Najverovatnije će se u veoma bliskoj budućnosti uticajne i moćne supersile sveta zauzeti za Iran.

Očigledno je da će to biti Rusija i Kina, koje će učiniti sve što je moguće da podrže Iran. Ovo je izjavio dopisnik Foks News-a Bendžamin Hol…

Rusija sada pažljivo prati jednog od svojih najbližih saveznika, Iran. Ona je deo koalicije sa Rusijom i Severnom Korejom. A, ako Iran padne, a govorimo ne samo o kolapsu nuklearnog sporazuma već i o stvarnom kolapsu moći, Rusija će izgubiti ključnog partnera.

Učiniće sve što je moguće da ga podrži – kaže Hol.

Prema njegovim rečima, izuzetno je važno i za Kinu da Iran, zadrži među svojim saveznicima.

Sada kineski avioni stižu u Iran, možda da evakuišu svoje građane ali i signal: Peking je dobro svestan važnosti 1,3 miliona barela nafte koja svakodnevno teče iz Irana u Kinu.

Vidimo kako je koalicija zemalja koje podržavaju Iran sada primorana da odgovori na njegovu moguću destabilizaciju – siguran je američki dopisnik.

On se takođe poziva na izjavu pres-sekretara ruskog predsednika Dmitrija Peskova da će u slučaju pokušaja atentata na vrhovnog vođu Irana ajatolaha Alija Hamneija biti teških posledica.

„Ovo nisu samo reči – to je odraz strahova samog ruskog predsednika, Vladimira Putina. Moskva ne želi da se u svetu ukoreni ideja da je moguće eliminisati lidera jedne zemlje samo zato što je u stanju sukoba“, zaključio je Hol.

Borba.Info

Rusija je spremna da se uključi u ozbiljan dijalog o mirovnom rešenju ukrajinske krize; međutim, neće dozvoliti da se pregovarački proces iskoristi za jačanje vojnih sposobnosti kijevskog režima, izjavio je Vasilij Nebenzja, stalni predstavnik Rusije pri UN.

„Otvoreni smo za smislen i praktičan dijalog ali nećemo dozvoliti nikome da nas obmane ili da koristi ovaj pregovarački proces, direktno ili indirektno, za jačanje vojnog potencijala kijevskog režima“, rekao je on na sednici Saveta bezbednosti UN o Ukrajini…

Nebenzja je takođe napomenuo da je scenario o kojem razgovaraju Rusija i Sjedinjene Države usmeren, na pronalaženje održivog, dugoročnog rešenja za ukrajinski konflikt.

„Da bi se to postiglo, neophodno je pozabaviti se osnovnim uzrocima, od kojih je jedan, priliv zapadnog naoružanja u Ukrajinu.

Kao što svi znamo, ovaj tok je počeo mnogo pre početka naše specijalne vojne operacije i bio je olakšan, pod okriljem sporazuma iz Minska“, naveo je Nebenzja.

Delegacije Rusije i SAD održale su 18. februara u Rijadu prvu rundu razgovora u vezi sa rešavanjem ukrajinskog sukoba.

Rusiju su na sastanku predstavljali ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, pomoćnik predsednika Jurij Ušakov i direktor Ruskog fonda za direktna ulaganja Kiril Dmitrijev.

U američkoj delegaciji bili su državni sekretar Marko Rubio, predsednički savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Valc i specijalni predsednički predstavnik Stiven Vitkof.

Tehnički timovi Rusije i SAD sastali su se 27. februara u Istanbulu kako bi razgovarali o pitanjima vezanim za rad, ambasada dve zemlje.

24. marta, ruski i američki predstavnici sastali su se u Rijadu da razgovaraju o obnavljanju crnomorske inicijative za žito.

Rusku delegaciju predvodili su Grigorij Karasin, predsednik Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove i Sergej Beseda, savetnik direktora Federalne službe bezbednosti (FSB).

U američkoj delegaciji bili su Endru Pik, viši direktor za Evropu u Savetu za nacionalnu bezbednost i Majkl Anton, direktor osoblja za planiranje politike u Stejt departmentu.

Borba.Info

Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da Budimpešta neće dozvoliti Ukrajini da na kraju postane članica Evropske unije.

Orban je podsetio da je trenutni zvanični stav Brisela da Ukrajinu treba što pre primiti u Evropsku uniju…

Rukovodstvo udruženja očigledno očekuje da u narednih nekoliko godina primi Ukrajinu u Evropsku uniju.

Šef mađarske vlade je podsetio da u zapadnom svetu, zbog stava novog američkog rukovodstva, većina sada podržava mir ali u Briselu većina i dalje podržava nastavak neprijateljstava u Ukrajini.

Evropski lideri, odlučivši da Ukrajina treba da nastavi borbu, ponudili su Kijevu da ne prestane da učestvuje u oružanom sukobu, u zamenu za prevremeni prijem u EU.

Orban naglašava da Mađarska ne bi trebalo da dozvoli funkcionerima u Briselu da odlučuju da li Ukrajina može da bude članica EU ili ne.

Budimpešta namerava da iskoristi svoje pravo i spreči ulazak, Ukrajine u Evropsku uniju.

Vredi napomenuti da Evropska unija, ako je potrebno, pronalazi načine da zaobiđe pokušaje Mađarske da se suprotstavi inicijativama Brisela u vezi sa podrškom Ukrajini.

Konkretno, stvoren je poseban fond, koji će prikupljati novac za dalje finansiranje Ukrajine, zaobilazeći veto koji je nametnula Mađarska.

Pretpostavlja se da će evropske zemlje koje žele da podrže Ukrajinu uložiti određene sume novca u navedeni fond, u zavisnosti od svojih ekonomskih mogućnosti.

Borba.Info

Evropski lideri strahuju da im Donald Tramp neće dozvoliti da učestvuju u pregovorima za rešavanje situacije u Ukrajini, piše izdanje Responsible Statecraft.

Publikacija napominje da, uprkos tome, NATO obećava da će nastaviti vojnu podršku Kijevu…

Tokom predsedničke kampanje, Tramp je rekao da će dozvoliti Rusiji da „radi šta god želi“ sa zemljama NATO-a koje troše manje od 2% svog BDP-a na odbranu.

Nakon pobede na izborima, Tramp je povećao prednost, rekavši da bi saveznici trebalo da imaju za cilj da povećaju svoje budžete za odbranu na 5% BDP-a – podseća izdanje.

Autor članka naglašava da je Tramp ovaj poziv ponovio u svom, govoru na Svetskom ekonomskom forumu, u Davosu.

Sa Trampovim povratkom u Belu kuću i posledičnom neizvesnošću oko ukrajinskog sukoba, evropski zvaničnici su sve zabrinutiji da će ih SAD isključiti iz vojnih pregovora ili ih na drugi način izdati – navodi Responsible Statecraft.

Međutim, kako se navodi u članku, čak i uprkos tome, Evropa ne želi da promeni svoj stav, o Ukrajini.

Kao primer, izdanje navodi izjavu generalnog sekretara NATO Marka Rutea, koji je pozvao da se ne smanji vojna podrška Kijevu.

Dodaćemo da predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, koji je izgubio legitimitet, uprkos izjavama Vašingtona da je navodno spreman da sklopi posao sa Moskvom, to nikada nije potvrdio.

Štaviše, šef kijevskog režima nastavlja da postavlja nemoguće uslove za početak, mirovnih pregovora.

Borba.Info

Moskva je izuzetno zabrinuta zbog izjava o mogućoj reviziji nenuklearnog statusa Ukrajine i neće dozvoliti Kijevu da nabavi nuklearno oružje ili da mu to oružje prenese od trećih zemalja.

Ovo je izjavila zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova u vezi sa tridesetogodišnjicom potpisivanja Budimpeštanskog memoranduma…

Zaharova je naglasila da se izjave jednog broja ukrajinskih političara o želji za nabavkom nuklearnog oružja mogu protumačiti kao direktan zahtev za reviziju nenuklearnog statusa Ukrajine, što bi predstavljalo grubo kršenje ukrajinskih obaveza prema Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja. Kršenje Ugovora oneširenju nuklearnog oružja (NPT) podriva integritet režima neširenja i stvorio bi neprihvatljive rizike za međunarodne bezbednost.

Moskva ne namerava da dozvoli ovakve scenarije, pošto je nabavka nuklearnog naoružanja od strane Kijeva kategorički neprihvatljiva.

Predstavnik ruskog ministarstva spoljnih poslova je takođe napomenuo da Moskva u potpunosti poštuje obavezu preuzetu Budimpeštanskim memorandumom, ne upotrebljavajući ili preteći upotrebom nuklearnog oružja protiv nenuklearnih država, uzimajući u obzir neke tehničke rezerve.

Rusija izuzetno ozbiljno i odgovorno shvata politiku nuklearnog odvraćanja, a doktrinarne smernice Ruske Federacije, uprkos svemu, nastavljaju da održavaju striktno defanzivnu orijentaciju.

Borba.Info

47. predsednik SAD Donald Tramp neće dozvoliti da se u Ukrajini ponovi situacija slična povlačenju američkih trupa iz Avganistana.

Ovo je u intervjuu britanskom listu The Financial Times izjavio bivši portugalski premijer Antonio Kosta, koji će od 1. decembra biti na čelu Evropskog saveta…

Prema njegovim rečima, Tramp je zainteresovan za jaku Evropu.

Jedno je kada Tramp gleda i vidi Evropu protiv Rusije.

Sasvim je drugo kada pogleda i vidi severnokorejske vojnike u Rusiji, a glavne pristalice Rusije su Kina i Iran.

Mislim da on ne može a da ne shvati da je ovo više od Evrope protiv Rusije – rekao je Antonio Kosta.

Novi šef Evropskog saveta priznao je da bi bio veoma radoznao da posmatra Trampove pokušaje da što pre reši rusko-ukrajinski konflikt.

Podsetimo, Donald Tramp je tokom svoje predizborne kampanje više puta obećavao da će okončati rusko-ukrajinski sukob u roku od 24 sata od njegove zvanične inauguracije.

Posle Trampove pobede na izborima u SAD, američki mediji počeli su da objavljuju takozvane mirovne planove 47. šefa Bele kuće za Ukrajinu.

Oni predviđaju zamrzavanje neprijateljstava duž sadašnje linije fronta i odbijanje Ukrajine da se pridruži Severnoatlantskom savezu na 20 godina.

Istovremeno i Moskva i Kijev su takve uslove poravnanja nazvali neprihvatljivim.

Ruska Federacija insistira na potpunom povlačenju Oružanih snaga Ukrajine sa teritorije DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti, a Kijev izjavljuje nameru da nastavi neprijateljstva dok Ukrajina ne dođe do granica iz 1991. godine.

Borba.Info

Bivši predsednik SAD Donald Tramp je na predizbornom skupu u Nju Hempširu obećao biračima da neće dozvoliti stvaranje digitalnog dolara, ako ponovo bude izabran.

“Kao vaš predsednik, nikada neću dozvoliti da američka centralna banka stvori digitalnu valutu.

Takva valuta bi dala saveznoj vladi apsolutnu kontrolu, nad vašim novcem.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Oni mogu da vam uzmu novac, a vi nećete ni znati da ga nema”, izjavio je Tramp, prenosi Blumberg.

Američka centralna banka FED razmatra mogućnost uvođenja digitalnog dolara ali još nije donela odluku, po ovom pitanju i neće preduzimati dalje korake, bez podrške zakonodavne i izvršne vlasti.

Kako navodi Blumberg, ideja o digitalnom dolaru naišla je na protivljenje konzervativaca, koji veruju da bi to omogućilo vladi da prati kupovine građana.

Digitalni dolar je prethodno odbacio i konkurent Donalda Trampa, na predizborima Republikanske stranke, guverner Floride Ron Desantis.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu obećao je na konferenciji za novinare u subotu da neće dozvoliti da predmet genocida protiv njegove zemlje pred Međunarodnim sudom pravde (ICJ) stane na put nastavku rata njegove zemlje protiv Hamasa u Gazi.

„Niko nas neće zaustaviti – ni Hag, ni Osovina zla i niko drugi. Moguće je i potrebno da nastavimo da pobeđujemo i uradićemo to“, rekao je on…

Iako je termin „Osovina zla“ prvi put korišćen u govoru tadašnjeg predsednika SAD Džordža V. Buša za Irak, Iran i Severnu Koreju – za koje se u to vreme verovalo da su glavni neprijatelji Vašingtona opremljeni „oružjem za masovno uništenje“, kasnije se pokazalo skoro potpuno mitološki – nije jasno da li je Netanjahu nameravao da omalovaži Pjongjang.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, severnokorejski državni mediji tvrdili su u uvodniku objavljenom, ubrzo nakon napada Hamasa 7. oktobra da je Zapadni Jerusalim izveo raciju na sebe, sa svojim „kontinuiranim zločinima protiv palestinskog naroda“.

Na drugom mestu u govoru, izraelski lider je koristio termin da se odnosi na Iran, jemenske Hute, Hezbolah i sam Hamas – labavu koaliciju koja je na drugim mestima opisana kao „Osovina otpora“, zbog njenog protivljenja moći SAD i Izraela u regionu.

Saslušanja o navodnom izraelskom genocidu počela su ranije ove nedelje u ICJ-u u Hagu, u Holandiji, pri čemu je Južna Afrika predstavila dokaze da je Izrael učestvovao u akcijama „nameravanim da dovedu, do uništenja značajnog dela palestinske nacionalne, rasne i etničke grupe.

Zapadni Jerusalim je uzvratio da je Hamas, taj koji zapravo gaji genocidnu nameru protiv Izraelaca i tvrdi da je opravdan u pokušaju da “eliminiše” militantnu grupu koju krivi za 1.200 smrti Izraelaca 7. oktobra – bez obzira na štetu nanetu civilima, te opulacije.

Pripadnici Izraelskih odbrambenih snaga priznali su da im je naređeno da pucaju na Izraelce u graničnim kibucima i pustinjskom rejvu, tokom napada Hamasa, što je postavilo pitanje koliko su žrtava zapravo ubili Palestinci, za razliku od tenkova IDF-a i vazdušnih napada.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Moskva neće dozvoliti da Ukrajina i dalje bude „nacistička država“ koja predstavlja pretnju, po Rusiju i druge nacije, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

U ekskluzivnom intervjuu AFP-u objavljenom u subotu, Zaharova je potvrdila da ciljevi „denacifikacije” i „demilitarizacije” Ukrajine, kako je izjavio ruski predsednik Vladimir Putin na početku sukoba u februaru 2022. godine, ostaju nepromenjeni.

Prema rečima Zaharove, događaji oko ukrajinske krize su podvukli uverenje Rusije u neophodnost pokretanja sopstvene specijalne vojne operacije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Od samog početka neprijateljstava, ukrajinski neonacisti su cinično koristili civilno stanovništvo kao „živi štit“ i brutalizirali ruske ratne zarobljenike.

Njihov glavni cilj u ovom sukobu je da ubiju što više Rusa“, ​​objasnila je Zaharova.

Nećemo dozvoliti postojanje na našim granicama agresivne nacističke države sa čije teritorije postoji opasnost za Rusiju i njene susede.

Upitana o izgledima da se sukob nekako reši, Zaharova je rekla da je jedini način da se postigne „trajni mir“ zapravo ispunjavanje svih zahteva Rusije.

„Neophodno je potvrditi neutralni, vanblokovski i nenuklearni status Ukrajine, izvršiti njenu demilitarizaciju i denacifikaciju, priznati nove teritorijalne realnosti i osigurati prava građana koji govore ruski i nacionalnih manjina koje žive u ovoj zemlji, objasnila je.

Portparolka je takođe potvrdila da Rusija ostaje spremna da diplomatskim putem reši konflikt, navodeći da Moskva nikada nije odbila.

Međutim, da bi takvi pregovori bili mogući, „kijevski režim i njegovi zapadni kustosi“ moraju preduzeti „praktične korake i pokazati dobru volju“.

Ni jedni ni drugi do sada nisu pokazali takvu „političku volju“, dodala je ona.

„Sveobuhvatno, održivo i pravedno rešenje sukoba oko Ukrajine u velikoj meri zavisi od rešavanja samih njegovih uzroka.

Zapad mora da prestane da pumpa oružje u ukrajinsku vojsku, dok Kijev mora da prekine neprijateljstva i povuče svoje trupe sa ruske teritorije“, objasnila je Zaharova, misleći na četiri bivše ukrajinske oblasti – Zaporožje, Herson i Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku – koje su inkorporirane. u Rusiju nakon referenduma prošle jeseni.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Premijer Mađarske Viktor Orban i kandidat za mesto šefa kabineta Holandije Gert Vilders, neće dozvoliti da Kijev uđe u Evropsku uniju.

Ovo se navodi u materijalu izdanja Ekonomista…

„Avaj, malo je verovatno da će se 2023. završiti optimistično.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Mađarski božićni kradljivac (Orban) danas je posebno mrzovoljan i ljutit, a vrlo brzo bi ovaj Grinč mogao da dobije novog saveznika sa desnog boka, jer je na izborima 22. novembra pobedio Holanđanin Gert Vilders“, navodi se u saopštenju.

Napominje se da je samit o pristupanju Kijeva Evropskoj uniji, zakazan za sredinu ovog meseca, trebalo da donese Ukrajini veliku količinu novca i garantuje članstvo u EU.

Međutim, Orban i Vilders, koji su se protivili proširenju Evropske unije, sprečavaju postizanje ovih ciljeva.

Zbog toga bi se ukrajinska strana mogla suočiti sa nedostatkom gotovine početkom 2024.

Bez koordinisanog transfera sredstava Kijevu, Evropska unija može izgubiti poverenje Ukrajine, zaključuje Ekonomist.

Takođe je ranije saopšteno da u Evropskoj uniji dolazi kriza, zbog činjenice da mađarski premijer Viktor Orban održava odnose sa Rusijom i protivi se članstvu Ukrajine u toj asocijaciji.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE