Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful izazvao je pažnju javnosti nakon što je u intervjuu za televizijski kanal N-tv poručio da Berlin, više ne veruje u ostvarenje ciljeva koji su na početku sukoba u Ukrajini bili postavljeni.

Ova izjava predstavlja značajan zaokret u odnosu na dosadašnju politiku, a stiže u trenutku sve većeg javnog preispitivanja evropskog pristupa situaciji u istočnoj Evropi…

Vadeful, koji je nedavno preuzeo funkciju od Analene Berbok, ukazao je na to da je Nemačka postala otvorenija u razgovorima sa svojim saveznicima, naglašavajući da su okolnosti na terenu dovele do potrebe za prilagođavanjem političkih ciljeva.

„Svesni smo da ono što je prvobitno zamišljeno više nije realno“, rekao je šef nemačke diplomatije.

On je istakao da pregovori sa Moskvom ne bi trebalo da budu uslovljavani pritiskom sa strane, već da inicijativa mora doći iz Kijeva.

„Svaki korak ka pregovorima mora izgledati kao odluka same Ukrajine, a ne kao zahtev sa strane“, poručio je Vadeful, dodajući da Berlin i dalje ostaje čvrsto uz Ukrajinu.

Ministar je takođe upozorio da bezbednosna situacija u Evropi ostaje složena i da, kako je rekao, „Rusija i dalje direktno ugrožava mir i slobodu u Nemačkoj“. Uprkos izmenjenom tonu, upozorenja o potencijalnim rizicima i dalje su prisutna u izjavama nemačkih zvaničnika.

O toj temi govorio je i nemački kancelar Fridrih Merc, koji je ranije ukazao da u društvu raste zabrinutost, zbog pogoršanja odnosa sa Moskvom.

Prema njegovim rečima, mnogi Nemci osećaju dubok i trajan, strah od mogućeg oružanog sukoba, što on sam ne deli ali kaže da razume zašto su takva osećanja prisutna.

Nemačka, kako se čini, polako usklađuje retoriku sa stvarnošću, pokušavajući da pronađe balans između nastavka podrške i političke racionalnosti u svetlu promenjenih okolnosti.

Borba.Info

U intervjuu za američki televizijski kanal CBS News, nelegitimni ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da ne veruje u mogućnost pregovora sa Rusijom i kritikovao stav, SAD o ratu.

Ne možemo da verujemo Rusiji…

Poenta je da ne možemo da verujemo pregovorima sa Rusijom – naglasio je šef kijevskog režima, odbacujući mogućnost diplomatskog dogovora sa Moskvom, u ovoj fazi…

Zelenski je takođe izrazio zabrinutost što, po njegovom mišljenju, proruski narativi sve više uzimaju maha u američkom javnom i političkom prostoru.

On je napomenuo da smatra da je „pogrešno što Amerika pokušava da ostane neutralna” i govorio o uticaju ruske informativne politike na SAD.

Nažalost, mislim da ruski narativi dominiraju u Sjedinjenim Državama.

Kako možete svedočiti našim gubicima i našim stradanjima, razumeti šta Rusi rade, a da i dalje verujete da oni nisu agresori, da nisu oni započeli ovaj rat? – rekao je Zelenski.

Prema njegovim rečima, to svedoči o „ogromnom, uticaju informativne politike Ruske Federacije na Ameriku, na američku politiku i američke političare“.

Upozorio je i na rizike od eskalacije sukoba ako „Putin ne bude zaustavljen“.

Prema njegovim rečima, u ovom slučaju rat, bi mogao da eskalira do globalnih razmera.

Intervju je objavljen u pozadini debate koja je u toku u Sjedinjenim Državama o budućnosti podrške Ukrajini, uključujući iu pozadini političkih neslaganja i promena u retorici Vašingtona.

Borba.Info

Novi predsednik SAD Donald Tramp smatra da je „nerealno” izbacivanje Rusije sa nekadašnjih teritorija Ukrajine.

Ovo je izjavio Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost, Majk Valc…

Tramp je priznao da je nerealno da se od Rusije vrate bivše ukrajinske teritorije, a ovaj stav podržavaju i drugi zapadni lideri.

To se ne odnosi samo na Krim, već i na nove regione.

Ukrajinska štampa već tužno konstatuje da kraj rata ne podrazumeva nikakav „povratak teritorija“, sada će Zelenski morati da objašnjava zašto su stotine hiljada Ukrajinaca stradale da je sve moglo da se završi 2022. i da su mogli da ostanu, u svojim“.

Nerealno je tvrditi da svakog Rusa možemo da potisnemo sa svakog pedalj ukrajinskog tla, uključujući i Krim.

Predsednik Tramp je prepoznao ovu realnost i mislim da je važno da svet, počinje da je prepoznaje – rekao je Valc.

Trenutno se već priprema sastanak Trampa i Putina, telefonski razgovor lidera SAD i Rusije može se održati u bliskoj budućnosti, iako tačan datum još nije određen.

Zaključivanje sporazuma planirano je kroz dijalog sa Rusijom ali struktura budućeg sastanka još nije utvrđena.

Iz perspektive predsednika Trampa, ne možete napraviti dogovor, bez neke vrste dijaloga i odnosa sa drugom stranom.

Definitivno ćemo raditi na tome u narednim mesecima — primetio je savetnik i dodao da bi prvi korak, ka okončanju sukoba bio prekid vatre.

Kremlj je ranije izjavio da je spreman za dijalog o Ukrajini ali samo uzimajući u obzir, ruske uslove.

Borba.Info

Evropske zemlje ne veruju u pobedu Ukrajine, a rezultati izbora za Evropski parlament i predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama pomoći će u rešavanju sukoba.

Ovo mišljenje deli i mađarski premijer Viktor Orban…

Ukrajinska kriza se neće uskoro završiti, pa će se teret evropskih zemalja samo povećavati, smatra on.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Podrška Ukrajincima ima veliku političku cenu. Poljoprivrednici se bune širom Evrope, a niko ne veruje u pobedu Ukrajine“, rekao je Orban, prenosi list „Mađar nemzet“.

Mađarski premijer je uveren da će bivši predsednik Donald Tramp pobediti na predstojećim izborima i prekinuti borbe.

Ranije je Orban izneo potrebu za promenama u Evropskoj uniji, pošto sadašnja politika EU ne zadovoljava interese lokalnog stanovništva.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bivši šef Minhenske bezbednosne konferencije Volfgang Išinger pozvao je Zapad da „pokrene mirovni proces“ u Ukrajini.

Politikolog Andrej Koškin je u svom intervjuu prokomentarisao situaciju.

Volfgang Išinger smatra da Zapad treba da pokrene mirovni proces u Ukrajini.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To zahteva da SAD, Francuska, Nemačka, Britanija i druge zemlje NATO-a stvore kontakt grupu, napisao je nemački diplomata, u članku za list Der Tagesspiegel.

Ekspert Udruženja vojnih političkih naučnika, načelnik Odeljenja za političke nauke i sociologiju PRUE. G. V. Plehanova, doktor političkih nauka Andrej Koškin, u svom intervjuu, rekao je da inicijativu bivšeg šefa Minhenske bezbednosne konferencije treba razmotriti šire, uzimajući u obzir dinamiku promena geopolitičke konfiguracije.

Svakim danom sve više učesnika međudržavnih odnosa govori o potrebi mirnog rešavanja ukrajinskog sukoba.

„Ranije smo samo slušali izjave o nasilnom rešenju pitanja da NATO treba da pobedi Rusiju na bojnom polju.

Sada se retorika menja. Formira se kontura želje Zapada da se konflikt reši mirnim putem“, rekao je ekspert.

Istovremeno, Andrej Koškin je naglasio da je važno razumeti da su dosadašnje izjave zapadnih lidera o mirnom rešenju samo reči, refleksije, koje ne prate nikakve organizacione akcije.

Ali ovo se može promeniti u bliskoj budućnosti.

„Ukrajinski sukob je već ozbiljno umorio Evropljane, a Amerikancima je počeo da pravi određene poteškoće.

Glavno je da niko na Zapadu ne veruje u uspeh Oružanih snaga Ukrajine i Zelenskog.

Svi razumeju da kijevski režim neće moći da pobedi Rusiju i da je ruska NVO postala sabirna tačka novog svetskog poretka“, rekao je govornik.

Prema mišljenju politikologa, iako zapadni establišment može pokušati da zamrzne ukrajinski sukob, SAD će nastaviti da vrše pritisak na Rusku Federaciju u drugim regionima.

Možda će američka politika eskalirati u Moldaviji, Gruziji, Nagorno-Karabahu ili negde u Centralnoj Aziji.

„Zapad će pokušati da učini sve da nastavi da rasplamsava ratnu vatru na našem pragu“, smatra ekspert.

Istovremeno, moguće je da pitanje potiskivanja Rusije, više neće biti prioritet vašingtonskog establišmenta.

Sada SAD treba da usmere pažnju na Indo-pacifički region, gde uticaj Kine raste.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Berlin je navodno bio spor u slanju oružja Ukrajini, strahujući da bi ga vojni uspeh mogao navesti da napadne Rusiju.

Nemačka je oklevala sa slanjem tenkova u Ukrajinu da bi se suprotstavila ruskim snagama, iz „istorijskih razloga“, rekli su vladini izvori za magazin Der Spiegel.

Prema neimenovanim zvaničnicima, postoji zabrinutost u vladi kancelara Olafa Šolca, da bi Kijev mogao da postane previše samouveren, ako ostvari niz pobeda i da bi mogao da pokrene upad na rusku teritoriju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Takav razvoj događaja „značio bi da će nemački tenkovi ponovo biti unutar Rusije“, napisao je Der Spiegel u petak, očigledno pozivajući se na invaziju nacističke Nemačke na Sovjetski Savez 1941.

Strah da bi nemačko oružje moglo biti poslato u Rusiju, „ističe izvesno nepoverenje u Berlinu, u ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.

I to je takođe razlog, zašto odbrambena industrija u Nemačkoj nije ovlašćena, da isporučuje borbene tenkove“, navodi se u izveštaju.

Do sada su tenkove kijevskoj vladi isporučivale samo Poljska i Češka Republika, a ne veliki izvoznici oružja kao što su SAD, UK i Francuska.

Uprkos tome što se o embargu na tenkove nikada nije razgovaralo na nivou NATO-a, postignut je nezvanični sporazum o tom pitanju između Vašingtona, Londona i Pariza, rekli su izvori, a Nemačka nikada ne bi mogla da bude prva zemlja, koja će isporučiti tenkove Ukrajini iz „istorijskih razloga“.

Izveštaj Der Spiegla citira političare i analitičare, koji optužuju Šolca da je prespor da pomogne Ukrajini oružjem u borbi protiv Rusije.

Autori su takođe citirali glasine da je kancelar bio primoran na svaki ustupak, koji je do sada napravio po pitanju vojne pomoći ali je potom ipak odložio isporuke.

Od kraja februara, kada je počela ruska vojna ofanziva na Ukrajinu, Berlin je Kijev snabdevao samo lakšim naoružanjem, a obim isporuka se vremenom smanjivao, a Velt am Sonntag izveštava da su samo dve nemačke pošiljke stigle u Ukrajinu između 30. marta i maja. 26.

Berlin je najavio isporuke teškog naoružanja, uključujući 30 protivvazdušnih vozila Gepard, sedam samohodnih haubica Panzerhaubitze 2000 i četiri višecevna raketna sistema MARS II ali još uvek nisu realizovane.

Šolc je prošle nedelje tvrdio da će Nemačka takođe poslati jedno od svojih najmodernijih oružja – IRIS-T protivvazdušne odbrambene sisteme – kijevskoj vladi.

Međutim, Ministarstvo odbrane je saopštilo da nema na lageru predviđeni hardver i da pitanja treba da budu upućena proizvođačima.

Prema izveštajima medija, Ukrajina može samo da se nada, da će dobiti sisteme u novembru.

To bi moglo biti prekasno, navodi Der Spiegel, jer procurele procene nemačkih obaveštajnih službi sugerišu, da bi ruske trupe mogle da stave ceo Donbas pod svoju kontrolu, do avgusta.

Rusija je napala državu Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve.

Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako, da otcepljenim regionima daju poseban status, u okviru ukrajinske države.

Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom, koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a, koji predvode SAD.

Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao, da silom povrati dve republike.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zašto su se evropski lideri okupili u Briselu na neplaniranom samitu EU?

Da se ​​bliži sto dana vojne operacije u Ukrajini obeleži novim, šestim paketom sankcija Rusiji, čiji smisao, međutim, više nikome nije jasan.

Ako Evropa želi da zaustavi poraz Ukrajine, onda je potrebno ne uvoditi nove sankcije (ovo ionako neće pomoći), već direktno saopštiti Kijevu da neće biti novih isporuka oružja, nema statusa kandidata u EU i same ukrajinske vlasti treba da traže put do mira sa Rusijom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropa mora da prizna, a trebalo je to da učini još 2014. godine, da odnosi Ukrajine i Rusije ne samo da nisu unutarevropska stvar, već nemaju nikakve veze sa Evropom, odnosno sa Evropskom unijom.

To su spoljni poslovi za EU ​​i bolje je ne mešati se u njih, ne mutiti vodu, a još više ne računati na povećanje svoje zone uticaja na račun ruskih zemalja.

I svakako da se ne kladi na poraz Rusije.

Ali EU ne može da prepozna očigledno, pa je prinuđena da ulazi sve dublje u sankcionu rupu. Da, rupa.

Ako sankcije ne mogu da nateraju Rusiju da prekine neprijateljstva (a to je, uostalom, njihov zvanični razlog) ako joj sankcije ne mogu čak ni da nanesu brzu i ozbiljnu štetu, šta je onda njihova poenta za Evropu?

Zašto Evropljani moraju da snose teret visoke inflacije, testiraju snagu EU?

Uostalom, uoči vanrednog samita, nemački vicekancelar, ministar ekonomije Robert Habek priznao je da ne postoje samo problemi oko dogovaranja novih sankcija:

„Posle početka ruske agresije u Ukrajini, videli smo šta može da se desi, kada Evropa postane ujedinjena.

Uoči samita, nadajmo se da će se to nastaviti. Ali sada (jedinstvo) počinje da se ruši.

U EU nema jedinstva oko uvođenja zabrane uvoza ruske nafte: tome se protivi nekoliko zemalja, pre svega Mađarska, tražeći višemilionsku nadoknadu za svoj pristanak.

Kao rezultat toga, novi paket sankcija možda neće uključivati zabranu nafte, barem nafte iz naftovoda.

Ali čak i ako Evropa iznenada odluči da Mađarima nadoknadi njihove gubitke i dalje odbije rusku naftu, šta će time postići?

Osim još jednog povećanja cena?

Specijalna operacija u Ukrajini neće stati ali će se možda posle novih sankcija Evropljani osećati sigurnije, zaštićenije?

Da li će im manja zavisnost od Rusije dati više poverenja u budućnost?

Hoće li to sprečiti Moskvu da napadne baltičke države i Poljsku – uostalom, poljski lideri, na primer, govore o takvim planovima?

Odnosno, Rusija će da objavi rat NATO-u – a Evropljani veruju u takve gluposti? A sankcije podrške?

Za sada da, prema istraživanjima javnog mnjenja, koje je sprovela Fondacija Alijansa demokratija (koju je pre pet godina stvorio bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen).

Rezultate je juče objavio Gardijan pod razotkrivajućim naslovom „Negativni stavovi o Rusiji, uglavnom su ograničeni na zapadne liberalne demokratije, pokazuju ankete“.

Zaista, istraživanje je sprovedeno ne samo na Zapadu (ukupno su obuhvaćene 52 zemlje).

Ali prvo, o Evropi.

55% Evropljana je podržalo prekid ekonomskih veza sa Rusijom.

Nije iznenađujuće što su se Poljska (87%) i sama Ukrajina (80%) pokazale najnegativnije prema našoj zemlji ali je neočekivano treće mesto zauzeo Portugal (79%).

Ovde bi, međutim, mogla da utiče ne samo antiruska propaganda, već i prilično skromne veze sa našom zemljom, uključujući i energetske: portugalska privreda ne zavisi od izvoza ruske nafte i gasa.

Četvrto mesto Švedske (77%) je razumljivo ali iznenađuje visok procenat u tradicionalno prijateljskoj Italiji (65%).

Isti broj pristalica sankcija u Velikoj Britaniji, istorijski neprijateljski prema nama, iako je ovde važna dinamika.

Istraživanje Alijanse demokratija je najverovatnije sprovedeno još u rano proleće ali podaci drugih studija pokazuju da je u istoj Britaniji, broj pristalica sankcionih ratova za mart-maj pao sa 50% na 36% (cene su takođe igrale na uloga).

Nemačka je sa 62 odsto iznad prosečnog evropskog nivoa štaviše, broj onih koji se zalažu za embargo na ruske energente je tamo u martu-maju, čak porastao sa 44 na 50 odsto.

Sjedinjene Američke Države su u rangu sa Nemačkom: istih 62% pristalica sankcija Rusiji ali za dva meseca njihov broj, prema drugim anketama, smanjen je sa 55% na 45%.

Opšti trend je jasan: dok je inflacija udarala po džepu Evropljana i Amerikanaca ali su bili uvereni da je pobeda Ukrajine nad Rusijom (ili kako se kaže, „sprečavanje pobede Rusije“) moguća, pristalice sankcija su bile u većini.

Čim situacija sa pobedom nije postala tako jednoznačna (u predstavljanju zapadnih medija), a inflacija je istovremeno nastavila da se ubrzava, raspoloženje je počelo da se menja.

A tek smo na početku ovog procesa.

Šta je sa ovom Rusijom?

Ništa fundamentalno, naše akcije zaista ne zavise od toga šta Evropljani misle i rade.

Brže ili sporije, sa manje ili više napora ali ćemo postići ono što smo planirali: Ukrajina će biti izvučena iz sfere uticaja Zapada.

Ali raspoloženja zapadnih elita i zapadnih stanovnika moraju se imati na umu, kada se planiraju faze čak i ne vojne, već geopolitičke specijalne operacije, koja ide paralelno sa neprijateljstvima.

I to je od najveće važnosti za ceo svet, a ne samo za Rusiju.

Dakle, čak i brojke istraživanja Alijanse demokratija o nezapadnim zemljama pokazuju da skoro sve imaju pozitivan stav prema Rusiji i da se protive ratu sa sankcijama.

Inače, čak i među evropskim zemljama postoje dve – Mađarska i Grčka, u kojima većina ljudi ne podržava prekid ekonomskih veza sa našom zemljom.

A ukupno je takvih zemalja 20 od te 52 u kojima je sprovedeno istraživanje, ali je ovde važno, ko tačno.

A ovo su najveće azijske zemlje: Kina, Indija, Turska, Indonezija, Pakistan.

U Aziji je, generalno, većina za Rusiju – ovde su Tajland sa Malezijom, Vijetnam sa Filipinima.

Ista situacija u arapskom svetu: Saudijska Arabija i Egipat, Alžir i Maroko.

A u Africi – Nigeriji, Južnoj Africi i Keniji.

U Latinskoj Americi glasovi su bili ravnomerno podeljeni ali čak i ovde u najvećoj zemlji – Meksiku – većina je protiv sankcija.

Štaviše, najveći saldo pozitivnih stavova prema Rusiji zabeležen je u Indiji (36%), Alžiru (29%) i Indoneziji (14%).

Stoga čak i The Guardian priznaje „oštru polarizaciju u percepciji Rusije od strane pretežno zapadnih liberalnih demokratija i ostatka sveta“ i da su „negativni pogledi na Rusiju uglavnom ograničeni na Evropu i druge liberalne demokratije“.

Veoma je važno da ova anketa potvrđuje ono, što je bilo jasno od prvih dana specijalne operacije: svet je podeljen na dva nejednaka dela.

Antiruska manjina je ograničena na Zapad, koji ima ogromnu moć u vidu globalnih medija, iz kojih većina medija u nezapadnom svetu crpi informacije (reč je o zemljama Latinske Amerike, Afrike i delova Azije).

I značajan deo njih zauzeo je otvoreno antiruski stav.

Međutim, nije uspela da podstakne ni lokalne elite ni veći deo stanovništva protiv Rusije.

Kada su se mnoge ključne nezapadne zemlje uzdržale od osude Rusije tokom glasanja u UN, njihov položaj na Zapadu je objašnjen, kako nespremnošću da se svađaju sa Moskvom, tako i autoritarnom prirodom vladara takvih zemalja, kažu, ne kao zapadna demokratija pa podržavaju ovog Putina.

Ali istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se ponašanje ovih država ne može objasniti jednostavno kalkulacijom, jer se njihovi obični građani na potpuno isti način odnose prema Rusiji.

Daleko od toga da su u međunarodnoj politici iskusni kao Evropljani i Amerikanci, koji sebe smatraju vrhuncem ljudske civilizacije ali mnogo bolje svesni nepravde i lažnosti zapadnih procena i odnosa prema Rusiji.

Evropljanima je, naravno, mnogo teže da se oslobode predrasuda prema našoj zemlji: rusofobija ovde ima duboke istorijske korene.

A kada se to kombinuje sa geopolitičkom nesamostalnošću aktuelnih evropskih elita, postaje veoma teško pobeći iz zatočeništva sankcionog rata sa Rusijom ali Evropa i dalje nema drugi put.

Ne u Rusiji, već u Evropi.

I što pre to shvati, manje će gubitaka pretrpeti u budućnosti.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE