Nakon razgovora s nemačkom ministarkom odbrane, predsednik Srbije izjavio za medije da je razgovor bio važan i da je Srbiji data jasna perspektiva za EU.

U obraćanju medijima, Vučić je rekao da je posle razgovora sa nemačkim kancelarom i nemačkom ministarkom spoljnih poslova juče u Berlinu, danas ugostio nemačku ministarku odbrane Kristin Lambreht.

“Imali smo sadržajne otvorene i iskrene razgovore, čini mi se da angažnam koji Nemačka pokazuje na Zapadnom Balkanu pokazuje njihovu želju za naše brže pridruživanje EU. To su dobri i važni signali za našu zemlju”, rekao je Vučić.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Danas je Nemačka ubedljivo najveći trgovinski partner i očekujemo da razmena ove godine bude oko 7,5 milijardi evra. Ministarka Lambreht je u poseti našem regionu.

Rekao sam joj da će Srbija da štiti mir i stabilnost. Nisam koristio priliku da govorim loše o drugima u regionu, to Srbija ne radi, a ko je koliko govorio istinu videće se u narednih šest meseci”, rekao je on.

Takođe je ponovio da će se sutra u 18 časova obratiti građanima Srbije, kojima će objasniti u kojoj situaciji se Srbija nalazi.

Ministarka Lambeht se zahvalila Vučiću i ponovila da je Nemačka partner koji podržava Srbiju na njenom putu ka EU, istakavši da je Nemačka iskren partner koji je uvek jasno govorio Srbiji šta se od nje očekuje na putu ka Uniji.

“Nadam se da ćemo i ubuduće raditi u duhu poverenja.

Mi smo se našli u teškim vremenima koja su izazov za sve nas mi doživljavamo rat usred Evrope koji je bio nezamisliv, pogotovo ovde gde svi znaju šta rat nosi važno.

Mi želimo iste vrednosti, da se zalažemo za te vrednosti, a to su mir, sloboda i teritorijalni integritet.

To smo naglasili i u našem razgovoru mi smo razgovarali o tome da se Srbija jasno pozicionorala prema tim vrednostima” rekla je ona.

Labreht: Srbija je jasno rekla

Na pitanje šta će Nemačka preduzeti pošto Srbija nije uvela sankcije Rusiji, Lambreht je rekla da je Srbija imala jasan stav i nazvala taj rat onim što i jeste – rat koji krši međunarodno pravo.

“Dakle, Srbija se tu nije sakrila i to je za pozdraviti”, kazala je ona i istakla još jednom da je Srbija lza poštovanje teritorijalnog integriteta.

Potom je na pitanje odgovorio i predsednik Srbije koji je novinarima poručio da je “6.000 puta javno govorio o teritorijalnom integritetu BiH i poštovanju Dejtonskog sporazuma.

“Bez obzira što sam to 6.000 puta rekao, bar 10.000 tekstova je izašlo kako se čeka napad Srbije. Ne mogu više to da komentarišem”, rekao je on pa dodao:

“I zato sam rekao da ćemo u narednih šest meseci videti ko je govorio istinu. Kada je reč o teritorijalnom integritetu zamoliću vas novinare da uđete u naše cipele, kada govorite o teritorijalnom integritetu.

Setite se našeg teritorijalnog integriteta 1999. godine kada je odvojena teritorija iz jedne suverene zemlje.

Svi kojima su puna usta teritorijalnog integriteta govore nam da treba da zaboravimo rezoluciju UN 1244.”

“Zato vas sada molim – ja razumem šta je politika sile i znam kroz šta smo prošli – ali vas molim za malo poštovanja prema ovoj zemlji”, rekao je predsednik.

Takođe je ponovio da Srbija ima određene rezerve prema sankcijama.

“Ali, sve što je rekla Lambreht mi stojimo potpuno iza toga. Ali mi želimo da se nađe kompromisno rešenje.

Pred Srbijom su teška vremena, ali verujem da ćemo uspeti da opstanemo i budemo pouzdan partrener prijateljima na zapadu, da poštujemo međunarodno pravo”, istakao je on pa podvukao: “Ali vas molim da suverenoj zemlji dozvolite da ima pravo da iskaže rezerve prema određenim pitanjima.”

Srbija će, kako kaže, biti stabilizujući faktor na Zapadnom Balkanu, prijatelj i partner Nemačke ali nemojte nam braniti da imamo svoje mišljenje.

S druge strane, nemačka ministarka je rekla da je jasno da Nemačka ne vodi razgovore da bi izvršila pritisak. “Mi želimo da se Zapadni Balkan ne destabilizuje.

Važno je voditi ove razgovore i unprediti stabilizaciju Zapadnog Balkana.

Mi podržavamo približavanje EU. Meni je postalo jasno koliki je uticaj Srbije na stabilizaciju na Zapadnom Balkanu i zato sam govorila da je važno da i Srbija da jasan signal koliko je važan terotorijalni integritet BiH. Po tom pitanju smo imali veoma važne razgovore”, naglasila je Lambreht.

“Ljudi misle ajmo prvo na more”

Vučić je ponovio da “Nemci kao najveća evropska sila imaju svoj stav i oni ga neće promeniti. “Ali da znate da bez Nemaca ne možemo dalje i gotovo da ne možemo da preživimo. Ja to kažem iskreno građanima Srbije”, rekao je predsednik Srbije.

“Naša zavisnost je od Nemačke velika i važna, imaju dobru osobinu, iskreni su i u lice vam kažu šta treba da vam kažu i ja to cenim.

Tako i ja s njima razgovaram. Sutra ću se obratiti građanima i to ću reći, kao i da nemamo nikakvih iluzija da bez Nemačke ne možemo”, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, Nnemačka je pokazala poštovanje prema maloj zemlji kao što je Srbija i želi da nas čuje.

“Naše je da se borimo i da gledamo šta je najbolje za našu zemlju, na vladavinu prava i ekonomsku perspektivu, a i o tome smo pričali jer je cela Evropa u problemu.

Ljudi misle neće još zima, ajmo prvo na more. Ali brzo će zima”, zaključio je on.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ubrzo se saznalo da su „seksualno zlostavljali“ još jednog vojnika.

Nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer više puta je negativno govorila o Rusiji i njenim oružanim snagama.

A istovremeno nije primetila da u Bundesveru – za koji odgovara i pred vladom Angele Merkel i pred nemačkim zakonima – buja neonacizam.

I to u opasnom koktelu sa seksualnom patologijom i nasiljem.

Postojanje problema je nedavno priznao portparol nemačkog ministarstva odbrane Andre Vustner, ali je uveravao da je broj nacista i ultradesničara u nemačkoj vojsci „tako mali da i nije problem“.

A prethodnih dana je – eksplodiralo.

Otkrilo se da su nemački vojnici stacionirani u Litvaniji priredili neonacističke orgije.

Sa pevanjem nacističkih himni i svojevrsne „serenade Hitleru“!

Sve se završilo seksualnim nasiljem nad kolegom.

Ubrzo se saznalo da su „seksualno zlostavljali“ još jednog vojnika.

Još se ispostavilo da je druga žrtva „avganistanskog porekla“.

Tek započeta istraga već je došla i do podataka o tajnom ekstremističkom čatovanju unutar nemačke vojske.

Vustner prvo izjavio da se radi „o izolovanim slučajevima“, ali je na kraju priznao da je čak i to „previše“.

Još je za sve okrivio društvene mreže.

Međutim, ubrzo su kod nekih vojnika nađeni nacistički materijali.

Sa dokazima da su nameravali da nasilnim metodama „zavedu red“.

Oživljavanje neonacizma u zemlji u kojoj je nastao – vrlo je loš znak.

Pogotovo što u više zapadnih zemalja uveliko traje puzeća heroizacija nacista i onih koji su sa njima bili u kolaboraciji.

Fakti