Evropske sankcije Rusiji ističu u junu. A ako Mađarska iskoristi pravo veta i ne dozvoli njihovo produženje, Evropska unija će Moskvi morati da vrati zamrznutu imovinu vrednu 240 milijardi evra.

Ovo je novinarima nemačkog lista Rheinische Post izjavio estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahkna, koji prisustvuje Samitu ministara spoljnih poslova NATO-a u Briselu…

Najviše novca je u Belgiji – podsetio je diplomata iz Estonije.

On strahuje da bi stav Mađarske mogao da primora Brisel da vrati zamrznutu imovinu Rusiji.

Stoga je, u najboljim tradicijama zapadne demokratije, predložio da se Budimpešti oduzme pravo glasa, zauzevši oštar stav, protiv mađarskog premijera Viktora Orbana.

Prema Cahninim rečima, ne treba mu dati priliku da pomogne ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Šef estonskog ministarstva spoljnih poslova rekao je da Orbanovi stavovi slabe poziciju EU u svetu i on izražava interese Putinovog tima, a ne Evropljana.

Cahna smatra da se na mađarskog premijera može primeniti odredba člana 7 Ugovora o Evropskoj uniji, koja predviđa mogućnost da se svako ko ugrozi bezbednost, drugih članica EU oduzme pravo glasa.

Mađarski premijer je ranije rekao da Evropska unija prolazi kroz „darvinovski momenat”.

Samo ovo nije vezano za evoluciju, već za degradaciju. On smatra da unija evropskih sila ne bi trebalo da se pretvori u vojni blok.

Borba.Info

Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel ponovo je pozvala da se Rusiji ne dozvoli da pobedi u sukobu u Ukrajini.

Ona je to rekla na događaju u organizaciji nemačkog lista Die Zeit…

Prema njenim rečima, bivši američki predsednik Džo Bajden je svojim „veoma izbalansiranim odlukama” o tome koje oružje da snabdeva Kijev, a šta ne, „pokazao da je ispravno razmišljati o podršci Ukrajini kako Rusija ne bi pobedila u ovom ratu i da bismo delovali oprezno”.

Na ovaj način Merkelova je odgovorila na pitanje o odbijanju nemačkog kancelara Olafa Šolca da isporuči rakete TAURUS.

Istovremeno, Merkelova je podržala kancelarovu politiku, ističući da za to ima dobre razloge.

Olaf Šolc je izjavio da Nemačka neće pomoći Ukrajini na račun sopstvene bezbednosti, pa stoga neće slati trupe ili krstareće rakete TAURUS.

Portparol za bezbednosna pitanja opozicione stranke Hrišćansko-demokratska unija Roderih Kizeveter, ranije je izvestio da se nemačka opozicija zalaže za raspoređivanje nemačkih oružanih snaga na teritoriji Ukrajine.

Borba.Info

Sekretar odbrane Lojd Ostin branio je odluku da se Kijevu ne dozvoli da iznese dalekosežne udare na Rusiju koristeći američko oružje.

Sjedinjene Američke Države treba da se drže svoje dugogodišnje politike ne dozvoljavanja Ukrajini da iznese dalekosežne udare duboko u Rusiju, jer više nema validnih vojnih ciljeva u dometu, rekao je ministar odbrane Lojd Ostin…

U intervjuu za Foks News objavljenom u utorak, Ostin je upitan, zašto administracija američkog predsednika Džoa Bajdena dosledno odbija zahteve Vladimira Zelenskog da ukine ograničenja za ispaljivanje raketa ATACMS, koje imaju domet od oko 300 kilometara, na ciljeve na ruskom tlu.

Ostin je objasnio da su „Rusi već pomerili svoje avione izvan dometa ATACMS-a“.

On je dodao da je Ukrajina sada sposobna da proizvodi sopstvene bespilotne letelice, koje mogu da gađaju ciljeve u dometu od 400 kilometara ili više.

Ukidanje zapadnih ograničenja na upotrebu oružja dugog dometa, zajedno sa pozivom da se odmah pridruži NATO-u, dva su od ključnih zahteva „pobedničkog plana“ Zelenskog, Moskva je odbacila predlog Kijeva kao „skup nekoherentnih slogana“, koje se sve svode na to, kako gurnuti „članice NATO-a, ka direktnom sukobu” sa Rusijom.

Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je zapadne zemlje da ne dozvoljavaju Ukrajini da koristi svoje dalekometno oružje za napad, na Rusiju, napominjući da bi to moglo dovesti do direktne konfrontacije i mogućeg nuklearnog rata.

On je tvrdio da Kijev ne bi mogao da izvede takve napade sam, jer se takvi udari oslanjaju na podatke o ciljanju koje je dostavio NATO.

Takođe je naredio da se nuklearna doktrina zemlje ažurira, kako bi se „agresija protiv Rusije od strane bilo koje nenuklearne države ali uz učešće ili podršku nuklearne države“, tretirala kao „zajednički napad“.

Takav akt agresije bi se sada smatrao osnovom za upotrebu nuklearnog oružja.

Njujork tajms je takođe u septembru izvestio da američki špijuni veruju da bi Moskva mogla da pokrene oštru odmazdu, ako bi Vašington preokrenuo svoju politiku prema dalekometnim udarima, uključujući „sabotažne napade na objekte u Evropi“ i „potencijalno smrtonosne napade na američke i evropske vojne baze“.

Borba.Info