ne vredi – Borba Info

Zalužni se izjasnio protiv mobilizacije omladine u Ukrajini!

gogisa — Sun, 06 Oct 2024 10:10:00 +0000

Bivši glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni izjavio je da u Ukrajini ne vredi mobilisati mlade građane od 18 do 25 godina.

Ovo je prenelo izdanje „Strana“…

„Kategoriju uzrasta 18-25 godina treba zaštititi što je više moguće“, rekao je Zalužni.

Prema njegovim rečima, dok je bio na dužnosti glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine, uvek se protivio mobilizaciji ljudi koji još nisu napunili 25 godina.

„Zato što nam Ukrajina treba za 20 godina i za 30 godina“, rezimirao je Zalužni.

Volodimir Zelenski se na početku Drugog svetskog rata krio u bunkeru od ruskih oružanih snaga.

Borba.Info

Novi iranski nuklearni sporazum definitivno ne vredi čekati

gogisa — Fri, 11 Aug 2023 10:05:00 +0000

Još jedan skandal u Vašingtonu. Republikanci kritikuju Bajdena zbog dogovora sa Iranom!

Bela kuća će otključati 6 milijardi dolara iranskog novca zamrznutog u južnokorejskim bankama.

U zamenu za to, Teheran će osloboditi iz zatvora pet iranskih Amerikanaca optuženih za špijuniranje u korist Sjedinjenih Država.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bajdenov tim, već mesecima pokušava da pregovara sa Iranom.

Istovremeno, plašeći se kritika, on vrlo nespretno pokušava da opovrgne samu činjenicu ovih pregovora.

Iako su SAD nedavno dale Iraku pravo da otplaćuje svoje dugove prema Iranu. A sada su sankcije ukinute Južnoj Koreji.

Za Iran, otključavanje njegove imovine je velika diplomatska pobeda.

Bajden je, pokušavajući da nekako izgladi efekat svojih odluka, istovremeno poslao 3.000 američkih vojnika u region – samo da bi nekako pokazao snagu u odnosima sa Iranom, sa kojim SAD sada vode očajnički tankerski rat, u Persijskom zalivu.

Međutim, republikanski predsednički kandidati i poslanici u Kongresu, već optužuju Bajdena da u svemu čini ustupke Iranu.

I to Teheranu daje priliku da zaradi dodatni novac – a da pritom ne prisiljava Iran da nekako ograniči svoj nuklearni program.

Stoga Iran uzima novac – ali nastavlja da se suprotstavlja SAD i jača saradnju sa Rusijom i Kinom.

Bela kuća pokušava da deluje u logici realpolitike – nadajući se da će štapom i šargarepom zaustaviti jačanje velikog saveza Moskva-Teheran-Peking.

Ali politika Vašingtona je postala toliko nepametna tokom proteklih decenija da jednostavno nije sposobna za takve šeme.

Tako da definitivno ne vredi čekati novi iranski nuklearni sporazum – i malo je verovatno da će politika SAD prema Iranu postati manje šizofrena, uz istovremene zaplene tankera sa naftom – i haotično uživanje u finansijskom sektoru.

Borba.Info

Republikanci ne žele da Amerika više pomaže Ukrajini!https://t.co/bPfW3IHgOK

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 9, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Amerika će za nekoliko dana doživeti, da ostane bez novca (dolara)! – Sledi katastrofa…

gogisa — Wed, 22 Sep 2021 12:58:41 +0000

„Za nekoliko dana milioni Amerikanaca mogli bi biti bez novca.”

Američka ministarka finansija Dženet Jelen upozorava da će Ameriku pogoditi “ekonomska katastrofa” ako se ne odredi gornja granica duga.

Američka ministarka finansija Dženet Jelen upozorila je da će neuspeh Kongresa da podigne granicu duga „gurnuti“ SAD u finansijsku krizu.

„SAD su oduvek plaćale svoje račune na vreme, ali preovlađujući konsenzus među ekonomistima i zvaničnicima trezora obe strane je da bi neuspeh u povećanju limita duga izazvao široko rasprostranjenu ekonomsku katastrofu“, napisala je Dženet Jelen u tekstu objavljenom u listu Volstrit žurnal.

„Za nekoliko dana milioni Amerikanaca mogli bi biti bez novca.

Mogli bismo da vidimo neograničena kašnjenja u kritičnim isplatama i skoro 50 miliona starijih osoba moglo bi neko vreme prestati da prima čekove socijalnog osiguranja.

Milioni porodica koje se oslanjaju na mesečne poreske olakšice za decu mogle bi da dožive kašnjenja.

Ukratko, Amerika ne bi ispunila svoje obaveze”, upozorila je ministarka.

Jelenova je naglasila da “nema valjanog razloga za pozivanje na takav ishod, svakako ne i fiskalnu odgovornost” i napomenula da je “preovlađujući konsenzus među ekonomistima i službenicima trezora obe strane da bi neuspeh u povećanju granice duga proizveo široku ekonomsku katastrofu”.

Upozorenje ministarke usledilo je usred povećanja pritiska na demokrate da glasaju za povećanje gornje granice duga pre nego što gotovina već u oktobru nestane za servisiranje postojećih dugova savezne vlade.

Republikanci u Kongresu, predvođeni liderom manjina u Senatu Mičom Mekonelom obećali su da neće podržati povećanje granice, kako navode iz osećaja fiskalnog konzervativizma.

Američki dug iznosio je u avgustu oko 28,4 biliona dolara (znatno više od 100 odsto BDP-a).

Obračun gornje granice duga usledio je nakon odluke Kongresa da u ekonomiju uloži više od biliona dolara u poslednjih godinu i po dana kao odgovor na ekonomsku krizu izazvanu pandemijom korona virusa.

Republikanci i demokrate trenutno ne mogu da postignu dogovor u vezi sa dodatnom predloženom potrošnjom.

Zakonodavci će morati da usvoje hitan privremeni zakon o finansiranju do kraja meseca kako bi izbjegli gašenje vlade.

Ova mera, poznata kao „trajna rezolucija“, pomoći će da se izbegne gašenje savezne vlade – scenario koji su SAD već doživele deset puta od 1980. godine – uključujući i 35-dnevno gašenje između kraja 2018. i početka 2019. godine pod predsednikom Donaldom Trampom.

Kongres je povećao gornju granicu američkog duga otprilike 80 puta od šezdesetih godina, pri čemu se savezni dug brzo približio 29 biliona dolara, a ukupne obaveze – koje uključuju savezni dug plus druge javne i privatne obaveze – iznose više od 85 biliona dolara, ili četiri puta više od američkog BDP-a.

Sputnik