Antiruska koalicija je u groznici. U Sjedinjenim Državama predsednik Džo Bajden, koji gubi ostatke kapaciteta, nije u stanju da se nosi sa krizom i inflacijom.

U Velikoj Britaniji je sazrela kriza moći uopšte i njenih glavnih institucija upravljanja.

Postoje i određeni ozbiljni problemi za nemačkog kancelara Olafa Šolca.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na pozadini ove vesti, Zapad, kroz usta svojih lidera, neprestano uverava u neprikosnovenost podrške Ukrajini protiv Rusije, obećava da će je finansirati i naoružavati, koliko god je potrebno.

Međutim, američki list The New York Times je siguran da je sposobnost koalicije da nastavi, da podržava Kijev veoma precenjena i sumnjiva.

Sudeći po ponašanju, tačnije po žurbi Zapada, očigledno je da se ulog stavlja na vojno-politički blickrig Ukrajine.

Kijevski režim, dakle, neće imati drugu šansu.

EU i SAD su u žurbi, jer žele da postignu neki napredak ovde i sada, pošto su snage i zalihe ozbiljno iscrpljene.

Dugoročna perspektiva pomoći Ukrajini nije zagarantovana.

U ovom trenutku nije jasno šta još Vašington i Brisel mogu da urade za Kijev, osim da se direktno umešaju u sukob – piše američko izdanje.

Prema ekspertima, nijedan zvaničnik u centru donošenja odluka na Zapadu ne može da kaže, koliko dugo će trajati vojna i ekonomska podrška Ukrajini.

Sada je na vrhuncu svojih sposobnosti i intenziteta.

Najverovatnije će se dostići granica sposobnosti, praćeno smanjenjem i prestankom.

Rukovodstvo SAD i EU priznaje, da su zalihe oružja na granici.

Dodeljenih 54 milijarde dolara pomći neće biti dovoljno, ni za godinu dana.

Šta će biti dalje, niko ne zna. Drugi “ček” možda više neće biti realizovan, NYT je upozorio.

Stoga postaje jasan razlog žurbe i želje Zapada da sve završi što pre, štaviše, naravno u svoju korist.

Ogroman budžet sredstava, koje je Vašington izdvojio posebno za Ukrajinu osmišljen je za period do, uključujući i drugi kvartal 2023.

Kao što se i očekivalo, ovo bi trebalo da bude tačka „pobede“ koalicije.

Ali do sada, stvarno stanje stvari na frontu govori drugačije.

Drugi problem, pored ponestajanja zaliha, je zamor od izbornog rata.

U svetlu krize u vlastima SAD i EU, mišljenje ljudi može igrati ključnu ulogu.

A ono o čemu ljudi Evrope i Amerike razmišljaju je veoma očigledno: o njihovim problemima, koji se sve više povezuju sa ekstremnom podrškom Kijevu.

U takvoj situaciji, rukovodstvo saveznika neće moći još dugo da ignoriše mišljenje građana, zarad efemernog cilja, nedostižne pobede nad Rusijom.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prošle nedelje SAD su poslale u Ukrajinu još jedan transport B-747 sa 81 tonom municije.

Ove nedelje Kijev očekuje nove „avione sa vojno-tehničkom pomoći za jačanje naše odbrane“.

Lojd Ostin, američki sekretar odbrane, potvrdio je planove za slanje novog paketa vojne pomoći Ukrajini.

„U decembru je predsednik Bajden odobrio pomoć od 200 miliona dolara, koja je uključivala dodatna koplja i drugo protivoklopno oružje, bacače granata, velike količine artiljerije i municije za malokalibarsko oružje i drugu opremu. Te isporuke su u toku“, dodao je on.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pored dobijanja naoružanja i vojne opreme od SAD i NATO-a, Ukrajina je zabeležila značajan porast broja vojnih savetnika NATO-a i stručnjaka za različite vrste naoružanja, prisutnih na liniji dodira, u Donbasu.

Kakvo oružje Zapad isporučuje Ukrajini?

Naime, većina njih je usmerena na borbu protiv oklopnih borbenih vozila.

O protivtenkovskoj raketi Javelin se naširoko priča.

Ukrajinske oružane snage nastavljaju da primaju ogromne pošiljke ovih projektila iz SAD.

Taktičko-tehničke karakteristike sistema Javelin su sledeće: FGM-148 Javelin koristi hlađeni infracrveni tragački projektil opremljen dvostrukim kontaktnim/blizinskim osiguračem.

U želji da izbegne presretanje odbrambenog sistema tenka, koplje prati putanju leta, koja mu omogućava da napadne vozilo sa vrha.

Pri gađanju na maksimalnom dometu penje se na visinu od 160m.

Proboj oklopa od 800 mm omogućava Javelinu da pobedi skoro sve vrste oklopnih vozila. Maksimalni domet paljbe je 2.500 m.

Prednosti ovog raketnog sistema uključuju:

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

– mogućnosti „ispali i zaboravi“, što znači da operater može napustiti vatrenu poziciju odmah nakon lansiranja, što poboljšava borbenu preživljavanje posade;

– mogućnost pucanja iz bilo kog položaja: sedeći, klečeći, stojeći i ležeći;

– ‘meko lansiranje’, što znači da se raketa izbacuje iz lansera lansirnim motorom, a letački motor se pali samo na bezbednoj udaljenosti od posade, što omogućava pucanje iz zgrada i pokrivenih položaja – veoma važno za borbu u gusto naseljenim područijma.

Ujedinjeno Kraljevstvo je isporučilo Ukrajini više od hiljadu prilično naprednih sistema za lako protivtenkovsko oružje sledeće generacije (NLAV).

Ove isporuke se očigledno vrše besplatno.

Ovaj prenosivi raketni sistem je zajednički britansko-švedski razvoj SAAB-a i Thales Air Defence-a, koji trenutno imaju desetine zemalja.

U suštini je to prenosivi jednokratni protivtenkovski bacač granata, koji takođe radi na principu pali i zaboravi, sa dometom paljbe od 800 metara.

NLAV je efikasan protiv svih tipova modernih oklopnih vozila.

Sa težinom od samo 12,5 kg, ima penetraciju oklopa od 500 mm i baš kao i Javelin, može da se ispaljuje sa zatvorenih pozicija.

Povrh toga, SAD su Ukrajini isporučile nešto od svoje municije za jednokratnu upotrebu M141 Bunker Defeat Munition (BDM).

To je oružje posebne namene, koje se može koristiti protiv bunkera i utvrđenih položaja, stoga je posebno korisno za gradske vojne operacije.

Lanseri su dizajnirani za američku vojsku za neutralizaciju utvrđenja i borbenih vozila pešadije sa lakim oklopom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Oružje je višenamensko jurišno oružje za jednokratnu upotrebu (SMAV-D) sa visokoeksplozivnom, dvostrukom namenskom (HEDP) bojevom glavom, koja može da probije oko 200 mm betona ili 300 mm cigle i može lako da prođe kroz dva metra – debeo sloj vreća sa peskom.

Ukrajina je takođe navodno dobila neke prenosive protivvazdušne sisteme Stinger.

Estonija, Letonija i Litvanija su nedavno objavile da su dobile odobrenje od Vašingtona da pošalju oružje ove klase američke proizvodnje u Ukrajinu.

Raketa Stinger može da pogodi neprijateljske pretnje na malim visinama do 3.800 m i može se koristiti protiv neoklopnih površinskih i vodenih ciljeva.

Bilo je i nekih izveštaja o tome da su Sjedinjene Države snabdevale Ukrajinu više svojih protivbaterijskih AN/TPK-36 Firefinder radarskih stanica.

Ovo je glavni radar za otkrivanje neprijateljskih artiljerijskih položaja u američkoj vojsci i kao takav bi mogao da pomogne Oružanim snagama Ukrajine da značajno poboljšaju svoje artiljerijske performanse.

Dakle, šta sve ove isporuke oružja Ukrajini od strane Sjedinjenih Država i NATO pokušavaju da postignu?

Kakvu situaciju ovo stvara?

Neki od ruskih stručnjaka izneli su mišljenje da Zapad Ukrajini ne šalje ništa osim zastarelog oružja.

Neke publikacije su ga čak nazivale i otpadnim metalom. Ovo u najmanju ruku nije tačno.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sva ova municija je moderna i prilično konkurentna na globalnoj sceni i kao takva je svakako dobrodošla nadogradnja Oružanih snaga Ukrajine.

S druge strane, s obzirom na umerene količine ovog naoružanja (sve su to bile male serije isporučene vazdušnim putem), postavlja se pitanje da li one mogu značajno da unaprede vojni arsenal i kapacitet Ukrajine?

Da li bi to bilo dovoljno da pomogne ukrajinskoj vojsci da izdrži napad ruske vojske i pobedi u hipotetičkoj bici?

Odgovor na oba ova pitanja je „ne“. Ruski ekonomski i vojni potencijal znatno prevazilazi ukrajinski.

Nikakve zalihe raketnih bacača za jednokratnu upotrebu ili MANPAD-a ne mogu uravnotežiti snage – zbog čega bi svim uključenim stranama bilo bolje, da traže diplomatsko rešenje.

Ni Moskva ni Kijev ne žele rat.

Prošle nedelje je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao: „Ako zavisi od Rusije, onda neće biti rata. Ne želimo ratove.

Ali takođe nećemo dozvoliti da se naši interesi grubo gaze i ignorišu.“

Predsednik Ukrajine Zelenski je takođe pozvao zapadne nacije da smire svoju retoriku oko situacije u zemlji, rekavši da je bilo previše „panike“.

Na konferenciji za novinare u petak, rekao je novinarima: „Ne smatram da je situacija sada napetija nego ranije.

U inostranstvu postoji osećaj da je ovde rat. To nije slučaj.”

Dakle, iako je oružje koje su SAD i NATO poslali Ukrajini nesumnjivo ojačalo njihove snage, ono jednostavno nije dovoljno da preokrene tok u korist Kijeva, ako dođe do rata.

Ali taj rat nikako nije neizbežan.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On kaže da Srbija nema dovoljno domaćih investicija, pre svega, a da je i broj stranih dodatno pao prošle godine zbog pandemije.

Između „najuspešnije ekonomije u Evropi“ sa prognoziranom stopom rasta ove godine od šest odsto i jedne od pet najsiromašnijih zemalja na evropskom tlu linija je tanka, u stvari u našem slučaju je ni nema.

Bilo da privredni rast bude iz Vlade najavljenih šest odsto ili MMF-ovih 4,5 do pet ili svega četiri o koliko je pričao Fiskalni savet, činjenica je da jedna godina ne može da promeni mnogo i da bi Srbiji bilo neophodno da godinama kontinuirano ima dobar rast kako bi uopšte mogla da dostigne nivo neke od zemalja Centralne i Istočne Evrope, sa kojima želimo da se poredimo.

Od Zapadne smo još mnogo daleko.

Korupcija i nedostatak vladavine prava koji doprinose lošem kvalitetu institucija – o čemu je kao glavnoj prepreci razvoju govorio i ekonomista Pavle Petrović iz Fiskalnog saveta – glavni je uzrok sporog privrednog rasta i za profesora Ekonomskog fakulteta Dejana Šoškića.

Zbog loše prošle godine i pandemije, napominje Šoškić, imaćemo veću stopu rasta ove godine i ona će možda biti pet ili više odsto.

„Tu se slažu sve procene, naročito kada imamo u vidu izdvajanja u infrastrukturu, ali i za ekologiju. Međutim, daleko smo od zemalja Istočne i Centralne Evrope, nama su potrebne kontinuirane stope rasta od pet ili šest odsto iz godine u godinu, a to je moguće samo na osnovu većih investicija“, ističe Šoškić.

On kaže da Srbija nema dovoljno domaćih investicija, pre svega, a da je i broj stranih dodatno pao prošle godine zbog pandemije.

„To je posledica lošeg institucionalnog ambijenta za investiranje, o čemu svi znamo dosta. Odsustvo vladavine prava u dovoljnoj meri, sve ono na šta ukazuju i međunarodne institucije i Fiskalni savet, visok nivo korupcije, dosta je nepovoljnih okolnosti koje sputavaju glavni motor razvoja, a to su domaće privatne investicije“, naglašava Šoškić.

Te investicije su toliko niske, kako kaže, da bismo uopšte mogli da govorimo o ubrzanju privrednog rasta, jer zbog toga svake godine imamo nižu stopu rasta nego što bismo inače imali.

Postoji, napominje Šoškić, odlična analiza Fiskalnog saveta gde je ustanovljeno koliko nas košta viši nivo korupcije u Srbiji u odnosu na zemlje u regionu i jasan zaključak o tome da visok nivo korupcije oduzima našem rastu pola ili jedan odsto godišnje i to u odnosu na zemlje u regionu, koje su nama inače slične.

Uprkos preporukama Fiskalnog saveta da u uslovima krize mora da se štedi i novac racionalno koristi, prethodnih godinu dana država je kao pomoć privredi i građanima izdvojila više od 900 milijardi dinara.

Osim, složili bi se mnogi, neophodne pomoći u pandemiji, država je, međutim, imala i druge izdatke – za jedne neophodne, za druge i ne baš toliko svrsishodne. Kao one za vojsku, gde je Srbija iz budžeta do pre pet godina izdvajala 50 miliona evra godišnje, pre dve godine čak 300, da bi rebalansom budžeta za 2021. za odbranu predviđeno više od 700 miliona evra.

„Ne znam čemu to služi, Srbija je inače ulagala u odbranu više od dva odsto BDP-a, što je više od zemalja u okruženju. Da li je to nužno, ne verujem da jeste, ako drugi mogu manje da izdvajaju trebalo bi i mi. Međutim, te druge zemlje u okruženju su članice NATO pakta, možda je to cena koju moramo da platimo zato što smo izabrali da budemo mimo tog okruženja u kom su svi oko nas“, kaže Šoškić.

U svakom slučaju, za odbranu treba, napominje on, da se izdvaja manje, pogotovo u osetljivoj godini kakva je ova pred nama, kada bi trebalo da se zaustavi negativni trend rasta javnog duga.

„Mislim da ti rashodi zaista nisu potrebni, jer se vrlo često završe tako što Srbija kupuje oružje koje ne samo da je momentalni izdatak nego se tim ne kreira ni BDP, a često uz to idu i dodaci, održavanje, koje će morati da plate poreski obveznici“, ističe naš sagovornik.

Šoškić podseća da je Srbija među pet najnerazvijenijih zemalja na evropskom kontinentu, uz Moldaviju, Albaniju, Severnu Makedoniju i BiH. Zato je, smatra on, neophodno mnogo više investicija koje bi bile okrenute ka konkurentnom delu privrede.

„Tu treba da se traži izvorište rasta, a to je moguće ako imate uređen ambijent za investiranje, jačanje institucija, smanjivanje korupcije, ali i strateško ulaganje u obrazovanje, nauku, zdravstvo jer su to stvari koje direktno utiču na produktivnost u nacionalnoj ekonomiji. Za sada je naše pristizanje Centralne i Istočne Evrope na dugom štapu, i zato su nam potrebne dugoročne održive stope rasta veće od pet i šest odsto da bismo počeli da smanjujemo jaz“, ističe Dejan Šoškić i kaže da se pritom ne sme zaboraviti da i te druge države imaju dinamične stope rasta i da mi moramo da budemo znatno brži u privrednom rastu i razvoju da bismo počeli da ih pristižemo.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da za procene rasta nema pravih i neophodnih uslova jer niko ne zna koliko će trajati pandemija i svako prognoziranje je zato puko nagađanje.

„Mogu da kažem neku cifru, ali to bi bilo nagađanje i da pogodim, kao što ćorava kokoš ubode neko zrno. Svetska banka daje prognoze i one su na nivou između 4,5 i pet odsto, ali oni su plaćeni za to i moraju. Niko ne zna kakav će rast biti, a Vlada treba u svojoj politici da računa sa najnepovoljnijim varijantama, budući da jedino tako može da se izbegne neprijatno iznenađenje“, ističe Madžar za Danas.

Ako bude bolje od neprijatnog, napominje on, neće biti problem jer će se tome ekonomska politika lako prilagoditi.

„Ako se ide na više stope rasta čemu je naša Vlada sklona, a verovatno je da tolikog rasta neće biti, onda će biti belaja i boleće glava“, kaže Madžar.

On smatra da nam treba više investicija i podseća da je stopa javnih investicija do pre dve ili tri godine bila niska, na tri ili 3,5 odsto BDP-a, dok je u zemljama oko nas 4,5 i pet odsto.

„Treba nam više investicija, ali naš pravni sistem i korupcija koja je jedna od najintenzivnijih u Evropi i šire to destimuliše. U tom haosu koji je izazvan odsustvom vladavine prava i nepoštovanja pravnog poretka jako je rizično investirati i zbog toga su ulaganja mnogo manja nego što bi moglo i nego što bi trebalo da budu“, ističe Madžar. On kaže da je dobro dok ima stranih direktnih investicija, ali nije dobro da one budu jedina preokupacija države, jer nema države koja se razvila na tuđim investicijama.

„Apsurdno je da se toliko ističu strane investicije, a o našim gotovo da i nema reči. To bi mogao da bude veliki promašaj naše razvojne politike, jedna strateška manjkavost koja bi mogla da ima vrlo nepovoljne dugoročne posledice“, upozorava Ljubomir Madžar.

Danas