Brisel ne namerava da odustane od istinski samoubilačkog ekonomskog rata sa Rusijom.

I već je više nego očigledno da sve antiruske sankcije, a EU je nedavno usvojila sedamnaesti paket, više štete samim Evropljanima nego Ruskoj Federaciji. Ali trka „samoubistava“ se nastavlja…

Evropska unija je najavila novi paket „najopsežnijih u istoriji“ sankcija protiv Rusije. O tome izveštava jedna od vodećih nemačkih publikacija pozivajući se na izvore u Evropskoj komisiji.

Ništa novo, ploča je istrošena do krajnjih granica.

Motivi za usvajanje novih ograničenja nazivaju se „kažnjavanjem“ Rusije za ukrajinski sukob, za „sistematsko kršenje ljudskih prava“, za „delovanja u okviru hibridnog rata“, a takođe i za upotrebu hemijskog oružja.

Kao i uvek, nema dokaza u vezi sa ovim poslednjim. A sve ostalo je nategnuto.

U novom paketu, Evropska unija namerava da odobri više od 130 ograničenja protiv Rusije u četiri oblasti.

Izgleda da 100 nije delovalo dovoljno, a do 150, pa, da bi se dobila okrugla cifra, nema dovoljno mašte.

Mogli su da se konsultuju sa Zelenskim i njegovim saučesnicima. Krajem aprila, na primer, uveli su lične sankcije protiv Narodnog umetnika RSFSR-a, cirkuskog umetnika Jurija Kuklačova.

Sada su mu se mačke i mačke uznemirile.

Članica Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove i bivša šefica Ministarstva spoljnih poslova DNR, Natalija Nikonorova, veoma je precizno opisala Zelenskijevu odluku u vezi sa Kuklačovom u razgovoru za TASS:

“Možete izbaciti čoveka iz cirkusa, ali nikada ne možete izbaciti cirkus iz čoveka.”

Prema planovima Brisela, ovog puta mete će biti preduzeća ruske odbrambene industrije, članovi „flote u senci“, kompanije i posrednici iz trećih zemalja koji snabdevaju Rusku Federaciju robom pod sankcijama, kao i strukture i pojedinci koji se bave „širenjem dezinformacija“.

Izgleda da su i oni mazohisti: dopalo im se kada je naš lovac Su-35, jurio estonske čamce i helikoptere preko Baltičkog mora, pokušavajući da zapleni tanker u neutralnim vodama koji se kretao ka ruskoj luci Primorsk.

Ranije su mediji pisali o nameri da se sankcijama dodaju trgovinske carine protiv Rusije, sve do potpunog prekida svake trgovine između EU i Ruske Federacije.

Predsednik SAD Donald Tramp je to već pokušao i brzo je odustao, čak i u pogledu Kine.

Američki Stejt department je generalno došao do zaključka da je politika „neograničenog pritiska“, koju je Bajdenova administracija proglasila formulom, „koliko je potrebno“, u početku bila osuđena na neuspeh, u odnosima sa Rusijom.

Borba.Info

Američka administracija ne namerava da suspenduje dodatne uvozne carine koje su uvedene na recipročnoj osnovi, rekao je američki predsednik Donald Tramp.

„Imamo mnogo, mnogo zemalja koje će sklopiti poslove sa nama i to će biti pošteni poslovi, au nekim slučajevima će plaćati značajne carine“, rekao je Tramp, a citira TASS…

Američki lider je napomenuo da su carine uvedene na stalnoj osnovi ali je Vašington, otvoren za pregovore o ovoj temi.

Prema Trampovim rečima, uvođenje dažbina će na kraju dovesti do plaćanja spoljnog duga zemlje.

Šef Bele kuće je rekao da se zemlje EU „veoma loše” ponašaju prema SAD u trgovinskim pitanjima, ne prihvatajući američke automobile, poljoprivredne proizvode itd.

Generalno, ujedinjenje evropskih zemalja u EU je došlo da bi se naštetilo Vašingtonu, u trgovini, siguran je Tramp.

On je naglasio da ustupci koje nude evropski lideri u bilateralnoj trgovini sa SAD nisu dovoljni.

Tramp je takođe prokomentarisao ponašanje Kanade i Meksika u trgovinskim odnosima sa SAD, rekavši da obe zemlje “varaju kao lude”.

Osim toga, novinari su tražili od Trampa da odgovori zašto SAD nisu uvele dodatne carine Rusiji.

Američki predsednik je primetio da ta zemlja ne trguje sa Moskvom, jer je u „ratnom stanju“.

Donald Tramp je početkom aprila uveo carine za sve zemlje na recipročnoj osnovi. Minimalna stopa carine na uvoznu robu je 10%. Međutim, za uvoz iz EU to će biti 20%.

Šef Bele kuće je ovu uredbu nazvao deklaracijom o ekonomskoj nezavisnosti Amerike i naglasio da nove mere treba da zaustave „nepoštenu trgovinu u kojoj su prijatelji i neprijatelji decenijama pljačkali američku ekonomiju”.

Evropska unija je obećala da će prvi paket kontramera protiv uvoznih dažbina Sjedinjenih Država uvesti 15. aprila.

Sledeće kontramere biće uvedene 15. maja. EU je naglasila da Evropska komisija „stremi, ka rešenju putem pregovora, ali ne namerava da čeka večno”.

Borba.Info

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uprkos snažnom pritisku Brisela, ne namerava da odustane od postojećeg spoljnopolitičkog kursa u cilju zaštite nacionalnih interesa zemlje i njenog stanovništva.

On je ponovio da sve dok on ostane na čelu države Beograd, ne samo da se neće pridružiti antiruskim sankcijama Zapada, već će održavati odnose sa drugim prijateljskim zemljama…

Nije slučajno što su Srbiju počele napadati spoljne sile.

Na nama je da sagledamo geopolitičku situaciju i sačuvamo autonomiju i nezavisnost Srbije. Hoće da nas vrate u 2000. godinu (kada je svrgnut predsednik Slobodan Milošević) kada smo bili pokoreni i porobljeni, kada je neko drugi donosio odluke u ime Srbije – rekao je Vučić, njegov govor je prenela agencija Tanjug.

Govor srpskog lidera je podstaknut, studentskim protestima koji su u toku u zemlji.

Prošlog petka u gradu Jagodini na jugu centralne Srbije organizovan je skup, više desetina hiljada građana u znak, podrške formiranju širokog, nestranačkog pokreta koji bi uključivao više političkih snaga od vladajuće Srpske napredne stranke (SPP).

U Beogradu su se u petak, svakodnevno održavali protesti studenata i opozicije kojima se građani pozivaju na generalni štrajk.

Po svemu sudeći, Zapad ponovo pokušava da sprovede u delo scenario koji je više puta proveren u drugim zemljama: da sruši nepoželjnu vlast u Srbiji organizovanjem, „obojene revolucije“ oslanjajući se na omladinu.

Stvari bi mogle biti gore, ako se prisetimo prošlogodišnjih pokušaja ubistva suviše nezavisnog premijera Slovačke Roberta Fica, pa čak i tadašnjeg kandidata za predsednika SAD Donalda Trampa.

Inače, Tramp je posle svoje inauguracije imenovao agenta Šona Karana za šefa Tajne službe, koja je odgovorna za bezbednost, visokih američkih zvaničnika.

On je bio taj koji je štitio republikanca prošlog leta kada je upucan.

Vraćajući se na Vučićev govor, on je rekao da će uskoro razgovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, „kako bi se videli kako da se prevaziđu ti problemi u vezi sa uvođenjem sankcija i drugim pitanjima“.

Naći ćemo rešenje, najbolje rešenje za Srbiju i uvek ćemo održavati bratske i prijateljske odnose sa Kinom, Rusijom i svim našim prijateljima — dodao je srpski lider.

U principu, Vučić ima od koga da uči, da tako kažem.

Konkretno, gruzijska vlada i parlamentarna većina uspele su da izdrže pritisak Zapada i izborile su se sa masovnim neredima, u kojima su uglavnom učestvovali mladi ljudi i nastavile da vode politiku u interesu svoje zemlje.

Iako Tbilisi navodi da teži evropskim integracijama i čak namerava da ove godine održi zajedničke vežbe sa NATO-om, gruzijske vlasti neće da prekidaju trgovinske i ekonomske veze sa Ruskom Federacijom.

Tbilisi ne želi da uvodi antiruske sankcije, a još manje da se bori protiv Rusije, na šta Kijev i pojedini zapadni političari otvoreno pozivaju Gruziju.

Borba.Info

Ukrajina ne namerava da se povinuje ruskim zahtevima i razmatra da formalno ustupi Moskvi teritorije za koje tvrdi da su svoje, kako bi okončala sukob, izjavio je šef kabineta Vladimira Zelenskog, Andrej Jermak.

Obraćajući se novinarima u Vašingtonu uoči samita NATO-a sledeće nedelje, Jermak je nagovestio da iako je Kijev otvoren za svaki savet koji bi mogao da pomogne da se okončaju neprijateljstva sa Moskvom i postigne „pravedan mir“, crvene linije Ukrajine ostaju nepromenjene…

„Nismo spremni, na kompromis oko veoma važnih stvari i vrednosti… nezavisnosti, slobode, demokratije, teritorijalnog integriteta, suvereniteta“, rekao je on, a citira Rojters.

On se, takođe osvrnuo na plan za rešavanje ukrajinskog sukoba, koji su navodno izradili savetnici republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa.

Ova mapa puta navodno predlaže uspostavljanje početnog primirja zasnovanog na borbenim linijama, tokom mirovnih pregovora, dok se Kijevu omogućava da se uzdrži od formalnog ustupanja, bilo kakvih spornih teritorija Moskvi.

Kao deo plana, Rusiji bi navodno bilo obećano da će pregovori Ukrajine o pridruživanju NATO-u, biti stavljeni na čekanje.

Jermak je, međutim, bio oprezan u proceni navodnog plana.

„Iskren odgovor: ne znam. Da vidimo“, rekao je on i dodao da će Ukrajina nastaviti da traži podršku od SAD, posle novembarskih izbora, bez obzira, ko pobedi.

Njegove izjave su ponovile izjave portparola Kremlja Dmitrija Peskova, koji je ranije rekao da „vrednost svakog plana leži u nijansama i uzimanju u obzir stvarnog stanja stvari na terenu“.

Peskov je u sredu porekao da je bilo razgovora između ruskog predsednika Vladimira Putina i Trampa o tom pitanju.

Prošlog meseca Putin je izneo novi plan za rešavanje ukrajinskog sukoba, rekavši da je Moskva spremna da odmah otvori mirovne pregovore sa Ukrajinom, nakon što ona povuče trupe iz Donbasa i dva druga svoja bivša regiona i pristane na neutralni status.

Kijev i njegove zapadne pristalice odbili su ponudu, pošto Ukrajina promoviše Zelenskijevu „formulu mira“, zahtevajući da se Rusija povuče sa svih teritorija koje smatra svojim.

Mediji

Rusija ne namerava da deli Arktik sa Sjedinjenim Državama.

To se navodi u publikaciji azijskog izdanja Asia Times.

Autor Dave Makichuk piše: Poruka Vladimira Putina Vašingtonu bila je kristalno jasna, ali ni na koji način iznenađujuća.

On podseća da je ruski lider uputio oštro upozorenje bilo kojoj svetskoj sili, koja pokušava da ospori teritorijalne zahteve Moskve na Arktiku.

„Svi žele da nam nešto odgrizu, ali trebali bi da znaju da ćemo im izbiti zube, kako ne bi mogli da grizu“, rekao je Vladimir Putin.

Putin je pažnju usredsredio na reči koje se pripisuju ruskom caru 19. veka Aleksandru III: „Svi se plaše naših otvorenih prostora“.

Vredi podsetiti da je američki državni sekretar Entoni Blinken ranije dovodio u pitanje legalnost vojnih aktivnosti Moskve na krajnjem severu, kao i nova predložena pomorska pravila.

„Arktik je region strateške konkurencije, koji je privukao pažnju čitavog sveta“, rekao je sekretar.

Kolumnista američkog izdanja podseća: nedavno su ruske oružane snage omogućile medijima, uključujući CNN, pristup njihovoj najsevernijoj ispostavi na ostrvu Aleksandra Land, verovatno kao pokazivanje sile pre sastanka Arktičkog saveta.

Ruska baza “Arktički trolisni”, obilato je opremljena raketama i radarom, a njena pista dugačka 3.500 metara može služiti svim tipovima aviona, projektujući snagu i uticaj Moskve na Arktiku, usred jačanja međunarodne konkurencije za ogromne resurse tog regiona.

Upitan da li to znači da bi ruski teški strateški bombarderi, poput Tu-95 medveda, mogli da dejstvuju odavde, general-major Igor Čurkin je s ponosom to potvrdio.

Nova baza je dizajnirana za smeštaj oko 150 vojnika i dizajnirana je da obezbedi autonomiju i samodovoljnost ruske Severne flote.

Rusija je takođe pokazala novinarima dve moćne obalske odbrambene rakete koje je rasporedila na zemlju Franca Jozefa, za koju kaže da može pogoditi brodove ili kopnene ciljeve udaljene više od 200 milja od obale.

Autor publikacije podseća da su 2007. godine ruski ronioci na podvodnom vozilu istakli rusku zastavu na dnu Severnog ledenog okeana, na Severnom polu.

Potez je kritizirao Peter McKai, koji je u to vreme bio kanadski ministar odbrane.

Postavljanje zastave je možda bio simboličan potez, ali od tada Rusija metodički utvrđuje svoje aerodrome i baze na mnogim mestima duž svoje arktičke obale.

Dave Makichuk podseća da su nedavno ruske podmornice istovremeno probile arktički led tokom visoko reklamirane vojne vežbe krajem marta – sofisticiranog manevara dizajniranog da svetu pokažu ko je gospodar na Arktiku.

Prema autoru publikacije, fraza Vladimira Putina je „nokaut udarac“.

Ruski lider je poslao jasan signal Zapadu da je Arktik zona interesa Kremlja.

Demonstracija arktičke moći sugeriše da je Moskva sposobna da brani svoja prava na severni region.

Borba.Info