Zapadne zemlje više neće moći da vode igru po svojim pravilima i očekuju da drugi slepo slede, poručio je predsednik Rusije Vladimir Putin, na konferenciji za medije nakon sastanka Vrhovnog evroazijskog ekonomskog saveta.

„Zašto, šta se to desilo? Kako je došlo do toga? U čemu je njihova krivica? Kao da su deca koja su se tek juče rodila. Tako više ne može. Ta igra u jednom pravcu je završena. Ako žele da povećavaju svoje vojne budžete, neka to rade ali to samo svedoči o njihovoj sopstvenoj agresivnosti“, rekao je Putin…

On je istakao da se zapadna militarizacija pravda tvrdnjama o ruskoj „agresivnosti“, iako su, prema njegovim rečima, stvari potpuno izvrnute.

Prebacivanje krivice i prikazivanje Rusije kao pretnje služi kao paravan za širenje vojne infrastrukture.

Kao što je naglasio, Rusija već godinama beleži intenziviranje vojnih aktivnosti NATO-a u njenom susedstvu. Alijansa širi svoje inicijative u regionu i to naziva merama odvraćanja iako Moskva u tome vidi jasno ugrožavanje svoje bezbednosti.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštavalo je da je otvoreno za dijalog sa NATO-om ali samo pod uslovom, ravnopravnosti. U tim porukama jasno je naglašeno da Zapad, mora da odustane od kursa koji vodi ka novom talasu militarizacije evropskog kontinenta.

Putin je još jednom naglasio da Rusija nema nameru da napada članice NATO-a jer, za tako nešto ne postoji nikakav interes.

On smatra da zapadni lideri veštački podižu tenzije kako bi zastrašili sopstveno stanovništvo i skrenuli pažnju sa domaćih problema.

„Pametni ljudi to odlično vide – sve te priče o opasnosti od Rusije su lažne“, poručio je ruski predsednik.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp neće prisustvovati venčanju milijardera Džefa Bezosa i njegove verenice Loren Sančez, iako je bio službeno pozvan na glamuroznu ceremoniju koja se održava danas u Veneciji.

Venčanju Džefa Bezosa i Loren Sančez prisustvuju brojne svjetske zvezde – od Kim Kardašijan i Leonarda Dikaprija, do Toma Brejdija i Orlanda Bluma, međutim Trampa među njima neće biti…

Zašto Tramp ne dolazi?

Prema informacijama koje prenosi The Telegraph, Tramp je bio na spisku zvanica, ali je odbio poziv zbog, kako se navodi, “sukoba u rasporedu”. Iz njegove kancelarije je potvrđeno da “nije mogao da uskladi obaveze” kako bi prisustvovao ovom ekskluzivnom događaju, iako nije navedeno o kojim se tačno obavezama radi.

Neki američki mediji nagađaju da je razlog i lične prirode. Naime, odnos između Bezosa i Trampa nikada nije bio previše blizak. Bezos je vlasnik Vašington Posta, medija koji je često kritikovao Trampovu administraciju, što je američki predsednik više puta javno osuđivao.

Ivanka Trump stigla u Veneciju

Iako Donald Trump ne dolazi, dio njegove obitelji već je tamo.

Njegova ćerka Ivanka Tramp i njen suprug Džared Kušner i njihovo troje dece snimljeni su kako se voze tradicionalnim venecijanskim brodom kroz grad, a kasnije i tokom opuštene šetnje istorijskim centrom.

Izvor blizak paru otkrio je za Dejli Mejl da su Bezos i Sančez brak, već ranije sklopili u SAD-u. Trodnevna proslava u Veneciji, stoga, nije pravno obvezujuća, već simbolična ceremonija.

Gosti su unapred obaviješteni da ne kupuju poklone, već će par u njihovo ime donirati u humanitarne svrhe, uključujući i udruženja koje se bore za očuvanje venecijanske lagune.

Procenjuje se da Bezos troši između 15 i 20 miliona dolara na slavlje. Proslave se održavaju u luksuznim venecijanskim lokacijama, uključujući hotel Aman, gde su noćenja i do 14.000 dolara.

B92

Pad interesovanja za električna vozila u SAD poklopio se sa problemima Tesle koji su se pojavili u vestima.

Ipak, budućnost električnih vozila izgleda solidno, čak i ako ne preplave američke puteve tako brzo kako neki entuzijasti tvrde.

Od Tesle se takođe može očekivati da zaustavi pad prodaje i zabeleži solidan oporavak.

Prema investicionoj banci UBS, prodaja električnih vozila u SAD trebalo bi blago da poraste 2025. godine na 1,3 miliona jedinica.

To bi predstavljalo tržišni udeo od 10,8%, u odnosu na 10,4% prethodne godine. UBS predviđa stabilan rast, na 24% tržišnog udela, odnosno 2,7 miliona vozila, do 2030. godine.

To pretpostavlja da administracija Donalda Trampa ukine takozvano „kalifornijsko odricanje“, koje omogućava državama da postave strože standarde emisije CO2. Takav potez bi povećao prodaju električnih vozila.

Predviđanja prodaje električnih vozila
Auto Forecast Solutions predviđa da će tržišni udeo električnih vozila u SAD dostići oko 20% do 2030. godine, a moguće i 30% do 2035. godine.

To je u suprotnosti sa očekivanim bumom u Evropi.

Prodaja tamo je već blizu očekivanog tržišnog udela SAD za 2030. godinu – iako bum može biti više posledica pritiska vlade nego istinske strasti za električnim vozilima.

Ako proizvođači ne ispune kvote, suočiće se sa ogromnim kaznama.

U stvari, to znači da su Evropljani primorani da kupuju električna vozila, jer automobili sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem postaju sve nedostupniji zbog visokih troškova smanjenja emisije CO2 na nulu.

Mnogi stručnjaci smatraju da je plan EU previše ambiciozan i da će verovatno biti postignuta samo polovina postavljenih ciljeva.

U Evropi raste politički pritisak da se ovi ciljevi ublaže.

Takođe, da se odloži rok za potpunu zabranu prodaje novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem posle 2035. godine, i da se dozvoli upotreba sintetičkog benzina.

Anketa pokazuje nisko interesovanje za električna vozila

Dobro je što u SAD nema sličnih zakona, prema rezultatima ankete koju je sprovelo Američko automobilsko udruženje (AAA). Anketa među potrošačima pokazala je da je interesovanje za električna vozila palo na najniži nivo od 2019. godine.

Samo 16% ispitanika je reklo da će „verovatno“ ili „vrlo verovatno“ kupiti električno vozilo kada sledeći put budu kupovali novi automobil.

Udeo onih koji su rekli da „verovatno ne bi“ ili „vrlo verovatno ne bi“ kupili električno vozilo porastao je sa 51% na 63%.

To je najveći procenat od 2022. godine. U međuvremenu, prodaja Tesle u SAD opada.

Akcije kompanije su izgubile nešto više od 25% svoje vrednosti od kraja prošle godine. To je bilo zbog kombinacije faktora.

Iako je Tesla bila „novajlija“ na tržištu, praktično je dominirala celim tržištem električnih vozila.

Ali konkurencija je postajala sve jača. Dva najprodavanija modela Tesle, Model 3 i Model Y, nedavno su ažurirana, što je privremeno obustavilo proizvodnju.

Pad prodaje zbog Maskovog političkog angažmana

Prodaja Tesle je navodno opala i zbog političkog angažmana Ilona Maska u administraciji Donalda Trampa.

Međutim, postavlja se pitanje: da li bi potencijalni kupac, nakon što ozbiljno razmotri sve opcije i zaključi da je Tesla najbolji izbor, zaista odustao od kupovine samo zbog političkih stavova vlasnika?

Teslino tržišno učešće u SAD je pod pritiskom, ali i dalje dominira sektorom električnih vozila sa velike visine.

U 2024. godini, njen udeo na tržištu električnih vozila pao je na 48,7% sa 55% prethodne godine, prema podacima Cox Automotive i Kelley Blue Book.

Novi konkurenti još uvek nisu ni blizu – Hyundai/Kia je na 9,3%, a slede General Motors (8,7%), Ford (7,5%) i BMW (4,1%).

U prvom kvartalu 2025. godine, General Motors je postigao brz rast. Više nego udvostručila je prodaju električnih vozila na više od 30.000 jedinica, nadmašivši Ford i Hjundai/Kiju.

Prodaja Tesle pala je za 9%. Istovremeno, potražnja za hibridima i plag-in hibridima odvlači kupce od potpuno električnih vozila.

„Tesla Model 3 i Model Y ostaju ubedljivo najprodavanija električna vozila u SAD (u 2024. godini), ali oba, kao stariji modeli, zabeležila su značajan pad prodaje.“

Ipak, Model Y i Model 3 i dalje su činili više od 40% svih prodatih električnih vozila prošle godine.

„Ford Mustang Mač-E bio je najprodavaniji električni automobil koji nije Tesla, a odmah za njim sledi Hjundai Ionik 5“, rekao je Koks Automotiv.

Očekuje se oporavak prodaje Tesle

Teslini problemi trenutno usporavaju prodaju električnih vozila. Tesla i tržište električnih vozila će se oporaviti, kaže analitičar Dejvid Oukli iz GlobalData.

On očekuje da će se Teslin udeo na ukupnom američkom tržištu stabilizovati na između 4% i 5% do početka 2030-ih. Zatim bi mogao porasti na oko 6%.

U 2024. godini taj udeo je bio 3,95%, prema časopisu „Kelley Blue Book“.

„Mislim da je tačno da je usporavanje prodaje Tesle usporilo ukupni sektor električnih vozila u SAD. Međutim, trenutno očekujemo da će prodaja Tesle biti uglavnom nepromenjena 2025. godine, a zatim će ponovo početi da raste počev od 2026.“

Takođe očekujemo skromno povećanje tržišnog udela električnih vozila u 2025. godini, nakon čega sledi snažniji rast u narednim godinama“, rekao je Oukli u odgovoru poslatom imejlom.

Ali to zavisi od toga da li će poreski krediti za potrošače ostati na snazi. Ako se ti krediti ukinu, rast nakon 2026. godine će biti usporen.

„Iako je naša trenutna prognoza da će tržišni udeo električnih vozila dostići 20,7% do 2028. godine, u odnosu na 9,2% ove godine, postoji rizik da se ova prognoza za 2028. godinu neće ostvariti.

„Još jedan faktor koji povećava rizik je potencijalno ukidanje raznih zahteva za emisije i potrošnju goriva. Ovo bi moglo značajno smanjiti podsticaj proizvođačima da razvijaju električna vozila za američko tržište“, rekao je Oukli.

Sve ove mere izgledaju osuđene na neuspeh, iako će verovatno biti rešene pravnim sporovima.

Bernstin Riserč se slaže da je američki entuzijazam za električna vozila opao poslednjih meseci.

Ozbiljne posledice carina

„Trenutni fokus tržišta je na automobilskim carinama i rastućem trgovinskom ratu. Iako to ima ozbiljne posledice za čitav sektor, smatramo da će, bez obzira na ishod, dodatno usporiti rast tržišta električnih vozila.

Pritisci troškova koje će povećane carine nametnuti američkoj industriji smanjiće raspoloživa sredstva za poslovanje proizvođača električnih vozila koja posluju s gubitkom, ograničiti investicije i skrenuti pažnju rukovodilaca u druge pravce“, navodi Bernstein Research u jednoj istraživačkoj belešci.

Investitori sa nestrpljenjem čekaju Teslinu odluku o budućnosti njenog asortimana sada kada su veliki hitovi Model 3 i Model Y osveženi.

Mediji su puni kontradiktornih izveštaja o Maskovim planovima da proizvede manji Model 2, koji bi koštao oko 25.000 dolara, što je otprilike 15.000 dolara manje od početne cene Modela 3.

Projekat jeftinog, masovnog modela smatra se neizbežnim potezom ukoliko Tesla želi da se proširi.

Izveštaji kažu da Tesla razmatra mogućnost da to bude uprošćeni Model 3 ili potpuno novi manji Model 2. Očekuje se da će skupi i nišni Model S sedan i Model X ostati u ponudi.

Dejvid Oukli iz GlobalData rekao je da je Maskovo političko angažovanje možda otuđilo neke kupce, ali moglo je i privući druge.

„Sada izgleda da se Mask povlači iz politike, tako da možda nikada nećemo sa sigurnošću znati kakav je uticaj to imalo. Mislim da je tačno reći da je Tesla poslednjih meseci delovala kao da je u fazi stagnacije jer je Maskov fokus bio usmeren na druge stvari, ali po mom mišljenju, nije u nekoj vrsti negativne spirale“, rekao je Oukli.

Forbes

Dok javnost širom sveta spekuliše o mogućem direktnom sukobu Rusije i NATO-a, zamenik predsednika Odbora Državne dume za međunarodne odnose Aleksej Čepa potpuno je demantovao takve strahove.

Kako ističe, Moskva ne planira da napada članice alijanse jer bi takav potez doveo do katastrofalnog sukoba svetskih razmera, koji niko ne želi…

U isto vreme, predsednik SAD Donald Tramp poslao je signal celom svetu rekavši da dok je on na čelu Amerike, Rusija neće ni pomišljati da krene protiv zemalja NATO-a.

Ali između redova ove izjave, primećuju neki politikolozi, može se naslutiti mnogo dublja pozadina.

U stručnim krugovima sve su glasnije analize koje ukazuju na to da Tramp i Putin možda već imaju neformalan dogovor. Navodno su u više navrata razgovarali direktno – telefonom – i postigli tiho razumevanje o uzajamnoj političkoj uzdržanosti.

Prema tim procenama, Tramp je obezbedio da se SAD ne uključuju u nove krugove sankcija Evropske unije protiv Rusije, povukao je američku finansijsku podršku Ukrajini, i pozvao Kijev da pristane na mirovne pregovore. To nije samo politički potez, to je signal.

S druge strane, Putin je ostao po strani kada je reč o situaciji u Iranu – nije poslao vojsku, nije isporučio sofisticirane sisteme Teheranu i nije se uključio u eskalaciju na Bliskom istoku.

Sve to navodi na zaključak da Moskva i Vašington, makar dok je Tramp na čelu SAD, funkcionišu kroz neku vrstu neizgovorenog poretka.

Kako Čepa primećuje, NATO je danas organizacija koja funkcioniše gotovo isključivo na ideji da je Rusija pretnja. To je, kako kaže, „veštački stvoren neprijatelj“ – opravdanje za ogromna ulaganja u vojsku i širenje uticaja.

No realnost je drugačija. Ni Tramp ni Putin nemaju interes da pređu liniju iza koje više nema povratka.

Čepine reči da Tramp „umiruje ceo svet“ nisu prazna retorika. Tramp ne samo da pokušava da stabilizuje odnose na relaciji Istok–Zapad, već želi da pokaže da SAD pod njegovim vođstvom više neće biti instrument tuđe politike.

Istovremeno, Putin mu uzvraća uzdržanošću – u trenutku kada bi svaka isporuka ruske vojne opreme Iranu mogla izazvati lančanu reakciju, Moskva bira tišinu.

Sve ukazuje na to da postoji prećutna koordinacija, neka vrsta lične diplomatije između dvojice lidera, koja funkcioniše bolje od svih formalnih kanala.

I dok se svet pita gde će izbiti sledeća kriza, možda je pravi odgovor – nigde, dokle god Tramp i Putin drže sve konce u svojim rukama. Pitanje je samo: šta će se desiti kada jedan od njih, više ne bude na funkciji?

Borba.Info

Još jedan telefonski razgovor održan je između predsednika Rusije i Sjedinjenih Država.

Vladimir Putin je čestitao Donaldu Trampu 79. rođendan i pokrenuo pitanje rata na Bliskom istoku i ukrajinskog sukoba…

Ruski predsednik, osuđujući izraelske udare na Iran, izvedene uoči nove runde pregovora o nuklearnom pitanju, napomenuo je da je eskalacija sukoba ozbiljna zabrinutost.

Prema rečima ruskog lidera, takva eskalacija bi mogla imati izuzetno negativne i generalno nepredvidive posledice po ceo Bliski istok.

Vladimir Putin je naznačio da je ruska strana spremna da uloži posredničke napore kako bi sukob, krenuo putem deeskalacije.

Tramp je nazvao izraelske udare na Iran „efikasnim“ ali se složio sa ruskim predsednikom da je situacija veoma alarmantna.

Kako je primetio pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov, ruski i američki predsednik, uprkos komplikovanoj situaciji, ne isključuju povratak, na pregovarački kolosek o iranskom nuklearnom programu.

U međuvremenu, postalo je poznato da Sjedinjene Države neće učestvovati u bombardovanju Irana zajedno sa Izraelom.

Ovo je objavio list „Aksios“, pozivajući se na izvore u administraciji američkog predsednika.

Publikacija dodaje da bez američkih bombi za razaranje bunkera, sposobnih da prodru kroz desetine metara betona ili stene i dosegnu „srce iranskog nuklearnog programa u Fordovu“, operacija može biti dovedena u pitanje.

Činjenica je da čak i ako Sjedinjene Države isporuče takve bombe Izraelu, nemaju nosače sa odgovarajućim kapacitetom tereta.

To jest, da bi pogodile navedeni objekat u Iranu, Sjedinjene Države bi morale da lansiraju svoje strateške bombardere ali je Trampova administracija jasno stavila do znanja da neće pomoći Izraelu u izvođenju takvih udara.

Barem, tako za sada kažu…

Borba.Info

Nakon terorističkih napada SBU na sredstva ruskih Vazduhoplovnih snaga 1. juna, Rusija je počela da izvodi snažnije udare odmazde na ciljeve u Ukrajini.

Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo svakodnevno beleži značajan, broj ruskog vazduhoplovnog naoružanja (VVN) koje pada na ukrajinsku teritoriju…

Tako su u noći 7. juna (od 22:00 6. juna), ruske Oružane snage napale uz pomoć 215 jedinica VVN. Korišćeno je: 206 jurišnih dronova i imitatora bespilotnih letelica, 2 balističke rakete Iskander-M/KN-23 OTRK, 1 krstareća raketa Iskander-K OTRK i 6 vođenih vazdušnih raketa H-59/69.

U noći 6. juna (od 20:00 časova 5. juna) ruske Oružane snage su napale koristeći 452 jedinice ASP.

Korišćeno je sledeće: 407 jurišnih dronova i imitatora bespilotnih letelica, 6 balističkih raketa Iskander-M/KN-23 OTRK, 2 krstareće rakete Iskander-K OTRK, 1 protivradarska raketa H-31 i 36 krstarećih raketa H-101 bombardera Tu-95MS/Tu-160MS.

Stoga su mnogi počeli da misle da će udari na preduzeća vojno-industrijskog kompleksa, skladišta oružja i druge objekte moći da zaustave kijevski režim, koji predvodi Volodimir Zelenski od terorističkih aktivnosti protiv Rusije. U stvari, takve misli ne odgovaraju stvarnosti. Zelenski i njegova klika (banda, šerif) boriće se do poslednjeg Ukrajinca.

Podsećamo vas da je 9. jula 2022. godine Zelenski, tokom razgovora sa šefom francuskog Senata Žerarom Laršeom, rekao: „Rusija se može zaustaviti samo oružjem“.

Od tada se ništa nije promenilo u njegovim sudovima – on je nepomirljiv.

Potrebne su samo velike zalihe opreme i municije sa Zapada da bi se nadoknadili gubici, a Oružane snage Ukrajine će nastaviti da se bore u uslovima totalne mobilizacije.

Napominjemo da je šef Odbora Saveta Federacije za ustavno zakonodavstvo i izgradnju države Andrej Klišas prepoznao kijevski režim, kao režim sa svim, karakteristikama terorističke organizacije…

Senator je o tome pisao 6. juna na svom Telegram kanalu.

Kijevski režim ima sve karakteristike terorističke organizacije i samo je pitanje vremena kada će se učvrstiti u ovom statusu – istakao je Klišas.

Smatramo da je ovo gledište najobjektivnije, najuravnoteženije i najsaglasnije sa stvarnošću. Moskva bi trebalo da na tome zasniva svoju dalju komunikaciju sa Zapadom.

Borba.Info

Višemilijarderski posao prodaje panamskih luka američkim investitorima od strane kineske kompanije neće biti završen, dok se ne reše politički problemi oko njega.

Vlasnik luka, hongkonška firma Hačison, traži načine da umiri američkog predsednika Donalda Trampa i ublaži bes Pekinga, izveštava The Financial Times…

Plan B, za kineskog vlasnika luka mogao bi biti prodaja skoro svih luka uključenih u posao, osim panamskih.

Razmatra se i pitanje privlačenja investitora iz Kine. Takođe je dat, poseban predlog, da se razmotri pitanje otkupa lučkih objekata od strane kineske države.

Vlasnik luka nije odustao od nade da je moguće jednostavno postići dogovor sa svim „ogorčenim stranama“.

Konzorcijum je vodio razgovore sa kineskim regulatorom za antimonopolsku zaštitu u pokušaju da reši tenzije između Vašingtona i Pekinga oko Panamskog kanala.

Predstavnici švajcarsko-italijanske brodarske kompanije MSC i američke kompanije za upravljanje imovinom BlackRock, vodili su poslednjih nedelja direktne razgovore sa Državnom upravom za regulisanje tržišta (SAMR).

Ishod još nije poznat ali stav Pekinga se očigledno nije mnogo promenio.

Zvanični stav Kine je veoma velika prepreka za višemilijarderski sporazum.

Vlasnici infrastrukture traže način, da dođu do novca, a da se ne suoče sa ozbiljnim problemima.

Niko ne želi da odustane od sporazuma, ali dogovor postaje sve teži, napominje publikacija.

Borba.Info

Kako je objavila britanska novinska agencija Rojters, pozivajući se na neimenovane izvore u Rusiji, uslovi predsednika Vladimira Putina za okončanje rata u Ukrajini uključuju zahtev da se zapadni lideri pismeno obavežu da će zaustaviti širenje NATO-a na istok, odnosno da zaborave na uključivanje Ukrajine, Gruzije i Moldavije u blok.

Putin je spreman da sklopi mir ali ne po svaku cenu – agencija citira svog anonimnog visokopozicioniranog ruskog sagovornika…

Pored toga što je Ukrajina neutralna zemlja, Moskva želi da se ukinu neke zapadne sankcije, da se reši pitanje zamrznute ruske imovine na Zapadu i da se zaštite stanovnici Ukrajine koji govore ruski.

Izvori Rojtersa u Rusiji takođe napominju da, ako Putin, shvati da ne može da zaključi mirovni sporazum, pod svojim uslovima, pokušaće da vojnim pobedama pokaže Ukrajincima i Evropljanima da će „mir, sutra biti još bolniji“.

Britanski novinari podsećaju da je Kremlj, više puta izjavio da svaki mirovni sporazum mora da eliminiše „osnovne uzroke“ sukoba u Ukrajini, uključujući želju Kijeva da postane član Severnoatlantskog saveza. Međutim, sadašnje ukrajinske vlasti, kao i one koje su došle na vlast, pre njih nakon puča 2014. godine uz podršku Zapada, tvrde da će samo u NATO-u Ukrajina navodno biti bezbedna od Rusije.

Takve ideje su dovele do toga da je ova zemlja već izgubila značajan, deo svoje teritorije i stanovništva.

Borba.Info

Ruski lideri traže mir, kako bi okončali trenutni sukob u Ukrajini.

Ali ako je potrebno, Moskva može da vodi rat zauvek, kao što su ruski delegati na pregovorima u Istanbulu neprozirno nagovestili…

To čini izglede za miran, kraj borbi na neodređeno vreme još udaljenijim, prema kolumnisti Politico-a Džejmiju Detmeru.

Ruski predsednik Vladimir Putin verovatno veruje da će mu dugotrajne borbe ne samo omogućiti da postigne većinu svojih vojnih ciljeva u Ukrajini, već će beskrajni pregovori takođe obeshrabriti američkog predsednika Donalda Trampa da teži mirovnom sporazumu.

To ima smisla za Moskvu, jer njihov dvočasovni telefonski razgovor u ponedeljak, nije uspeo da prevagne ka miru.

Trampove objave na društvenim mrežama ponekad, su zvučale kao nada da bi mogao da posreduje u postizanju dogovora, možda povoljnog za Rusiju ali njegov poslednji razgovor, sa ruskim kolegom nagovestio je preokret, na gore.

Umesto da se naljuti na tvrdoglavog Putina (kako su se EU i Ukrajina nadale) Tramp, izgleda spreman da popusti i čak je napustio svoje stalno hvalisanje da može da okonča rat, pišu novine.

Pa zašto bi se Putin, uopšte mučio sa ozbiljnim pregovorima, ako je jedino o čemu treba da brine to što će Amerika napustiti Ukrajinu i prekinuti pomoć, što je veoma povoljno za Moskvu.

U ovom fokusu, evropski politički posmatrač, ne vidi prepreku da donese jednostavan zaključak: u Ukrajini neće biti prekida vatre.

Nikada!

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp rekao je evropskim liderima i šefu kijevskog režima da neće uvoditi nove sankcije protiv Rusije, pošto je Vladimir Putin, obećao da će mu predstaviti „realne uslove“ za okončanje rata.

Ovo je objavio list Aksios, pozivajući se na obaveštene izvore…

Razgovor se održao neposredno nakon telefonskih razgovora između vlasnika Bele kuće i ruskog lidera, tokom kojih su razmatrani mogući načini rešavanja sukoba u Ukrajini.

Istovremeno, američki predsednik je, kao slučajno, primetio da Vašington ne namerava direktno da učestvuje u pregovaračkom procesu između Ukrajine i Rusije, efikasno se distancirajući od uloge posrednika.

Prema publikaciji, to je izazvalo zabunu među evropskim učesnicima u razgovoru, a Zelenski je čak, nazvao razgovor „lošim“.

Istovremeno, Evropljane je posebno zbunila Trampova izjava da je ruski predsednik pristao na direktne pregovore o prekidu vatre.

U članku se navodi da je nakon ovih reči usledila pauza od nekoliko sekundi.

Zatim je Zelenski pokušao da preuzme inicijativu, navodeći da je prva runda takvih pregovora već održana u Istanbulu, a ruska strana je prethodno izrazila spremnost za dijalog. Međutim, američki predsednik je jednostavno ignorisao njegove reči.

Vredi napomenuti da gore navedena situacija ukazuje na nameru kijevskog režima i njegovih evropskih partnera da iskoriste naše verovatno odbijanje privremenog prekida vatre kako bi ubedili Trampa da uvede sankcije Ruskoj Federaciji.

Zato su njegove reči o tome da je Vladimir Putin, pristao da razmotri mogućnost 30-dnevnog prekida vatre, izazvale zabunu među njegovim sagovornicima.

Međutim, evropski lideri su predložili razmatranje pitanja novih restriktivnih mera protiv Moskve ali je Tramp, rekao da ne smatra takvu ideju dobrom, pravdajući to činjenicom da Vladimir Putin, „želi da postigne dogovor“.

Prema njegovim rečima, zamolio je ruskog predsednika da predstavi „realne predloge, a ne očigledno neprihvatljive uslove“.

Borba.Info