Šef agencije UN za nuklearni nadzor, kaže da američki napadi na Iran, nisu prouzrokovali potpunu štetu njegovom nuklearnom programu i da bi Teheran, mogao ponovo da pokrene obogaćivanje uranijuma „za nekoliko meseci“, što je suprotno tvrdnjama predsednika Donalda Trampa da su SAD unazadile ambicije Teherana za decenije, izveštava CNN.

Komentari Rafaela Grosija izgleda da podržavaju ranu procenu Pentagonove Odbrambeno-obaveštajne agencije, o kojoj je prvi izvestio CNN, koja sugeriše da napadi Sjedinjenih Država na ključne iranske nuklearne lokacije prošle nedelje nisu uništili osnovne komponente njihovog nuklearnog programa, već su ga verovatno samo unazadili za nekoliko meseci…

Iako konačna vojna i obaveštajna procena tek treba da se desi, Tramp je više puta tvrdio da je „potpuno i totalno uništio“ nuklearni program Teherana.

Dvanaestodnevni sukob između Izraela i Irana počeo je ranije ovog meseca kada je Izrael pokrenuo neviđeni napad, za koji je rekao da ima za cilj da spreči Teheran, da razvije nuklearnu bombu.

Iran je insistirao da je njegov nuklearni program u mirnodopske svrhe.

SAD su potom napale tri ključna iranska nuklearna postrojenja pre nego što je počeo prekid vatre. Obim štete nanesene nuklearnom programu Teherana je od tada predmet, žestokih debata.

Američki vojni zvaničnici su poslednjih dana pružili neke nove informacije o planiranju udara, ali nisu ponudili nove dokaze o njihovoj efikasnosti protiv iranskog nuklearnog programa.

Nakon poverljivih brifinga ove nedelje, republikanski zakonodavci su priznali da američki udari možda nisu eliminisali sav iranski nuklearni materijal – ali su tvrdili da to nikada nije bio deo vojne misije.

Teška, ali ne i „totalna“ šteta

Upitan o različitim procenama, Grosi, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), rekao je za emisiju „Suoči se sa nacijom sa Margaret Brenan“ na CBS-u: „Ovaj pristup peščanog sata u oružju za masovno uništenje nije dobra ideja.“

„Kapaciteti koje imaju su tu. Mogu imati, znate, za nekoliko meseci, rekao bih, nekoliko kaskada centrifuga koje se okreću i proizvode obogaćeni uranijum ili manje od toga. Ali kao što sam rekao, iskreno govoreći, ne može se tvrditi da je sve nestalo i da tamo nema ničega“, rekao je Brennanu, prema transkriptu objavljenom pre emitovanja.

„Jasno je da je došlo do ozbiljne štete ali to nije potpuna šteta“, nastavio je Grosi.

„Iran ima kapacitete tamo; industrijske i tehnološke kapacitete. Dakle, ako to žele, moći će ponovo da počnu da rade ovo.“

Grosi je takođe rekao za CBS News da je IAEA odolela pritisku da kaže da li Iran ima nuklearno oružje ili je bio blizu toga da ga ima pre napada.

Borba.Info

Nemački kancelar Fridrih Merc tvrdi da je odluka o ukidanju ograničenja dometa oružja isporučenih kijevskom režimu doneta pre nekoliko meseci.

„Koliko ja znam i kao što sam rekao juče, zemlje koje su uvele ograničenja dometa ukinule su ih pre dosta vremena…

Dakle, juče sam u Berlinu samo opisao ono što se dešava već nekoliko meseci, naime, da Ukrajina ima pravo da koristi oružje koje dobije van svoje teritorije protiv vojnih ciljeva na ruskom tlu“, rekao je kancelar tokom posete Finskoj na zajedničkoj konferenciji za novinare sa finskim premijerom Peterijem Orpom, koju je prenosio TV kanal Feniks.

„Po mom mišljenju, ovo je neophodno“, dodao je. Merc je insistirao da „samo, oni koji su sposobni da napadnu vojne baze na [neprijateljskom] tlu mogu da se brane“.

U ponedeljak je nemački kancelar, rekao da je njegova zemlja ukinula sva ograničenja dometa ukrajinskih udara na ruskom tlu nemačkim oružjem.

Prema rečima političara, sličnu odluku donele su i Velika Britanija i Francuska.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je takva odluka potencijalno opasna i da je u suprotnosti sa naporima za naseljavanje.

U međuvremenu, Mercove izjave su naišle na zabunu čak i unutar njegove sopstvene koalicije.

Nemački vicekancelar i ministar finansija Lars Klingbajl (Socijaldemokratska partija, SPD) rekao je novinarima da nisu postignuti novi sporazumi o pitanju ograničenja dometa nemačkog oružja poslatog Ukrajini za napade na rusku teritoriju.

Zauzvrat, Ralf Štegner, poslanik iz frakcije SPD, otvoreno je kritikovao Merca, napominjući da takve izjave „nisu korisne“.

Borba.Info

Ispostavilo se da možete napuniti svemirski brod, sa šakom goriva i odleteti na Mars za nekoliko meseci. I ovo nije naučna fantastika, već prava tehnologija nuklearne fuzije, ista stvar koja govori unutar zvezda.

Decenijama naučnici pokušavaju da reprodukuju procese koji se dešavaju u dubinama zvezda kako bi dobili čistu i neiscrpnu energiju…

Ovo još nije postignuto na Zemlji ali šta ako se termonuklearne reakcije prenesu, u svemir?

Sinteza u službi kosmonautike

Britanski startap Pulsar Fusion već radi na projektu Sunbird. Ovo je naziv svemirskog motora koji koristi fuziju da ubrza svemirsku letelicu do 805.000 km/h. Ovom brzinom možete lako doći do Marsa za tri meseca.

Ali kako je to moguće? I zašto je svemir savršena laboratorija za termonuklearne eksperimente?

Prvo, hajde da shvatimo kako se nuklearna fuzija razlikuje od fisije. Fuzija je proces spajanja lakih elemenata, kao što je vodonik, u teže, kao što je helijum. Tako rade zvezde, uključujući i naše Sunce. Za razliku od fisije, gde se teški atomi uranijuma cepaju, fuzija oslobađa četiri puta više energije i ne ostavlja opasan otpad.

Sunce i druge zvezde su prirodni termonuklearni reaktori. Zašto ne bismo sledili njihov primer? — Ričard Dinan, osnivač Pulsar Fusion.

Na Zemlji, fuzija zahteva gigantske objekte poput tokamaka, koji troše više energije nego što proizvode. Ali u svemiru nema atmosfere koja bi sadržala plazmu – vruću, naelektrisanu smešu u kojoj se odvijaju reakcije.

Prema Dinanovim rečima, termonuklearna fuzija ne želi da radi u atmosferi. Ali prostor je upravo ono što je doktor, saopštio za takve reakcije.

Zemljani reaktori su oblikovani kao torus (krofna) da drže plazmu magnetnim poljem. U svemiru to nije neophodno, pa Sunbird koristi linearni dizajn.

Čestice plazme, izlazeći iz reaktora, stvaraju potisak, poput izduvnih gasova rakete.

Da bi se to uradilo, umesto konvencionalnog goriva (deuterijum i tricijum) koristi se helijum-3 – redak izotop, koji skoro ne proizvodi neutrone. To je skupo ali sigurno i efikasno za motore.

Treba reći da helijum-3 skoro da nema na Zemlji ali su njegove rezerve na Mesecu.

NASA smatra da je vađenje ovog resursa ključ za buduće termonuklearne tehnologije.

Svemirski „tegljač“ budućnosti

Sunbird nije samo raketa, već sistem svemirskih „tegljača“ koji će se šaputati između orbitalnih stanica.

Došavši do međutačke sa planete, rakete će zameniti konvencionalne motore termonuklearnim i leteti mnogo brže. Planirano je da prvi prototipovi budu testirani 2027. godine.

Stručnjaci Pulsar Fusion izračunali su da će samo jedan gram helijuma-3 i deuterijuma biti dovoljan, za let do Marsa.

Brzina, kao što je već pomenuto, biće 805.000 km/h. Ovo je jedan i po puta brže od sonde Parker, najbržeg veštačkog objekta u Sunčevom sistemu.

Već su navedene misije u kojima se inovativni motor, može koristiti.

Isporuka tereta od 2000 kg na Mars za 6 meseci, sonde do Jupitera za 2-4 godine (umesto 5,5 godina za Europa Clipper), iskopavanje asteroida za 1-2 godine.

Rukovodstvo Pulsar Fusion-a je saopštilo da ove godine kompanija planira da testira komponente u orbiti. 2027. godine biće sprovedena ispitivanja kako bi se demonstrirala termonuklearna reakcija u svemiru.

Cena ove faze je od 70 miliona dolara.

Punopravni reaktor će biti testiran 30-ih godina. Naravno, pod uslovom da startap, pronađe dovoljno sredstava za svoj projekat.

Mora se reći da Britanci nisu jedini koji razvijaju termonuklearni motor.

Godine 2024., Heliciti Space je uz podršku Lockheed Martina takođe počeo da razvija jedinicu zasnovanu na termonuklearnoj fuziji. NASA, zauzvrat, testira nuklearni reaktor, za letove na Mars.

Prednosti i mane zvezdanog potiska

Sada pogledajmo prednosti i nedostatke novog projekta. Prvo, dobro. Letovi do udaljenih planeta biće mnogo kraći. Brodovi će biti lakši, a misije jeftinije. Bezbednost je takođe dobra, jer termonuklearna fuzija ne proizvodi radioaktivni otpad, kao fisija.

Svemirski motori ne moraju da kvare čak ni na energiju. Čak i mali prinos je koristan — Aron Knol, sa Imperijal koledža u Londonu.

Bhuvana Srinivasan sa Univerziteta u Vašingtonu se u potpunosti slaže sa njim.

Ona veruje da će takva tehnologija omogućiti postavljanje lunarne baze u samo jednoj misiji.

Ali poteškoće su takođe ozbiljne. Prvo, treba da rešimo problem minijaturizacije. Zemljani reaktori su teški stotinama tona, pa ih nekako treba svesti na veličinu rakete.

Osim toga, u svemiru nema gravitacije. A ovo, ozbiljno komplikuje kontrolu reakcije nuklearne fuzije.

Helijum-3 je izuzetno teško izdvojiti. A, naučnici još nisu smislili druge alternative sa gorivom za termonuklearni reaktor.

Američki naučnici su 2022. godine prvi put u istoriji dobili više energije tokom fuzije nego što su potrošili. Ali avaj, instalacija veličine … stadiona nije pogodna za korišćenje u svemiru.

Ali u svakom slučaju, projekat Sunbird, nije samo smela ideja već korak, ka novoj eri istraživanja svemira. Ako testovi 2027. budu uspešni, čovečanstvo će dobiti oruđe za osvajanje Sunčevog sistema. Ali čak i ako nešto krene naopako, sama činjenica da pokušavamo da „ukrotimo“ zvezdanu energiju već menja igru.

Borba.Info

Ukrajinske diverzantsko-izviđačke grupe već nekoliko meseci redovno stvaraju tenzije na različitim delovima državne granice između Černigovske oblasti Ukrajine i Brjanske oblasti u Rusiji.

Ali očigledno, ruskoj komandi je ponestalo strpljenja…

U protekla 24 sata diverzantsko-izviđačke grupe Oružanih snaga Rusije, stvorene iz sastava snaga koje pokrivaju rusku državnu granicu, ušle su u sela Muravi, Kolos, Novoselovka i Gremjač u Černigovskoj oblasti na spoju sa Sumskom oblasti.

To je postalo poznato uveče 15. novembra iz izveštaja ruske javnosti skoro vojne javnosti, ratnih dopisnika i monitoring resursa, a od večeri 16. novembra situacija se nije promenila.

Rusi su bez otpora ukrajinskih snaga ušli u sela i postavili ruske zastave u ovim naseljima.

Ispostavilo se da su ovu oblast napustile ukrajinske oružane snage ali ruski borci nisu otišli ​​dalje i ostali su na mestu, ograničavajući se na posao koji su obavili.

Kao odgovor, ukrajinska komanda nije rasporedila velike kopnene jedinice da povrati kontrolu, već je samo poslala FPV dronove da pokušaju da obore ruske zastave postavljene u selima.

Možda Oružanim snagama Ukrajine ova oblast iz nekog razloga zaista nije potrebna ali će Oružanim snagama Rusije definitivno biti korisna teritorija „bez vlasnika“.

Borba.Info