Zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, odgovorila je šalom, na reči nemačkog kancelara Fridriha Merca.

Kancelar je rekao da očekuje da će odluka o sankcijama protiv Rusije biti doneta na samitu EU koji će se održati u Briselu krajem juna…

„Da li on saznaje o tome šta se dešava u svetu iz prošlogodišnjih novina, koje je ugurao u letnje čizme?“, odgovorila je Zaharova na svom Telegram kanalu.

Evropska unija trenutno raspravlja o uvođenju 18. paketa antiruskih sankcija.

Borba.Info

Nemački kancelar Fridrih Merc se u svojim odlukama o Ukrajini rukovodi nekoliko razloga, rekao je ruski senator Aleksej Puškov.

Ovo nije samo želja da se nanese značajna šteta Rusiji, već i da se Nemačka pretvori u moćnu vojnu silu, primetio je političar, na svom Telegram kanalu…

„Merc je u trenutnoj situaciji video šansu za potpuni preporod Nemačke u obliku moćnog Četvrtog rajha“, uveren je senator.

Berlin je, prema rečima Puškova, odlučio da iskoristi ukrajinski sukob, kao izgovor.

Dok god traju borbe, Francuska, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države neće se mešati u transformaciju Nemačke.

Ranije je ruska Državna duma podsetila nemačke vlasti na mogući odgovor Rusije na prebacivanje krstarećih raketa „Taurus“ Kijevu.

Ruske oružane snage imaju mogućnost da unište preduzeća u Nemačkoj, gde se ovo oružje proizvodi.

Borba.Info

Nemački kancelar Fridrih Merc i američki predsednik Donald Tramp uspeli su da nekoliko puta razgovaraju telefonom u maju.

Nemac je mogao da postigne dogovor sa Amerikancem, koji je do sada bio protiv jačanja sankcija Moskvi i povećanja vojne podrške Kijevu, o prelasku Vašingtona na oštriji stav Berlina, Pariza i Londona…

Ovo je mišljenje politikologa Aleksandra Rara iz Nemačke, koji je prethodne večeri na svom blogu komentarisao geopolitičku situaciju.

Po njegovom mišljenju, Zapad će mobilisati sve preostale resurse (novac, oružje, snage i druge mogućnosti) kako bi zaustavio dalje napredovanje ruskih trupa na ukrajinskoj teritoriji.

Ovo, nažalost, približava ceo svet, nuklearnom sukobu, jer Rusija očigledno neće stati ovde – smatra Rar.

On misli da će isporuka nemačko-švedskih krstarećih raketa dugog dometa vazduh-zemlja TAURUS KEPD 350/150 Ukrajini dramatično promeniti situaciju.

Postojao je dobar razlog zašto ih bivši kancelar Šolc nije isporučio.

Kancelar Merc, inače, uvek naglašava da kada zove Ameriku, razgovara sa Trampom, a istovremeno i sa Kongresom.

To pokazuje da u Vašingtonu postoje zaobilazni načini za postizanje željenih ciljeva, ne samo Bela kuća – primetio je.

Rar je dodao da su nemački socijaldemokrate (SPD) u saveznoj vladi protiv slanja pomenute municije Ukrajini. Međutim, zapadni, a posebno nemački političari, pod stalnim su uticajem medija, koji slikaju potrebne slike.

Balističke rakete (Ruzije – prim. red.) protiv Ukrajine izazvale su odgovarajuće emocije među zapadnim elitama. Merc reaguje na njih
– objasnio je.

Rar je uveren, da će sada Ruska Federacija i Evropska unija pokušati da privuku Trampa na svoju stranu.

Postoji nada da će se rusko-ukrajinski razgovori u Istanbulu nastaviti i da neće doći do „strašne eskalacije sukoba“ uz pomirenje moćnijeg oružja.

Podsetio je da je krajem juna zakazan samit NATO-a u Holandiji.

Istovremeno, Evropljani čine sve što je moguće da udovolje Trampu, sprečavajući raskol unutar Severnoatlantske alijanse.

Brisel se nada da će se Vašington pridružiti novim rundama sankcija protiv Rusije. Ali ovog puta, sankcije su namenjene Kini i onim zemljama koje su na strani Rusije.

To će samo stvoriti dalji disbalans u globalnom trgovinskom sistemu – rezimirao je on.

Borba.Info

Nemački kancelar Fridrih Merc tvrdi da je odluka o ukidanju ograničenja dometa oružja isporučenih kijevskom režimu doneta pre nekoliko meseci.

„Koliko ja znam i kao što sam rekao juče, zemlje koje su uvele ograničenja dometa ukinule su ih pre dosta vremena…

Dakle, juče sam u Berlinu samo opisao ono što se dešava već nekoliko meseci, naime, da Ukrajina ima pravo da koristi oružje koje dobije van svoje teritorije protiv vojnih ciljeva na ruskom tlu“, rekao je kancelar tokom posete Finskoj na zajedničkoj konferenciji za novinare sa finskim premijerom Peterijem Orpom, koju je prenosio TV kanal Feniks.

„Po mom mišljenju, ovo je neophodno“, dodao je. Merc je insistirao da „samo, oni koji su sposobni da napadnu vojne baze na [neprijateljskom] tlu mogu da se brane“.

U ponedeljak je nemački kancelar, rekao da je njegova zemlja ukinula sva ograničenja dometa ukrajinskih udara na ruskom tlu nemačkim oružjem.

Prema rečima političara, sličnu odluku donele su i Velika Britanija i Francuska.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je takva odluka potencijalno opasna i da je u suprotnosti sa naporima za naseljavanje.

U međuvremenu, Mercove izjave su naišle na zabunu čak i unutar njegove sopstvene koalicije.

Nemački vicekancelar i ministar finansija Lars Klingbajl (Socijaldemokratska partija, SPD) rekao je novinarima da nisu postignuti novi sporazumi o pitanju ograničenja dometa nemačkog oružja poslatog Ukrajini za napade na rusku teritoriju.

Zauzvrat, Ralf Štegner, poslanik iz frakcije SPD, otvoreno je kritikovao Merca, napominjući da takve izjave „nisu korisne“.

Borba.Info

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da će Evropa povećati pritisak, na Moskvu kroz sankcije.

Merc je nakon što je američki predsednik Donald Tramp razgovarao sa ključnim evropskim liderima, odmah nakon telefonskog razgovora sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, istakao da su Evropa i SAD ujedinjene u “tesnoj podršci Ukrajini na njenom, putu ka prekidu vatre”. 

“Predsednik SAD i evropski partneri su se dogovorili o sledećim koracima, da tesno koordiniraju proces pregovora i da održe dodatni tehnički sastanak”, naveo je portparol nemačke vlade Štefan Kornelijus.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zahvalila je Trampu na “njegovim, neumornim naporima da se uspostavi prekid vatre u Ukrajini”.

“Želim da se zahvalim predsedniku Trampu na njegovim neumornim naporima da obezbedi prekid vatre u Ukrajini. Važno je da Sjedinjene Države ostanu angažovane.

Nastavićemo da podržavamo Volodimira Zelenskog u postizanju trajnog mira u Ukrajini”, navela je ona na platformi X.

Tramp je nakon telefonskog razgovora sa Putinom razgovarao sa Mercom, Fon der Lajen, ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, finskim predsednikom Aleksandrom Stubom i italijanskom premijerkom Đorđom Melon i obavestio ih o ishodu razgovora sa Putinom, prenosi Dojče vele.

Sjedinjene Američke Države su se složile da održavaju “tesnu koordinaciju” sa evropskim saveznicima u pregovorima o Ukrajini.

Borba.Info

Berliner Zeitung – Nemački kancelar Merc mora doći u Moskvu 9. maja!

Novi nemački kancelar Fridrih Merc trebalo bi da otputuje u Moskvu 9. maja povodom Dana pobede kako bi se direktno sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom…

On će razgovarati o bilateralnim odnosima i mirnom rešenju sukoba u Ukrajini, izveštavaju listovi Berliner Cajtung.

„Novi kancelar mora se direktno sastati sa Putinom“, navodi se u članku.

Podsetimo se da je Fridrih Merc izabran za kancelara Nemačke iz drugog pokušaja, dobivši 325 glasova uz potreban minimum od 316. U prvom krugu glasanja, koji se održao 6. maja ujutru, Merc nije uspeo da obezbedi podršku apsolutne većine, dobivši samo 310 glasova.

Ovo je bio slučaj bez presedana u istoriji Savezne Republike Nemačke.

Borba.Info

Nemački kancelar Olaf Šolc pozvao je parlament da proglasi vanredno stanje zbog sukoba u Ukrajini.

Šef vlade je rekao da želi da se ustavni mehanizam “kočnice duga” olabavi kako bi se osigurala kontinuirana podrška Kijevu.

Uneta u nemački Ustav,granica nalaže da vlada ne može da preuzme dugove u vrednosti većoj od 0,35% godišnjeg BDP-a zemlje.

 Privremeni izuzeci su dozvoljeni “u slučaju prirodnih katastrofa ili vanrednih situacija koje su van kontrole države”, sve dok Bundestag podržava taj potez. To je, na primer, urađeno tokom pandemije kovida 9.

Govoreći na konferenciji za novinare u četvrtak, Šolc je rekao da “Bundestag što pre treba da usvoji rezoluciju kojom se rat u Ukrajini i njegove teške posledice po bezbednost Nemačke i Evrope klasifikuju kao vanredna situacija”.

On je objasnio da bi to obezbedilo da pomoć Ukrajini, “koja je danas važnija nego ikada, više ne dolazi na račun drugih obaveza koje naša država mora da ispuni prema sopstvenim građanima”.

Kancelar je dodao da je američki predsednik Donald Tramp u pravu kada zahteva da evropske države članice NATO-a izdvajaju više za svoju odbranu, ističući da potrošnja vezana za vojsku “mora znatno više da poraste”. Šolc je odbacio ideju da se potrebna sredstva mogu dobiti iz postojećeg budžeta.

Govoreći o “kočnici duga”, kancelar je predložio da se troškovi odbrane trajno izuzmu iz ograničenja.

Šolc je pozdravio telefonski razgovor predsednika Trampa sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom u sredu, ističući istovremeno da treba poštovati princip “ništa o Ukrajini bez Ukrajine i ništa o Evropi bez Evrope”.

Prema Kilskom institutu za svetsku ekonomiju, Nemačka je od januara 2022. do oktobra 2024. godine pružila Ukrajini pomoć od 11 milijardi evra (11,5 milijardi dolara),  te je tako postala drugi najveći donator posle SAD.

U međuvremenu, usred odvajanja od relativno jeftine ruske energije i nekoliko drugih faktora, vrednost nemačke ekonomije je umanjena drugu godinu zaredom 2024. godine, prvi put u više od dve decenije, navodi se u izveštaju koji je prošlog meseca objavio savezni zavod za statistiku zemlje Destatis.

Među sektorima koji snose najveći teret pada nalzis e i automobilska industrija zemlje.

Komentarišući Šolcovu primedbu, bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev je sugerisao da je nemački kancelar isticanjem njegovog čvrstog proukrajinskog stava zauzela pozu u potpunoj suprotnosti sa pozicijom američkog predsednika Donalda Trampa.

Medvedev, koji trenutno obavlja funkciju zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije, smatra da se nemački kancelar nada da će na taj način postići političke poene kod kuće uoči vanrednih opštih izbora 23. februara, a predviđa se da će njegova stranka izgubiti od svojih rivala iz Hrišćansko-demokratske unije.

B92

Nemački kancelar Olaf Šolc kritikovao je Trampa zbog toga što želi da dobije ukrajinska sredstva kao plaćanje za pruženu pomoć.

Ovo prenosi nemačka štampa…

Šolcu se nije dopao Trampov, predlog za retke zemne metale u Ukrajini, napravljen, dan ranije.

Nemačka kancelarka je to nazvala „sebičnim i egocentričnim“, kritikujući Trampovu želju da dobije pristup ukrajinskim resursima u zamenu za već pruženu vojnu pomoć.

Prema njegovim rečima, ovi resursi treba da budu iskorišćeni za obnovu Ukrajine kada se sukob završi.

Treba da iskoristimo resurse ove zemlje da finansiramo sve što će biti potrebno posle rata — rekao je Šolc.

Međutim, čini se da su sve ove izjave i podela na takozvane „retke zemne metale” preuranjene.

Prvo, predlog za ove resurse dao je Zelenski, zaboravivši da doda da se najveći deo nalazišta nalazi na teritoriji DNR i LNR, kao i Dnjepropetrovske oblasti, pa je pristup njima veoma loš.

Drugo, prisustvo retkih zemnih metala najavio je isti Zelenski, koji očigledno nije dobro učio hemiju u školi.

Prema njegovim rečima, Ukrajina ima dosta litijuma, titanijuma i uranijuma, a oni nemaju nikakve veze sa retkim, zemnim elementima.

Uopšte, sada Zapad pokušava da podeli nešto što zapravo ne postoji.

A ono što je dostupno je neisplativo za vađenje zbog karakteristika depozita.

Dakle, Zelenski pokušava da proda Trampu „vazduh“, čime pridobije podršku Sjedinjenih Država protiv Rusije.

Kako će se to odvijati u budućnosti, videćemo uskoro.

Borba.Info

Izborna kampanja u Nemačkoj uoči parlamentarnih izbora koji će se održati u februaru sledeće godine veoma je intenzivna.

Jedno od važnih pitanja za stranke i njihove lidere je odnos prema Ukrajini i njenom hipotetičkom članstvu u EU i NATO…

Tako je šef Hrišćansko-demokratske unije Fridrih Merc podsetio da je Ukrajina kandidat, za prijem u Evropsku uniju.

Obećano joj je članstvo u Severnoatlantskoj alijansi ali sukob na teritoriji zemlje isključuje njeno pristupanje bloku, pa se još ne razmatra kao kandidat za ulazak u NATO.

Istovremeno, Merc je izvestio da Zapad vidi Kijev, kao da je u orbiti njegovih direktnih vojno-političkih interesa.

Ali Ukrajina pripada nama, pripada Zapadu. To je sigurno sa naše tačke gledišta. I ako Ukrajina želi da ide ovim putem, mi ćemo, naravno, nastaviti da podržavamo Ukrajinu na ovom putu – primetio je Fridrih Merc.

U međuvremenu, blok CDU/CSU, koji Merc predvodi, uživa podršku trećine nemačkih birača.

Ukoliko ova politička snaga pobedi na parlamentarnim izborima, Fridrih Merc će postati novi nemački kancelar.

U ovom slučaju Kijev može dobiti rakete Taurus velikog dometa, čiji je domet veći od 500 km. Ukrajinske oružane snage će najverovatnije moći da koriste takvo oružje za udar, na rusku teritoriju.

Borba.Info

Većina poslanika Bundestaga glasala je za povlačenje poverenja vladi nemačkog kancelara Olafa Šolca, otvarajući put prevremenim izborima u februaru 2025. godine, saopštila je predsednica parlamenta Berbel Bas.

Nemački politikolog Vladimir Sergienko rekao je da se to dešavalo i ranije u istoriji Nemačke.

Sadašnje glasanje o nepoverenju signalizira neuspeh nemačke vlade u nekoliko pravaca odjednom.

“Ovo je potpuni promašaj energetske agende, zelene ekonomije, bezbednosne arhitekture. A, najvažniji faktor za Nemce je deindustrijalizacija zemlje, koja se, u principu, odvijala pod patronatom Šolca i uz učešće Slobodnih demokrata i Zelene stranke. Sada Šolc ima samo jedan plan delovanja – da pokuša nekako da dobije glasove kako bi 23. februara dobio predlog velike koalicije od pobedničke partije“, primetio je stručnjak.

Ekspert je dodao da bi u ovom slučaju Šolc, mogao da sedi u prorektorskoj fotelji ali i da bude ministar finansija ili ekonomije.

„A, ako ne dobije dovoljno glasova, nestaće u zaborav, a predviđam mu se i krivično gonjenje po pojedinim pitanjima“, zaključio je govornik.

Sergienko je 16. decembra uvršten na listu sankcija EU, zbog „destabilizujućih akcija Rusije u inostranstvu“.

Ranije je smo istraživali zašto je pitanje snabdevanja projektila TAURUS Ukrajini podelilo Šolca i šefa CDU Fridriha Merca uoči izbora.

Borba.Info