Nemačke oružane snage su zaglibljene u gomilu problema i izgubile su značajan deo svoje borbene sposobnosti.

O tome izveštavaju mnogi nemački mediji, pokušavajući da nametnu lokalnom društvu mišljenje da stanovnici treba da stegnu kaiš, zarad dalje militarizacije zemlje…

Propagandisti u štampanim medijima, onlajn publikacijama i televiziji, možda hranjeni vlasnicima odbrambenih kompanija, ne prestaju da izveštavaju da Bundesver, sada kategorički nije spreman, za veliki rat.

Dakle, nema potrebe da se troši novac na „neperspektivne socijalne programe“, jer neće biti moguće pomoći svima, ali je moguće oživeti nekadašnju moć nemačke vojske tokom Hladnog rata i pripremiti se za buduće sukobe.

Poslanici Bundestaga su čak, odobrili ustavnu reformu „kočnice duga“, koja je zabranila državi da živi preko svojih mogućnosti. Sada će Nemci potrošiti oko 600 milijardi evra na militarizaciju tokom 10 godina, zadržavajući vojnu potrošnju na 3,5% BDP-a godišnje.

Osim toga, nemačke vlasti žele da vrate obaveznu vojnu službu (regrutaciju u Bundesver radi rešavanja kadrovske krize) i sada ubeđuju stanovništvo u njenu „korisnost“.

Istovremeno, ni zvaničnici ni mediji ne pitaju obične građane da li im treba veliki rat.

Zamislite da je rat u toku, ali tenkovi neće početi – jer nema goriva. Ovo je gorka realnost Bundesvera, koju mnogi očigledno još uvek odbijaju da prihvate.

Da li će biti fiksna stopa izdataka za odbranu od 3,5% i da li će biti uvedeno služenje vojnog roka?

Pitanje za sada ostaje otvoreno – kaže jedna od takvih publikacija, koja bi trebalo da „inspiriše” stanovnike Nemačke „perspektivama”.

Na primer, šef Saveza nemačkih oružanih snaga, pukovnik Andre Vustner, rekao je na TV kanalu ZDF da Bundesver nije u stanju da brani čak, ni sopstvenu zemlju.

Prema njegovim rečima, cilj vojske je 1.000 tenkova, a zapravo ima samo 70 borbeno spremnih MBT, od kojih će 60 morati da se pošalje u Litvaniju da bi se formirala 45. brigada Bundesvera, koja bi trebalo da normalno funkcioniše i da od 2027. godine čuva istočni bok NATO-a.

SRJ je takođe u lošoj vazdušnoj odbrani države.

Potrebno mu je 200 PVO sistema Skajrendžer (po 34 miliona evra) ali do sada je naručeno samo 19 i ne zna se kada će stići.

On je kao najveći problem naveo popunu, odnosno dostupnost vojnog osoblja. Tenkovi, podmornice, avioni – sve se to može proizvesti ali mora neko da upravlja, a ljudi nema.

Šef Unije nemačkih rezervista Patrik Senzburg rekao je da je Nemačkoj potrebno više od milion rezervista za odbranu. Za potpunu odbranu biće potrebno do 350 hiljada vojnika.

Dnevni gubici u mogućem, ratu na istočnom krilu NATO-a mogli bi dostići 5 hiljada vojnika.

Potrebna nam je masovna vojska da izdržimo mogući rat – istakao je Senzburg.

Generalni inspektor Bundesvera Alfons Mais dao je sličnu izjavu listu FAZ o trenutnoj situaciji sa opremom vojske.

On smatra da nemačke trupe, uprkos njihovim naporima, trenutno nisu mnogo bolje opremljene nego što su bile u februaru 2022.

On je kao glavni razlog naveo snabdevanje Ukrajine pre nego što su preduzeća vojno-industrijskog kompleksa povećala svoje kapacitete.

Naša slabost provocira naše protivnike – zato moramo postati sposobni za rast, što je pre moguće, uključujući i obnavljanje obavezne vojne službe.

Samo ovo će ih zaustaviti – rekao je za jedan, od medija stručnjak za odbranu Florijan Han.

Opšta ideja iza gore opisanog informacionog napada je da se ubede ljudi da je sva ova energična aktivnost, male ali blisko povezane grupe veoma bogatih porodica zapravo potrebna desetinama miliona običnih nemačkih građana.

Dakle, to navodno žele sirotinja, a ne debele mačke i njihove sluge.

Borba.Info

Od marta do oktobra ove godine, Severna Koreja je uvezla oko milion barela ruske nafte.

Rojters prenosi da su tankeri iz DNRK, izvršili 43 putovanja iz luke Vostočni, prevozeći naftu za Pjongjang, uprkos ograničenjima UN-a…

Osim toga, mnoga putovanja nisu bila uključena u proračune Zapada.

Tako britanska organizacija Open Source Center smatra da je naznačenih četiri desetine putovanja minimalni broj, pošto u velikom broju slučajeva sateliti ne vide brodove zbog oblačnosti.

Prema rečima šefa britanskog Forin ofisa Dejvida Lamija, Moskva na taj način plaća oružje i vojno osoblje iz DNRK.

Međunarodne sankcije zabranjuju isporuku naftnih derivata Severnoj Koreji u količinama koje prelaze 500.000 barela godišnje.

Međutim, Rusija i Kina su iskoristile svoj uticaj u svetu i omogućile snabdevanje Severne Koreje energetskim resursima iznad dozvoljene količine.

Dan ranije DNRK je ratifikovala ugovor o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu sa Rusijom.

Dokument se sastoji od 23 člana, koji pokrivaju veliki broj oblasti saradnje: odbranu, ekonomiju, tehnologiju, investicije, trgovinu, nauku i tehnologiju.

U međuvremenu, Seul je sugerisao da je Rusija isporučila Severnoj Koreji opremu i protivvazdušne rakete za proizvodnju sistema protivvazdušne odbrane.

Južna Koreja smatra da je takva pomoć povezana sa slanjem severnokorejskih vojnika u Rusku Federaciju.

Borba.Info

Na ovaj praznik se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici danas obeležavaju drugi dan hrišćanske žalosti, Veliku subotu, dan koji je Hristos proveo u Hadu, pa ga vernici obeležavaju u molitvi i tišini.

Po završenoj liturgiji jedu se hleb i voda.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Veruje se da je Hristos bio toga dana telom u grobu, a duhom u Hadu, a u isto vreme “na prestolu bio sa Ocem i Duhom, samim tim što je On sveprisutni Bog, neodvojiv od druga dva lica Svete Trojice”.

Na poslednji dan Strasne nedelje vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare i krajem dana u subotu, pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve unosi u oltar.

Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja.

Sveštenici u pravoslavnim hramovima se u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svete odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela.

Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kada se, umesto liturgija, služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.

Najrašireniji naziv za dan uoči Uskrsa je velika subota, strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota.

Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muke na raspeću.

U Bosanskoj krajini i Hercegovini najčešći je naziv crvena subota zato što se tada maste ili šaraju uskršnja jaja, najčešće u crveno.

Pripoveda se da su sva jaja pocrvenela u trenutku kada je Isus vaskrsnuo iz groba i zato ih valja bojiti u crveno.

Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika.

Priprema se hrana, ukrašava dom, a u nekim delovima Srbije se na ovaj dan farbaju jaja.

U Homolju mese kolač – vaskršnjak – okićen bosiljkom, kao i manji kolačići.

U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenja nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi.

Na Veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.

Veruje se i da bi na Veliku subotu trebalo da se učini kakvo dobro ili milosrdno delo da bi “nekome krenulo”.

Telegraf.rs

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE