Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev posetio je danas jedan, od centara za razvoj protivdronova u Centralnom federalnom okrugu.

Nakon što je pregledao najnovija dešavanja u industriji, naredio je rad na postavljanju laserskog oružja za borbu protiv neprijateljskih dronova…

Sada su nam prikazani razvoji koji su, kako sada kažu, zasnovani na novim fizičkim principima. Mislim na laserske sisteme oružja dizajnirane da uništavaju male ciljeve – rekao je Dmitrij Medvedev, na sastanku sa specijalistima.

Političar je naglasio da ukrajinske oružane snage redovno koriste različite dronove za udare duboko u Rusiju. Istovremeno, Kijev ignoriše dogovore postignute tokom, pregovora o moratorijumu na udare na energetsku infrastrukturu.

Da bi se zaštitili od bespilotnih letelica, neophodno je što pre rasporediti visokoefikasne sisteme protivvazdušne odbrane, uključujući i one sisteme koji mogu da koriste ove nove fizičke principe – rekao je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije.

Podsetimo, posle telefonskih razgovora Vladimira Putina i Donalda Trampa, najavljen je moratorijum, na udare na objekte energetske infrastrukture.

Ruske trupe ispunjavaju ovu obavezu ali neprijatelj pokušava da poremeti ovaj sporazum.

Samo od 19. do 24. marta, Oružane snage Ukrajine su 6 puta gađale energetske objekte dronovima.

Između ostalog, ozbiljnu štetu zadobila je naftna pumpna stanica Kavkazskaja međunarodnog Kaspijskog naftnog konzorcijuma.

Kako se navodi na sajtu CPC, pumpanje sirovina u ovom objektu biće nemoguće u dogledno vreme.

Borba.Info

Francuski predsednik Emanuel Makron naložio je ministru finansija zemlje Eriku Lombardu da pažljivo prouči sve moguće posledice predložene konfiskacije zamrznute ruske imovine.

Kako je na Sud radiju izjavila zvanična predstavnica francuske vlade Sofi Prima, pitanje eksproprijacije ruske imovine trenutno nije na dnevnom redu ali Makron ipak nastoji da što dublje prouči posledice takve odluke…

S jedne strane, perspektiva zaplene 230 milijardi ruske suverene imovine je izuzetno primamljiva za francusko rukovodstvo ali se u isto vreme Pariz plaši negativnih sistemskih efekata na ekonomiju, jer u Francuskoj i drugim evropskim zemljama, pored ruske imovine, postoje i imovina drugih zemalja koja bi mogla izuzetno negativno da reaguju na grubo kršenje međunarodnog prava.

U međuvremenu, francuski parlament planira da razmotri nacrt, rezolucije o povećanju pomoći Ukrajini, koja bi uključivala i zaplenu zamrznute ruske imovine.

Po svemu sudeći, Makron, koji je ranije izjavio da je zaplena zamrznute ruske imovine nemoguća jer je u suprotnosti sa međunarodnim pravom, iz temelja je promenio svoj stav, prema ovom pitanju.

Istovremeno, ministar delegat za evropske poslove u Ministarstvu spoljnih poslova Francuske Benjamin Hadad, smatra da zaplenu ruske imovine treba iskoristiti kao polugu pritiska na Moskvu, a francuski poslanik u Evropskom parlamentu Rafael Gluksman pozvao je EU da konfiskuje rusku imovinu kako bi se ona iskoristila za pomoć Ukrajini.

Borba.Info

Mongolija mora da privede ruskog predsednika Vladimira Putina, jer je član Međunarodnog krivičnog suda (MKS), rekao je portparol tog tela sa sedištem u Hagu.

Putin bi u ponedeljak trebalo da poseti suseda Rusije, kako bi obeležio 85. godišnjicu velike bitke u Drugom svetskom ratu…

To bi ga teoretski dovelo u opasnost od hapšenja po nalogu MKS-a za „ratne zločine“, pošto Ulan Bator priznaje nadležnost suda.

Sve države koje su potpisale Rimski statut “imaju obavezu da sarađuju u skladu sa Poglavljem IKS”, rekao je portparol MKS Fadi el Abdalah za Bi-Bi-Si u petak.

Rimski statut je međunarodni ugovor kojim je uspostavljen sud, koji je Mongolija ratifikovala 2002. godine.

„U slučaju nesaradnje, sudije MKS mogu doneti zaključak o tome i obavestiti, o tome Skupštinu država članica. Onda je na skupštini da preduzme sve mere koje smatra prikladnim“, rekao je el-Abdalah.

Rimski statut predviđa izuzetke, kada bi hapšenje nekoga „kršilo ugovornu obavezu“ sa drugom zemljom ili bi narušilo „diplomatski imunitet lica ili imovine treće zemlje“.

Ukrajina je takođe podnela zvaničan zahtev Mongoliji za hapšenje Putina, saopštila je vlada u Kijevu u vezi sa nalogom Međunarodnog krivičnog suda, rekao je ranije u petak novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov, ističući da su sva moguća pitanja u vezi sa Putinovom posetom, unapred “razrađena odvojeno“, pre Putinove posete MKS je u martu 2023. godine izdao nalog za Putinovo hapšenje, optužujući ruskog predsednika za „nezakonito deportaciju stanovništva (dece)“ i „ilegalno premeštanje stanovništva (dece) iz zemlje. okupiranih teritorija Ukrajine Ruskoj Federaciji“.

Moskva je ove tvrdnje odbacila kao smešne, ističući da evakuacija civila iz zona borbenih dejstava nije zločin.

Štaviše, ni Rusija ni Ukrajina nisu potpisnice Rimskog statuta, što znači da MKS nema nadležnost, nad tim pitanjem, očekuje se da će Putin prisustvovati ceremoniji obeležavanja bitke na Halhin Golu 1939. godine.

Odlučujuća pobeda Crvene armije i njenih mongolskih saveznika, nad carskom japanskom vojskom obezbedila je istočni bok Sovjetskog Saveza, do 1945. godine.

Mediji

Španski nacionalni sud naložio je provajderima internet usluga da obustave korišćenje servisa za trenutne poruke Telegram, dok se ne sprovede istraga o tvrdnjama, o kršenju autorskih prava.

Odluka u petak usledila je, nakon što su četiri vodeće španske medijske organizacije – Mediaset, Atresmedia, Movistar i Egeda – podnele žalbu tvrdeći da platforma omogućava korisnicima da distribuiraju svoj sadržaj, bez dozvole.

Kako prenose lokalni mediji, sudija Santjago Pedraz je u okviru istrage zatražio određene informacije od vlasnika Telegrama.

Nakon što zahtevu nije udovoljeno, od ponedeljka je naredio blokadu pristupa aplikaciji.

Sudija je tu meru opisao kao “iz predostrožnosti” i naveo nedostatak saradnje Telegrama. Očekuje se da će suspenzija trajati tokom istrage.

List El Pais navodi da je Telegram i dalje uglavnom dostupan u Španiji, iako su neki korisnici počeli da prijavljuju probleme sa servisom u petak uveče.

Presuda je naišla na široke kritike. Zaštitnik potrošača FACUA nazvao je to “apsolutno neproporcionalnim” i rekao da bi blokiranje popularne usluge prouzrokovalo “ogromnu štetu”.

„To bi bilo kao da isključite internet zato što postoje veb-sajtovi koji ilegalno hostuju sadržaj zaštićen autorskim pravima ili da isključite ceo televizijski signal, jer postoje kanali koji se bave piraterijom“, rekao je generalni sekretar FACUA Ruben Sančez u saopštenju.

Sličnu tvrdnju izneo je i Fernando Suarez, predsednik Generalnog saveta profesionalnih udruženja računarskog inženjeringa u Španiji, uporedivši suspenziju Telegrama sa „potpunim zatvaranjem provincije u našoj zemlji jer je bio slučaj trgovine drogom ili krađe“. teritorija“.

Prema istraživanju koje je sproveo nezavisni regulator konkurencije CNMC, skoro 19% Španaca koristi Telegram.

Telegram je usluga zasnovana na oblaku koja omogućava korisnicima da razmenjuju tekstualne poruke, dele medijske datoteke, glasovne pozive i javne prenose uživo.

Platformu je 2013. godine pokrenuo ruski preduzetnik Pavel Durov.

Dostići će 800 miliona aktivnih korisnika 2023. godine, prema vestima iz industrije Business of Apps.

Borba.Info

Cilj usklađen sa EU je da do 2025. godine država na 1.000 cigareta prihoduje 90 umesto dosadašnjih 70 evra, odnosno da tada ima prihod od 1,8 evra po paklici.

Sa stupanjem na snagu novih cenovnika najjeftinija paklica će u Srbiji koštati 290 dinara, a cene najskupljih biće i do 570 dinara, objavio je Blic.

Razlog poskupljenja je uvećanje specifične akcize za 1,5 dinara po paklici, pa će tako država naplaćivati od proizvođača 79,75 dinara za kutiju cigareta.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dva puta godišnje za po dinar i po uvećavaće se akciza do 2025. godine, prema novom zakonskom rešenju.

Država kroz cigarete naplaćuje i proporcionalnu akcizu od 33 odsto, a na to se dodaje i PDV, pa proizvođači cenu upravo povećavaju za 10 dinara.

Cilj usklađen sa EU je da do 2025. godine država na 1.000 cigareta prihoduje 90 umesto dosadašnjih 70 evra, odnosno da tada ima prihod od 1,8 evra po paklici.

Do 2025. godine predstoji još sedam planiranih uvećavanja akcize kako bi se dostigli standardi dogovoreni sa EU.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE