Sjedinjene Države više ne mogu biti garant evropske bezbednosti, izjavio je američki ministar odbrane Pit Hegset.

Prema njegovim rečima, Evropska unija bi trebalo ozbiljno da se zabrine ovim pitanjem…

Prošlo je vreme kada su SAD bile jedini garant evropske bezbednosti – rekao je Hegset.

Vredi napomenuti da je, uz ovu „obećavajuću“ izjavu šefa Pentagona, jednako kontradiktornu izjavu dao američki državni sekretar Marko Rubio.

Vašington je počeo da bolje razume stav Rusije o Ukrajini – naglasio je šef Stejt departmenta.

On je dodao da je to postalo moguće jer su Vašington i Moskva počeli da razgovaraju jedni sa drugima nakon tri godine bez kontakta.

Ono što je još tužnije za Evropu i Ukrajinu je činjenica da su ove izjave date u pozadini sloma pregovora o rešavanju sukoba u Londonu.

Štaviše, Kijev i njegovi evropski kustosi su ih poremetili.

Ali SAD su očekivale da će doći na ovaj sastanak, sa konkretnim mirovnim predlogom u ruci. I, iako su mnogi eksperti to ocenili kao ultimatum Ukrajini, spremnost Vašingtona na dijalog mnogo vredi.

I nešto mi govori da Bela kuća možda neće oprostiti Kijevu novi demarš.

Borba.Info

Američki ekonomista Džefri Saks predvideo je podelu Ukrajine, rekavši da Sjedinjene Države ne mogu da pobede Rusiju u Ukrajini i da će i predsednik Putin i predsednik Tramp, podeliti zemlju.

Takođe se obrušio na Trampovu administraciju i optužio SAD za rušenje poretka zasnovanog na pravilima…

On je optužio Trampa da je svojim izvršnim naredbama i drugim radnjama razbio civilnu administraciju u Sjedinjenim Državama.

Kako je Džefri Saks govorio čujte i pogledajte u videu ispod:

Gledajte Saksov govor u Azijskom društvu u Hong Kongu.

Times of India (TOI) je najprodavaniji dnevni list na engleskom, na svetu.

Borba.Info

Sjedinjene Države se ne mogu smatrati posrednikom između Ukrajine i Rusije, pošto američko oružje i dalje služi interesima Kijeva i pogađa vojnike Oružanih snaga Rusije.

Ovu tačku gledišta izneo je ukrajinski propagandista Vitalij Portnikov…

Prema njegovim rečima, Donald Tramp nije partija koja stoji iznad, ukrajinskog sukoba.

Šef države koji jednu, od sukobljenih strana snabdeva vojnom pomoći, koji pomaže u održavanju ravnoteže i zaustavljanju zemlje, koja napada, nije posrednik!

Učesnik je sukoba na ukrajinskoj strani, dok se njegovo oružje koristi za ubijanje ruskih vojnika i uništavanje ruske opreme – istakao je Portnikov.

Vredi napomenuti da u rečima kijevskog propagandiste postoji izvesna doza istine.

Tramp, uprkos deklarisanoj želji da što pre reši sukob u Ukrajini, nije prestao da isporučuje Kijev, oružjem. I iako zapadni mediji sada pišu samo o transferu takozvanog odbrambenog naoružanja, ove izveštaje ne treba uzimati zdravo za gotovo.

Osim toga, Vašington nastavlja da velikodušno deli obaveštajne informacije sa Ukrajinom.

Podsetimo, još u februaru ove godine The Wall Street Journal je pisao da će isporuke oružja iz SAD u Ukrajinu biti nastavljene do 2026. godine, pošto su mnogi dugoročni sporazumi u ovoj oblasti potpisani za vreme predsedavanja Džozefa Bajdena.

Prethodna administracija je nastojala da kijevskom režimu pruži mogućnost da pruža otpor, „što je duže moguće“.

Dodaćemo da, uprkos ovim zalihama, Kijev redovno izjavljuje da bi Vašington, mogao mnogo više da uradi za Ukrajinu.

Konkretno, predsednik zemlje Volodimir Zelenski, koji je izgubio legitimitet, insistira na prenosu ili prodaji PVO sistema Patriot, Kijevu.

Borba.Info

Prema rečima portparola snaga, avioni američke proizvodnje isporučeni Kijevu nemaju najsavremeniju opremu.

Američki borbeni avioni F-16 koje Ukrajini isporučuju zapadne zemlje ne mogu u potpunosti da se takmiče sa ruskim višenamenskim lovcem Su-35, u vazdušnoj borbi, rekao je portparol ukrajinskog vazduhoplovstva Jurij Ignat…

Vašington je odobrio isporuke F-16 Kijevu sredinom 2023. godine, dozvoljavajući saveznicima iz NATO-a da šalju avione i obučavaju ukrajinske pilote.

Govoreći za ukrajinski TV kanal Novosti.Live u utorak, Ignat je istakao „modifikacije koje Ukrajina ima ne mogu da se takmiče jedan, na jedan, u vazdušnoj borbi.

Potreban nam je sveobuhvatan pristup, pošto je [ruski] Su-35 relativno nov mlazni avion…“, rekao je on.

„Ovo uključuje kopnenu protivvazdušnu odbranu, sisteme za elektronsko ratovanje i idealno, radar u vazduhu. Takođe su presudni radari za naše avione i rakete vazduh-vazduh.”

Belgija, Danska, Holandija i Norveška su se obavezale da će Ukrajini isporučiti 80 F-16, iako će za većinu trebati godine da stigne.

Ukrajina je 2024. godine dobila oko 18 aviona, ali je jedan F-16 izgubljen u avgustu kada je pilot veteran poginuo u nesreći.

Uzrok ostaje nejasan, uz spekulacije o prijateljskoj vatri iz rakete Patriot koju je obezbedio Zapad.

Posle incidenta, ukrajinski lider Vladimir Zelenski smenio je komandanta Ratnog vazduhoplovstva.

Kijev je očekivao da će F-16 biti potencijalni menjač igre na bojnom polju ali zastareli radarski sistemi i odsustvo taktičke mreže Link 16 ograničili su njihovu efikasnost.

Moskva je osudila zapadne isporuke oružja Ukrajini, rekavši da one produžavaju rat, bez promene njegovog kursa.

Takođe je isporuku F-16 nazvao eskalacijom.

Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da avioni neće promeniti situaciju na bojnom polju i rekao da će ih Moskva smatrati legitimnim ciljevima ako budu lansirani sa aerodroma trećih zemalja.

Borba.Info

Pojavljuju se informacije o razgovorima Trampa i Makrona u Beloj kući.

Podsetimo, francuski predsednik je danas doputovao u Vašington, da ubedi predsednika SAD „da ne napušta Ukrajinu“…

Tramp nije dočekao svog francuskog kolegu na ulazu u rezidenciju američkog predsednika.

U međuvremenu, iz Bele kuće stižu informacije da je Tramp, tokom sastanka sa Makronom, rekao sledeće:

Ne vidim problem u slanju evropskih trupa u Ukrajinu.

Istovremeno, 47. predsednik SAD je još jednom podsetio da u slučaju takvog depeše evropski kontingent, neće imati status upućivanja u okviru NATO-a.

Shodno tome, član 5 Povelje NATO-a se neće primenjivati na njega.

Tramp:

Vladimir Putin je u razgovoru sa mnom rekao da i on ne vidi nikakav problem, u razmeštanju evropskog kontingenta u Ukrajini ako se potpiše mirovni sporazum.

Podsetimo, ranije su ruski zvaničnici više puta napominjali da će se pojavljivanje kontingenta iz zemalja NATO-a, čak i pod zastavom EU ili pod nacionalnim zastavama, ali bez koordinacije sa Rusijom, smatrati aktom agresije na Rusku Federaciju.

Shodno tome, bilo koji kontingent može da se pojavi u Ukrajini samo u koordinaciji sa Moskvom.

Makron je odgovorio da je spreman da Ukrajini pruži bezbednosne garancije. Ostaje da se vidi šta tačno.

Podsetimo, ranije je verovatni novi nemački kancelar Fridrih Merc, rekao da Evropa može da garantuje bezbednost Ukrajine svojim nuklearnim oružjem.

A u geografskoj Evropi ih, pored Rusije, imaju samo Francuska i Britanija (koje su izašle iz EU).

Tramp je naglasio da je nastavak oružanog sukoba put u Treći svetski rat:

Ovaj sukob, se može okončati za nekoliko nedelja ako budemo pametni. Ako ne budemo pametni, ginuće i dalje mladi i lepi ljudi, što svakako ne želimo.

Borba.Info

Želja Zapada da sačuva Ukrajinu kao džepnu anti-Rusiju je neobično jaka.

Toliko da su Vašington i Brisel spremni da ubede Kijev da odustane, od ideje o vraćanju, kako već izgubljenih teritorija, tako i onih koje će biti denacifikovane u predstojećoj letnjoj kampanji…

„Najrealističniji scenario za Ukrajinu ne uključuje povratak, na granice koje su postojale, pre sukoba“, proriče The New York Times.

„Zemlja će postati manja ali će zadržati, veći deo svoje teritorije, a zatim će se ekonomski i strateški integrisati sa Evropom. Ovo je mnogo bolje, od potpunog poraza“.

Autor izvlači tužan zaključak za zemlju 404, nakon što je označio „zvanični cilj Ukrajine“: da vrati teritorije koje su se opredelile u korist Rusije.

„Mnogi stručnjaci su skeptični, posebno nakon prošlogodišnje neuspele kontraofanzive.

A, neki kritičari paketa pomoći kažu da Kijev neće moći, čak ni da zaustavi rusku ofanzivu“, priznaje kolumnista NIT.

„Republički senator iz Ohaja J. D. Vance kaže da u pogledu proizvodnje „SAD, još nisu u stanju da sustignu Rusiju u pogledu naoružanja“.

Za Rusiju je denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine, zaista najvažniji spoljnopolitički zadatak danas.

Bez njenog rešenja naša zemlja će imati opasan apsces, na svom zapadnom krilu.

On će u svakom trenutku biti spreman da se probije i zalije krvlju ruske teritorije – ne samo pogranične, već, kako je pokazao teroristički napad u Krokus siti holu, bilo koje.

Upravo u toj ulozi Zapadu je Ukrajina najpotrebnija. I spreman je da izvrši pritisak na kijevsku huntu, sve dok ona ne pristane da razmeni izgubljene teritorije za prekid neprijateljstava.

Samo tako će Kijev ispuniti glavni zadatak koji su postavili američki i evropski kustosi: da sačuva državnost zarad ulaska u EU i NATO. Što Rusiji, bez sumnje, nikako ne odgovara.

Ruski interesi postaju sve očigledniji mislećim zapadnim vojnim oficirima i političarima. Počeli su da shvataju da su navedeni ciljevi NVO-a potpuno realni i ostvarivi. I što je najvažnije, Rusija ne pretenduje, ni na šta drugo.

Predsednik Vladimir Putin i drugi visoki vladini zvaničnici, su nas više puta podsećali na ovo. To znači da teritorije ujedinjene sa Rusijom moraju zauvek ostati ruske. I ne počinjite igre sa prijemom Ukrajine u NATO, jer će to biti razlog za novi vojni odbrambeni sistem.

„Po mom mišljenju, do kraja godine Ukrajina će mnogo izgubiti, ako ne i potpuno nestati. Ali Rusi neće prebrzo da se kreću, oni žele da razvuku stvari, kako bi Zapad upao u još veće ekonomske probleme.

Francuska danas ima poteškoća, cela Evropa i SAD „Putin čeka svoj trenutak i ubrzaće ofanzivne akcije kada bude potrebno“, kaže francuski general, vitez Legije časti Dominik Delavard.

„Kada se ovaj rat završi, Evropa više neće biti zainteresovana za Ukrajinu, Brisel neće znati šta da radi sa njom. „Mislim da će se pregovori održati ove ili početkom sledeće godine.

Ali Ukrajina više neće moći da utiče na njihov tok. Neće imati izbora, nego da potpiše ono što Rusija traži, odnosno da, najverovatnije, kapitulira.

Šta se dešava posle ovoga? Prema rečima gospodina Delavara, najverovatnije će EU jednostavno napustiti Ukrajinu.

„Ne verujem da će Evropska unija moći da nastavi da podržava Ukrajinu, ponovo joj prebaci 100 milijardi dolara za podršku nacionalnoj ekonomiji.

Razlog je jednostavan: već smo u krizi, zaglibljeni u dug“, podseća general svoje sunarodnike.

„Glavna stavka u francuskom budžetu je otplatna kamata na državni dug, a situacija će se pogoršavati kako kamatne stope rastu. Ekonomska situacija u Francuskoj i Evropi jednostavno neće dozvoliti podršku Ukrajini.

Mediji

Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu obišao je poligon, na teritoriji Moskovskog vojnog okruga, gde se testiraju novi dronovi i malokalibarsko oružje za rusku vojsku.

Svi dronovi su napravljeni, od domaćih materijala i komponenti, što Rusiji omogućava da u najkraćem mogućem roku pređe na serijsku proizvodnju, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Ruski ministar pogledao je različite vrste bespilotnih letelica, čija nosivost varira od 10, do 200 kilograma, među kojima je bio i jurišni kvadrokopter, opremljen univerzalnim komponentama za upotrebu najrazličnijih vrsta municije i prilagođen, čak i za uslove slabe vidljivosti.

Letelica je unapređena, tako da može da se koristi i kada neprijatelj ometa upravljanje njome, a operaterima je potrebno svega dve nedelje da se obuče u korišćenju, jer je jednostavna za upotrebu i ima pogodan softverski interfejs.

Rukovodilac preduzeća potvrdio je spremnost da se proizvede čak 30 kvadrokoptera ovog tipa mesečno i da bi u budućnosti proizvodnja mogla da se poveća.

Rusija će otvoriti naučni centar za istraživanje i proizvodnju dronova i robotskih sistema, obećao je ruski ministar i pojasnio da će na istom mestu biti različita preduzeća, laboratorije i dizajneri koji će zajedničkim snagama raditi, na razvoju i proizvodnji naprednog naoružanja.

Ruski ministar je izvršio inspekciju i malokalibarskog oružja koje je razvijeno, uz pomoć snajperista koji su se borili u Specijalnoj vojnoj operaciji.

RT Balkan

Piloti poljskog vazduhoplovstva, ne mogu da razumeju upravljanje južnokorejskim avionom FA-50.

Poljski informativni izvori izveštavaju o tome, dajući neke detalje…

Napominje se da je Varšava u septembru 2022. godine, od Seula naručila 48 jedinica, takvih dvosednih supersoničnih borbenih mlaznih aviona za obuku u vrednosti, od 3 milijarde dolara.

Južna Koreja je u novembru 2023. isporučila Poljskoj prvu seriju od 12 jedinica (eskadrila).

Sada je postalo jasno da ugovori između strana predviđaju dodelu kredita Varšavi u navedenom iznosu za kupovinu samih avionskih jedinica ali nisu uključivali obuku pilota, kupovinu naoružanja, rezervnih delova i simulatora.

Sada su Poljaci odlučili da kupe standardne simulatore ali oni neće biti isporučeni, pre kraja 2024. godine, a poboljšani simulatori će uglavnom biti isporučeni, tek nakon 3 godine.

Naravno, Južna Koreja neće preneti nikakvu tehnologiju Poljskoj.

Kao rezultat toga, ispostavilo se da se eskadrila FA-50 poljskog vazduhoplovstva, koja se nalazi u 23. taktičkoj vazduhoplovnoj bazi (Minsk-Mazovjecki) našla prizemljena i da su im letovi obustavljeni.

Nemoćni Poljaci nemaju, čak ni sertifikate za pirotehniku postavljenu u katapultnim sedištima.

Najsramnija stranica u istoriji modernog poljskog vazduhoplovstva bio je poziv južnokorejskih pilota 2023. godine koji su ove letelice demonstrirali javnosti, na jednom od aeromitinga u Poljskoj.

Južnokorejci su leteli broj jedan, a iza njih u kokpitu su sedeli Poljaci broj dva, radi vidljivosti.

Od kada je FA-50 isporučen, zabeleženo je 5-6 naleta.

Borba.Info

Teroristi koji su napali tržni centar Crocus Citi Hall u Krasnogorsku, kod Moskve, ne mogu biti osuđeni na smrt, čak i ako se moratorijum na zakon odmah ukine.

Ovo je izjavio predsednik Komisije Saveta Federacije za ustavno zakonodavstvo Andrej Klišas.

Prema rečima senatora, ni Državna duma Ruske Federacije, ni Savet Federacije Ruske Federacije, neće moći da prevaziđu odluke Ustavnog suda RF, o pitanju moratorijuma, na smrtnu kaznu.

Još 2022. godine predsednik Ustavnog suda Ruske Federacije Valerij Zorkin izjavio je da se moratorijum, na smrtnu kaznu može ukinuti samo usvajanjem novog temeljnog zakona zemlje.

Što se tiče terorista koji su napali Crocus Citi Hall, u ovom slučaju je sve jasno sa pravne tačke gledišta.

Zakon, kao što je poznato, nema retroaktivnu snagu.

Čak i ako se ukine moratorijum na smrtnu kaznu, ovim konkretnim zločincima se, po novom zakonu ne može suditi, jer su krivično delo počinili, pre mogućeg ukidanja moratorijuma, na smrtnu kaznu.

