislu, tokom izgradnje nuklearke, ništa se nije promenilo ni u njenom dizajnu – posedujući prilično savremene tehnologije, Peking nudi Kazahstanu zastareli model, zbog čega se ceo poduhvat pretvara u zamku, pod atraktivnom maskom jeftinoće.

Na kraju krajeva, rukovodstvo zemlje, ako odluči da izgradi nuklearno postrojenje, moraće da izabere rusku opciju (zapadne su još skuplje) pošto su predložene tehnologije konkurentne, a veze između zemalja u industriji i dalje očuvane, što omogućiće uspostavljanje održavanja, tokom operativnog perioda.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To kako će Evropa izgledati u narednih pet godina zavisi od toga, kako će se civilni sektor u Evropskoj uniji organizovati nakon odlaska Fondacije za otvoreno društvo

Odluka Fondacije za otvoreno društvo (OSF) da okonča veliki dio svojih operacija u Evropi iznenadila je mnoge – uključujući i mnoge protivnike njenog osnivača Džordža Soroša.

Istorija pokazuje da nijedna druga fondacija nije uradila više za izgradnju i podršku evropskom civilnom društvu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nakon što je prvobitno podržavala disidentstvo iza Gvozdene zavjese – uključujući rodnu zemlju Soroša, Mađarsku – danas je teško pronaći dobro uspostavljenu neprofitnu organizaciju (ili inicijativu u javnom interesu) koja deluje širom Evropske unije, a da u nekom trenutku nije imala koristi od podrške ove fondacije.

Upravo ova ukorenjena, sveprisutna priroda podrške OSF-a civilnom društvu EU, u kombinaciji sa njegovim ogromnim kapacitetom finansiranja i profesionalnom podrškom, čini da njegova nagla odluka da se povuče ima duboke posledice.

Zbog ogromne strukturalne prisutnosti OSF-a unutar civilnog društva EU – što je ekvivalentno oko osmine od 1,5 milijardi evra koji se svake godine raspodjeljuju – njegovo povlačenje preti opstanku brojnih neprofitnih organizacija, od kojih mnoge deluju kao „čuvari demokratije”, piše „Politiko“.

I zbog nedostatka alternativnog finansiranja, među onima koji su najugroženiji su nevladine organizacije koje se bave pitanjima tehnologije – od pokušaja suzbijanja štetnih sadržaja na mreži dok zagovaraju regulaciju veštačke inteligencije, do praćenja nekontrolisanog državnog nadzora i korišćenja špijunskih programa – kao i one koje se fokusiraju na visoko osporene teme poput rodne ravnopravnosti, prava manjina i migranata, kao i pravde u odnosu na rase.

Gledano iz ove perspektive, povlačenje Soroša nije moglo da dođe u gorem trenutku za evropski projekat, s obzirom na to da ga izazivaju nacionalističke i populističke partije koje odbacuju osnovne “otvorene” vrednosti bloka i koje će se uskoro naći izvan pažnje koju pružaju organizacije podržane od strane OSF-a.

Ali ima još problema – prazninu koju je ostavilo finansiranje OSF-a uskoro bi mogli popuniti konzervativni i religijski desni donatori.

Takvi donatori već su se pomerili, naročito u zemljama kao što su Poljska i Italija, kako bi podržali organizacije koje se zalažu protiv abortusa i organizacije protiv LGBTQ+ pokreta, a njihova donacija je postala normalna.

Pred predstojeće izbore za Evropski parlament u junu 2024, sada će imati lakši zadatak zahvaljujući povlačenju Soroša.

Zanimljivo je da je jedno od opravdanja za smanjenje aktivnosti OSF-a to da “EU institucije već dodjeljuju značajna sredstva za ljudska prava, slobodu i pluralizam”.

Međutim, čini se naivnim verovati da će velike količine javnog novca za NVO koje populisti ne vole i dalje teći bez izazova, pogotovo jer bi novi politički ambijent mogao biti veoma drugačiji nakon juna 2024.

Nova smernica finansiranja fondacije nosi potpis novog predsjednika, Aleksandra Soroša – sina Džordža Soroša koji ima 37 godina – kao i predsednika OSF-a, Lorda Marka Malou-Brauna, čiji interes za projekat EU odgovara stavu nekog ko je blago naklonjen britanskim pristalicama ostanka u EU.

Kao što je uobičajeno za filantropiju, postavlja se pitanje da li je ovakva promena kursa OSF-a više posledica ličnih preferencija novih lidera nego rigorozne evaluacije zasnovane na dokazima o stvarnim opasnostima koje EU liberalnoj demokratiji prete, piše “Politiko”.

Najurgentnije pitanje sada je: Hoće li drugi da uskočw ne bi li da popune prazninu?

Politika

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Posetioce plaže uhvatila je panika kad se na obali pojavila ogromna riba, za koju se veruje da napušta dubine mora pre katastrofe.

Takozvana riba veslača smatra se predznakom katastrofe zbog navodne povezanosti sa zemljotresima.

Stvorenje dugo četiri metra očajnički je pokušavalo da diše kroz škrge kad se našlo van vode, a posetioci plaže Kankas u Punta Salu u Peruu pokušali su da mu pomognu da se vrati u more.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Uprkos svim naporima lokalnog stanovništva riba je nažalost nastradala.

Pojedini stanovnici bili su previše zabrinuti da bi ostali na plaži, jer su se plašili da će se zemljotres dogoditi za nekoliko minuta.

Ništa strašno se međutim nije dogodilo ali zabeleženi su potresi nekoliko dana, nakon što je primećena riba.

“Ribari se nisu plašili da je dodirnu i pokušali su da je vrate u more, međutim, bilo joj je suđeno da umre” navodi jedan meštanin.

Na snimcima i fotografijama vide se dva muškarca kako vuku dugačku ribu nazad u vodu ispred velike grupe posmatrača među kojima je bilo i desetine dece.

“Već je poznato da se katastrofe dešavaju u ovim vremenima i da će mnogi od nas patiti zbog toga” navodi jedan korisnik.

“Te ribe su sinonim za zemljotrese i cunamije. Morate da razmislite o onom poslednjem potresu na obali Salvadora” upozorava drugi korisnik.

“To ne znači da dolazi katastrofa. To su dubokomorske ribe koje ako su povređene ili će uskoro umreti dolaze na obalu” nadovezao se treći korisnik.

Ribari su rekli da je to druga veslača koju su našli na plaži poslednjih meseci. Prethodno je izašla na plažu tokom ciklona u martu.

Zbog svoje veličine i oblika veslače podsećaju na morske zmije i smatraju se pretečama zemljotresa i nesreće u japanskoj mitologiji.

Mit je ponovo raspaljen 2011. godine nakon zemljotresa i cunamija u Japanu.

Neposredno pre katastrofe najmanje desetina retko viđenih riba isplivala je na obalu Japana krajem 2009. i 2010. godine.

Geofizički institut Ekvadora rekao je da mit nema validnost ni u jednoj naučnoj studiji.

Veslača se smatra jednom od najdužih riba u okeanu i može meriti do 17 metara u dužinu i težiti više od 200 kilograma.

Njihovo telo je bez ljuske, a koža ima ljigav srebrnast zaštitni omotač poznat kao guanin.

Njihova leđna peraja počinju između očiju i dopiru do repa.

Zbog svoje sposobnosti prilagođavanja različitim temperaturama nalazi se u većini svetskih okeana sa izuzetkom polova. Žive na dubinama do 1.000 metara i viđanja nisu baš česta.

S vremena na vreme završe na plažama nakon oluje ili kada zadobiju ozbiljne povrede.

Kurir

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Crnogorski košarkaš Nikola Mirotić oglasio se na instagramu povodom jednomesečnih spekulacija o nastavku njegove karijere.

On je u obraćanju istakao da je zahvalan Partizanu na pokazanom interesovanju ali da će angažman potražiti u nekom od evropskih klubova van Srbije.

Nikolino obraćanje javnosti prenosimo u celini i bez izmena:

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Poštovani, celi svoj život sam posvetio potrazi za istinom i pravednim odnosom prema svima i svemu.

To je trnovit put koji zahteva posvećenost i predanost, baš kao što sam veliki deo svog života dao košarci pokušavajući da budem dobar u njoj i uvek igrajući kao deo tima.

