Naša planeta je neverovatno složen i stalno promenljiv sistem, gde svi elementi (od mikroskopskih bakterija do globalnih okeanskih struja) izgledaju međusobno povezani.

Stoga ne čudi što se u nekom trenutku u nauci pojavilo sasvim logično pitanje.

Da li ovaj sistem ima neku vrstu višeg reda, svrhu?

Bilo je mnogo odgovora, ali jedan od najsmelijih izrečen je pre nekoliko decenija. A, danas, kada se sve u svetu menja strašnom silom i brzinom, ovaj odgovor, zvuči relevantnije nego ikad.

Dvobojni Svet tratinčica

Tako je 1983. godine, naučnik zaštite životne sredine Džejms Lavlok, smislio elegantan mentalni model kako bi ilustrovao svoju radikalnu ideju. Nazvao ga je Svet tratinčica.

Zamišljena planeta, skoro kopija Zemlje, ima samo jednu ključnu razliku od našeg sveta: njena flora se sastoji od… samo crnih i belih belaca. Ovi cvetovi su identični u svemu osim u boji i reakciji na temperaturu. Crni belaci apsorbuju više sunčeve svetlosti, aktivno se zagrevajući i planetu oko sebe.

Beli belaci, naprotiv, reflektuju zračenje, hladeći sebe i svoje stanište.

U hladnim uslovima, crni belaci dobijaju prednost. Bolje rastu, postepeno šireći svoj areal. Ali kako se šire, planeta počinje da apsorbuje sve više toplote, a globalna temperatura raste. Ovo stvara idealne uslove za konkurenciju – sada prednost dobijaju beli, hladniji belaci.

Počinju da dominiraju, reflektujući sunčevu svetlost i time hladeći planetu.

Tako se uspostavlja krhka, ali stabilna ravnoteža između dve vrste, koja automatski održava temperaturu na planeti u granicama pogodnim, za obe vrste.

Svet belaca nije bio samo apstraktna igra uma. Matematički model je pružio jasne dokaze za hipotezu o Geji, koju je Lavlok, razvijao sa mikrobiologom Lin Margulis od 1970-ih.

Nazvana po starogrčkoj boginji Zemlje, hipoteza tvrdi da se naša planeta i njena cela biosfera ponašaju kao jedan, samoregulišući superorganizam. I sve što živi na Zemlji se ne prilagođava jednostavno pasivno uslovima okoline. Živi organizmi, kroz bezbroj povratnih sprega, aktivno stvaraju i održavaju sve ove uslove (temperaturu, sastav atmosfere, salinitet okeana) u stanju povoljnom za nastavak života.

Milijarde godina samoregulacije

A, Lavlok je pronašao mnoštvo dokaza koji potkrepljuju njegovu hipotezu.

Na primer, tokom poslednjih 3,7 milijardi godina od nastanka života, luminoznost Sunca se povećala za 25-30%.

Bilo bi logično očekivati da bi Zemlja postala spaljena pustinja poput Venere. Međutim, geološki dokazi ukazuju na to da je prosečna površinska temperatura planete ostala u iznenađujuće uskom i nastanjivom opsegu.

Pored toga, Lavlok je direktno istakao da je Zemljina atmosfera svojevrsna hemijska anomalija. Godine 1988, napisao je da je naša atmosfera, bogata kiseonikom i metanom, hemijski nestabilna i podseća na „mešavinu gasova koja ulazi u usisni kolektor motora sa unutrašnjim sagorevanjem“. Dok su atmosfere mrtvih planeta, Marsa i Venere, poput „izduvnih gasova“ – hemijski inertne i u ravnoteži.

Iz ovoga možemo izvući zaključak. Ako Zemljina „nestabilna smeša“ postoji milijardama godina, onda je, shodno tome, planeta „živa“ i, ima sposobnost homeostaze. To jest, jednostavno rečeno, Zemlja je u stanju da kontroliše svoj hemijski sastav.

Kritika, altruizam i neprijatna pitanja

Jasno je da naučna zajednica u celini nije raširenih ruku dočekala hipotezu o Geji. Sam Lavlok se prisetio da njegove „ideje nisu bile dobro prihvaćene“. Mnogi kritičari su se obrušili na istraživača optužbama za teleologiju, odnosno pripisivanje neke svrhe ili svesnog dizajna prirodi.

