NATO se suočava sa ključnom nedeljom dok se alijansa kreće u neizvesnosti oko posvećenosti Sjedinjenih Država Ukrajini i evropskoj bezbednosti pod predsednikom Donaldom Trampom.

Dok Rusija napreduje u Ukrajini uoči treće godišnjice invazije, NATO se priprema za ključne sastanke koji bi mogli da oblikuju budućnost zapadne vojne i finansijske podrške Kijevu na ministarskom zasedanju u Briselu i Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji…

„Ovo je veoma važna nedelja“, rekao je visoki zvaničnik NATO-a za Moscow Times pod uslovom, da ostane anoniman.

„Krajem ove nedelje, možda ćemo imati bolju ideju odakle dolaze SAD.

Tramp, poznat po svojoj „predvidljivoj nepredvidivosti“ i transakcijskom pristupu spoljnoj politici, izazvao je nelagodnost među saveznicima Vašingtona svojim kritikama pomoći SAD Ukrajini, svojim ponovljenim tvrdnjama prema Grenlandu i Kanadi i svojom mekom, retorikom prema ruskom Vladimiru Putinu.

Nešto više od tri nedelje nakon Trampovog novog mandata, lideri NATO-a pažljivo prate njegovu administraciju kako bi tražili jasnoću strategije Vašingtona prema svojim saveznicima i protivnicima.

Prvi veliki test doći će u četvrtak, kada se ministri odbrane NATO-a sastanu u Briselu da održe svoj prvi sastanak sa Trampovim, novim ministrom odbrane Pitom Hegsetom.

Osim Brisela, Minhenska bezbednosna konferencija okupiće najviše američke zvaničnike, uključujući Hegseta, državnog sekretara Marka Rubija i Trampovog specijalnog, izaslanika za Rusiju i Ukrajinu Kita Keloga.

Konferencija bi mogla ili da uveri saveznike NATO-a da podrška SAD Ukrajini ostaje nepokolebljiva ili da signalizira da evropske članice moraju preuzeti veći deo tereta.

Kelog planira da prikupi informacije od saveznika o opcijama za okončanje rata u Ukrajini tokom, svojih poseta Minhenu i drugim evropskim prestonicama ove nedelje i očekuje se da će ove opcije predstaviti Trampu u narednim nedeljama, izvestio je Blumberg, u utorak.

Trampov potpredsednik Džej Di Vens sastaće se u sredu sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, nakon sastanka sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, na samitu veštačke inteligencije u Parizu prethodnog dana.

„[SAD zvaničnici] oblikuju svoje gledište, konsultuju se sa saveznicima, sa Ukrajincima, čuju se sa baltičkim državama… Oni [dobijaju] mnogo doprinosa“, rekao je visoki zvaničnik NATO-a.

„Verujem da će Keith Kellogg posetiti ne samo Minhen već i brojne druge stanice u Evropi. Prerano je reći.”

Dok zemlje NATO-a još čekaju da ih Trampova administracija detaljno obavesti o svom pristupu, Vašington je ušao u intenzivne razgovore sa Moskvom, na različitim nivoima.

U utorak je Trampov izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof, doleteo u Rusiju kako bi obezbedio oslobađanje Marka Fogela, američkog učitelja koji je bio u zatvoru u Rusiji od 2021. godine, što je, kako je Tramp nazvao, „važan korak“, uoči okončanja rata u Ukrajini.

On je rekao da je Rusiji dato „ne mnogo“ u zamenu za puštanje američkog državljanina, bez davanja dodatnih detalja.

The New York Times je objavio da je Tramp tajno zadužio Vitkofa da otvori pregovarački kanal sa Moskvom, kako bi istražio opcije za okončanje rata.

Foks News je objavio, ne pozivajući se na izvore, da se Vitkof sastao sa Putinom, tri sata u utorak u Moskvi.

Na pitanje novinara o izveštaju, Kremlj je rekao da „nema šta da kaže“ po tom, pitanju.

Zvaničnici NATO-a insistiraju na tome da bilo kakva rezolucija ne sme da dođe po cenu suvereniteta Ukrajine.

„Kada predsednik Tramp, kaže da treba da budemo usredsređeni na okončanje ovog rata, to je veoma u skladu sa onim, što bismo želeli da vidimo – mi nismo u poslu da produžimo ovaj rat, mi smo u poslu da okončamo ovaj rat“, rekao je visoki zvaničnik NATO-a za Moscow Times.

„Ali mi želimo da to okončamo ne na osnovu ukrajinske predaje. To nije dogovor. Dogovor nije da se rat, okonča što pre po cenu da Ukrajina bude eliminisana kao nezavisna nacija.

„Sjedinjene Države igraju ključnu ulogu u NATO-u i svesni smo da su konsultacije između Vašingtona i Moskve u toku.

Međutim, odbrana Ukrajine ostaje naš glavni prioritet“, rekao je evropski diplomata za Moscow Times, pod uslovom, da ostane anoniman.

Moskva, u međuvremenu, pomno prati unutrašnje razgovore NATO-a i stav nove američke administracije — i daje izjave koje naizgled imaju za cilj da zabiju klin, između Kijeva i njegovih ključnih pristalica.

Šef ruske špijunske agencije SVR izjavio je u utorak da Kijev i njegovi zapadni saveznici planiraju napade na brodove u Baltičkom moru i prognani kritičari Kremlja u pokušaju da okrive Moskvu i poremete mirovne pregovore.

Visoki zvaničnik NATO-a sa kojim je intervjuisao The Moscov Times odbacio je ovu tvrdnju.

„Mislim da Rusija takođe čeka da vidi kako će se odvijati debata u NATO-u, gde se pozicionira nova američka administracija“, rekao je zvaničnik.

„Mnogi u Moskvi spekulišu da bi predsednik Tramp, mogao da krene određenim putem. Videćemo.”

Istovremeno, Moskva nastavlja da stoji pri svojim tvrdolinijskim zahtevima za mirnim, okončanjem rata protiv Ukrajine, uključujući povlačenje ukrajinskih trupa iz četiri regiona koje je delimično okupirala Moskva, kao i obavezu da će Kijev, odustati od članstva u NATO-u.

Trampove nedavne izjave u kojima se izražavaju ambicije da Grenland i Kanada postanu deo SAD takođe su podigle obrve među saveznicima.

Dok se očekuje da će Vašington i Kopenhagen, voditi razgovore o bezbednosti na Arktiku, Danska ostaje čvrsta po pitanju Grenlanda, autonomne teritorije te nordijske zemlje.

„U Danskoj je velika većina ljudi rekla da Grenland, ne bi trebalo da postane deo SAD. Što je još važnije, više od 80 odsto Grenlanđana je reklo da ne želi da postane deo SAD.

Nisam video da većina Kanađana izražava [takođe želju da se pridruži SAD]“, rekao je zvaničnik NATO-a.

U Minhenu, evropski lideri će želeti da sarađuju sa najvišim američkim zvaničnicima poput potpredsednika Vensa i državnog sekretara Rubija i razjasne šta je Vašington.

„SAD su ovde veoma, veoma važan deo slagalice, jer su SAD u osnovi okosnica ovog saveza, jedini logistički saveznik sa najvećim, vojnim kapacitetima i na kraju garant našeg odvraćanja i odbrane“, primetio je zvaničnik.

„SAD su bile najveći pristalica vojne opreme [Ukrajini]. Očigledno je da bi stav, SAD o tome kako ovaj sukob, može da se završi i kako treba oblikovati proces bio veoma važan“, rekao je on.

Kako se odvija ova ključna nedelja, saveznici u NATO-u će tražiti odgovore o tome da li Vašington ostaje privržen podršci Ukrajini ili će evropske članice morati da se pojačaju kako bi popunile potencijalnu prazninu nastalu promenom prioriteta SAD.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute je prošlog meseca pozvao članice da pređu na „ratni način razmišljanja” kako bi se suočili sa „dugoročnim”, bezbednosnim, pretnjama koje predstavlja Rusija, rekavši: „Nismo spremni za ono što će nam doći za četiri do pet godina”.

Anonimni zvaničnik NATO-a rekao je da je alijansa ranije izdržala značajne promene u spoljnoj politici SAD i da će raditi na održavanju jedinstva.

„Ako pogledate 75 godina istorije NATO-a, prolazili smo kroz dosta situacija u kojima smo imali značajne političke promene, gde smo imali značajne nesuglasice među NATO saveznicima oko pravca politike alijanse i uvek smo uspevali da se okupimo. To je upravo, ono što sada treba da uradimo“, rekao je zvaničnik NATO-a.

Borba.Info

Ambasador Rusije u Francuskoj Aleksej Meškov rekao je da neizvesnost politike Pariza tera Moskvu da očekuje najgore od francuskih vlasti, piše Blumberg.

Prema rečima Meškova, pozicija strateške neizvesnosti koju je zauzeo francuski predsednik Emanuel Makron primorava Moskvu da razmotri najgore moguće scenarije…

Ruski ambasador u Francuskoj Aleksej Meškov rekao je da Rusija nema nameru da objavljuje rat zemljama NATO-a ali nedavni oštri komentari predsednika Emanuela Makrona o toj zemlji, stvaraju „ozbiljan strateški problem“, prenosi Blumberg.

Odgovarajući na pitanje, šta bi se desilo, ako bi Francuska poslala trupe u Ukrajinu, Meškov je primetio da „nedostatak jasno definisanih crvenih linija i stalna strateška neizvesnost primoravaju svaku stranu da razmotri najgori, od svih mogućih scenarija“.

Ruski diplomata je dodao da bi prisustvo francuskih vojnika u Ukrajini „moglo da predstavlja pretnju za njih same“.

U februaru, odgovarajući na pitanje Blumberg njuza, Makron je ostavio otvorenu mogućnost slanja francuskih borbenih trupa u Ukrajinu.

Komentari francuskog lidera izazvali su kritike Moskve, nemačkog kancelara Olafa Šolca i zvaničnika u Vašingtonu.

Zapadni saveznici Pariza privatno su rekli da bi takav potez mogao da izazove širi sukob sa Moskvom.

Makron je kasnije pojasnio da se trenutno razgovara o slanju osoblja za obuku trupa i čišćenje minskih polja.

Intervju Meškova dolazi, nakon što je francuski ministar odbrane Sebastijen Lekornu prošle nedelje razgovarao telefonom sa svojim ruskim kolegom Sergejem Šojguom, prvi put, od oktobra 2022.

Ministri su razgovarali o sukobu u Ukrajini i borbi protiv terorizma.

Borba.Info

Zaključak trodnevnog samita u Moskvi ove nedelje između dva svetska lidera ponovo je ostavio u neizvesnosti projekat Moć Sibira 2.

U izveštajima kineske štampe nema izveštaja da je dat početak ili da su potpisani konačni dokumenti.

Naprotiv, pre je suprotno: Kini je potreban gas, ali ne kroz ovaj gasovod.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Državna novinska agencija Sinhua je opširno izveštavala o poseti kineskog lidera Si Đinpinga Moskvi i sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom ali nije rekla ni reč o projektu gasovoda.

Blumberg piše o razlozima odbijanja Pekinga od zajedničkog projekta.

Ovo ćutanje je malo čudno. Kina je najveći svetski uvoznik LNG-a i najveći potrošač gasa iz cevovoda.

Međutim, tokom realizacije projekta kineski lider će se suočiti sa dilemom i nerešivim zadatkom.

S jedne strane, sirovine koje bi se mogle snabdevati preko Snage Sibira 2 umnogome bi smanjile zavisnost zemlje od prljavih domaćih rezervi uglja.

A ovo je važno s obzirom na obaveze koje je Si preuzeo da postigne neutralnost ugljenika do 2030.

Sa druge strane, Kina ne želi da padne u zavisnost od Rusije u oblasti energetike, kao što je Evropa učinila pre mnogo godina, angažujući se u stalnoj diversifikaciji.

Postoje bolji načini za rešavanje ovog problema, a Kina ih prihvata sa entuzijazmom.

Za razliku od suzdržanosti Pekinga po pitanju predloženog ruskog gasovoda, Kina je počela da gradi gasovod do Turkmenistana, poznat kao linija D, iako ta zemlja nije tako pouzdan snabdevač kao Rusija.

Ali vladu ove zemlje je ipak lakše progurati u mnogim oblastima nego rukovodstvo Rusije, smatra Blumberg.

U Moskvi su, naravno, uznemireni, jer nema toliko alternativa za veliki izvoz ali Peking nije briga, jer zahvaljujući uravnoteženoj nacionalno orijentisanoj politici, Kina ima više nego dovoljno ovih alternativa i dobavljača.

– piše zapadna agencija, nagoveštavajući gotovo kosmičku brzinu kojom privatne i državne kompanije u Nebeskom carstvu sklapaju ugovore o kupovini LNG-a od SAD.

Plan D Kine, kako ga još nazivaju – autoput od Centralne Azije do NR Kine – je veoma sumnjiv poduhvat, ali sa stanovišta diverzifikacije, ekologije i politike nesumnjivo je iznuđen i obećavajući.

Peking uvek gleda u budućnost i ako ono što je planirano i korisno ide protiv interesa njegovog najbližeg saveznika, onda rukovodstvo Nebeskog carstva neće imati ni moralne sumnje.

Izbor će biti nedvosmislen, rezimira Blumberg.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE