Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da Rusija pažljivo prati situaciju u Srbiji i da podržava njeno rešavanje na osnovu Ustava i zakona.

Istakao je da je važno očuvati stabilnost, prijateljske zemlje i podržao pristup srpskog rukovodstva…

„Mi pratimo situaciju i zainteresovani smo da se to primiri u skladu sa, kako je rekao predsednik Aleksandar Vučić, ustavom i zakonima te prijateljske nam države“, izjavio je Lavrov novinarima u Kirgiziji, nakon sastanka šefova diplomatija zemalja članica ODKB.

Dodao je da je rukovodstvo Srbije spremno na razgovore i poručio da je važno da se učesnici protesta drže zakonskih okvira.

Lavrov je upozorio da strane države ne bi smele da koriste trenutna dešavanja kako bi ostvarile sopstvene interese nauštrb Srbije i njenih građana.

„Moskva se nada da se Zapad, neće upuštati u scenarije koji bi dodatno zakomplikovali situaciju“, rekao je Lavrov komentarišući proteste u Beogradu.

Osvrćući se i na aktuelnu situaciju u Jermeniji, gde su vlasti optužile crkvu za pokušaj preuzimanja vlasti, Lavrov je rekao da se radi o unutrašnjem pitanju ali je naglasio da su napadi na crkvene institucije zabrinjavajući.

Rusija, prema njegovim rečima, želi mirno rešavanje krize.

Ministar je takođe komentarisao odluku članica NATO-a da dodatno povećaju izdvajanja za odbranu. Ocenio je da bi to moglo imati ozbiljne posledice po samu organizaciju.

„Zapadne zemlje moraju da se rukovode zdravim razumom. Rusija, kako je predsednik Putin, rekao pre neki dan, planira da smanji svoje vojne izdatke i da se vodi zdravim razumom, a ne fiktivnim i nategnutim pretnjama, kao što to čine zemlje članice NATO-a“, zaključio je Lavrov.

Borba.Info

Pariz će poslati 40 projektila SCALP i stotine bombi u Kijev, dok Ukrajina nastavlja da moli za dodatnu pomoć, kaže francuski predsednik.

Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je nove isporuke raketa i bombi dugog dometa Kijevu, istovremeno insistirajući da Zapad „ne može dozvoliti da Rusija pobedi“, u sukobu sa Ukrajinom…

On je dodao da će zemlju posetiti sledećeg meseca…

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na konferenciji za novinare u Jelisejskoj palati u Parizu u utorak, francuski lider je ponovio da će njegova zemlja nastaviti da pomaže Ukrajini.

Usred kritika da Francuska ne čini dovoljno da pomogne Kijevu, Makron je rekao da će Pariz poslati 40 krstarećih raketa SCALP sa vazdušnim lansiranjem sa dometom, većim od 250 km, kao i „stotine bombi“.

Lokalni mediji, pozivajući se na francuske zvaničnike, javili su da je predsednik mislio na municiju opremljenu modulom AASM ili HAMMER, koji pretvara obične bombe u precizno navođeno oružje dometa do 70 km.

Rusija je više puta optuživala Kijev da koristi oružje dugog dometa koje isporučuje Zapad za gađanje civilne infrastrukture.

Makron je dodao da će posetiti Ukrajinu u februaru da finalizuje bilateralni bezbednosni sporazum sa Kijevom, sličan onom koji je zemlja nedavno potpisala sa Velikom Britanijom.

Desetogodišnji sporazum između njih dvojice, koji je objavljen prošle nedelje, garantuje britansku „brzinu i kontinuiranu bezbednosnu pomoć“ Ukrajini u slučaju budućeg ruskog napada, dok se navodi niz drugih mera podrške.

Neki, od saveznika Francuske u NATO-u, posebno Poljska, kritikovali su je zbog toga, što ne stavlja svoju težinu iza pomoći Ukrajini, uprkos tome što je jedna od najmoćnijih evropskih ekonomija.

Prema Kilskom institutu za svetsku ekonomiju, Francuska je Kijevu dala 500 miliona evra (540 miliona dolara) vojne pomoći – manje od Slovačke.

Međutim, poslanici u Parizu insistiraju, na tome da je pravi obim pomoći zapravo bio veći, okrivljujući pogrešnu metodologiju.

Ukrajina traži veću pomoć Zapada, od početka sukoba u februaru 2022. godine, nedavno je izrazila zabrinutost, zbog zastoja u američkom Kongresu oko odobravanja dodatnog finansiranja.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba pozvao je u ponedeljak Zapad da učini više u tom pogledu, obećavajući da će se Ukrajinci „boriti lopatama“, kada im ponestane oružja.

Francuska je prošle godine prvi put isporučila Ukrajini 50 projektila SCALP, po uzoru na Veliku Britaniju, koja je poslala slično oružje – Storm Shadovs.

Rusija je od tada optužila Kijev da koristi rakete dugog dometa, koje je isporučio Zapad za gađanje stambenih područja, što je izazvalo brojne civilne žrtve.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bivši američki predsednik Donald Tramp izjavio je u petak da bi bio spreman da više puta raspravlja o aktuelnom predsedniku Džou Bajdenu ako obe budu kandidati svojih stranaka.

Tokom intervjua sa radio voditeljem Hjuom Hjuitom, Tramp je odgovorio na pitanje da li bi se suprotstavio Bajdenu ako mu se pruži prilika…

„Oh, radujem se tome. Šta kažete na 10 debata? Šta kažete na 10“, rekao je Tramp.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On je takođe tvrdio da je Komisija za predsedničke debate (CPD) koja je odgovorna za organizaciju događaja, “potpuno korumpirana” i “prodemokratska”.

Osvrćući se na obračun između njega i Bajdena koji je zakazan za oktobar 2020. i otkazan od strane CPD-a, Tramp je potvrdio da bi „odradio 20 debata, čak i da su oni to organizovali“.

„Vratiću onoliko debata koliko oni žele. Svake noći bih raspravljao o ovom tipu. Ali on se nikada neće pojaviti na debati“, dodao je on.

Tramp je u novembru najavio da će se ponovo kandidovati za funkciju 2024.

On je to učinio, uprkos tome što je bio u centru višestrukih tužbi poslednjih meseci, od kojih su četiri dovela do podizanja optužnica.

On se suočava sa ukupno 91 krivičnom prijavom. Za sve se izjasnio da nije kriv.

Na mitingu u Nju Hempširu prošle nedelje, Tramp se osvrnuo na svoje sudske slučajeve citirajući ruskog predsednika Vladimira Putina.

Republikanac je rekao da je bio podvrgnut „Bajdenovom politički motivisanom progonu”, što je pokazalo „trulost američkog političkog sistema, koji ne može da se pretvara da uči druge o demokratiji”.

U aprilu je Bajden najavio da će se kandidovati za reizbor.

Njegov dopis o strategiji kampanje za trku 2024, koji je u četvrtak podelio Si-En-En, kaže da će se fokusirati na „egzistencijalnu pretnju demokratiji koju predstavlja Donald Tramp“.

Anketa Morning Consult-Bloomberg-a objavljena prošle nedelje pokazala je da Tramp vodi aktuelnog predsednika u sedam sving država: Severnoj Karolini, Džordžiji, Viskonsinu, Nevadi, Mičigenu, Arizoni i Pensilvaniji.

Predsednički izbori u SAD 2024. biće održani 5. novembra.

Njima će prethoditi konkursi za nominacije u svakoj državi počevši od januara, do juna.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema njegovim rečima, „bojkot ne sme da bude opcija“.

Direktor Društva za istraživanje politike i političke teorije Vladimir Pavićević izjavio je u Novom danu da “bojkot ne sme da bude opcija”.

“Ako je u Crnoj Gori opozicija u takvim uslovima uspela, u svakoj državi može.

Mislim da opozicioni lideri treba da kažu ‘učestvujemo u izborima kakvi god bili’, znate li kakvu bi to motivaciju dalo građanima”, kaže Pavićević, koji dodaje da “srpska opozicija na sledećim izborima može da bude relevantna ako nastupi zajednički”.

Prema njegovim rečima, u regionu postoji jedna percepcija ljudi da je „Srbija danas snažnija nego što je to bila“.

„Da li je to zaista tako ili ne, ne znam, to što postoji percepcija je za mene važan signal“, kaže on.

Kako je rekao, „ogromna većina građana u Crnoj Gori je i dalje oduševljena što je DPS posle 30 godina razvlašćen“.

„Bez obzira što mi uočavamo neke greške, pa i nesposobnost članova nove vlade Zdravka Krivokapića, ljudi su srećni što se desila promena, ipak ide na bolje.

Mnogo je bolje ovo što sada imamo nego kad bismo zamislili da je DPS ostao na vlasti“, kaže on.

Govoreći o slučaju ministra Leposavića, kaže da se „DPS našao u situaciji da bira da li će da sačuva jednog ministra u toj vladi ili vladu Zdravka Krivokapića“.

„Odlučili su da sačuvaju vladu, interes Mila Đukanovića je da potraje ova vlada Zdravka Krivokapića.

Mislim da je interes što se članovi vlade pokazuju kao nesposbni ljudi, ne isporučuju rezultate“, kaže on.

Njegovo mišljenje je, „da je DPS siguran da ima snagu u izbornom telu, on bi povodom slučaja Leposavić srušio vladu“.

„Išlo bi se na vanredne izbore, ali DPS je to izbegao.

Politika se tiče rešavanja nekih zajedničkih problema, to je najteži mogući posao iz mog ugla, DPS je jedna pokvarena politička struktura koja ne drži do toga“, kaže on.

Osvrćući se na Borisa Tadića, kaže da misli da je on „svoj maksimum u srpskoj politici dao od 2004. do 2012. godine“.

„Šta bi on sad mogao da radi, a da posluži srpskoj opoziciji, mislim da bi mogao malo da usmerava te ljude, ka pronalaženju tačaka zajedništva, jer srpska opozicija na sledećim izborima može da bude relevantna ako nastupi zajednički“, kaže on.

Prema njegovim rečima, „bojkot ne sme da bude opcija“.

„Ako je u Crnoj Gori opozicija u takvim uslovima uspela, u svakoj državi može.

Mislim da opozicioni lideri treba da kažu ‘učestvujemo u izborima kakvi god bili’, znate li kakvu bi to motivaciju dalo građanima“, kaže Pavićević.

N1