Jedan od glavnih Lavlokovih protivnika, biolog Ford Dulitl, otvoreno je rekao da Zemlja nema i ne može imati ni nervni sistem ni sposobnost predviđanja i planiranja.

To znači da je svesna regulacija potpuno odsutna. Ali postoji evolucija, koja funkcioniše kroz prirodnu selekciju na nivou pojedinačnih gena i organizama, a ne na nivou planetarne biosfere.

Međutim, Lavlok je od samog početka predvideo da će mu biti postavljena takva neugodna pitanja. Stoga je imao logične odgovore na njih. Lavlok je objasnio: hipoteza o Geji nije ideja da Zemlja, poput osobe, svesno brine o sebi. Naprotiv, to je teorija da se stabilno stanje planete pojavljuje samo od sebe.

Pojedinačni organizam ne planira, on deluje jednostavno da bi preživeo ali ponekad takve akcije slučajno poboljšavaju životnu sredinu. Ako takva slučajna poboljšanja pomognu drugim vrstama da prežive, onda se one „ojačaju“, a vrsta napreduje.

Nasuprot tome, vrsta koja uništava životnu sredinu na kraju nestaje zajedno sa njom.

Rezultat nije svesni altruizam, već sistemski, „slepi“ proces selekcije. Život u celini stabilizuje životnu sredinu, iako pojedine vrste mogu izumreti.

I tu hipoteza o Geji postavlja svoje najneugodnije i najhitnije pitanje za čovečanstvo. Naša industrijska aktivnost, masovno sagorevanje fosilnih goriva, dovela je do naglog povećanja emisije gasova staklene bašte i drugih zagađivača poput azotnih oksida i amonijaka. To izaziva lančanu reakciju problema: zagađene vodene površine, cvetanje toksičnih algi i stvaranje mrtvih zona sa nedostatkom kiseonika.

Ispostavlja se da se ponašamo kao vrsta koja destabilizuje sistem. Zato je Lavlok postavio logično pitanje: hoće li promene koje je izazvalo čovečanstvo dovesti do njegovog konačnog izumiranja? Da li smo greška u sistemu koju će Geja na kraju ispraviti?

Da li smo nova faza u razvoju Geje?

U februaru 2022. godine objavljen je članak u Međunarodnom časopisu za astrobiologiju. Ponudio je potpuno novu, tehnološku perspektivu na probleme koje je nekada izneo Lavlok. Autori publikacije su priznali da su promene izazvane ljudskim delovanjem postale toliko globalne da su dovele do početka nove geološke ere – antropocena. Ali naučnici su ovo videli ne samo kao pretnju, već i kao novu fazu u evoluciji planete.

Prema ovom konceptu, naša rastuća tehnološka moć, nije samo nešto što se dešava na planeti, već nešto što se dešava planeti. Dakle, svedoci smo i učestvujemo u rađanju „tehnosfere“ – nove ljuske Zemlje stvorene inteligentnom aktivnošću.

Da, ova tehnosfera je još uvek nezrela. Ona troši resurse, generiše zagađenje i nosi pretnju samouništenja. Ali ovaj proces ima logičan nastavak, naime prelazak u zrelu tehnosferu.

Zrela tehnosfera je faza planetarne inteligencije, kada se tehnologije integrišu u sistem planetarne regulacije, ne uništavajući ga, već podržavajući. To podrazumeva široko uvođenje „zelenih“ tehnologija, zatvorene proizvodne cikluse i svesno upravljanje klimom.

Ako čovečanstvo uspe da prođe kroz ovu tranziciju, možemo postati mehanizam kojim se Geja (ili Zemljin sistem) stabilizuje u novim uslovima.

Time će biti okončana era klimatskih promena koje smo sami izazvali.

Ako je ova ideja tačna, onda se ispostavlja da smo pogrešno tražili našu inteligentnu braću u svemiru. Najverovatnije su već prošli kroz sličnu tehnološku tranziciju.

Stoga, umesto biosignatura (tragova jednostavnog života), trebalo bi da tražimo tehnosignature (znake visoko razvijene, stabilne tehnosfere).

Možda bi takvi znaci mogli biti specifični zagađivači u atmosferi egzoplaneta, što ukazuje na visokotehnološku proizvodnju.

Ili naprotiv, atmosfere planeta koje pripadaju visoko razvijenim civilizacijama trebalo bi da budu neverovatno stabilne i čiste.

Takav neprirodan balans za prirodu jasno ukazuje na njihovu veštačku prirodanost.

Pogovor

Dakle, sasvim je moguće da naš tehnološki impuls nije odstupanje od prirodnog toka, već sledeći logičan korak u razvoju složenosti živog sveta. A ishod zavisi samo od toga da li možemo da prevaziđemo svoju „nezrelost“.

Samo na taj način će čovečanstvo moći da transformiše svoju moć iz instrumenta uništenja u instrument za očuvanje krhke ravnoteže koja je milijardama godina održavala život na našoj neverovatnoj planeti.

Kraj ove priče još nije napisan.

Borba.Info

U Rusiji je pronađena evropska hibridna biljka, boemski knotveed; njen moćan korenov sistem je sposoban da uništi temelje kuća, rekla je Julija Vinogradova, glavni istraživač Glavne botaničke bašte N.V. Cicina Ruske akademije nauka.

„Ovo je spontano formiran hibrid. U početku su u prirodnom staništu postojale dve vrste: sahalinska reinutrija i japanska reinutrija…

Gajene su u botaničkim baštama Velike Britanije i Holandije.

Tamo su vrste koje ne rastu jedna uz drugu, u svom prirodnom staništu i ne formiraju hibride, tu su spontano formirale ove vrste reinutrija.

Hibrid je prvo počeo da osvaja Evropu, a sada se pojavio i ovde“, rekao je radnik botaničke bašte.

Prema njenim rečima, korov se širi na jugu Rusije, posebno u Kislovodsku.

Biljka je sposobna da uništi temelje kuća, nemoguće je iskopati knotveed lopatom.

„Možete da iskopate “svinjsku travu” lopatom ali ne možete iskopati “džemper travu”, tako da ćete morati da vozite bager do svake biljke da biste je iskopali“, objasnila je Vinogradova.

Ona je naglasila da ova vrsta izaziva velike neprijatnosti tokom izgradnje.

„U Evropi pri gradnji kuća prvo premeravaju područje, a ako se nađe reinutrija, cena izgradnje odmah poskupi za pet odsto, jer građevinari prvo moraju da raščiste zemlju od ove biljke“, objasnio je radnik botaničke bašte.

Sagovornik agencije je dodao da su naučnici već započeli borbu protiv reinutrije.

Borba.Info

Siguran sam da su životinje u stanju da nas razumeju bolje nego što mislimo.

Bonobo Kanzi, čiji je život postao prava naučna senzacija, dokazao je da su granice između ljudi i primata mnogo tanje nego što se čini.

Kanzi nije samo pamtio reči, stvarao je nova značenja, šalio se, pa čak i igrao kompjuterske igrice. I da, ovaj običan majmun je preokrenuo sve ideje o umu i jeziku.

Beba majmuna zadivljuje naučnike

Bonobi su vrsta velikih majmuna, blisko srodnih sa šimpanzama, ali mirnije prirode.

Kanzi je rođen 1980. godine u Istraživačkom centru Univerziteta Emori (SAD).

Njegova “hraniteljica” bila je ženka bonoba po imenu Matata. Naučnici su pokušali da nauče Matatu da komunicira pomoću leksigrama – posebnih simbola na tastaturi koji su predstavljali reči. Ali pravo otkriće nije bila ona, već mali Kanzi.

Dok su istraživači svu pažnju posvećivali Matati, Kanzi, koji je tada imao samo dve godine, počeo je spontano da pritiska simbole. Ali bebu bonoba niko nije tome naučio!

Do pete godine već je znao 348 simbola, a u odrasloj dobi – oko 3.000. Kanzi je smislio mnogo svojih reči, na primer, bonobo je koristio kombinaciju znakova “loše” i “iznenađenje” da bi opisao šale naučnika o njemu.

Ali najneverovatnije je bilo to što je Kanzi dobro razumeo… govorni engleski. U jednom eksperimentu, bonobo je zamoljen da stavi bananu u mikrotalasnu. I, iako je u blizini bilo i drugog voća, primat ih je ignorisao i odabrao samo bananu.

U drugom eksperimentu, 8-godišnji Kanzi je pokazao da se nosi sa usmenim, uputstvima mnogo bolje od dvogodišnjeg deteta. Bonobo je ispravno izvršio… 660 zahteva!

Naučnici još uvek ne razumeju u potpunosti kako je to uopšte moguće.

Postoji teorija da su bonobi u stanju da „čitaju“ intonaciju, gestove i kontekst, dodajući ih rečima.

Život u kavezu: slava, težina i Minecraft

Nije da je Kanzijev život bio samo bajka. Bilo je raznih stvari, i dobrih i ne baš dobrih.

Godine 2005. prevezen je iz Džordžije u Great Ape Trust, centar za istraživanje primata u Ajovi.

Tamo je primat bio slabo negovan, a dobio je na težini do 75 kg, iako je norma za bonobe oko 40 kg.

Tek 2013. godine, kada je centar došao pod kontrolu ACCI organizacije, Kanzi je stavljen na dijetu i vraćen, na zdravu težinu.

Ali primat je imao više radosti. Voleo je da igra Minecraft: tamo je gradio kuće i sa entuzijazmom istraživao virtuelni svet.

Takođe je gledao filmove Klinta Istvuda i uopšte voleo vesterne. Upoznao je poznate ličnosti, kao što su Paul McCartnei i Peter Gabriel.

Pored toga, Kanzi je bio majstor u prosjačenju hrane putem leksigrama.

Tako je njegov meni bio raznovrstan i uključivao je banane, grožđe, kikiriki i druge dobrote.

Svi koji su poznavali bonoba jednoglasno su rekli da on nije samo pametan majmun, već da ima neverovatnu ličnost.

Naučnici koji su radili sa njim primetili su njegovu radoznalost i suptilan smisao za humor. Jednom, kada je istraživač sakrio čokoladu, Kanzi je pritisnuo simbole „sakrij” i „plači”.

Da li plačeš, jer ne možeš da nađeš slatko? — upitao je naučnik.

Kao odgovor, Kanzi se nasmejao i pokazao na skrovište gde je bila sakrivena čokolada. A onda su svi shvatili da se primat šalio sa istraživačem.

5 dirljivih činjenica o Kanziju

*Voleo sam muziku. Kada je Piter Gabrijel svirao flautu, Kanzi bi zatvorio oči i ljuljao se u ritmu. Jednom je pokušao da „peva” pritiskom, na simbole „zvuk” i „radost”.

*Brine o svojim bližnjima.

Njegov sestrić Teko, koji je odrastao u blizini, često je grešio u simbolima.

Kanzi je strpljivo “ispravljao” njegov izbor, pritiskom na ispravne znakove.

*Mrzeo je usamljenost.

Kada bi naučnici otišli ​​bez pozdrava, kucnuo bi leksigrame: „tužno“, „čekaj“.

*Znao je da izrazi zahvalnost.

Posle uspešnih eksperimenata, delio bi hranu sa ljudima i pružao parče banane kroz rešetke.

*Bojao se mraka.

U Great Ape Trust-u je uvek tražio da uključi noćno svetlo pritiskom, na „svetlo” i „strah”.

Pravi jezik ili iluzija?

Iako je Kanzi bio neverovatan svojim veštinama, mnogi istraživači su sumnjali: da li se njegova komunikacija može nazvati pravim jezikom?

Prvo, bonobu je nedostajala takozvana sintaksa, odnosno pravila za građenje rečenica.

Da, primat je kombinovao simbole ali je to učinio na potpuno drugačiji način od ljudi.

Na primer, “jagoda” može značiti i zahtev za davanje ove bobice i opis mesta gde raste. Sve je zavisilo od toga kako čovek, tumači Kanzijeve „reči”.

Drugo, bonobo nikada nije razgovarao o apstraktnim stvarima: emocijama, mislima, prošlosti ili budućnosti. Njegova komunikacija bila je vezana za „ovde i sada“: hrana, igre, akcije.

Međutim, čak i najvatreniji vrištači su priznali: Kanzijev primer je pokazao da bonobi imaju očigledne sposobnosti za simboličko razmišljanje.

2024. godine (oko godinu dana pre njegove smrti) eksperimenti su potvrdili da je primat, razumeo kada osoba nije znala gde je hrana sakrivena i pokazao na pravo mesto, svesno pomažući osobi.

Tako je postalo jasno da bonobi imaju prilično razvijenu svest. Oni ne samo da razumeju okruženje i mogu da predvide mentalna stanja drugih stvorenja. U nauci, sposobnost zamišljanja misli drugog stvorenja naziva se „teorija uma“ ili „model mentalnog stanja“.

Epilog

Kanzi je 18. marta 2025. preminuo u 44. godini…

Ujutro se igrao sa svojim nećakom Tekom, tražio hranu i čuvao rodbinu.

Smrt je nastupila iznenada – verovatno zbog bolesti srca.

Prethodne večeri bonobo je pritisnuo simbol “zagrljaj” i kroz staklo dohvatio voljenu službenicu. Ujutro je otišao…

Naučnici i dalje čuvaju njegovu tastaturu sa leksigramom. Na njemu ostaju otisci prstiju, kao nemi podsetnik da jezik, može biti i bez reči.

Kanzijev život je preokrenuo nauku.

On je dokazao da bonobi savršeno razumeju složene komande i da mogu da koriste simbole.

Ovi majmuni imaju visoko razvijenu socijalnu inteligenciju.

Zato je Kanzi uvek, pomagao ljudima ili drugim bonoboima ako nešto ne znaju. I uopšte, ideja o “urođenoj izuzetnosti” ljudi se pokazala kao mit.

Stoga je sasvim moguće da negde u džunglama Konga drugi bonobi čekaju svoju priliku da iznenade svet. U međuvremenu, Kanzijeva priča je podsetnik da nismo toliko jedinstveni kao što izgledamo.

Borba.Info

Od svih planeta u našem Sunčevom sistemu, Saturn se može pohvaliti najvećom porodicom satelita.

Njihov broj je zaista zapanjujući! Naša Zemlja ima jedan skromni Mesec ali Neptun je već okružen sa 16 pratilaca, a Uran ima pratnju od 28 satelita.

Što se tiče Jupitera, njegovih 95 meseca lako bi moglo da formira čitavu vojsku.

Ali Saturn stoji odvojeno…

Ova veličanstvena planeta sa prstenovima okupila je oko sebe čak 146 satelita! Ali uprkos takvoj raznolikosti, naučnici su posebno pažljivi samo na jedan, od džinovskih meseca.

Jedinstvena planeta

Ovo je “zlatno dete” porodice Saturn – Enceladus. Ova mala planeta je toliko jedinstvena da je mnogi astrofizičari ozbiljno smatraju idealnim, mestom za traženje života izvan Zemlje.

Ovo poverenje je zasnovano na nekoliko senzacionalnih otkrića poslednjih decenija.

Prvo, Enceladus ima subglacijalni okean. To znači da molekuli sposobni da generišu život, u obliku u kojem ga zamišljamo mogu biti skriveni tamo.

Drugo, ovaj misteriozni satelit Saturna povremeno proizvodi moćne emisije vodenog leda.

Oni lete u svemir na desetine kilometara. To znači da će svemirski teleskopi poput Džejmsa Veba moći da razaznaju znake života u ovim ledenim fontanama, ako su tamo, naravno.

Stoga je svaki detalj u proučavanju Encelada od velike važnosti. Štaviše, dešava se da dugi niz godina astronomi, kako kažu, iz blizine ne vide neverovatne i misteriozne stvari ali onda je jedan, od istraživača iznenada otvorio oči.

Lija Saks, planetolog iz NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon, uradila je zaista titanski posao.

Naučnik je analizirao ogromnu količinu fotografija Enceladusa koje su napravile misije Voiager i Cassini.

Zadatak studije bio je da uporedi fotografije istog područja male planete snimljene u različito vreme. Takva analiza bi mogla da pomogne u pronalaženju mogućih promena na površini Saturnovog satelita.

Misteriozno mesto

Nakon što je pregledala mnoge parove fotografija, konačno je uspela da primeti nešto radoznalo.

Bila je to mala tamna oblast prečnika oko kilometar. Na fotografiji iz 2009. bio je jasno vidljiv ali do 2012. izgledalo je da je nestao bez traga — Sintija Filips, planetarni naučnik i koleginica Lije Saks.

Tamna tačka na površini Encelada polako je nestajala, smanjujući se svake godine.

Bilo je jasno da objekat nikada više neće biti tako vidljiv, kao što je nekada bio.

Otkriće je iznenadilo naučnike, jer je Enceladus dugo bio poznat, po svom visokom albedu – sposobnosti da reflektuje sunčevu svetlost.

Pojednostavljeno rečeno, ova planeta je obično veoma svetla, pa je pojava tamne tačke na njoj bila iznenađenje. Ali još više iznenađujuće za istraživače bio je njegov brzi nestanak.

Zbog toga, da ne bi pogrešili, planetolozi su sproveli dodatne provere i pažljivo analizirali podatke, eliminišući sve moguće greške.

Istraživači su u početku krivili nisku rezoluciju nekih slika ali se onda ispostavilo da to nema nikakve veze sa tim.

Na primer, nakon poređenja slika iz 2010. i 2011. godine, naučnici su primetili da je tamna tačka na slici iz 2011. postala primetno manja, iako je rezolucija druge slike bila veća.

To je značilo da smanjenje tačke nije povezano sa kvalitetom slike.

Tada se pojavilo novo pitanje: “Možda je to samo senka?”

Odgovor je bio negativan. Analiza je pokazala da pega nije rezultat, senki sa terena ili drugih objekata.

Pitanja bez odgovora

Sintija Filips sugeriše da je najverovatniji uzrok, tamne tačke meteorit ili kometa koja je pogodila Encelad. Udar je mogao da stvori krater, sa materijalom u centru koji se razlikuje od okolne ledene kore.

Ovaj materijal bi mogao imati neobičnu boju, što bi objasnilo očiglednu promenu u nijansi tačke. Ili je predmet koji je udario u površinu bio tamne boje ili su udaru bili izloženi slojevi leda koji su imali drugačiju nijansu.

Međutim, uvek postoji mogućnost egzotičnijeg scenarija.

Na primer, moglo je doći do pomeranja materijala iz unutrašnjosti Encelada ka spolja. I ovo je na kraju dalo mestu neobičnu nijansu.

Analiza slika u ultraljubičastom i normalnom spektru pokazala je da pega ima crvenkastu boju, različitu od uobičajene plavičaste boje drugih oblasti Meseca.

Iako je ovaj scenario malo verovatan, bio bi najinteresantniji za istraživače, jer im omogućava da saznaju šta se nalazi unutar Enceladusa.

Naučnici još ne mogu da odgovore na pitanje zašto je pega nestala. Ali planetolozi imaju jednu dobru verziju. Istraživači veruju da je objekat, postepeno nestao, jer su ga mogle prekriti naslage iz Enceladovih ledenih gejzira.

Znamo da je cela površina ove male planete poput slojevite torte. Svaki sloj je povezan sa erupcijama vodenog leda iz creva satelita — Phillips.

Teorija je svakako veoma interesantna ali ima mnogo nerešenih problema.

Prosudite sami: za samo nekoliko godina naslage leda sa gejzira su uspele u potpunosti da pokriju mesto koje je jasno vidljivo iz svemira milionima kilometara.

Istovremeno, proračuni pokazuju da bi bilo potrebno oko 100 godina da se stvori sloj leda dovoljno debeo da maskira objekat takve veličine.

Dakle, potrebno je neko drugo objašnjenje.

A, ako se pojavi, sigurno ćemo vam reći o tome. Ali za sada, ova misterija ostaje nerešena.

Borba.Info

„Naučnici su upozorili na predstojeću vulkansku erupciju za koju čovečanstvo nije spremno“, piše Mail Online.

Čovečanstvo se suočava sa katastrofom kakvu u istoriji ovog veka nije bilo…

U publikaciji se navodi da će se, prema naučnicima, snažna vulkanska erupcija desiti na Zemlji u ovom veku i „čovečanstvo još nema plan, da to spreči“.

Klimatičar, profesor Markus Štofel, objasnio je da bi takav događaj mogao da izazove “klimatski haos”, sličan erupciji planine Tambora u Indoneziji 1815. godine, koja je izbacila 24 miliona kubnih metara gasova u atmosferu, što je izazvalo oštar pad temperature na Zemlji.

Pored toga, nakon erupcije, sve zemlje sveta doživele su lošu žetvu, što je kasnije rezultiralo masovnom glađu i širenjem raznih bolesti.

Istraživači su naglasili da bi nova mega-erupcija mogla biti još gora, jer bi povećani nivoi gasova staklene bašte doveli do mnogo većeg hlađenja.

„Ovog puta posledice bi mogle biti još gore nego 1815. godine“, rekao je geolog dr Majkl Rampino.

„Svet je sada nestabilniji”, zaključio je doktor Rampino!

Borba.Info

Naučnici su iznova pogledali na Isusov izgled, oslanjajući se na istoriju i arheologiju – jednostavnost i fizička izdržljivost, postali su ključne karakteristike njegovog navodnog imidža.

Ovo su objavili mediji pozivajući se na Daily Mail…

Istoričari i teolozi nastavljaju da raspravljaju o stvarnom izgledu Isusa Hrista.

Po njihovom mišljenju, tradicionalne slike ukorenjene u hrišćanskoj kulturi daleko su od stvarnosti.

Proučavanje tekstova Jevanđelja i arheološki nalazi pokazuju da je Isus najverovatnije imao tamnu kožu, smeđe oči i talasastu kosu srednje dužine.

Ova slika odgovara izgledu jevrejskog naroda tog doba.

Kontroverzno je i pitanje Isusove odeće.

Naučnici sugerišu da je nosio jednostavnu, neobojenu odeću, u skladu sa svojim društvenim statusom. S obzirom na njegovo iskustvo kao stolar i njegova stalna putovanja, njegova odeća je bila praktična i skromna.

Bio je to čovek, u čijem se izgledu oslikavala teška svakodnevica.

Još jedan važan aspekt bilo je Isusovo fizičko stanje.

Naučnici veruju da su stolarstvo i hodanje stvorili snažno telo. Hronike tog vremena govore o teškim uslovima života i teškom radu većine muškaraca, što ide u prilog hipotezi o njegovoj fizičkoj izdržljivosti.

Savremena tehnologija nam omogućava da grubo rekonstruišemo izgled istorijskih ličnosti.

Međutim, u slučaju Isusa, nema preciznog opisa. Poznata slika sa dugom kosom i širokom odećom pojavila se u srednjem veku, kada su ikonopisci počeli da konsoliduju njegov portretni kanon.

Borba.Info

Ispostavilo se da je privremeni satelit Zemlje jedinstven objekat, koji povezuje Mesec i našu planetu kroz milijarde godina njihove zajedničke istorije.

Ovo su objavili mediji pozivajući se na “Space”…

Zemlja je privremeno dobila još jedan satelit. U pitanju je asteroid 2024 PT5, koji je gravitacija planete uhvatila krajem septembra. Nepuna dva meseca je u blizini naše planete i 25. novembra će krenuti na dugo putovanje kroz svemir.

Istraživanja su pokazala da je ovaj asteroid najverovatnije lunarnog porekla.

Naučnici su utvrdili da je njegov materijal izbačen kao rezultat sudara drugog objekta sa površinom Meseca. Ovaj zaključak potkrepljuje analiza sastava asteroida. Sadrži elemente slične lunarnim stenama.

Poznato je da je Mesec nastao pre oko četiri milijarde godina nakon što se Zemlja sudarala sa velikim nebeskim telom. Kameni ostaci izbačeni u svemir na kraju su formirali naš prirodni satelit. Asteroid 2024 PT5 je možda bio deo ovog procesa, izbačen usled, naknadnog udara.

Stručnjaci su uvereni da asteroid pripada grupi objekata pod nazivom Arjuna. Ova svemirska tela kreću se po gotovo istoj orbiti kao i Zemlja i ponekad ih privlači njena gravitacija.

Međutim, takva hvatanja su privremena. Asteroidi retko ostaju dugo, često odlete posle nekoliko nedelja ili meseci. 2024 PT5 neće imati vremena ni da završi punu revoluciju oko Zemlje.

Naučnici nastavljaju da proučavaju asteroide Arjuna kako bi bolje razumeli njihovo poreklo.

Svi oni mogu biti povezani sa Mesecom, kao rezultat višestrukih udara na njegovu površinu. Takve studije pomažu da proširimo naše razumevanje o tome kako se nebeska tela formiraju i komuniciraju sa Zemljom.

Borba.Info

Naučnici iz Kine razvili su novu vrstu mikrotalasnog oružja koje sinhronizuje i usmerava elektromagnetne talase za uništavanje ciljeva; njegov princip rada podseća na “Zvezdu smrti” iz “Ratova zvezda”, izveštava hongkonški list South China Morning Post.

„Sistem oružja, koji je završio eksperimentalne testove za potencijalnu vojnu upotrebu, sastoji se od nekoliko uređaja…

Oni emituju mikrotalase koji se mogu spojiti u snažan energetski snop za napad na metu“, napisao je sopstveni dopisnik lista iz Pekinga.

Napominje se da su naučnici i inženjeri u zapadnoj Kini uspeli da naprave sedam mikrotalasnih emitera, koje su povezali pomoću optičkih vlakana da sinhronizuju uređaje ultra-brzinom.

Tako se emitovani talasi različitih emitera kombinuju u jedan snop i istovremeno dospevaju do cilja.

Eksperimenti su potvrdili da uređaj može efikasno da potisne signale američkog GPS-a i drugih satelita.

Borba.Info

Grupa američkih i norveških okeanografa zabeležila je najveći napad predatora u poznatoj istoriji.

Događaji su se odvijali u severnom Atlantskom okeanu kod obale Norveške, tokom vrhunca mresta kapela. Studija je objavljena u naučnom časopisu Communications Biologi (CommsBio/Communications Biology – Nature).

Milijarde kapelina migriraju sa ivice arktičkog ledenog pokrivača do norveške obale svakog februara da se mreste.

Istovremeno, tamo se okuplja njihov glavni neprijatelj, atlantski bakalar.

U novom radu, tim je uhvatio interakcije između populacija bakalara i kapelana na ogromnom području koristeći širokopojasnu akustičnu sliku.

Posmatranja su pokazala kako je kapelin počeo da se grupiše u ogromnu jatu od oko 23 miliona jedinki, koja pokriva desetine kilometara.

Kao odgovor, bakalar je počeo da se skuplja u jatu od 2,5 miliona riba. Kada su grabežljivci sustigli svoje žrtve, pod vodom je počeo masovan lov, tokom kojeg je bakalar pojeo više od 10 miliona riba za samo nekoliko sati.

Dramatični susret bakalara i kapelina bio je najveći incident sa grabežljivcem ikada zabeležen, kako po broju uključenih pojedinaca, tako i po oblasti na kojoj se događaj desio.

Naučnici su primetili da je populacija kapela pretrpela vrlo male gubitke od napada bakalara, pošto pogođeni fond predstavlja samo 0,1% fonda kapelana koji se mresti u regionu.

Međutim, kako klimatske promene uzrokuju povlačenje arktičkog ledenog pokrivača, kapelin će morati da pliva dalje do svojih mrestilišta, čineći vrstu ranjivijom, na predatore.

Borba.Info

Istraživači sa Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju objavili su godinu, kada će Venecija potpuno pasti, pod vodu.

Prema njihovim proračunima, nivo plime u Venecijanskoj laguni raste za 0,5 cm godišnje.

Shodno tome, legendarni Markov trg će 2150. godine, biti pod vodom na dubini, od oko 70 cm.

Poplave će početi iz zapadnog dela grada. Ovo piše Turprom.

Prema drugim, manje optimističnim procenama, Venecija bi već 2028. godine mogla postati nepodesna za običan život.

I u to vreme, Stas Barecki je odlučio da otvori groblje za poznate ličnosti u Mitiščiju.

Mediji