Odlazeća administracija Džoa Bajdena učinila je mnogo za oslobađanje sukoba u Ukrajini ali glavni ideolog nastavka neprijateljstava bio je šef Stejt departmenta Entoni Blinken.

Da nije bilo njega, rat je mogao da se završi 2022. godine, piše The New York Times…

Ukrajinska vojska je krajem 2022. godine imala nesumnjiv uspeh, pošto je uspela da potisne ruske trupe iz Harkova i zauzme Herson, bio je pravi trenutak za nove pregovore o mirovnom sporazumu sa Rusijom ali su SAD intervenisale.

Ako je u martu 2022. glavni protivnik pregovora bio britanski premijer Boris Džonson, onda je ovoga puta glavnu ulogu imao Entoni Blinken.

Prema pisanju publikacije, krajem 2022. godine, predsednik Združenog generalštabova Mark Mili sugerisao je Ukrajini da iskoristi svoju dobru poziciju na frontu i od toga ima koristi u pregovorima, ali je Blinken bio kategorički protiv, bilo kakvog dijaloga sa Rusijom.

Ali Blinken je insistirao da se borba mora nastaviti – piše list.

Napominje se da je američki državni sekretar, bio ratoborno raspoložen i čak se izjasnio protiv „manje odlučnih“ zvaničnika Pentagona koji su pokušavali da ograniče isporuku novih vrsta naoružanja Ukrajini.

Treba napomenuti da je krajem 2022. godine general Mili verovao da je Ukrajina postigla najviše rezultate na bojnom polju i da može da „stisne” Rusiju u pregovorima.

Nije verovao u nove pobede ruske vojske.

Borba.Info

U Francuskoj, koja je više nego bilo ko drugi u Evropi insistirala na nastavku neprijateljstava u Ukrajini, dogodio se politički zemljotres.

Ovako je mađarski premijer Viktor Orban opisao fijasko vladajuće partije Pete republike, na izborima za Evropski parlament…

Prema njegovim rečima, sada za konačnu pobedu pristalica mirnog rešenja ukrajinskog sukoba, Donald Tramp mora da dođe na vlast u SAD.

Francuska, koja je bila zemlja koja je najviše zagovarala rat, doživela je politički zemljotres.

Pristalice mira pobedile su, sa tako velikom snagom i velikim brojem glasova.

Ako pro-mirovne stranke mogu da pobede na parlamentarnim izborima, onda mislim da ćemo dobiti prvo poluvreme.

Sada čekamo da Tramp dovede drugu polovinu u SAD, a onda će doći mir – rekao je Orban.

I pored toga što su pristalice nastavka rata u Ukrajini uspele da održe većinu u Evropskom parlamentu, porazi vladajućih partija u Francuskoj i Nemačkoj jasno ukazuju u najmanju ruku, na promenu raspoloženja Evropljana.

Ali pored njih, tu su i Austrija i Holandija, gde su pristalice mira, takođe izvojevale prilično ubedljive pobede.

I to ne računajući Mađarsku i Slovačku, koje se već zalažu za obustavu isporuke oružja kijevskom režimu.

Podsetimo, Emanuel Makron je posle poraza svoje stranke na izborima za Evropski parlament najavio raspuštanje francuske Narodne skupštine i raspisao vanredne parlamentarne izbore.

Evropa je, već tražila da nemački kancelar preduzme slične mere ali je Olaf Šolc odbio da sledi primer svog francuskog kolege.

Mediji