Zaista, košarka je postala deo mog života, ali kao igra, kao želja da stalno napredujem i prevazilazim sebe. Tako jedno utiče na drugo, razvoj košarke kao igre i razvoj i rast moje ličnosti.

Ja želim taj put da nastavim. Želim da igram košarku i radujem se svojoj igri. Takođe želim da moja porodica deli tu radost.

Međutim, već nedeljama izlaze najrazličitije informacije o meni i nastavku moje karijere. Mimo moje volje i želje, i bez moga znanja, a svakako daleko od istine, objavljuju se nasumično pisani tekstovi.

Neki od njih su bili mašta i proizvoljni zaključci pojedinaca i medija i sve je to izazvalo veliku pažnju, koju moja porodica i ja nismo želeli.

Kako su u javnost dospele izvesne informacije o daljem nastavku moje karijere u KK “Partizanu”, počele su pretnje i uvrede koje su me veoma iznenadile i povredile, jer ne želim da budem osoba koja će deliti ljude po bilo kom osnovu, a kamoli po bojama kluba.

Odlučio sam da ne budem deo takve atmosfere i da ne želim ni sebe, ni svoju porodicu, da izlažem daljim neprijatnostima.

Istine radi, moram napomenuti da ni jedna pretnja nije došla iz tabora KK ”Crvena zvezda” i da sa njima uvek imam dobru komunikaciju i punu poštovanja.

Takodje, želim da istaknem da moja želja da igram za tim u Srbiji nije bila uslovljena niti finansijskim ponudama, niti bojama bilo koga kluba, jer sam želio da igram u zemlji koju volim ali stvari jednostavno nisu išle u tom pravcu.

Zahvaljujem se KK “Partizan” na ukazanom povjerenju i želji da budem deo njihovog tima ali sam ipak doneo odluku da je za moju porodicu i mene najbolje da karijeru nastavim u nekom od evropskih timova izvan Srbije“.

Pre nekoliko dana Mirotić je i zvanično dobio raskid ugovora od svog bivšeg kluba Barselone i sada je slobodan u izboru nove sredine.

Od početka „sage“ za Mirotića su, navodno, bili zainteresovani Armani, Panatinaikos, Crvena zvezda i Partizan, a pratio se gotovo svaki njegov korak.

Nebojša Čović: “Neko preti Mirotiću što ide u Partizan, a ne u Zvezdu? To je ludost”

Predsednik košarkaškog kluba Crvena zvezda Nebojša Čović dao je veliki intervju za “Eurohoops” u kojem je, između ostalog, govorio i o odnosu sa Partizanom.

Na pitanje “zbog čega postoji tolika tenzija u ABA ligi i u domaćoj ligi na utakmicama sa Partizanom”, Čović je rekao:

“Ne znam, to ćete morati da pitate ljude iz Partizana. Smirivanje tenzija se postiže konkretnim koracima a ne rečima.

Znate, pre pete utakmice (finala plej ofa ABA lige) oni su palili sveće za mene ispred Arene dok sam prolazio kroz komplikovanu operaciju.

Da li mislite da je to normalno?

Ili što su vršili pritisak sa dezinformacijama ka Evroligi preko Zorana Savića i mnoge druge stvari, kao sada što se dešava sa sagom Mirotić, gde imate laži i spinove da na štetu Crvene zvezde.

Nikola je izuzetan čovek, filantrop, koji zaslužuje samo najbolje i mi mu želimo sve najbolje. Ali reći da neko njemu preti zbog toga što ide u drugi klub?

To je ludilo. Mi imamo normalan odnos i rivalstvo (sa Partizanom) ali samo na košarkaškom terenu.

Novinar Eurohupsa je podsetio Čovića na izjavu Željka Obradovića da je osamdesetih godina sve bilo drugačije i upitao prvog čoveka Zvezda da li i on tako misli.

“Moraću da se ponovim. Mi ne treba da postavljamo pitanja već da radimo na pronalaženju odgovora i na rešavanju problema.

Znate, Željko i ja se znamo dugo, bio sam predsednik Košarkaškog saveza Srbije kada sam ga izabrao za selektora reprezentacije posle 1995. godine i Atine, a nakon odlaska Dušana Ivkovića. Postigli smo fantastičan rezultat u Atlanti i Barseloni 1996. i 1997. godine.

Ali ako vi kao primer odnosa dva kluba navedete dete koje pokazuje srednji prst dok ide sa majkom, što jeste veoma ružno, onda morate i znati da se tako nešto dešavalo i igračima i trenerima Crvene zvezde i odmah se u javnosti pojavi 50 slika sa tim primerima.

I svi znamo da se to dešava – ali šta je rešenje? Da, na primer, počenmo konačno da radimo jedno a da ne pričamo drugo.

Nedavno je ABA liga održala Skupštinu gde je, navodno, grupa klubova nezadovoljna ponašanjem crveno-belih tzapretila izbacivanjem viceprvaka iz takmičenja – i o tome je govorio Čović.

“Opušteni smo što se naše pozicije u ABA ligi tiče jer postoji statut, propisi, i sve moguće regulative takmičenja stoje iza nas. Pojavila se informacija da Zvezda hoće tu nešto da uništi.

Ne, Crvena zvezda se bori da sačuva tu ligu jer nam je takva liga u regionu potrebna, ali ne kao liga u kojoj dve-tri individue žele da vode takmičenje i da prave dogovore”, poručuje Čović.

N1/B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da pravi ekonomski rast, napušta Evropu.

Ovo je predsednik Republike Srbije saopštio na zajedničkoj konferenciji za novinare sa austrijskim kancelarom Karlom Nehamerom i mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, u Beču.

Aleksandar Vučić smatra da pravi ekonomski rast napušta Evropu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Srpski predsednik tvrdi da je sa austrijskom kancelarkom i mađarskim premijerom vodio plodne razgovore o budućnosti evropskog regiona i „od njih mnogo naučio“.

„Uveren sam da ćemo svi zajedno u Evropi, u narednim godinama pronaći način da preokrenemo trendove, koji ukazuju da istinski ekonomski rast napušta Evropu.

Naš zadatak je da pokušamo da održimo napredak Evrope za pet, šest i deset godina, a ne samo da razmišljamo o danas“, rekao je Vučić.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Izvršni direktor Folksvagena iznenada napušta svoju dužnost, 1. septembra.

Kompanija je u petak objavila da će glavnog izvršnog direktora Herberta Disa zameniti Oliver Blume, šef Folskvagenovog odeljenja Porše performansi.

Folskvagen, drugi najveći svetski proizvođač automobila, nije naveo razlog Disovog odlaska.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ali izveštaj Rojtersa koje se poziva na neimenovane izvore kaže da su porodice Porše i Pih (Piech), koje između sebe poseduju većinu glasačkih prava u Folskvagenu, tražile promenu na čelu.

Kompanija nije odmah odgovorila na zahtev za komentar na te navode.

CNN ocenjuje da je ovo bio naporan i izazovan mandat za Disa. Preuzeo je upravljanje kompanijom 2018, nakon skandala “dizelgejt” koji je kompaniju prisilio da plati ogromne američke i evropske kazne za lažna očitavanja emisija štetnih gasova.

Ipak, uspeo je da taj skandal stavi “u retrovizor” kompanije i fokus stavio na električna vozila više nego mnogi etablirani proizvođači automobila, pozicionirajući Folskvagen na sam vrh nove industrije, prenosi Investitor.

“Električni fokus”

VW je rekao da će potrošiti 89 milijardi evra u sledećih pet godina na razvoj električnih vozila, oko polovine planirane potrošnje u tom razdoblju, a cilj mu je da električna vozila predstavljaju četvrtinu prodaje do kraja 2026.

Broj baterijskih električnih vozila koje je VW prodao gotovo se udvostručio 2021. na gotovo 453.000 na globalnom nivou, čime se smestio na 3. mesto iza Tesle i Dženeral motorsa.

“Herbert Dis odigrao je ključnu ulogu u unapređenju transformacije kompanije.

Grupa i njeni brendovi održivi su za budućnost, njene inovativne sposobnosti i moć zarađivanja su ojačani”, rekao je Hans Diter Poč, predsednik uprave kompanije.

“Ne samo da je vodio kompaniju kroz izuzetno turbulentne vode, već je i temeljno primenio novu strategiju”, dodao je.

B92/Investitor.me

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE