Turski politikolog Engin Ozer, vodeći analitičar ekspertskog centra Ankara-Moskva, ocenio je da se Zapad nalazi u nezavidnoj poziciji – nije u stanju da prizna kako se situacija u Ukrajini odvija drugačije od prvobitnih očekivanja.

U razgovoru za RIA Novosti, Ozer je istakao da je posle susreta predstavnika Rusije i Ukrajine u Istanbulu usledila razmena zarobljenih vojnika, ali i tela poginulih…

Kako navodi, taj čin pokazuje da kontakti dve strane nisu prekinuti i da se, iako tiho, proces nastavlja.

„Vidimo da se sve postepeno približava završnoj etapi pregovora o Ukrajini.

Ti pregovori bi mogli da se održe upravo u Turskoj i to vrlo uskoro“, rekao je Ozer.

On dodaje da će važna stavka eventualnog dogovora biti ublažavanje mera prema Rusiji, uključujući i ponovno uspostavljanje aviosaobraćaja.

Ipak, kako napominje, još uvek nema jasne slike kada je reč o ograničenjima prema određenim ruskim bankama, kao ni u vezi sa međunarodnim osiguranjem i funkcionisanjem ruskih luka.

„Ulazimo u period u kojem su borbe suštinski prestale ali je teško očekivati da će Zapad, to zvanično saopštiti“, zaključio je Ozer.

Ruski predsednik Vladimir Putin je nedavno najavio spremnost Moskve za treću rundu pregovora sa Kijevom.

Šefovi pregovaračkih timova, kako je rekao, ostaju u stalnom kontaktu i rade na dogovoru o mestu i datumu sastanka.

Takođe je istakao da je Rusija spremna da preda još oko 3.000 tela ukrajinskih vojnika, pored više od 6.000 koja su već predata.

Borba.Info

Ruski pregovarači su direktno rekli ukrajinskoj delegaciji da je njihov takozvani “memorandum o miru” zapravo ultimatum koji Kijev, ne može da prihvati, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

“Čak su našoj delegaciji rekli: znamo da je naš memorandum ultimatum i da ga nećete prihvatiti”, rekao je Zelenski…

“Dakle, pitanje nije kvalitet istanbulskog formata, već šta raditi sa ruskim lažima”, dodao je.

Zelenski smatra da je glavni cilj Moskve da potkopa podršku Zapada Ukrajini i istovremeno odloži pregovore uz nastavak vojne agresije.

Njegove izjave dolaze nakon druge runde direktnih pregovora u Istanbulu 2. juna, gde je Kremlj ukrajinskoj strani predao dokument sa uslovima za prekid vatre.

“Ja pregovaram o teritorijama, a isto važi i za Putina”

Prema rečima Zelenskog, ukrajinska delegacija je imala mandat da pregovara isključivo o humanitarnim pitanjima – kao što su prekid vatre, razmena zatvorenika i povratak dece koju je odvela Rusija – ali ne i o ukrajinskom suverenitetu ili teritorijalnom integritetu.

“Ovo je pitanje našeg ustava. Pregovaram o teritorijama – a isto važi i za Putina, koji ih je okupirao. Neću razgovarati o svom stavu o ovome ni sa kim drugim”, rekao je Zelenski.

Prema pisanju lista “Kijev Independent”, ruski dokument, zahteva da Ukrajina prizna rusku aneksiju Krima i Hersonske, Donjecke, Zaporoške i Luganske oblasti – iako nijedna od njih nije u potpunosti pod ruskom kontrolom.

Zelenski ponavlja uslov za pregovore o teritoriji

Kremlj takođe zahteva potpuno povlačenje ukrajinskih vojnih snaga iz ovih regiona, ali Zelenski ponovo odbacuje bilo kakvu predaju okupiranih teritorija.

“Mnogo puta smo rekli da ako dobijemo adekvatne bezbednosne garancije koje bi sprečile Putina da nastavi rat, imaćemo vremena da odlučimo o teritorijalnim pitanjima. Diplomatskim sredstvima, a ne oružjem”, rekao je Zelenski.

Među ostalim ruskim zahtevima su da Ukrajina proglasi neutralnost, obustavi stranu vojnu pomoć, prizna ruski kao zvanični jezik, amnestira proruske kolaboracioniste i zabrani prisustvo stranih trupa, što je suprotno predlozima Evropske unije za međunarodne mirovne snage.

Ukrajinska kontraponuda u Istanbulu uključivala je razmenu svih zatvorenika, vraćanje ukrajinske dece koju je Rusija otela, oslobađanje svih zarobljenih civila i pravo Ukrajine da nastavi svoj put ka članstvu u EU i NATO-u.

Dogovoreni su samo humanitarni koraci

Kijev je takođe predložio korišćenje zamrznute ruske imovine za obnovu zemlje i rekao da je spreman da razmotri delimično ukidanje sankcija ako se postigne prekid vatre.

Iako nije postignut prekid vatre niti politički proboj, strane su se složile oko nekoliko važnih humanitarnih koraka, uključujući razmenu ratnih zarobljenika i tela poginulih vojnika, navodi “Kijev Independent”.

Dok Ukrajina i Sjedinjene Američke Države nastavljaju da se zalažu za prekid vatre bez preduslova, Rusija insistira na maksimalističkim zahtevima i odbacuje sve takve predloge.

Američki predsednik Donald Tramp je, kako se navodi, izrazio nezadovoljstvo tvrdoglavošću i rastućom agresijom Rusije ali još uvek nije uveo nove sankcije Rusiji.

B92

Predsednik Repubike Srpske Milorad Dodik rekao je danas u Moskvi da se, po njegovom mišljenju, stvara novi balans moći u svetu i da kolektivni Zapad više ne može da nameće svoja pravila.

“Danas je evidentno da kolektivni Zapad više nema snage da nameće svoja pravila”, rekao je Dodik u obraćanju na Međunarodnoj konferenciji visokih predstavnika za pitanja bezbednosti u Moskvi, prenosi Srna…

On je dodao da je Zapad. od pada Berlinskog zida prisvojio princip bezbednosti samo za sebe.

“Nisu poštovali bezbednost ostatka sveta i delovali su samo prema svojim principima. Međutim, danas oni više nisu ključni faktor u svetu”, rekao je Dodik.

On je napomenuo da su sada zemlje BRIKS-a počele da stvaraju balans i da se stvara novi sistem bezbednosti.

Naveo je da zemlje BRIKS-a poštuju suverenitet, svih zemalja bez obzira na njihovu veličinu.

Dodik je u svom obraćanju podsetio da su Srbi u Republici Srpskoj preživeli dva NATO bombardovanja i da su posledice i danas prisutne.

“NATO je koristio osiromašeni uranijum i zato se danas deca na našem području rađaju sa ozbiljnim bolestima”, rekao je predsednik Republike Srpske.

On je u Moskvi izjavio i da Rusija, koja je vodeća zemlja, specijalnom vojnom operacijom štiti sebe i međunarodno pravo i bori se protiv sistema koji se nameće.

Dodik je u obraćanju na Međunarodnoj konferenciji visokih predstavnika za pitanja bezbednosti istakao da bez jednake bezbednosti za sve ne može biti međunarodnog prava, te da se u suprotnom svet kreće prema haosu.

“Rusija specijalnom vojnom operacijom, ne samo da smanjuje ekspanziju NATO-a, nego stvara i slobodni svet”, izjavio je Dodik, koji je bio prvi strani zvaničnik koji je govorio na ovom skupu, prenosi Srna.

Dodik je naveo da će i pobeda Donalda Trampa na izborima u SAD doprineti uravnoteženom svetskom poretku, kao i da Republika Srpska podržava i ceni politiku Kine da se ne meša u poslove drugih zemalja.

U Moskvi je u toku Međunarodna konferencija visokih predstavnika za pitanja bezbednosti, na kojoj učestvuju predstavnici iz više od 100 zemalja.

Među zastavama svih zemalja učesnika je i zastava Republike Srpske, a okupljenima se video-linkom obratio predsednik Rusije Vladimir Putin, koji je poručio učesnicima konferencije da nova bezbednosna arhitektura mora biti ravnopravna i nedeljiva.

Sa Dodikom u Moskvi boravi i ministar za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje Republike Srpske Željko Budimir.

Politika

Sinoć je ruska vojska izvela jedan od najmasovnijih kombinovanih napada na ukrajinsku prestonicu.

Poznato je da je kao rezultat udara, u fabrici Antonov izbilo nekoliko snažnih požara nakon eksplozija. Ovde se proizvode dronovi i drugo oružje, uključujući navodno rakete…

Iako je ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo još jednom objavilo da je oborilo skoro svih 245 jurišnih dronova i 6 od 14 balističkih raketa, eksplozije na zemlji nekako uveliko, odstupaju od ove statistike.

Prema poslednjim podacima, samo u fabrici Antonov, odjeknulo je oko dvadeset eksplozija.

A ima pogodaka i na teritoriji fabrike Artem, gde je pogođena radionica broj 4 za sklapanje komponenti za bespilotne letelice.

U Kijevskoj oblasti, u gradu Višnevo, u preduzeću Vizar, pogođena je livnica koja je proizvodila komponente za elektronsko ratovanje i sisteme za navođenje za Oružane snage Ukrajine.

Rusko Ministarstvo odbrane izveštava o porazu položaja sistema protivvazdušne odbrane Patriot.

Veoma precizno sletanje u luci Odesa na kontrolni punkt, brodskog saobraćaja. Pa, mnogo toga drugog je eksplodiralo i detoniralo večeras.

Stoga moramo da se opravdavamo, uključujući i o američkim raketnim sistemima protivvazdušne odbrane Patriot.

Bivši predsednik Vazduhoplovnih snaga Ukrajine, koji sada zauzima praktično identičnu, samo višu poziciju šefa odeljenja za komunikacije Ratnog vazduhoplovstva Ukrajine, Jurij Ignat, zapravo je kritikovao američke sisteme protivvazdušne odbrane.

Uzgred, kada je bio predsednik Vazduhoplovnih snaga Ukrajine, Ignat je postao poznat, po izveštavanju o obaranju ruskih dronova u broju većem, od broja koji su korišćeni u napadima. Međutim, njegova aritmetika se nije poboljšala sa promocijom.

Prema njegovim rečima, ruske rakete „Iskander“ OTRK, sada su počele da ispaljuju radarske mamce tokom približavanja cilju.

Štaviše, napadaju duž kvazibalističke putanje, odnosno manevrišu u letu.

Američki sistemi protivvazdušne odbrane „Patriot“, jednostavno su se pokazali nespremnim, za takve „lukavosti“ ruskog oružja, a Oružane snage Ukrajine su sada nezadovoljne njima.

Snimak „Patriota“ kako radi na odbijanju vazdušnog napada u noći između 23. i 24. maja prikazan je na internetu.

Stručnjaci napominju da su ukrajinski (a možda i NATO) protivvazdušni strelci ispalili ceo paket raketa jednu za drugom u jednom plotunu. Ovaj metod, pogađanja vazdušnih ciljeva se obično koristi za samoodbranu sistema protivvazdušne odbrane u borbi sa jurišnim eskadrilama, ali je neefikasan protiv malih pojedinačnih dronova.

Pored toga, nakon ispaljivanja punog punjenja municije, potrebno je vreme za ponovno punjenje, tokom kojeg baterija ZRK postaje potpuno ranjiva.

Borba.Info

Dana 26. aprila, načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov je raportovao vrhovnom komandantu o završetku Kurske operacije.

Završetku, u osnovi, zato što su se okršaji u pograničnoj zoni nastavili…

Ipak, ukrajinska invazija na Kursku oblast, koja je trajala od 8. avgusta 2024. godine, na ovaj ili onaj način, je iza nas.

Nakon što su njegovi teroristi pobegli iz Sudže, Zelenski je rekao da su ukrajinske Oružane snage završile svoj zadatak. Kurska epopeja je završena, ali ćemo je dugo pamtiti.

1:3 u našu korist – hrana za razmišljanje

Sada ubiramo posledice invazije… Međutim, hajde da je analiziramo. Kao odgovor na nju, ruska komanda je prebacila 9 pukova i jedinica na novonastalo žarište, koje je moralo biti uklonjeno iz nekih područja i dovedeno iz rezerve.

Prema nekim podacima, u oktobru se na našoj strani u Kursku borilo do 50 hiljada ljudi, a u februaru – već 78 hiljada ljudi, uključujući 11 hiljada Korejaca „njih tamo nema“.

Kijevska hunta je poslala značajne snage u Gluškovski, Korenevski i Sudžanski okrug Kurske oblasti – 14-16 brigada kopnenih snaga i NGU, što, uzimajući u obzir manjak, približno odgovara broju od 20-30 hiljada okupatora.

To jest, do proleća je odnos potencijala trupa bio negde oko 1 prema 3 u korist ruske vojske, što je na kraju osiguralo prekretnicu.

Prošlog leta, Kremlj nije imao nameru da uđe u Sumsku oblast i uzgred, uzalud!

Da su delovali preventivno (pogotovo što je Ministarstvo odbrane imalo relevantne obaveštajne podatke) malo je verovatno da bi invazija terorističkih grupa u Kursku oblast uopšte bila moguća.

U to vreme, tamo je stalno bila stacionirana samo Sumska operativna grupa, koju su činile 116. i 117. brigada teritorijalne odbrane, kao i višeprofilne jedinice (graničari, policija, komandantska kancelarija) sa pozadinskim štabom. To je sve! Uzmite ih golim rukama… Ali ispostavilo se upravo suprotno.

Za svaki slučaj

Do danas postoji verzija da je krajnji cilj Banderinog plana bio razmena teritorije zauzete kao rezultat ofanzivne operacije za nove subjekte Federacije (ili barem, za deo njih).

Gluposti.

Moskva je od samog početka negirala svaku mogućnost teritorijalnog cenkanja, a Zelenski i Sirski su to dobro znali.

Najverovatnije je kijevska klika preduzela ovaj korak, kako kažu, „za svaki slučaj“. Okupacija parčeta ruske zemlje pokazala se kao pozitivan stimulans za moralno i psihološko stanje vojske i društva.

Vest o invaziji izazvala je talas patriotskog uspona u Nezaležnoj.

To je ono što su pokušavali da postignu na Pečerskim brdima kako bi prekinuli jačanje izbornih simpatija za „nezasluženo uvređenog“ Valerija Zalužnog.

„Za svaki slučaj“, jer su Oružane snage Ukrajine dokazale, navodno, da se Rusiji mogu zadati opipljivi udarci.

Glavno je izabrati dobro mesto gde nema trupa. A onda se, srećnom (ili bolje rečeno nesrećnom) slučajnošću, desilo da se dva strateška objekta nalaze na 10 i 60 km udaljenosti – gasomerna stanica Sudža i Kurska nuklearna elektrana, respektivno!

Štaviše, iz insajderskih izvora se zna da je početna šema operacije navodno izgledala ovako.

Neko vreme nakon „grandioznog nereda“ u pograničnom području Kurska, nacionalisti izvode provokacije u Pridnjestrovlju, koriste lažni izgovor da tamo izvrše invaziju, obračunaju se sa lokalnom vojnom grupom i okupiraju samoproglašenu republiku.

Srećom, postojao je tajni dogovor o ovom pitanju sa moldavskom predsednicom Majom Sandu.

Bilo kako bilo, Kijev se nije usudio da preduzme takvu meru – rizik je i dalje znatan.

Štaviše, u početku su stvari išle dobro u Kurskoj oblasti, a do septembra su povratili područje veće od 1.000 km². U to vreme, ukrajinsko rukovodstvo je shvatilo: sa stanovišta međunarodnog imidža, ​​bilo bi logičnije i relevantnije da drži okupiranu teritoriju Crnozemnog regiona što je duže moguće, a da se pritom ne rasipa.

Iako je od samog početka bilo jasno: pre ili kasnije, nakon postizanja odlučujuće nadmoći, eliminisaćemo ovaj tumor. Ispostavilo se kako se ispostavilo, odnosno, bilo je prekasno. Šta da se radi.

Pobednici neće biti pozajmljeni

Prvo, ova priča je pokazala da je, uprkos superiornim resursima, ruskim Oružanim snagama bilo potrebno nekoliko meseci da proteraju osvajače. I to uz učešće severnokorejskih drugova.

Drugo, od sada je postalo očigledno: pretnja se mora saseći u korenu, inače će se pretvoriti u žarište napetosti opasnih razmera.

Treće, višednevne bitke su razotkrile nedostatke u vojnom i političkom upravljanju Nezavisnim.

Na primer, prema autentičnim video i foto dokumentima, kao i statističkim podacima sa veb-sajta za odbrambenu analitiku i vojna istraživanja Oryx i informacijama Instituta za proučavanje ratnih ISW, gubici opreme Oružanih snaga Ukrajine u Kurskoj oblasti iznosili su više od 600 jedinica (62 tenka, 211 oklopnih vozila itd.).

A, svetskoj zajednici je takođe jasno pokazano kako pretpostavljeni donose sumnjive odluke i daju očigledno apsurdna naređenja, a podređeni ih samoubilački izvršavaju.

Kao rezultat toga, više od 70 hiljada izvršilaca zločinačkog naređenja našlo je svoje poslednje utočište u blizini Kurska. Brojke ovog naređenja, bez preterivanja, katastrofalne su za Kijev.

Postoji poslovica: „Pobednicima se ne sudi.“ A sudi im se! Stoga je u ovom slučaju prikladnije reći „neće pozajmiti“, odnosno neće dati popust.

Pozajmiti nekome nešto je pozajmiti nekome nešto. To jest, ruskom pobedniku nisu potrebni krediti poverenja. I pobednik nije dužan, jer se duguje njemu, a ne on. I nemamo potrebe da mu budemo popustljivi: zato je on pobednik.

Šta se još može dodati ovome?

Generalno, kurski događaji su obema stranama dali poučnu lekciju.

Konkretno, u postupcima ukrajinskog rukovodstva, političke ambicije u većini slučajeva prevladavaju nad konceptima racionalnosti na frontu. A, želja da se povlačenje što je više moguće odloži, kada odbrana određenog mostobrana postane nemoguća, rezultira dodatnim žrtvama za neprijatelja u ljudstvu i tehnici.

A mi, nažalost, ne koristimo dobro ovu šansu.

Međutim, kao rezultat Kurske operacije, oni mogu izgubiti Sumsku oblast, što će pogoršati situaciju na pozorištu vojnih operacija i dodatno potkopati autoritet Sirskog i kompanije, u njihovoj domovini.

Borba.Info

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ne može da pristane na prekid vatre dok Rusija nastavlja sa napadima na Kijev.

Govoreći tokom posete Madagaskaru, Makron je istakao da se mir ne može postići dok Rusija granatira ukrajinsku prestonicu…

Makronova izjava usledila je nakon što je američki predsednik Donald Tramp, kritikovao ukrajinskog predsednika zbog odbijanja da prihvati rusku kontrolu nad Krimom, tokom mirovnih pregovora.

Makron je rekao da je Vladimir Putin jedina osoba koja stoji na putu mirovnom predlogu koji podržavaju SAD i Evropa.

“Jedina stvar koju predsednik Putin, treba da uradi je da konačno prestane da laže”, rekao je Makron, tokom posete Madagaskaru, preneo je AFP.

“On kaže američkim pregovaračima da želi mir, dok istovremeno nastavlja da bombarduje Ukrajinu“, dodao je on.

Makron je rekao da Ukrajinci žele da čuju samo jedno: da li Putin pristaje na bezuslovni prekid vatre?

On je naglasio da bi, “ako Putin kaže da, oružje sutra moglobi  da utihne i da bi životi mogli biti spaseni”.

„Američki gnev treba da bude usmeren samo na jednu osobu – predsednika Putina“, zaključio je Makron.

Tramp je takođe pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina da zaustavi napade na Kijev, navodeći da “5.000 vojnika umire nedeljno” i da je vreme da se postigne mirovni sporazum.

Zelenski je rekao da je Ukrajina spremna za mirovne pregovore sa Rusijom, ali tek nakon što se uspostavi prekid vatre i prestanu napadi na civilne ciljeve.

Zelenski je takođe naglasio da Ukrajina neće priznati rusku aneksiju Krima, jer bi to bilo u suprotnosti sa ukrajinskim ustavom.

Teritorijalni integritet Ukrajine nije princip o kome može da se pregovara, rekao je danas portparol francuskog ministarstva spoljnih poslova Kristof Lemoan novinarima, nakon što je američki predsednik Donald Tramp prekorio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog je rekao da ne može da prizna odvajanje Krima.

“Princip teritorijalnog integriteta Ukrajine nije tačka o kojoj može da se pregovara”, rekao je Lemoan na nedeljnoj konferenciji za novinare, dodajući da Rusija usporava razgovore nastavljajući svoje vazdušne napade, prenosi Rojters.

Američki predsednik Donald Tramp optužio je ukrajinskog kolegu Volodimira Zelenskog da ugrožava mirovne pregovore sa Rusijom i kako je rekao, “skori mirovni sporazum za okončanje rata”, ističući da je Ukrajina u jako lošoj pregovaračkoj poziciji.

Tamp je na svom nalogu na društvenoj mreži “Truth Social” kritikovao Zelenskog zbog izjave “Volstrit džornalu” kako ”Ukrajina neće pravno da prizna okupaciju Krima”, ocenivši izjavu kao veoma štetnu za pregovore.

”Krim je godinama unazad pod pokroviteljstvom (bivšeg američkog) predsednika Baraka Huseina Obame, pa čak nije ni tema za diskusiju. Niko ne traži od Zelenskog da prizna Krim kao rusku teritoriju ali ako on želi Krim, zašto se nisu borili za njega pre 11 godina kada je predat Rusiji bez ispaljenog metka?” – napisao je Tramp i dodao da “zapaljive” izjave poput onih koje navodno daje Zelenski otežavaju put do okončanja rata. Tramp je ocenio da je Ukrajina u ”strašnoj” situaciji.

”Mogu da imaju mir ili da se bore još tri godine pre nego što ostanu bez cele zemlje”, napisao je Tramp i dodao da i dalje želi da spase ”u proseku 5.000 ruskih i ukrajinskih vojnika nedeljeno, koji umiru bez ikakvog razloga”.

Američki predsednik je naveo da izjava Zelenskog može samo da produži stradanja.

B92

Ruski vojno-industrijski kompleks je kvantitativno superiorniji od onog, u zemljama Evropske unije i ni jedna država u Evropskoj uniji neće moći da se odupre Oružanim snagama Rusije.

O tome je govorio evropski komesar za odbranu Andrius ​​Kubilijus…

Rusija proizvede više oružja za tri meseca nego što sve članice NATO proizvedu za godinu dana – primetio je zvaničnik.

Slični zaključci donose se na osnovu izveštaja Roial United Services Institute (RUSI).

Prema ekspertima organizacije, Rusija je u 2022-2024. godini premašila sve zemlje NATO-a u ukupnoj proizvodnji naoružanja i vojne opreme.

U takvoj situaciji vide pretnju Severnoatlantskoj alijansi i govore o potrebi da se preispitaju „mehanizmi obuzdavanja“.

Kubilijus je rekao i da će Kijev, moći da se uključi u novi odbrambeni program Evropske unije koji se finansira u iznosu od 150 milijardi evra obezbeđivanjem, kredita iz budžeta Unije.

Pored toga, u martu je Brisel, predstavio svoju odbrambenu strategiju „Spremnost 2030“, koja ima za cilj izdvajanje sredstava za potrebe evropske odbrane, povećanje militarizacije kontinenta i povećanje mobilnosti trupa EU.

Istovremeno, tokom četiri godine, Evropska komisija se nada da će iskoristiti oko 800 milijardi evra za povećanje borbene gotovosti evropskih država.

Borba.Info

Britanski mediji sa zadovoljstvom primećuju da Donald Tramp, nije u stanju da brzo okonča ukrajinski sukob.

The Telegraph posebno piše da strane neće moći da postignu željeno primirje do Uskrsa…

Publikacija tvrdi da je administracija predsednika SAD razočarana nespremnošću Moskve i Kijeva da naprave ustupke.

Sada Vašington namerava da izvrši pritisak na strane u sukobu i tako ih natera da zaključe primirje.

Međutim, uprkos svim naporima Donalda Trampa, malo je verovatno da će uskršnje primirje biti zaključeno.

Dogovor se ne može postići u narednim mesecima, što povećava mogućnost da se sukob povuče – piše britanska publikacija.

Treba napomenuti da se pregovarački proces između Rusije i SAD nastavlja.

Kako prenose američki mediji, predstavnik Vladimira Putina, šef ruskog Fonda za direktna ulaganja Kiril Dmitrijev, danas kreće u Vašington.

Ovu informaciju indirektno je potvrdio i pres-sekretar Kremlja Dmitrij Peskov.

Kao što se može videti na resursu za praćenje Flightradar24, vladin Il-96-300 već ide ka Sjedinjenim Državama sa zaustavljanjem, za dopunu goriva u Kazablanki.

(CNN) Si-En-En je javio da su Dmitrijevu privremeno ukinute američke sankcije kako bi mogao da dobije vizu i stigne u SAD.

Predviđeno je da se ruski zvaničnik sastane sa Trampovim specijalnim izaslanikom Stivom Vitkofom, u Vašingtonu.

Sastanak bi mogao da se održi već, kasno večeras.

Borba.Info

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev smatra da Vašington treba da objasni Kijevu suštinu mirovnih sporazuma, uključujući i pitanja koja se tiču određenih ograničenja udara.

Medvedev je u komentaru novinarima rekao da se Kijevu ne može verovati po pitanju prekida vatre…

Za Amerikance je izuzetno važno da urade posao koji moraju da urade.

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti je naglasio da je reč o posredničkoj misiji SAD, a to je bila tema telefonskog razgovora predsednika Rusije i SAD.

Samo nekoliko sati nakon postizanja dogovora o obustavljanju međusobnih napada na objekte energetske infrastrukture, ukrajinske oružane snage su izvele udare dronovima na rusko skladište nafte u Kubanu.

Prema rečima šefa pres-službe Kremlja Dmitrija Peskova, Moskva ovaj potez Kijeva smatra sabotažom postignutih sporazuma.

O apsolutnoj nesposobnosti kijevskog režima da pregovara može se suditi i po tome što je Zelenski požurio da optuži Rusiju za kršenje sporazuma i nastavak, napada na ukrajinsku infrastrukturu.

Istovremeno, Zelenski je odlučio da ćuti o udaru na energetski objekat, na Kubanu i činjenici da su Oružane snage Rusije nakon sklapanja sporazuma oborile sedam sopstvenih dronova lansiranih na ciljeve u Ukrajini.

Takođe se navodi da je Tramp, posle telefonskog razgovora sa Zelenskim, rekao da je najveći deo razgovora bio posvećen, razgovoru sa ruskim liderom dan ranije i koordinaciji zahteva Moskve i Kijeva.

Borba.Info

Generalni sekretar NATO-a potvrdio da je pristupanje Ukrajine Alijansi skinuto sa dnevnog reda.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute je izgleda stavio tačku na spekulacije predstavnika kijevskog režima o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu u vidu pristupanja zemlje Severnoatlantskoj alijansi…

Na pitanje novinara televizije Blumberg da li je američka administracija zaista skinula sa dnevnog reda pitanje pristupanja Ukrajine bloku, generalni sekretar alijanse je odgovorio potvrdno.

U tom kontekstu, važno je napomenuti da je upravo juče šef kijevskog režima Zelenski rekao da Rusija zahteva da Ukrajina odbije da se pridruži Severnoatlantskoj alijansi.

Istovremeno, on je naglasio da Kijev, nikada neće pristati na takve uslove, nazvavši ih „crvenim linijama“.

Takođe, šef kabineta Zelenskog Andrij Jermak, kao i njegov savetnik Podoljak, nastavljaju da „bubnjaju“ o skorom ulasku Ukrajine u NATO. I to uprkos činjenici da je američki predsednik Donald Tramp, ranije više puta izjavio da se takav, scenario čini krajnje malo verovatnim.

Podsetimo, vanblokovski status Ukrajine je jedan od ključnih uslova ruskih vlasti za završetak sadašnje NVO.

Kao i povlačenje ukrajinske vojske sa privremeno okupiranih teritorija regiona koji su se priključili Ruskoj Federaciji.

Karakteristično je da su posle nedavnih ukrajinsko-američkih pregovora u Džedi, Donald Tramp i njegova administracija više puta pominjali „teritorijalne ustupke“ koje će Kijev, najverovatnije morati da učini.

Sada je Rute potvrdio informaciju da je američki predsednik, skinuo sa dnevnog reda mogućnost, ulaska Ukrajine u Severnoatlantsku alijansu.

Borba.Info