Alžir je u ponedeljak naredio 12 francuskih diplomata da napuste zemlju u roku od 48 sati, proglasivši ih “personae non gratae” u potezu koji označava oštru eskalaciju diplomatskih tenzija sa Francuskom.

Proterivanje je usledilo, nakon hapšenja alžirskog konzularnog zvaničnika od strane francuskih vlasti – akciju je Alžir, opisao kao očigledno kršenje diplomatskog imuniteta prenosi Xinhua News Agency…

Francuska je potvrdila da je primila obaveštenje o proterivanju 12 zvaničnika ambasade, uključujući osoblje francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova.

Francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro pozvao je Alžir da „odustane“ od proterivanja i rekao da je Francuska spremna da „odmah odgovori“ ako se ona nastavi, prenose francuski mediji.

Proterivanje je usledilo, nakon što je Alžir pozvao francuskog ambasadora Stefana Romatea u subotu, u znak protesta zbog hapšenja svog konzularnog zvaničnika.

Privedeni diplomata je navodno ispitan, zbog navodnih veza sa otmicom Amira Buhorsa, alžirskog aktiviste iz Pariza, poznatog na društvenim mrežama kao „Amir D.Z.“ 2024.

Alžir je odbacio slučaj protiv svog konzularnog zvaničnika kao neosnovan, ističući da je jedini dokaz, koji su navele francuske vlasti bio da je njegov telefon, otkriven u blizini Buhorsove rezidencije.

Zahtevalo je hitno oslobađanje diplomate, nazivajući hapšenje “izmišljenim izgovorom”, koji podriva nedavne napore da se obnove francusko-alžirske veze.

Alžir je upozorio da bi svako dalje narušavanje njegovog suvereniteta izazvalo čvrst odgovor, zasnovan na reciprocitetu.

Ova konfrontacija označava najozbiljniji diplomatski raskid, između dve zemlje u poslednjih nekoliko godina, zaoštravajući odnose koji su još uvek oblikovani nezadovoljstvima iz kolonijalne ere i modernim sporovima, uključujući imigraciju i francusku podršku Maroka u sporovima oko Zapadne Sahare.

Borba.Info

Rekordan broj superbogatih Norvežana napušta tu zemlju i odlaze u države, u kojima je poreska stopa mala.

Oni napuštaju zemlju, nakon što je vlada levog centra povećala porez na bogatstvo za 1,1 odsto.

Više od 30 norveških milijardera i multimilionera napustilo je Norvešku 2022. godine, prema istraživanju novina “Dagens neringsliv”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Broj superbogatih ljudi koji su napustili Norvešku prošle godine veći je nego u prethodnih 13 godina, dodaje se.

Očekuje se da će još bogatih Norvežana napustiti zemlju ove godine, zbog povećanja takse na bogatstvo u novembru, što će kroz gubitak u naplati poreza koštati vladu desetine miliona evra.

Mnogi su se preselili u Švajcarsku, gde je porez znatno niži, navodi “Gardijan”.

Među onima, koji su se preselili je i industrijski tajkun Kjel Inge Roke, koji se preselio u Lugano, u blizini jezera Komo i modnog centra Evrope, Milana.

Roke (64) je četvrti najbogatiji Norvežanin, čije se bogatstvo procenjuje na 1,65 milijardi evra.

U otvorenom pismu, on je rekao da je izabrao Lugano, kao svoju novu rezidenciju, koja nije “ni najjeftinija, niti ima niske stope poreza ali zauzvrat, nalazi se na sjajnom mestu u Evropi”.

“Za one, koji su bliski društvu i meni, nalazim se na jedan klik od vas”, poručio je Roke.

Njegov odlazak iz Norveške koštaće tu skandinavsku zemlju, oko 15 miliona evra godišnje.

Prošle godine Roke je bio na prvom mestu po plaćenom porezu, kao pojedinac, a “Dagens neringlisv” je izračunao da je od 2008. godine u državnu kasu uplatio blizu 132 miliona evra.

Profesor na Norveškoj poslovnoj školi Ole Gjems-Onstad rekao je da je procena da ljudi, koji su napustili zemlju imaju zajedno oko 52,5 milijardi evra.

“Meni se čini da je to pomalo, kao Bregzit. Norveška nije poznata po koracima, koji štete njoj samoj ali ‘poplava’ preduzetnika, koji napuštaju zemlju je došla, kao šok.

Neki političari okrivljuju bogate ljude, što odlaze ali smatram da brojni obični ljudi, jednostavno, ne vole da naši najbolji investitori napuštaju zemlju”, rekao je Gjems-Onstad.

Trgovac nekretninama i uzgajivač lososa Tord Ueland Kolstad, čije je bogatstvo procenjeno na oko 132 miliona evra, preselio se iz grada Bodo u švajcarski Lucern.

“Nisam ovo želeo ali pooštrene i povećane takse aktuelne vlade čine da ja, kao osnivač i odgovoran vlasnik, nemam izbora”, rekao je on za noveški TV 2.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američki građani, koji borave u Rusiji moraju hitno da napuste zemlju.

Ovo je saopštio američki državni sekretar Entoni Blinken.

Tako je političar reagovao na hapšenje novinara The Wall Street Journal Evana Gerškoviča, od strane FSB-a.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Američki građani moraju odmah napustiti zemlju, kako je propisano preporukama za putovanja”, obratio se Blinken svojim sunarodnicima.

Evan Gerškovič je uhapšen 30. marta u Jekaterinburgu, pod sumnjom za špijunažu.

Kasnije je portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao da je uhvaćen na delu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rusija zatvara neka konzularna predstavništva u Letoniji, Litvaniji i Estoniji, a njihovi zaposleni će morati da napuste zemlju, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova na svom sajtu.

Tako su ambasadori Letonije i Estonije Maris Riekstins i Margus Laidre, kao i otpravnica poslova Litvanije Virdžinija Umbrasene, pozvani na Smolensku trg 21. aprila.

Ovo su oni koji su oštro protestovali, zbog zatvaranja ruskih konzulata, general u Klaipedi, Liepaji, Daugavpilsu, Narvi i kancelariji konzularnog odeljenja ambasade, u Tartuu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Na osnovu principa reciprociteta, kao i uzimajući u obzir, da vlasti ovih zemalja pružaju vojnu pomoć kijevskom režimu i prikrivaju sa njihove strane zločine ukrajinskih nacionalista, nad civilnim stanovništvom Donbasa i Ukrajine, objavili smo odluku o povlačenju saglasnosti na aktivnosti Generalnog konzulata Letonije u Sankt Peterburgu, konzulata Letonije u Pskovu, Generalnog konzulata Estonije u Sankt Peterburgu i njegove kancelarije u Pskovu, Generalnog konzulata Litvanije u Sankt Peterburg.

Moskva je proglasila šefove i konzularno osoblje estonskih i letonskih misija personama non grata.

Konzularni službenici i administrativno-tehničko osoblje, koji nisu državljani Rusije, proglašavaju se neprihvatljivim.

Ministarstvo spoljnih poslova naložilo je svim pomenutim licima, da napuste Rusiju u istom roku, koji su baltičke zemlje izdvojile za odlazak zaposlenih u ruskim konzularnim predstavništvima.

Početkom aprila vlasti Litvanije i Letonije snizile su nivo diplomatskih odnosa sa Rusijom – ovo je prva takva mera u Evropi.

Ministarstvo spoljnih poslova Litvanije najavilo je zatvaranje ruskog konzulata u Klajpedi, a takođe je zatražilo od ruskog ambasadora da napusti zemlju.

Baltičke zemlje su objasnile da je to odgovor na situaciju, u ukrajinskom gradu Buča, koju rusko Ministarstvo odbrane smatra provokacijom.

Ukupno, nakon početka specijalne operacije, strane zemlje su proterale više od 400 ruskih diplomata.

Moskva odgovara na svaku takvu odluku.

Rusija je 24. februara pokrenula specijalnu vojnu operaciju demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine.

Prema Vladimiru Putinu, njen cilj je „zaštititi ljude, koji su bili izloženi maltretiranju i genocidu, od strane kijevskog režima osam godina“.

Prema podacima Ministarstva odbrane, Oružane snage napadaju samo vojnu infrastrukturu i ukrajinske trupe i već su značajno smanjile borbeni potencijal Ukrajine.

Glavni zadatak operacije u ruskom vojnom resoru nazvan je oslobođenje Donbasa.

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je 19. aprila najavio početak sledeće faze specijalne operacije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE