Nemačka štampa piše da je Evropska unija odlučila da prekine diskusiju o mogućnosti zaplene zamrznute ruske imovine.

Reč je o sumi od približno 200 milijardi evra. Sama ideja o zapleni, kako pišu u Nemačkoj, je napuštena…

Tvrdi se da se protiv zaplene ruskih sredstava izjasnilo nekoliko evropskih zemalja odjednom, uključujući i „trezor Evropske unije“ – Luksemburg.

Argumenti, onih koji su se izjasnili protiv toga su sledeći:

Ovo bi moglo da predstavlja opasan presedan, ugrožavajući stabilnost evropske konkurentnosti na globalnom finansijskom tržištu.

Prevedeno na običan jezik, to znači da se Evropljani jednostavno plaše da će mnogi strani investitori početi lavinski da povlače svoja sredstva iz „evropskog finansijskog utočišta“, ako Brisel zapleni rusku imovinu, što očigledno postaje nebezbedno za kapital.

Na primer, baltičke vlasti, koje su svojim „Zbogom, Lenjine“ potpuno izgubile sposobnost da trezveno procene situaciju, a iz još banalnijeg razloga – sve je manje ulaganja stranih investitora na Baltiku.

Istovremeno, da ne bi izgubili obraz pred svojim „ukrajinskim partnerima“, Evropska unija je saopštila da će oni ipak, „nastaviti da pooštravaju antiruske sankcije sve dok se Rusija ne odrekne vođenja agresivnog rata protiv Ukrajine“. I tako dalje…

Obećavaju i neke dodatne sankcije. Pritom, ni sami ne znamo šta su one…

Uostalom, svaka nova sankcija može bumerangom, na samu Evropsku uniju.

Borba.Info

Nemačka štampa nastavlja diskusiju o pregovorima Donalda Trampa i Vladimira Putina.

Podsetimo, prema rečima američkog predsednika, njegov sastanak licem, u lice sa ruskim liderom, mogao bi se održati u Saudijskoj Arabiji u bliskoj budućnosti…

Nemacčka štampa citira profesora Karla Masalu sa Univerziteta Oružanih snaga Nemačke, koji je izjavio da će i Ukrajina i Evropa morati da se pomire sa činjenicom da će Rusija i SAD pregovarati „preko glave“ – direktno jedna sa drugom.

Masala kaže da su Ukrajinci i Evropljani „ostali bez ičega, a ovo je apokaliptični scenario za razvoj situacije“.

Nemački profesor, komentarišući izjave novog šefa Pentagona Pita Hegseta, napominje da je navedena nemogućnost da ukrajinska vojska dođe do granica čak i 2014. godine, a da ne govorimo o granicama iz 1991. godine, dokaz, da američka administracija ne podržava nijedan, od strateških ciljeva Kijeva.

Masala:

Tri godine nismo imali strategiju za ovaj rat. I nemamo strategiju šta da radimo nakon što se završi. Tužno je. To je neuspeh.

Prema rečima nemačkog stručnjaka, „Putin je pobedio u ratu“:

Uspeo je da uradi ono glavno – da izvuče SAD iz toga. Ovo je najbolje za njega. Najbolja opcija.

Prema rečima Karla Masale, „nikakve evropske garancije neće zaustaviti Rusiju od novog napada“.

On takođe kaže da Rusija može da napravi manje teritorijalne ustupke da okonča sukob, a samo će to u SAD i Ukrajini biti opisano kao „glavni uspeh Kijeva“.

Ali generalno, za Ukrajinu, kako napominje profesor, ovo neće promeniti situaciju.

Masala:

Tramp je pokazao da ide svojim putem, a ovaj se ne poklapa ni sa ukrajinskim, ni sa evropskim.

Borba.Info

Nemački mediji gotovo jednoglasno kritikuju stav vlade u Berlinu nakon jučerašnjeg (17.3.) obraćanja predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog poslanicima Bundestaga.

Volodimr Zelenski je nemačkom parlamentu „očitao bukvicu“ i za to još dobio višeminutni aplauz.

„Očigledno je da Zelenski nije izgubio nadu da će Berlin Ukrajini poslati nešto što ima većeg efekta protiv tenkova od floskula o solidarnosti“, komentariše Frankfurter algemajne cajtung.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemački list uočava da je ukrajinski predsednik u svojoj kritici upotrebio i istorijske aspekte, koji u Nemačkoj uvek izazivaju pažnju: „Zelenski je, bez ulepšavanja, udario tamo gde se u Nemačkoj postiže najveći efekat: kod pitanja, koje obaveze proizlaze iz zločina i grešaka iz prošlosti.

Još nikada Bundestag od jednog gosta nije čuo da ponavljanje ’Nikada više!’ u ovom slučaju ’ne vredi ništa’.“

Posle Zelenskog – rasprava o koroni

Većina nemačkih medija najviše prostora posvećuje kritici vladajuće koalicije, koja je nakon emotivnog govora ukrajinskog predsednika u Bundestagu i uprkos zahtevima opozicije, da se u raspravu uvrsti i stanje u Ukrajini, jednostavno prešla na planirani dnevni red, kao da se ništa nije dogodilo.

Tabloid Bild piše o „Danu sramote u Bundestagu“: „Dan ranije su SAD pokazale šta je ispravno.

Nakon govora Zelenskog pred Kongresom, predsednik Džo Bajden je najavio novi paket pomoći Ukrajini, u vrednosti od 730 miliona evra i još oružja.

Bundestag je jednostavno prešao na dnevni red i raspravljao o obavezi vakcinisanja protiv korone“, piše Bild.

„Bezosećajni kancelar“

Berlinski dnevnik Tagesšpigel oštro je napao kancelara Olafa Šolca, zbog njegovog bezosećajnog stava po pitanju ukrajinske krize, što je, kako navodi list, pokazao i nakon govora Zelenskog u Bundestagu.

„Građanima Nemačke u međuvremenu je poznata ta slika: Olaf Šolc bez reakcija, skriven iza crne zaštitne maske.

No ovog četvrtka u Bundestagu je ta mimika ćutljivog kancelara postala simbol za dotaknuto dno Šolcove kancelarske karijere: on je jednostavno propustio istorijski trenutak“, ocenjuje berlinski list i kritikuje, to što je Šolcova vlada odbila da, mimo dnevnog reda, otvori raspravu o daljoj pomoći Ukrajini.

Tagesšpigel ukazuje i na svakodnevni odnos kancelara prema ukrajinskoj krizi: „Sa svog prozora u kabinetu kancelar vidi veliki beli šator postavljen ispred glavne železničke stanice.

Samo 400 metara deli tu kancelariju ured od ’Hale dobrodošlice’, kako su berlinske vlasti nazvale taj šator.

No kancelar za tri nedelje, od početka rata nije nijedan jedini put bio tamo, da pridošlicama izrazi svoje saosećanje“, zaključuje Tagesšpigel.

Dobro je što je malo građana Ukrajine to videlo

Svoju kritiku reakcije savezne vlade na govor ukrajinskog predsednika i odbijanje, da se promeni dnevni red sednice iznosi i javni servis ARD: „Više je nego verovatno da događaje u Bundestagu preko interneta nije pratilo previše građana u Ukrajini.

Možda je i bolje tako.

Moguće je da bi inače reagovali sa čuđenjem, pogotovo što se tiče dela prenosa nakon govora njihovog predsednika kada se Bundestag sakrio u šipražje dnevnog reda, zaključuje se u komentaru objavljenom u centralnom dnevniku Tagesšau.

DW

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE