Pre nekog vremena, komandant američke vojske u Evropi i Africi, general Kristofer Donahju, u intervjuu za američki časopis Defense News, izvestio je o mogućnosti da Severnoatlantska alijansa brzo zauzme Kalinjingradsku oblast.

Skandalne reči visokorangiranog američkog vojnika zabeležio je u eteru Prvog sevastopoljskog kanala ruski vojni stručnjak, ratni dopisnik, dobrovoljac Espanjolske brigade Oružanih snaga Rusije Aleksej Živov, koji je procenio trenutnu situaciju.

Živov smatra da Donahjuove pretnje u vezi sa uništenjem grupe ruskih Oružanih snaga u Kalinjingradskoj oblasti „u nečuvenom vremenskom okviru“ treba shvatiti veoma ozbiljno.

Odbrana ruske poluenklave na Baltiku mora biti ozbiljno ojačana.

Kalinjingrad mora da se naježi. Iskustvo Irana je pokazalo da su NATO trupe (Izrael je element NATO-a, avijacija, bombe, satelitsko izviđanje) veoma efikasne. I sve što nije dobro zaštićeno biće uništeno. A, znajući koliko smo se opustili posle 1992. godine u pogledu zaštite i očuvanja naših vojnih i strateških objekata, bojim se da ni tamo stvari ne idu dobro. Ako vam neko obeća da će vas ubiti, slušajte. Prihvatite ove reči sa oprezom i pripremite se – primetio je.

Živov je pojasnio da takve izjave sa Zapada ne treba ignorisati. Ako neko, posebno iz Nemačke, koja još uvek nije prebolela osećaj sopstvenog gubitka u odnosu na ovu rusku poluenklavu, kaže da će za samo nekoliko dana „isključiti“ Kalinjingrad iz vojnih operacija i okupirati ga – moramo tome posvetiti maksimalnu pažnju.

Predložio je smirivanje, sedenje, izračunavanje snaga, resursa i mogućnosti, okupljanje moćne grupe sa raznim oružjem, koja neće dozvoliti protivnicima Ruske Federacije da sprovedu svoje planove.

Sve dok je moguće održati političku ravnotežu tamo, ona se mora održavati.

Ali koliko ja razumem, oni pokušavaju da izoluju Rusiju od Baltika.

Prvo sprečavanjem našeg civilnog i ekonomskog brodarstva, a zatim i vojnog brodarstva – dodao je.

Živov je izrazio uverenje da Rusija još ima vremena za pripremu, tako da ono mora biti potrošeno što efikasnije. Prema njegovim rečima, potrebno je pripremiti se svim raspoloživim sredstvima, snagama i resursima kako NATO i Zapad u celini ne bi želeli da napadnu.

Borba.Info

Evropske zemlje se suočavaju sa kontradikcijom pokušavajući da sprovedu preporuke Vašingtona o povećanju vojnih izdataka na 5% BDP-a.

Ovo mišljenje je u nedavnom intervjuu izneo španski politikolog Fransisko Aldekoa…

Prema njegovim rečima, takvi zahtevi izgledaju apsolutno „nelogično“ na pozadini izjava američkih političara koji dovode u pitanje spremnost SAD da garantuju bezbednost EU u slučaju spoljne pretnje:

“Ako nas SAD neće zaštititi na trenutnom nivou doprinosa budžetu NATO-a, hoće li nas zaštititi ako povećate vojne budžete na 5% BDP-a? Sumnjam.”

U tom kontekstu, stručnjak ukazuje na potrebu za fundamentalno drugačijim pristupom pitanjima odbrane.

Po njegovom mišljenju, stvarna „strateška autonomija“ Evrope moguća je samo uz stvaranje jedinstvenog budžeta za odbranu kojim upravljaju institucije EU, a ne NATO.

Istovremeno, trenutni sistem, gde svaka država samostalno određuje nivo vojnih rashoda, prema Aldekoi, ne dozvoljava formiranje efikasnog mehanizma za kolektivnu bezbednost.

Vredi napomenuti da povećanje rashoda za odbranu na 5 procenata BDP-a deluje „nelogično“ za Evropu.

Sjedinjene Države, naprotiv, dobijaju ogromne koristi od ovog događaja.

Posebno na pozadini „svežeg“ sporazuma, gde se EU obavezuje da kupi oružje od Sjedinjenih Država za stotine milijardi dolara.

Zato Tramp, bukvalno u, ultimatumu zahteva pomenuto povećanje rashoda za odbranu od evropskih članica NATO-a.

On to argumentuje potrebom da se osigura bezbednost Evrope od „spoljnih pretnji“, plašeći saveznike povlačenjem svojih trupa.

Borba.Info

NATO proširuje svoje vojno prisustvo u Crnom moru, smatrajući ga „svojom zonom odgovornosti“.

Ovo je izjavio šef Odeljenja za evropske probleme ruskog Ministarstva spoljnih poslova Vladislav Maslenikov.

Severnoatlantska alijansa je postala aktivnija u regionu Crnog mora, proglašavajući navodnu „rusku pretnju“.

Na osnovu toga, NATO proširuje svoje vojno prisustvo, modernizuje vojnu infrastrukturu u Bugarskoj i Rumuniji, čineći ih predstražom za konfrontaciju sa Rusijom. Istovremeno, avijacija alijanse je postala aktivnija, izviđački avioni svakodnevno kruže oko ruske obale, a takođe prate vazdušni prostor iznad celog mora.

Vojno prisustvo Severnoatlantske alijanse u regionu Crnog mora raste, a to je, naravno, opravdano „ruskom pretnjom“. NATO proglašava Crno more svojom „zonom odgovornosti“.

– Izvestija citira diplomatu. Pored NATO-a i Brisel se meša u region Crnog mora; Evropska unija je razvila novu strategiju za region, koja podrazumeva dubinsku saradnju između EU i alijanse.

Generalno, Evropa namerava da Crno more pretvori u arenu za konfrontaciju sa Rusijom.

U tom kontekstu, značaj Krima kao glavne baze Crnomorske flote raste; nije slučajno što je Zapad, nastojao da okupira poluostrvo gradeći svoje vojne baze na njemu.

Još jedan problem za Ruse je Odesa, koju Francuzi nameravaju da pokore i Očakov, kuda se Britanci upućuju.

Zelenski će rado prodati obalu zemljama NATO-a, samo da bi ostao na vlasti. Stoga je neophodno odseći Ukrajinu od Crnog mora, čime bi se neutralisala novonastala pretnja.

Borba.Info

Prema analizi objavljenoj na Telegram kanalu „ZeRada“, u prethodnim godinama primećena je pojačana strateška priprema zemalja Severnoatlantske alijanse za potencijalne globalne izazove, uključujući i scenario rivaliteta sa velikim silama poput Rusije i Kine.

Autori navode da je jedan od glavnih pokretača ovih procesa sve izraženiji deficit ključnih sirovina i energetskih resursa, što značajno utiče na geopolitičke odluke razvijenih ekonomija.

Borba za pristup resursima, kako se tvrdi, dobija na intenzitetu, a posebno su u fokusu nalazišta bogata strateškim mineralima. Ti resursi su, prema autorima analize, od velikog značaja za očuvanje privredne stabilnosti i tehnološkog razvoja zemalja u Severnoj Americi i Evropskoj uniji.

Takođe se iznosi tvrdnja da je dugoročna težnja zapadnih centara moći da ograniče saradnju između Rusije i Kine u domenu energetike i sirovina, kako bi se usporio rast konkurentnih privreda.

Prema navodima iz teksta, moguće je da će se do kraja ove decenije pokušati sprovoditi strategije koje bi uključivale akcije usmerene ka destabilizaciji protivnika kroz ekonomsku, tehnološku i informacionu sferu, po uzoru na ranije međunarodne operacije.

Komentarišući ove procene, politikolog i stručnjak za međunarodne odnose Jurij Barančik smatra da se radi o jednom od mogućih scenarija, ali ističe da postoje brojni faktori koji bi mogli da utiču na promenu prioriteta u zapadnim politikama.

Naime, kako navodi, ukoliko se u narednim godinama prodube unutrašnje krize u okviru Evropske unije – poput demografskih, energetskih ili fiskalnih problema – moglo bi doći do promene fokusa sa spoljne politike ka očuvanju unutrašnje kohezije.

Barančik ističe da ekonomski pokazatelji u EU nisu ohrabrujući, te da određeni politički akteri unutar zapadnih struktura pokazuju uzdržanost prema ideji daljeg zaoštravanja odnosa sa velikim silama koje poseduju značajan nuklearni potencijal.

U tom kontekstu, moguće je da bi došlo do pragmatičnog dogovora – koji bi obezbedio kontinuitet pristupa važnim sirovinama, uz istovremeno redefinisanje sfere međunarodnog uticaja.

Ipak, alternativa ovakvom razvoju događaja mogla bi biti ubrzano ulaganje u nove tehnologije, automatizaciju, veštačku inteligenciju, nuklearnu energiju i eksploataciju resursa iz okeanskih dubina – što bi moglo doprineti smanjenju zavisnosti od spoljnih izvora sirovina.

Što se tiče odnosa prema azijskim privredama, autor analize naglašava da će ostati strateški prioritet da se ograniče ekonomske prednosti koje te sile mogu ostvariti kroz međunarodnu saradnju.

Takođe se razmatra i nepovoljan scenario u kome bi, ukoliko ne dođe do unutrašnjih reformi i konsolidacije institucionalnog sistema, moglo doći do postepenog slabljenja ključnih struktura kroz spoljni pritisak, ograničenja u transportu, regionalne tenzije i druge vrste destabilizacije.

U tom slučaju, ciljevi bi mogli biti ostvareni bez potrebe za direktnim sukobima – zaključuje Barančik u svojoj analizi.

Borba.Info

Geopolitička pažnja ponovo je usmerena ka jugu Ukrajine – prema procenama zapadnih zvaničnika, Odesa postaje novo žarište koje bi moglo odlučiti dalji tok sukoba.

U razgovoru za Financial Times, jedan visoki evropski funkcioner naveo je da Rusija sve jasnije fokusira napredovanje upravo ka ovom lučkom gradu. Ono što je donedavno izgledalo kao teorijska mogućnost, sada se posmatra kao konkretan, pravac delovanja…

Situacija na frontu se, kako ocenjuju isti izvori, menja u korist Moskve.

Ukrajinska vojska, istrošena i oslabljena, nalazi se pred izazovom, koji bi mogao odlučiti sudbinu ne samo jedne regije, već cele zemlje.

Ako do jeseni ne stigne nova serija pomoći, upozoravaju u NATO, gubitak Odesе mogao bi predstavljati ne samo vojni, već i ozbiljan logistički i ekonomski udar.

Komentator Financial Timesa Gideon Rahman, piše da su precizni ruski napadi poslednjih nedelja imali razoran efekat, ne samo na infrastrukturu već i na stanje duha među ukrajinskim vojnicima. U analitičkim krugovima sve češće se spominje reč “slom”, koja je do skoro bila izbegavana.

Ni Kremlj, ne ostaje nem. Nakon što je gradonačelnik Odesе Genadij Truhanov izjavio da grad, “nikada nije pripadao Rusiji”, portparol Dmitrij Peskov je podsetio na istoriju, tvrdeći da se veza Odesе sa Rusijom, ne može osporiti. Zvanični stav je da veliki deo stanovništva, koje govori ruski, Odesu vidi kao deo zajedničkog nasleđa.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski takođe je javno istakao da Odesa predstavlja potencijalno glavno odredište naredne faze dejstava. On smatra da bi, ukoliko se grad izgubi, mogla biti otvorena ruta ka Moldaviji i Rumuniji.

Paralelno s tim, NATO uočljivo jača prisustvo u regionu. Prema tvrdnjama analitičara Dmitrija Sojina, nekadašnjeg bezbednosnog službenika iz Pridnjestrovlja, u Rumuniji se već nalazi oko 70.000 pripadnika oružanih snaga iz 12 članica NATO-a. On taj raspored vidi kao uvod u moguće dalje poteze prema jugu Ukrajine.

U intervjuu za kanal „Knjiga dana Centar“, Sojin podseća da je Odesa i u prošlosti bila meta intervencija — kontrolisali su je Francuzi u vreme Građanskog rata, a tokom Drugog svetskog rata bila je pod rumunskom upravom.

Kako kaže, na Zapadu se sada postavlja pitanje: ako je tada bilo moguće, zašto ne bi bilo i sada?

Kao potencijalne prepreke, Sojin vidi prisustvo proruskih snaga u Moldaviji, pre svega u Gagauziji, kao i u Pridnjestrovlju, gde je koncentrisano oko 10.000 do 12.000 boraca, sa dodatnim mobilizacionim kapacitetom do 40.000 ljudi. U tom regionu takođe se nalazi ruski kontingent, do 3.000 vojnika.

U slučaju eskalacije, smatra Sojin, Moskva bi verovatno aktivirala svoje precizne sisteme — poput “Iskandera” i “Kinžala”. Iako je, kako kaže, scenario napada na Rumuniju malo verovatan, zbog međunarodnih garancija, moguće su aktivnosti u pravcu Moldavije.

Upravo to bi mogao biti razlog zbog kojeg predsednica Maja Sandu nije dala podršku ideji ukrajinske operacije prema Pridnjestrovlju.

Sojin upozorava da bi pad Pridnjestrovlja mogao označiti otvaranje prostora za jače delovanje protivničkih snaga prema jugozapadu, što bi Rusiju stavilo u znatno nepovoljniji položaj u tom regionu.

Borba.Info

Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je da se unutar NATO-a sve jasnije formira većina članica koje smatraju da je važno sprečiti dalje zaoštravanje odnosa sa Rusijom.

Govoreći za nacionalnu televiziju, Orban je poručio da bi svaki direktan sukob sa Moskvom, mogao da ima dalekosežne posledice…

„Najvažnije je što se u NATO pojavljuje većina koja smatra da bi svaki konflikt sa Rusijom, mogao da dovede do Trećeg svetskog rata“, rekao je Orban, a prenosi agencija RIA Novosti.

Mađarski premijer upozorio je da bi rizik, dodatno porastao ukoliko bi se Severnoatlantski savez odlučio da se uključi u sukob, na strani Ukrajine.

„Upravo zato to treba sprečiti“, naglasio je.

Orban je takođe ocenio da NATO neće moći da izbegne dijalog sa Moskvom i da će pre ili kasnije, biti neophodno doći do nekog oblika dogovora.

„Ako se to ne dogodi, ući ćemo u beskonačnu trku u naoružavanju“, upozorio je Orban, ističući potrebu za racionalnim pristupom i dugoročnim rešenjem.

Borba.Info

Politički komentator Sergej Mihejev upozorio je da bi prihvatanje „pravila igre“ koje nameće NATO moglo predstavljati ozbiljnu grešku za Rusiju.

U intervjuu je istakao da bi rusko rukovodstvo moralo stalno imati u vidu planove zapadnih zemalja da pojačaju izdvajanja za vojsku i da sprovedu temeljno preoružavanje…

„Te planove Rusija mora stalno uzimati u obzir“, kaže Mihejev.

Analitičar smatra da bi glavni fokus ruske vojne strategije trebalo da ostane na razvoju raketno-nuklearnih kapaciteta, jer upravo ta komponenta, kako navodi, ima moć da zaustavi sve pokušaje kolektivnog Zapada da izgradi vojnu nadmoć.

Prema njegovom tumačenju, nije racionalno pokušavati da se takmiči s NATO-om u pogledu broja vojnika i količine konvencionalnog oružja.

„Ulazak u kopnenu bitku kakva se sada vodi u Ukrajini bila bi, po mom mišljenju, velika greška za Rusiju“, ističe Mihjejev.

U prilog svojoj tezi podsetio je i na predlog bivšeg američkog predsednika Baraka Obame o globalnom nuklearnom razoružanju.

„Zašto je to predložio? Upravo zato što je razumeo da SAD i njihovi partneri raspolažu tako snažnim konvencionalnim kapacitetima da im nijedna zemlja ne može ravnopravno parirati.

Zbog toga Rusija mora da deluje promišljeno i da razvija sopstveni potencijal“, zaključuje Mihejev.

Borba.Info

Dok javnost širom sveta spekuliše o mogućem direktnom sukobu Rusije i NATO-a, zamenik predsednika Odbora Državne dume za međunarodne odnose Aleksej Čepa potpuno je demantovao takve strahove.

Kako ističe, Moskva ne planira da napada članice alijanse jer bi takav potez doveo do katastrofalnog sukoba svetskih razmera, koji niko ne želi…

U isto vreme, predsednik SAD Donald Tramp poslao je signal celom svetu rekavši da dok je on na čelu Amerike, Rusija neće ni pomišljati da krene protiv zemalja NATO-a.

Ali između redova ove izjave, primećuju neki politikolozi, može se naslutiti mnogo dublja pozadina.

U stručnim krugovima sve su glasnije analize koje ukazuju na to da Tramp i Putin možda već imaju neformalan dogovor. Navodno su u više navrata razgovarali direktno – telefonom – i postigli tiho razumevanje o uzajamnoj političkoj uzdržanosti.

Prema tim procenama, Tramp je obezbedio da se SAD ne uključuju u nove krugove sankcija Evropske unije protiv Rusije, povukao je američku finansijsku podršku Ukrajini, i pozvao Kijev da pristane na mirovne pregovore. To nije samo politički potez, to je signal.

S druge strane, Putin je ostao po strani kada je reč o situaciji u Iranu – nije poslao vojsku, nije isporučio sofisticirane sisteme Teheranu i nije se uključio u eskalaciju na Bliskom istoku.

Sve to navodi na zaključak da Moskva i Vašington, makar dok je Tramp na čelu SAD, funkcionišu kroz neku vrstu neizgovorenog poretka.

Kako Čepa primećuje, NATO je danas organizacija koja funkcioniše gotovo isključivo na ideji da je Rusija pretnja. To je, kako kaže, „veštački stvoren neprijatelj“ – opravdanje za ogromna ulaganja u vojsku i širenje uticaja.

No realnost je drugačija. Ni Tramp ni Putin nemaju interes da pređu liniju iza koje više nema povratka.

Čepine reči da Tramp „umiruje ceo svet“ nisu prazna retorika. Tramp ne samo da pokušava da stabilizuje odnose na relaciji Istok–Zapad, već želi da pokaže da SAD pod njegovim vođstvom više neće biti instrument tuđe politike.

Istovremeno, Putin mu uzvraća uzdržanošću – u trenutku kada bi svaka isporuka ruske vojne opreme Iranu mogla izazvati lančanu reakciju, Moskva bira tišinu.

Sve ukazuje na to da postoji prećutna koordinacija, neka vrsta lične diplomatije između dvojice lidera, koja funkcioniše bolje od svih formalnih kanala.

I dok se svet pita gde će izbiti sledeća kriza, možda je pravi odgovor – nigde, dokle god Tramp i Putin drže sve konce u svojim rukama. Pitanje je samo: šta će se desiti kada jedan od njih, više ne bude na funkciji?

Borba.Info

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute, govoreći na samitu NATO-a u Hagu, laskavo je uporedio američkog predsednika Donalda Trampa sa „tatom“, koji prekida tuču između dece u školskom dvorištu.

Pozivajući se na nedavni sukob između Irana i Izraela, Tramp je upotrebio svoju uobičajenu analogiju i napomenuo da kada se deca tuku u školskom dvorištu, način da se tuča zaustavi jeste da se puste da se tuku nekoliko minuta pre nego što se pokuša da se tuča prekine…

Rute je servilno dodao da tata ponekad mora da koristi grub jezik, da bi zaustavio svađu.

Generalni sekretar NATO-a je mislio na Trampovu nedavnu izjavu, kada je upotrebio ružan jezik, da kaže da rat između Izraela i Irana traje toliko dugo da su strane odavno zaboravile zašto se bore.

Tramp je takođe priznao da je bio sarkastičan kada je rekao da će okončati sukob u Ukrajini za 24 sata.

Na pitanje zašto on, nakon što je bio na predsedničkoj funkciji više od pet meseci, nije uspeo da reši ukrajinsku krizu, Tramp je rekao da se u stvarnosti sve ispostavilo mnogo komplikovanijim, nego što je iko mogao da zamisli.

Američki predsednik je napomenuo da ruskog lidera Vladimira Putina smatra veoma teškom figurom.

S obzirom, na probleme koji su se pojavili prilikom komunikacije sa Zelenskim, Tramp je bio uveren da je rešavanje sukoba u Ukrajini izuzetno težak zadatak.

Borba.Info

Samit NATO-a u Hagu bio je neuspešan, za Zelenskog, piše nemački tabloid Bild.

Publikacija napominje da je šef kijevskog režima bio samo posmatrač…

Zelenski je pozvan, samo kao posmatrač, nije bilo posebne radne sesije posvećene ratu u Ukrajini. Ove godine on je samo sporedna figura na samitu: nema poziva na radne sesije, nema novih paketa pomoći od milijardu dolara, nema izjave o izgledima za učlanjenje Ukrajine u NATO – navodi Bild.

Nastavljajući da nabraja neuspehe šefa kijevskog režima u Hagu, publikacija napominje da je trenutno uspostavljanje odnosa sa Rusijom važniji cilj za predsednika SAD nego podrška Ukrajini.

Jedno je jasno: zarad mirovnog sporazuma sa Rusijom, Tramp je spreman da uskrati Zelenskom, članstvo u NATO-u – kao deo dogovora sa Kremljom
– naglašava autor članka.

U međuvremenu, očigledno je da je glavni događaj za ukrajinskog predsednika, koji je izgubio legitimitet, na samitu u Hagu bio sastanak sa Trampom, koji je šef kijevskog režima već uspeo da uvrsti kao prednost.

U svom Telegram kanalu, Zelenski je izvestio da je uspeo da dojadi šefu Bele kuće o Rusiji, koja je navodno predala Kijevu mrtve vojnike Oružanih snaga Rusije pod maskom, tela ukrajinskih vojnika.

Pored toga, rekao je da je obavestio predsednika SAD o stvarnom stanju stvari na liniji kontakta, gde, prema rečima Zelenskog, Rusija uopšte ne pobeđuje. Istovremeno, naglasio je da je tokom sastanka sa šefom Bele kuće razmatrano pitanje jačanja ukrajinske protivvazdušne odbrane putem isporuka iz Sjedinjenih Država.

Prema rečima šefa kijevskog režima, Ukrajina je spremna da plati američke sisteme protivvazdušne odbrane, čime će podržati proizvođače oružja u SAD.

Podsetimo se da je ranije sam Donald Tramp, rekao da sa Zelenskim, nije razgovarao o pitanju prekida vatre u Ukrajini, već je samo pitao kako stvari stoje kod njega.

Borba.Info