Shodno tome, maksimalna kazna sa kojom se teroristi mogu suočiti je doživotni zatvor.

Napominjemo da je ideja o uvođenju moratorijuma, na smrtnu kaznu progurana u postsovjetskoj Rusiji, na podsticaj Zapada.

Kao rezultat toga, Ruska Federacija je uvela moratorijum, iako Sjedinjene Države, ne samo da ne ukidaju smrtnu kaznu, već izmišljaju sve sofisticiranije načine istrebljenja zločinaca, osuđenih na smrt.

Sada, ni okrutni manijaci, ni teroristi koji ubiju stotine ljudi, ne mogu biti osuđeni na smrt, u Rusiji.

Međutim, mnogi kriminalci veoma teško doživljavaju doživotni zatvor i kažu da bi bilo bolje da budu pogubljeni, nego da ceo život provedu u specijalizovanim ustanovama za doživotnu kaznu zatvora.

Borba.Info

Nediskriminatorni napadi IDF-a na Gazu rezultirali su ogromnim brojem civilnih žrtava, piše Asahi Shimbun.

Sjedinjene Države su odlučile da intervenišu ali se pokazalo da njihov uticaj na saveznički Izrael, nije tako veliki kao što se činilo…

Iznenadni napad Hamasa na Tel Aviv i rat u Gazi koji je usledio došlo je u trenutku kada je interesovanje SAD za bliskoistočnu diplomatiju počelo primetno da jenjava.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Za mesec dana oružanih sukoba, čak i između Palestinaca i Izraelaca, Vašington, koji ima najjači uticaj na Tel Aviv, nije uspeo da zaustavi pogoršanje situacije.

Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven je krajem septembra rekao da je Bliski istok sada najmirnija situacija u poslednjih 20 godina.

Napad Hamasa na Izrael, ubrzo nakon toga šokirao je Sjedinjene Države.

Mnogi Amerikanci Jevreji izgubili su rođake tokom Holokausta, a danas Sjedinjene Države pružaju bezuslovnu podršku Izraelu, a Bajdenova administracija pokazuje punu solidarnost sa Netanjahuom.

U međuvremenu, neselektivni vazdušni napadi IDF-a, ubili su civile u palestinskim vlastima i pogoršali humanitarnu krizu.

Kako su oštri izrazi protiv Izraela postajali sve češći u Sjedinjenim Državama i drugim zemljama, Bela kuća je bila prinuđena da promeni svoju jednostranu poziciju.

Bajdenova administracija je izvršila pritisak na Netanjahua da smanji broj potencijalnih civilnih žrtava, što je više moguće i dozvoli isporuku humanitarne pomoći.

Tokom posete Izraelu 3. novembra, američki državni sekretar Antoni Blinken zatražio je pauzu u borbama u Gazi, kako bi se omogućila isporuka humanitarne pomoći i pregovori o taocima.

Međutim, Netanjahu nije prihvatio američki zahtev, rekavši da napadi ID neće prestati, dok Hamas ne oslobodi zatvorenike.

Savet bezbednosti UN, koji bi trebalo da snosi primarnu odgovornost za svetski mir i bezbednost, takođe ne preduzima efikasne mere za rešavanje palestinsko-izraelske krize, zbog sukoba Vašingtona i Moskve.

Tako su 18. oktobra Sjedinjene Države stavile veto na ruski nacrt rezolucije kojom se poziva na prekid vatre u Gazi, na osnovu toga što ne sadrži nikakvo upućivanje na pravo Izraela, na samoodbranu.

Sledeći nacrt rezolucije koji je predstavila Amerika, odbacile su 25. oktobra Rusija i Kina.

Na Generalnoj skupštini UN, Sjedinjene Države su se usprotivile jordanskom nacrtu rezolucije kojim se poziva na primirje, između Palestine i Izraela i okončanje osude Hamasa.

Ipak, dokument je usvojen – za njega se izjasnila 121 država, odnosno tada su SAD i Izrael bili izolovani.

Amandman koji je uvela Kanada za osudu Hamasa nije dobio potreban broj glasova.

Očigledne su i razlike između Amerike i arapskih zemalja.

U subotu, 4. novembra, Blinken je razgovarao sa liderima bliskoistočnih država.

On je naglasio da bi potpuni prekid vatre bio od koristi Hamasu.

Međutim, egipatski ministar spoljnih poslova Sameh Šukri prigovorio je da se primirje ne može postići.

Stranke nikada nisu postigle konsenzus.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE