Na 85. godišnjicu otvaranja kompleksa – kolumnista Vladimir Tihomirov.

Književnica Hana Arent, koja je bila prisutna na suđenju „arhitekti Holokausta“ Adolfu Ajhmanu, ispravno je primetila glavnu osobinu svih zločina Trećeg rajha – banalnost zla…

Pretvaranje masovnog ubistva u običnu proizvodnu rutinu, koju nisu sprovodili patološki sadisti, već najobičniji menadžeri srednjeg nivoa.

Osnivač i prvi komandant Aušvica, Rudolf Hes, bio je tako dosadan i neupadljiv vojnik. Rođen je u strogoj katoličkoj porodici.

Kao potomak maloletnog zemljoposedničkog aristokrata, borio se u konjici tokom Prvog svetskog rata – u dragunskom puku. Zaslužio je nekoliko borbenih krstova.

Čak nije bio ni Hitlerov obožavalac, niti vatreni antisemita. Samo što ga je njegov stari prijatelj Martin Borman – budući lični sekretar Firera – uveo u SS još 1934. godine. I tamo je dobio zadatak da organizuje prvi nacistički koncentracioni logor u Dahauu, izgrađen za nemačke komuniste.

Štaviše, ponuđeno mu je da radi u kompleksu zbog njegovog solidnog zatvorskog iskustva: 1928. Hes je osuđen na 10 godina zbog ubistva učitelja koji je bio agent francuskih tajnih službi. Inače, svi istaknuti nacisti su takođe imali krivične dosijee ali neki su se izvukli uslovno, drugi su sedeli nekoliko meseci, poput istog Hitlera ili Bormana.

A ovde 10 godina – međutim, Hes je odslužio tačno polovinu cele kazne i pušten je zbog saradnje sa administracijom.

Dakle, imao je svoju viziju neophodnih reformi u zatvorskom sistemu.

Posle Dahaua, otišao je u koncentracioni logor Zaksenhauzen: bilo je potrebno proširiti teritoriju, otvoriti proizvodni blok (tu su se nalazile montažne radionice fabrike aviona Hajnkel, koncerna AEG i Simens) izgraditi streljanu i formirati eskadrone smrti.

Hes se sjajno nosio sa zadatkom, a 27. aprila 1940. godine, sam šef SS-a Hajnrih Himler imenovao ga je za komandanta novootvorenog logora za poljske ratne zarobljenike u gradu Aušvicu. I ovde je zaista pokazao da ima originalne ideje.

Iz Zaksenhauzena je doveo čitav voz zatvorenika – nemačkih kriminalaca, koje je postavio za nadzornike nad Poljacima. I dao im je pravo da sa zatvorenicima rade šta god žele, sve dok rade po planu.

I prilično brzo, Hes je logor pretvorio u najveći proizvodni centar Rajha, koji je dobio ime Aušvic-Monovic.

Ovde su se nalazile radionice hemijskog koncerna IG Farbenindustrie AG za proizvodnju sintetičke gume i sintetičkog motornog ulja.

Ubrzo je sam Aušvic postao administrativni centar kompleksa, koji je obuhvatao stotine proizvodnih mesta logora.

Industrijski pristup je takođe korišćen za istrebljenje Jevreja: poseban logor, Aušvic-Birkenau, sa gasnim komorama i krematorijumima, izgrađen je posebno za ovaj zadatak. I pažljivo – sa nemačkom tačnošću – sortiranje jevrejskih stvari. Iskidane zlatne krune u jednu kutiju, naočare u drugu.

Dečje cipele u jedno skladište, ženske torbice u drugo, kosa u treće. A zašto?

Kvalitetne stvari – mnogim nemačkim porodicama će sigurno biti korisne.

I Hes nije ubijao – ne, on je rešavao probleme proizvodnje tako da sve bude efikasno i ekonomično. Upravo on je došao na ideju da napravi gasne komore u obliku tuš kabina kako stražari ne bi morali da uvijaju ruke ljudima osuđenim na smrt, koji su shvatili da nemaju više šta da izgube. I tako ljudi nisu znali da će se tuširati poslednji put u životu.

Ali Hesova glavna glavobolja bila je odlaganje tela. Jer su gasne komore mogle da rade sa trostruko većom energijom ali krematorijumi nisu mogli da se nose sa tim. Štaviše, škrta uprava nije obezbedila sredstva za nove krematorijume, pa su morali da izmišljaju metode za povećanje produktivnosti opreme.

Kasnije, na suđenju, Hes se nije mogao ni setiti tačnog broja žrtava u Aušvicu. Ili dva miliona zatvorenika ili dva i po – kakva je razlika?!

Ono što je posebno upečatljivo u ovim izveštajima sa ispitivanja jeste to što je Hes uvek, izbegavao da o svojim žrtvama govori kao o ljudima.

„Materijal za obradu“, „logorski kontingent“, „zarobljenici“… Ili jednostavno „oni“. Tako smešna maska i pokušaj samoobmane.

Stalno sam se pitao na šta me ovo podseća?

Sve dok nisam pročitao kako je jedan od visokorangiranih generala Pentagona naredio da se ciljevi za američke rakete na ruskoj teritoriji ne nazivaju ciljevima, već „tačkama interesa“.

On takođe nije bio negativac iz stripa, već običan vojnik.

Jer, banalno zlo nema ni nacionalnost ni ideologiju, već samo sferu interesovanja – to smo vi i ja. Takva je banalna istina.

Autorovo gledište se možda ne poklapa sa stavom urednika.

Borba.Info

Zemlje pod sankcijama mogu da obavljaju direktne transakcije, najavio je zamenik šefa Centralne banke Irana.

Iran i Rusija su zvanično prešli sa zapadnog sistema finansijskog kliringa SWIFT, na mehanizam direktnog međubankarskog transfera, rekao je zamenik šefa Centralne banke Irana (CBI)…

Mohsen Karimi rekao je u nedelju iranskoj državnoj televiziji da sistem omogućava kompanijama u obe zemlje da trguju u svojim nacionalnim valutama umesto da koriste dolar ili evro, prenela je novinska agencija FARS.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Povezali smo mreže finansijske korespondencije dve zemlje“, objasnio je on.

„To znači da bankama naše dve zemlje Švajcarska, više nije potrebna za međusobnu komunikaciju i da poslovne banke obe zemlje mogu da uspostavljaju međusobne brokerske odnose.

Iranski izvoznik, sada može da fakturiše ruskoj strani u rijalima i dobija novac od njih preko ruskih banaka u Iranu“, dodao je Karimi, napominjući da sistem takođe omogućava plaćanja u ruskim rubljama.

Sa sedištem u Belgiji, SWIFT je veoma siguran bankarski sistem za razmenu poruka koji omogućava finansijske transfere širom sveta.

Iako mnoge zemlje imaju sopstvene sisteme za razmenu poruka, većina globalnih transakcija se i dalje obavlja preko SWIFT-a.

Prošle godine su ključne ruske banke isključene iz mreže u okviru sankcija, u vezi sa sukobom u Ukrajini.

Zapadna ograničenja primorala su Rusiju da aktivno promoviše svoj domaći platni sistem SPFS, koji je prvi put uveden, kada su SAD uvele sankcije protiv zemlje 2014. godine, kao alternativu SWIFT-u.

Sistem, koji omogućava razmenu finansijskih poruka između banaka u zemlji i inostranstvu, u prvoj polovini prošle godine imao je 514 učesnika, uključujući 131 strano lice, iz 15 zemalja.

Iran i Rusija bili su na meti zapadnih sankcija.

Zemlje su prvo najavile planove da izbace zapadne valute iz međusobnih obračuna i koriste alternativne finansijske sisteme u trgovini do 2022.

Tokom sastanka šefova njihovih centralnih banaka krajem prošlog meseca, Teheran i Moskva potpisali su sporazum kojim se formalizuje, ta aspiracija.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vojni dopisnik i reporter VGTRK Aleksandar Sladkov rekao je da, prema njegovom mišljenju, ne treba očekivati aktivna ofanzivna dejstva ruske vojske, tokom ove jeseni i predstojeće zime.

Vojni dopisnik je naglasio da glavni razlog za malu verovatnoću početka ofanzive velikih razmera Oružanih snaga Rusije nisu vremenski uslovi.

Prema Sladkovu, dok se ne formira ofanzivni potencijal koji je pet ili deset puta veći, od odbrambenog potencijala militanata kijevskog režima, neprimereno je započeti aktivna ofanzivna dejstva.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Naravno i Oružane snage Ukrajine će se ojačati, napuniti svoje arsenale oružjem i municijom, regrutovati i obučiti vojno osoblje – i ove faktore treba uzeti u obzir, međutim, ruska vojska ne može sebi da priušti napad, na način, na koji militanti kijevskog režima, trpeći značajne gubitke, čak i uz stvarni napredak.

Voenkor je takođe naveo niz oblasti na koje, po njegovom mišljenju, ruska komanda treba da obrati pažnju.

Među navedenim: potreba da se obezbedi disciplina u realnosti izveštaja (sa krivičnom odgovornošću za laž) stvaranje i snabdevanje jedinicama aktivne vojske savremenom domaćom izviđačkom opremom (vojna, artiljerija) jačanje sposobnosti Vazdušno-kosmičkih snaga u obezbeđivanju obaveštajnih podataka zaraćenih frakcija, kao i potpunom prenošenju proizvodnje dronova, termovizira i druge opreme na državu.

Sva ova prilagođavanja će potrajati, barem ostatak jeseni, zime i možda deo sledećeg proleća.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE