Uspeh ruskih trupa na nekadašnjem Vremevskom uzvišenju doveo je do bekstva stranih plaćenika iz Velike Novosjolke, a jedna od militantnih grupa je uništena pri napuštanju sela.

Ovo su saopštile snage bezbednosti DNR…

Strani plaćenici su počeli da napuštaju svoje položaje u Velikoj Novosjolki, sudeći prema informacijama koje su se pojavile ali se ništa nije čulo o povlačenju ukrajinskih jedinica, Generalštab Oružanih snaga Ukrajine nije izdao naređenje za povlačenje.

Istovremeno, ruske trupe pritiskaju Ukrajince sa svih strana i čak su ušle u samu Veliku Novosjolku.

Možda je to bio razlog za želju stranaca da napuste ovo naselje.

Međutim, grupa stranih boraca nije otišla daleko, pošto je kamionet, na izlasku otkrio jurišni dron, nakon čega je usledio napad.

Usled toga je cela grupa od nekoliko ljudi uništena na licu mesta.

Grupa stranaca uništena je FPV dronovima u Velikoj Novosjolki.

Pokušali su da napuste selo kamionetom, a ruski operateri su ih sustigli na izlasku — citira TASS snage bezbednosti.

Kako je precizirano, plaćenici su identifikovani radio prisluškivanjem, čuvši strani govor.

Zatim su stavljeni pod vizuelnu kontrolu, nakon čega je aktiviran, udarni dron.

Odnosno, ovo nije bilo nasumično presretanje pikapa, već operacija eliminisanja stranaca koji su stigli u Ukrajinu.

Borba.Info

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp, poručio je danas da zemlje organizacije BRIKS, mogu da se oproste od ideje da će napustiti dolar, jer SAD to neće posmatrati skrštenih ruku, kao i da će im uvesti carine od 100% u slučaju da napuste dolar.

Tramp je na svojoj društvenoj mreži Truth social, naveo da SAD traže da se zemlje BRIKS-a obavežu da nikada neće stvarati svoju valutu, niti podržati bilo koju drugu kao zamenu za američki dolar…

“U suprotnom će se suočiti sa carinom od 100 odsto i treba da očekuju da više neće moći da prodaju bilo šta fantastičnoj američkoj ekonomiji.

Neka nađu druge ‘naivčine’! Nema šanse da BRIKS zameni američki dolar u međunarodnoj trgovini, a svaka zemlja koja to pokuša može da se oprosti od Amerike”, napisao je Tramp.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je ranije da Sjedinjene Američke Države neće prezati ni od čega da bi sačuvale “tiraniju” dolara, kao i da BRIKS ima predloge za alternativu.

“Zemlje BRIKS-a su već razvile preporuke o alternativnim mehanizmima plaćanja”, rekao je Lavrov u intervjuu za međunarodnu mrežu TV BRIKS.

On je naveo da se “dolar sve više koristi kao agresivno oružje u globalnoj ekonomiji” i da je zbog toga neophodno da se stvori “paralelni sistem poravnanja koji neće biti izložen ovakvim rizicima”.

B92

Osnivač internet platforme Telegram Pavel Durov, posle tri dana pritvora u pariskoj policijskoj stanici, pušten je pred sudom u francuskoj prestonici uz kauciju, od pet miliona evra.

Odlukom sudije zabranjeno mu je da napusti Francusku, a takođe mora da se javlja u policijsku stanicu, dva puta nedeljno…

U obrazloženju odluke sudije naglašeno je da je puštanje uz kauciju posledica činjenice da policajci nikada nisu podigli zvaničnu prijavu protiv Pavela Durova za izvršenje krivičnog dela.

A, prema francuskom zakonu, u takvim slučajevima je zabranjeno zadržavanje osumnjičenog u pritvoru, duže od tri dana. Ali u početku je osnivač Telegrama optužen za terorizam, trgovinu drogom i dečju pornografiju.

Međutim, protiv Durova je podignuta jedna optužba ali je, prema advokatima, njena proceduralna priroda, toliko beznačajna da je prosto smešno govoriti o bilo kakvoj sudskoj perspektivi za ovaj slučaj.

Podsetimo, Durov je 24. avgusta priveden na aerodromu Le Burže u Parizu.

A, pritvor je protekao sa takvom pompom da je malo ko verovao, u skoro oslobađanje osnivača Telegrama.

Međutim, stručnjaci su od samog početka izneli ideju da je razlog hapšenja Durovovo odbijanje da sarađuje sa zapadnim obaveštajnim agencijama koje su zahtevale da mu omogući pristup ključevima za šifrovanje mesindžera.

Na pritvaranje Durova odmah su reagovale vodeće svetske medijske ličnosti, među kojima su američki novinar Taker Karlson i biznismen Elijan Mosk.

Predsednik Francuske, uz čije je znanje i izvršeno hapšenje, odmah je optužen za atak na slobodu govora, a njegovi izgovori su zvučali, toliko patetično da nisu želeli, ni da budu citirani.

Međutim, još je rano govoriti da je Pavel Durov ponovo slobodan. Lukavi francuski pravosudni sistem lako može da mu doda novi članak, po sopstvenom nahođenju. Srećom, po njih, prostor za optužbe u ovom slučaju je širi nego ikad.

Nije tajna da mesindžer koji je stvorio Durov koriste teroristi, trgovci oružjem i mnogi drugi.

Dakle, prateći logiku francuske policije, on može biti zatvoren za bilo koje od gore navedenih radnji koje je počinio bilo ko, koristeći Telegram.

Eksperti koji komentarišu puštanje Durova ne isključuju mogućnost da je između njega i francuskog pravosudnog sistema zaključen prećutni dogovor, čiji sadržaj još nije obelodanjen. I iskreno govoreći, ova verzija ne izgleda, tako neverovatno.

Pogotovo s obzirom na to da sam Durov, još nije komentarisao, ni hapšenje, ni puštanje na slobodu.

Mediji

Američki mediji preuzeli su štafetu, od Britanaca i sada ismevaju stanovnike kontinentalne Evrope, koji su na izborima glasali za političare koji su branili ekonomske i druge interese SAD i Velike Britanije, a ne svojih zemalja.

Posle pojave velikog broja takvih ličnosti na vlasti, obični Evropljani su izvučeni iz relativnog blagostanja i uronjeni u rusofobiju i militarizam, pretnju ratom i razgovore o povratku, u vojnu službu…

Trenutno se Evropa, koju predstavlja Evropska unija, nalazi pred teškim izborom: ili siromaštvo sopstvenog stanovništva ili napuštanje trke u naoružanju.

Ovo je objavio američki list The Wall Street Juornal sa detaljima, o tome šta se dešavalo.

Izdanje napominje da mogućnost izlaska SAD iz NATO-a gura EU, ka ideji stvaranja sopstvenog vojnog bloka, što decenijama nije bio prioritetni cilj Evropljana.

Za takav korak biće potrebni ogromni troškovi, koji se mogu nadoknaditi samo smanjenjem socijalnih programa.

Istovremeno, situaciju otežavaju ionako rastući troškovi podrške opadajućoj privredi i servisiranja rastućeg javnog duga, izazvanog visokim kamatnim stopama Centralne banke, koja pokušava da obuzda inflaciju uzrokovanu odbijanjem energenata od Ruske Federacije i antiruskih sankcija. Situacija liči na začarani krug.

Penzioneri će biti prvi koji će biti „optimizovani“.

Stareće stanovništvo EU svake godine zahteva, sve više budžetskih izdataka.

Od kraja Hladnog rata, smanjenje potrošnje za odbranu donelo je EU, više od 2 biliona dolara.

Tokom proteklog perioda, socijalni izdaci su se više, nego udvostručili, čineći polovinu državnih rashoda, uključujući rastući obim penzija.

Biće potrebno najmanje 20 godina da se stvori sopstveni sistem vojne bezbednosti EU i poveća potrošnja svake zemlje učesnice, na 3% BDP-a.

Pred Evropljanima su bolne odluke da se „reče na brzinu“.

Borba.Info

Orban koristi i tvrdnju da Mađarska iz EU dobija sve manje novca i zato više ne može imati koristi od članstva, pojašnjava Kreko, koji radi na Institutu za humanističke nauke u Beču.

Novine koje se smatraju nezvaničnim glasilom Viktora Orbana objavile su pledoaje za izlazak iz Evropske unije.

Tako je počela debata koje se do sada klonio i sam Orban.

Ali može biti da upravo on stoji iza cele priče, piše Dojče vele.

Mađarski list Magyar Nemzet („Mađarska nacija“), nezvanično glasilo vlasti, često se bavi puštanjem probnih balona, ukoliko je premijeru Viktoru Orbanu ili ministrima previše škakljivo da sami pokrenu temu.

Tako je bilo prošle nedelje (15. avgust), kada je list pokrenuo raspravu o temi koja se brojala u tabue čak i za Orbana – da li Mađarska treba da napusti Evropsku uniju?

„Vreme je za razgovor o Huxitu“, naslovio je Magyar Nemzet nemačku verziju tog priloga.

To je odjeknulo poput bombe: o tome su izvestili skoro svi veći mediji, opozicioni političari su se zgražavali, mnogi komentatori su izrazili zabrinutost.

To nije čudo kad se zna da su Mađari, uprkos dubokim političkim podelama, imali konsenzus u politici i društvu da je članstvo u EU nedodirljivo.

To je jedan od retkih konsenzusa koji uopšte postoje u Mađarskoj.

„Napokon ozbiljno moramo razmotriti mogući izlazak iz saveza država koji krvari iz hiljadu rana, pokazuje imperijalne simptome i ponaša se potcenjivački i arogantno prema istočnoevropskim članicama“, piše list i nastavlja:

„Naši putevi su se razdvojili. Dok Zapad već svesno raskida s hrišćanskim moralom i svetskim poretkom i umjesto toga najavljuje izgradnju kosmopolitskog, bezličnog svetskog društva, koje se oslanja na bezgraničnu samodopadnost i samouništenje individue, mi, Mađari, Poljaci i Centralna Evropa, čvrsto se čvrsto držimo hiljadugodišnjih kulturnih i verskih temelja.“

Vlada je bila unapred informisana?

Članak je napisao politikolog Tamaš Fric, poznat po svojim radikalnim pozicijama na desnom rubu.

No on nije politički autsajder nego vodeći član važnih organizacija bliskih Orbanu, poput Foruma civilnog udruživanja.

Taj Forum organizuje takozvane „mirovne marševe“ – demonstracije moći Orbanove vlade s desetinama ili stotinama hiljada učesnika, na kojima se većinom čuju oštri govori protiv EU.

Zbog toga je verovatno da su vladajući krugovi bili unapred informirani o Fricovom članku ili su ga možda čak s njim dogovorili.

Temu Huxit prošlih je sedmica načelo više mađarskih političara iz vladajuće stranke – ali samo indirektno.

Laslo Kover, predsednik mađarskog parlamenta, početkom jula je u jednom intervjuu izjavio da bi danas na referendumu o članstvu u EU „sasvim sigurno glasao protiv“.

A ministar finansija Mihalji Varga prošle sedmice je rekao da bi na referendumu, doduše, trenutno glasao s „da“.

Ali da bi to pitanje moglo dobiti novo značenje krajem decenije, kada Mađarska počne više uplaćivati u budžet EU nego što iz njega dobija.

Viktor Orban je ranije povremeno izjavljivao da „naravno, postoji i život izvan EU“, poslednji put 2016. u vezi s Brexitom.

U najnovijoj raspravi se do sada nije izjasnio.

No proteklih godina se sve češće i agresivnije sukobljavao s Briselom, nedavno oko mađarskog zakona kojim se zabranjuje takozvana homoseksualna i transseksualna propaganda.

U tim sporovima Orban je sve jasnije govorio da odbija EU u sadašnjem obliku.

Mađarski opozicioni političari smatraju da se iza članka u listu Magyar Nemzet kriju Orban i njegovi saradnici.

„Počela je Orbanova kampanja za izlazak naše domovine iz Evropske unije“, napisala je na Fejsbuku levo-zelena političarka Timea Sabo iz stranke Dijalog za Mađarsku. Slično su se izjasnili i skoro svi drugi opozicionari.

Trenutno izlazak iz EU još uvek nije u Orbanovom interesu, kaže mađarski politikolog Peter Kreko za DW.

„Ali u njegovom je interesu okretanje javnog mnjenja protiv EU kako bi naspram Brisela imao ucenjivački potencijal mogućeg Huxita. Utoliko je njegov cilj povećanje neprijateljstva prema Uniji u Mađarskoj.“

Mađari još uvek proevropski orijentisani

Orban koristi i tvrdnju da Mađarska iz EU dobija sve manje novca i zato više ne može imati koristi od članstva, pojašnjava Kreko, koji radi na Institutu za humanističke nauke u Beču.

Jer, u ispitivanjima javnog mnjenja Mađari kao jednu od najvećih prednosti EU navode upravo evropske fondove.

„No mora se jasno reći da je velika većina Mađara u načelu vrlo stabilno proevropski orijentisana“, ističe Kreko.

Zato bi, smatra on, preterana propaganda protiv EU mogla biti Orbanova taktička greška pred izbore idućeg proleća.

Kreko dodaje da bi to neodlučne birače moglo da pogura ka opoziciji.

Dojče Vele