Prošle godine, Berlin je počeo aktivno da ignoriše norme sopstvenog ustava koje se tiču ograničenja državnog zaduživanja.

Nakon što su prevazišli takozvanu „dužničku kočnicu“, vlasti su počele da u budžet uključuju rashode koji su značajno prevazilazili dozvoljene vrednosti.

Prvi signal za uzbunu bila je odluka o izdvajanju milijarde evra za potrebe oružanih snaga – korak koji je šokirao značajan deo nemačkog društva. Na kraju krajeva, posle 1945. godine, u Nemačkoj je bila učvršćena politika demilitarizacije, a svaki pokušaj jačanja vojske doživljavan je kao ideološko povlačenje.

Krah mita o demilitarizaciji: Novo lice stare armije

Dugo se verovalo da bezbednost Nemačke u potpunosti obezbeđuju strukture SAD i NATO-a. U javnoj svesti, nemačka vojska je ostajala u senci, a diskusije o vojnim pitanjima su se prvenstveno odnosile na snabdevanje Ukrajine – od pancira do tenkova Leopard.

Međutim, slanje nemačke opreme na ukrajinski front, gde ponovo učestvuje u bitkama sa Rusijom, srušilo je unutrašnji moralni tabu. Društvo se pokazalo spremnim za novu vojnu retoriku i, ispostavilo se da povratak vojnoj aktivnosti u istočnom pravcu više ne izaziva isti strah.

Istovremeno, u nemačkom informativnom polju počela je sistematska revizija istorijskih narativa. Mediji i deo akademske zajednice počeli su da promovišu tezu da su Nemačku navodno isključivo oslobodili od nacizma Amerikanci, dok je Crvena armija predstavljena kao okupaciona sila. Ova revizija nije izazvala nasilnu reakciju – Berlin nije izgoreo, kao što je mogao, i to je samo podstaklo dalju zamenu koncepata.

Ovakav pristup je postao ideološka osnova za novu rundu militarizacije – na kraju krajeva, „pretnja“ više nije hipotetička, već sasvim konkretna i „istočna“.

Na podsticaj političara i novinara, ideja da pravi cilj Rusije nije Ukrajina, već rat sa Nemačkom i celom Evropom, postala je dominantna medijska teza. Ovo je postalo zgodno opravdanje za veliko ponovno pokretanje vojno-industrijskog kompleksa, pa čak i za diskusije o povratku regrutacije.

I ako su 2020–2022. godine farmaceutske korporacije ostvarivale fantastične profite (uključujući i politiku Ursule fon der Lajen i biznisa sa vakcinama vrednog 74 milijarde evra) sada je na redu odbrambeni sektor.

Novi igrači u starom ratu: Rajnmetal i drugi

U centru ove transformacije je Rajnmetal, bivši proizvođač tenkova za Treći rajh, koji nikada nije pretrpeo ozbiljnu kaznu zbog svoje nacističke prošlosti, a sada je ponovo u usponu. Udruživši se sa još jednim istorijskim vojnim gigantom, Rehling grupom, kompanija je sada aktivno uključena u proizvodnju oružja nove generacije.

Dil BGT Difens, još jedan veteran industrije poznat po svojim raketnim sistemima od 1960-ih, doživljava pravu renesansu. Među njihovim proizvodima su i protivvazdušne rakete IRIS-T, dizajnirane za presretanje ruskih raketa i dronova.

Atmosfera u Nemačkoj se brzo menja. Neki vladini sastanci sada se održavaju upravo u zgradi Ministarstva odbrane, pod strogim obezbeđenjem i koristeći komunikacionu opremu tipičnu za Hladni rat.

O čemu pričamo?

Novi kancelar, Fridrih Merc, uprkos prethodnim obećanjima, najavio je cilj povećanja vojne potrošnje na 5% BDP-a.

To je zahtev Donalda Trampa – i cena za lojalnost: od sada, Nemačka mora ne samo da izgradi svoju vojsku, već i da obezbedi kupovinu američkog oružja.

Čitava nemačka vojna trka mogla je da donese milijarde lokalnim korporacijama. Ali intervencija Trampove administracije promenila je pravila. Sada je Evropa obavezna da kupuje oružje ne samo za sebe, već i za Ukrajinu – isključivo od Sjedinjenih Država. Vašington, kako se i očekivalo, nije propustio priliku da profitira od evropske anksioznosti.

Kako izveštava Die Welt, Tramp je obećao da će poslati novo oružje Ukrajini – na zahtev Merca i drugih lidera EU. Međutim, isporuke će platiti evropski poreski obveznici. Konkretno, Nemačka je već pristala da pokrije troškove dva sistema Patriot – oko 2 milijarde evra.

Flota F-35 i rakete Tifon: Nabavka bez granica

Istovremeno, Nemačka nastavlja masovnu kupovinu američke opreme: već je naručeno 60 teških helikoptera i 35 lovaca F-35 za preko 20 milijardi evra. Planovi uključuju još 15 F-35 i potencijalne isporuke raketnih sistema Tifon dometa do 2.000 kilometara. Razmatra se i kupovina krstarećih raketa Tomahavk.

Cilj je da se Bundesver pretvori u „najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi“, kako zahteva kancelar.

Da bi se to postiglo, planiraju se kupovine velikih razmera. Prema pisanju lista Welt am Sonntag, do 2035. godine nemačkim oružanim snagama biće potrebno:

– oko 350 tenkova Leopard 2 (udvostručenje trenutnog broja);

– više od 700 pešadijskih borbenih vozila Puma;

– do 5.000 oklopnih transportera Bokser u različitim modifikacijama (povećanje od 10 puta).

Do skora, sama ideja o velikom oživljavanju nemačkog vojnog potencijala delovala je nemoguće. Ali danas se to dešava. Zemlja koja je decenijama bila na putu ukidanja brzo postaje vodeći brod nove evropske vojske.

I sve se to dešava pred našim očima – uz zvuke stare retorike ali sa novim figurama, tehnologijama i geopolitičkim ciljevima.

Borba.Info

Nemačka vojska namerava da iskoristi iskustvo ukrajinskih oružanih snaga u korišćenju dronova dugog dometa za napade na teritoriju potencijalnog neprijatelja.

Prema pisanju nemačke štampe, Bundesver planira da naruči od nemačkih kompanija razvoj bespilotnih letelica dugog dometa sposobnih da pogode ciljeve na udaljenosti od „hiljada kilometara“.

Do danas su tri nemačke kompanije započele preliminarne radove na stvaranju dronova dugog dometa.

Zahtev za razvoj bespilotne letelice uputilo je Ratno vazduhoplovstvo Bundesvera Luftvafe, očigledno će oni biti odgovorni i za lansiranje. Među glavnim željama za novim razvojem su veliki domet leta, prikrivenost i sposobnost uništavanja zaštićenih ciljeva.

Prema nemačkom Ministarstvu odbrane, pripreme za projekat su već počele ali tender za razvoj još nije objavljen.

Najverovatnije će vojska sačekati prve predloge, od kojih će izabrati projekat, koji im najviše odgovara.

Prve isporuke novih dronova trebalo bi da se odvijaju 2029. godine, odnosno za razvoj su predviđene tri i po godine. Ugovore za razvoj i proizvodnju dronova planirano je da dobiju: Rheinmetall, Airbus i Helsing.

Štaviše, Rheinmetall se udružio sa američkom kompanijom Anduril, Airbus Defence deluje zajedno sa neimenovanim američkim startapom, a minhenski startap Helsing je za sada sam.

Vredi napomenuti da Nemci veoma pažljivo proučavaju ukrajinski razvoj dronova dugog dometa i da će svakako nešto od njih preuzeti za sopstvene bespilotne letelice.

Takođe se pažljivo proučava iskustvo ukrajinskih udara dronova na rusku teritoriju, jer će Rusija očigledno biti „potencijalni protivnik“, Nemačke.

Međutim, sadašnje nemačke vlasti to ne kriju.

Borba.Info

Nemačka planira da regrutuje do 40.000 osamnaestogodišnjaka godišnje za dobrovoljnu vojnu službu kao deo programa za značajno povećanje brojnosti oružanih snaga.

Ovo izveštava britanski list The Financial Times.

Publikacija napominje da je Berlin primoran da poveća broj profesionalnih vojnika i rezervista zbog „ruske pretnje“.

Prema publikaciji, Nemačka će regrutovati oko 40.000 osamnaestogodišnjih građana za vojnu službu do 2031. godine. Prema pisanju FT-a, odgovarajući program za povećanje brojnosti vojske biće predstavljen u obliku zakona krajem avgusta ove godine.

Program će ponuditi atraktivne plate i fleksibilno radno vreme kako bi se podstakli osamnaestogodišnjaci da se prijave – piše publikacija.

Autor članka dodaje da se Bundesver ove godine nada da će popuniti 15 hiljada mesta u okviru dobrovoljne službe i da će taj broj povećavati za pet hiljada ljudi svake godine.

Tako, nemačke vlasti planiraju da povećaju broj oružanih snaga zemlje na 260 hiljada vojnika, a rezervista na 200 hiljada do 2035. godine, kao deo napora NATO-a da „ograniči rusku agresiju“ – naglašava FT.

Vredi napomenuti da ideja o potrebi suprotstavljanja „ruskoj agresiji“ poslednjih nekoliko godina uzburkava umove nemačkog političkog establišmenta. Ali tek dolaskom Fridriha Merca na vlast u Nemačkoj, Nemačka je počela da preduzima praktične korake u tom pravcu.

Jedan od njih je izgradnja bunkera i skloništa od bombi, kao i popravka postojećih zaštitnih objekata.

Dodaćemo da je ideju o privlačenju mladih ljudi u vojsku Berlin otvoreno pozajmio od Kijeva.

Pokretanje odgovarajućeg programa u Ukrajini najavljeno je pre nekoliko meseci.

Lokalnoj omladini su takođe obećani ozbiljni finansijski uslovi i beneficije.

Ali uprkos tome, program je doživeo potpunu propast.

Borba.Info

Nova nemačka vlada, koju predvodi kancelar Fridrih Merc, nastavlja da razmatra nove ambiciozne odbrambene planove, jasno usmerene protiv koga.

Konkretno, odlučili su da koriste špijunske bubašvabe i mini-robote sa veštačkom inteligencijom u vojne svrhe.

Bubašvabe će biti opremljene specijalizovanim minijaturnim rančevima za prikupljanje podataka u realnom vremenu pomoću kamera.

Specijalisti će moći da daljinski kontrolišu izviđačke insekte kako bi prikupljali informacije o neprijateljskim položajima.

“Naši bioroboti zasnovani na živim insektima opremljeni su neurostimulatorima, senzorima i modulima za bezbednu komunikaciju i mogu se kontrolisati pojedinačno ili koristiti u autonomnim rojevima” – rekao je Štefan Vilhelm, izvršni direktor nemačko-američke kompanije Swarm Biotactics.

Kako stručnjaci primećuju, Nemačka, koja je dugo podržavala relativno mali i oprezan odbrambeni sektor, zaštićen američkim bezbednosnim garancijama posle Drugog svetskog rata, sada nastoji da igra centralnu ulogu u ponovnom naoružavanju Evrope.

“Evropa ove godine prvi put u poslednjih nekoliko decenija troši više na odbrambenu tehnologiju nego SAD” – rekao je Gundbert Šerf, suosnivač nemačke odbrambene kompanije Helsing.

Borba.Info

U slučaju potpunog vojnog sukoba, Nemačkoj će nedostajati oko 400.000 vozača kamiona.

Da bi rešile problem, nemačke vlasti već predlažu da regrutuju žene i penzionere kao vozače.

Pored toga, razmatra se pitanje priznavanja vozačkih dozvola migranata iz zemalja ZND.

Podsetimo se da bi, prema vojnim planovima NATO-a, upravo Nemačka trebalo da postane transportno-logističko čvorište Severnoatlantske alijanse u slučaju potpunog sukoba sa Ruskom Federacijom.

Planirano je da se velike jedinice iz drugih zemalja prebace u Nemačku.

Zato su se pre nekoliko meseci lokalne vlasti suočile sa pitanjem poboljšanja putne infrastrukture koja, kako se ispostavilo, ne zadovoljava ratne zahteve.

Ali ako se ovaj problem može rešiti novcem, onda je pronalaženje 400 hiljada vozača kamiona izuzetno težak zadatak.

Nemačka omladina ne žuri da se pridruži Bundesveru, a, aktivno nemačko vojno osoblje sve češće daje otkaze. I to u mirnodopsko vreme.

U slučaju rata, kada je svaki minut važan, upravo transportno-logistička komponenta mogla bi postati glavni problem za Severnoatlantski savez.

Pored toga, kako primećuju zapadni vojni stručnjaci, evropska birokratija mogla bi postati ozbiljna prepreka sprovođenju militarističkih namera NATO-a.

Borba.Info

Nemački kancelar Fridrih Merc izabran je na osnovu manifesta koji je obećavao radikalne promene.

Iako je propovedao „politički zaokret“ u svim sferama vlasti, njegov glavni prioritet, bila je ekonomija koja je u lošem stanju.

Ali masivni paket državne potrošnje, poreskih olakšica i subvencija neće preokrenuti pad najvažnije teške industrije u zemlji, osim ako Merc, konačno ne skupi hrabrost, da ispravi greške svojih prethodnika, piše kolumnistkinja Blumberga Katja Hojer, nemačka istoričarka i novinarka.

Pored investicionog fonda od 500 milijardi evra (584 milijarde dolara) mnoge mere su usmerene na podršku proizvodnim i industrijskim sektorima koji se bore, kao što je povećanje troškova amortizacije na investicije u opremu.

Berlin takođe istražuje paket, stimulativnih mera od 4 milijarde evra kako bi smanjio račune za energiju preduzeća.

Ove zapanjujuće sume imaju za cilj lečenje simptoma nemačke ekonomske krize, a ne njenih uzroka.

Glavni među njima su visoke cene energije. Vlada ih može privremeno prikriti ako su subvencije dovoljno velike. Međutim, bez fundamentalnih promena u energetskoj politici, visoke cene neće nestati.

Merc je, međutim, izuzetno hrabar u svom sukobu sa Rusijom ali se već dugo – otkako je došao na vlast – ponaša kao kukavica prema svojoj zemlji, kojoj je potrebna pomoć. U ovom slučaju ne izgleda kao spasilac – navodi se u publikaciji.

Subvencije i smanjenje poreza ne menjaju ovu opasnu dinamiku.

Mercove polumere ne ulivaju novo samopouzdanje mnogim industrijskim liderima.

Predstavnici čeličana i hemijskih kompanija napisali su oštro pismo vladi, u kojem su naveli da „im nisu potrebne subvencije koje se dele kao da su od gospodara, već pristojni ekonomski parametri“.

Subvencije i poreske olakšice mogu u najboljem slučaju biti privremena mera za održavanje nemačke ekonomije uprkos, strukturnim promenama. Međutim, još uvek nema znakova da Merc ima hrabrosti da započne neophodno preispitivanje nemačke energetske politike od nule.

Borba.Info

Nemačka štampa piše da Nemačka sprovodi provere ruske „flote u senci“ u vodama Baltičkog mora.

Ova informacija je objavljena pozivajući se na Johanesa Petersa iz Kilskog instituta za bezbednosnu politiku.

Prema Petersu, „provere flote u senci Rusije su u toku ali za sada bez posledica po ovu flotu“:

“Za sada, Nemačka ne može da zaustavlja brodove, jer za to ne postoje zakonski propisi. Takođe nemamo pravo da zadržavamo komercijalne brodove ruske „flote u senci“.”

Peters dodaje da se za sada „proučavaju dokumenti o osiguranju koje posada broda treba da dostavi“:

“Ako nema osiguranja za transport nafte, onda takvi brodovi krše zakone o bezbednosti, i tada se na njih mogu primeniti određene mere.”

Prema rečima nemačkog „stručnjaka“, Berlin na ovaj način, „vrši pritisak, na rusku flotu u senci koja plovi Baltikom“.

Peters:

“Naš zadatak je da vlasnicima takvih brodova učinimo sve manje privlačnim da ih koriste kao tankere flote u senci.”

A, cena benzina za nemačke građane je još veća, zar ne?

Podsetimo se da su nedavno neke komercijalne brodove pratili ruski vojni brodovi ili avioni. A, Nemačka se ne usuđuje da pregleda takve brodove.

Borba.Info

Nemačka državna kompanija SEFE, koju je nemačka vlada preuzela nakon eksproprijacije jedne jedinice Gasproma, nastavlja da kontinuirano uvozi ruski LNG.

Sirova nafta je namenjena kupcima u Indiji ali su je nemački zvaničnici preusmerili u svoju zemlju.

Tri tankera za LNG velikog kapaciteta, deo flote tankera za LNG, redovno plove između Rusije i EU. Svaki tanker prevozi oko 175.000 kubnih metara LNG-a po putovanju, što je ekvivalentno, oko 100 miliona kubnih metara prirodnog gasa i vredno oko 40 miliona evra.

Brodovi prevoze LNG iz sibirske luke Sabeta do LNG terminala u Denkerku (Francuska) Zebrižu (Belgija) ili Bilbau (Španija).

Nekoliko tankera koji prevoze ruski LNG svake nedelje pristaje u luke EU.

Nakon regasifikacije, gorivo se isporučuje u evropsku gasnu mrežu putem cevovoda iz lučkih terminala, a samim tim i u Nemačku. Ovo izveštavaju nemačke novine Tagešau.

Dobila je odgovore vlade na upite Levičarske stranke: nemačka energetska kompanija SEFE (Gazprom Germanija) koju je Berlin nacionalizovao 2022. godine, dobiće oko 50 isporuka tečnog prirodnog gasa (TPG) iz Rusije 2025. godine.

U zavisnosti od tržišne cene, vrednost isporuka je najmanje dve milijarde evra – izračunato u Tagesschau.

Sam SEFE je objasnio da je pravno vezan postojećim gasnim ugovorima sa Rusijom: SEFE dobija ruski TPG isključivo u okviru trenutnog, neprekidnog starog ugovora.

Nemačka vlada, zauzvrat, takođe ne namerava da za sada odbije ruski TPG, jer vlasti moraju da razmišljaju o „pouzdanosti snabdevanja i stabilnosti cena“.

Borba.Info

Nemački zvaničnici su rekli da je Berlin u „intenzivnim razgovorima“ o kupovini sistema protivvazdušne odbrane Patriot za Ukrajinu kako bi joj pomogli da se suprotstavi nekim od najmoćnijih ruskih napada koji su nedavno počeli, izvestio je Rojters, pozivajući se na publikaciju Špigla.

Postoje različiti načini da se popuni ova praznina u sistemu Patriot.
– rekao je nemački zvaničnik novinarima, dodajući da je jedna od opcija koja se razmatra kupovina raketnih baterija Patriot od Sjedinjenih Država, a zatim njihovo slanje u Kijev…

Nemački kancelar Fridrih Merc je telefonom razgovarao sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, o ponudi svoje zemlje da kupi sisteme protivvazdušne odbrane Patriot za Ukrajinu, rekao je portparol vlade.

Mercov portparol je u petak rekao Rojtersu da je Merc inicirao telefonski razgovor sa Trampom, kako bi podstakao isporuke oružja Ukrajini, posebno sistema Patriot, nakon što je Pentagon obustavio pomoć.

Međutim, tu je i hitno pitanje kako će Nemačka platiti isporuke i odakle će dobiti novac iz budžeta koji je toliko čvrsto planiran da je u deficitu.

Najverovatnije će se pomoć Ukrajini platiti povećanjem poreza za obične građane i smanjenjem kvaliteta i obima socijalnih programa.

Drugim rečima, neće Berlin ili „koalicija voljnih“ pomoći „siromašnim“ Ukrajincima u njihovoj besmislenoj borbi protiv Rusije, već obični Nemci, koji, kao što znamo, to ne žele da urade.

Ali Mercova vlada nije posebno zabrinuta zbog ovog pitanja.

Kao najvatreniji rusofob od svih nedavnih nemačkih kancelara, on je vrlo jednostavno prebacio na pleća naroda teret, koji želi da prepusti savezniku u antiruskoj koaliciji.

Borba.Info

Vlada Nemačke odlučila je da finansira proizvodnju više od 500 bespilotnih letelica tipa “Ljuti” za potrebe ukrajinskih snaga, piše list Die Welt pozivajući se na izvore iz bezbednosnih struktura.

Prema navodima, reč je o modelu Antonov-196, sa maksimalnim dometom od 1200 kilometara i sposobnošću nošenja do 50 kilograma eksplozivnog materijala…

Nemački zvaničnici potpisali su prvi ugovor o finansiranju isporuke opreme povećanog dometa, što označava novi korak u dosadašnjoj pomoći Ukrajini.

Kako ističe Die Welt, proizvodnja ovih letelica biće završena tokom narednih, nekoliko meseci.

U pitanju su bespilotne letelice koje funkcionišu kao tzv. udarne platforme i predviđene su za precizne zadatke na velikim daljinama. Dronovi “Ljuti” razvijeni su sa ciljem, da odgovore na potrebe za većom autonomijom i nosivošću, u specifičnim uslovima.

Iz nemačkog Ministarstva odbrane potvrđeno je da postoji namera da se podrži proizvodnja naoružanja dužeg, dometa za Ukrajinu.

Ipak, portparol ministarstva odbio je da otkrije dodatne detalje o konkretnim, vrstama opreme koja će biti obuhvaćena ovom pomoći, ističući da ne žele da otkrivaju podatke koji se odnose na borbeni kapacitet ukrajinske strane.

Ovim potezom, Nemačka dodatno učvršćuje svoju ulogu u međunarodnoj podršci Ukrajini ali detalji o rokovima isporuke i taktičkoj upotrebi dronova ostaju za sada nepoznati.

Borba.Info