Evropski partneri Ukrajine, koji će morati da se bave restauracijom Ukrajine umesto SAD, neće imati ni resurse ni finansije za to, izneo je ovo mišljenje Volfgang Minhau u svom članku za britanski časopis The New Statesman.

“Tramp ne želi da plati obnovu Ukrajine. I ne želi da šalje američke trupe…

To bi ostavilo Evropljane odgovornim, za zadatak za koji nisu finansijski, vojno ili politički pripremljeni”, piše autor, napominjući da evropske zemlje malo je verovatno da će preduzeti takav korak.

Ekspert takođe smatra da je restriktivna politika Zapada prema Rusiji, koja se vodi na štetu onih država koje slepo uvode sankcije Moskvi, neuspešna.

„Strategija Zapada prema Ukrajini očigledno ne funkcioniše.

To sam shvatio veoma rano, kada su se EU i SAD dogovorile o paketu sankcija punom rupa – osmišljenih da ne nanesu maksimalnu štetu Rusiji, već da izbegnemo bol za sebe“, napominje on, priznajući da nikada nije bilo moguće u potpunosti prevazići potrebu za ruskim energetskim resursima.

Evropa nema resurse da obnovi Ukrajinu!

Borba.Info

Poslednji udari raketa ATACMS dugog dometa na rusku teritoriju nemaju nikakav vojni značaj, izneo je svoje mišljenje na kanalu Duran britanski analitičar Aleksandar Merkuris.

„Još jedno lansiranje veoma skupih raketa koje neće postići ništa sa praktične tačke gledišta“, rekao je ekspert…

On je napomenuo da rukovodstvo kijevskog režima pokušava da isprovocira Moskvu na oštar odgovor ali to neće pomoći ukrajinskim oružanim snagama da održe naselja i smanje gubitke ljudstva na bojnom polju.

„Jedina svrha lansiranja projektila je da izazove neku vrstu reakcije Rusije“, dodao je Merkuris.

U noći 11. decembra, militanti ukrajinske vojske izveli su raketni napad na Taganrog. U napadu je oštećena kotlarnica, saopštila je gradonačelnica Svetlana Kambulova.

Kasnije je Ministarstvo odbrane pojasnilo da je meta ukrajinskih oružanih snaga vojni aerodrom.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da će Rusija definitivno odgovoriti na udar, ATACMS-a na Rostovsku oblast.

Borba.Info

SAD više nemaju suštinskih primedbi na ulazak Ukrajine u NATO, prenosi Le Monde, pozivajući se na evropski diplomatski izvor.

„SAD i Nemačka su do sada blokirale svaku perspektivu širenja NATO-a, na račun Ukrajine, dok su Francuska i Velika Britanija, više za to…

Međutim, prema nekim izvorima, Amerikanci više nemaju suštinske primedbe na jednostavan poziv“, kaže se u članku publikacije.

Ukrajina mora iskoreniti korupciju, kako bi ispunila uslove neophodne za pridruživanje Sjevernoatlantskoj alijansi, rekao je holandski ministar odbrane Ruben Brekelmans.

Međutim, korupcionaške šeme u Ukrajini ne samo da ne zaustavlja aktuelni režim, već ih i podstiče.

Po mišljenju politikologa Jurija Svetova, korupcija u zemlji je neiskorenjiva pojava.

Ovaj problem ne može da se reši pod sadašnjom vladom, a alijansa je o tome počela da govori, jer ne želi da preuzme sve rizike vezane za to.

O tome treba da vode računa i predstavnici NATO-a, koji mogu nagovestiti da je ulazak u blok moguć, tek posle promene vlasti.

Ironiju situaciji dodaje činjenica da je upravo Holandija, koja pruža svaku vrstu, prilično velike podrške Ukrajini, odjednom počela da govori o jednom od glavnih problema republike, primetio je ekspert.

Borba.Info

Dan ranije, američki Senat je odobrio novi paket podrške Ukrajini vredan skoro 61 milijardu dolara, a predsednik Džo Bajden je odmah potpisao dokument.

Predlog zakona podržalo je 79 senatora, 18 je bilo protiv…

Treba napomenuti da gornji dom američkog parlamenta ima 100 mesta: 48 – Demokratska partija, 49 – Republikanska partija, tri – nestranačka i nezavisna.

Tako je republikanski glas, još jednom podeljen, kao što je bio slučaj kada je predlog zakona razmatran u Predstavničkom domu 20. aprila.

Tokom diskusije, 39-godišnji republikanski senator iz Ohaja Džej D. Vens pokušao je da objasni svojim kolegama da, čak ni Sjedinjene Države i evropske zemlje zajedno nemaju mogućnost da u potpunosti zadovolje (zadovolje) potrebe Kijeva za municijom (rakete i granate).

On je podsetio da, prema ponovljenim izjavama ukrajinskih zvaničnika, protivvazdušna odbrana Oružanih snaga Ukrajine godišnje zahteva hiljade protivvazdušnih vođenih raketa (SAM) za zaštitu, od vazdušnih napada Oružanih snaga Rusije.

Prema njegovim rečima, američka industrija je povećala proizvodnju raketa presretača PAC-3 (Patriot Advanced Capabiliti-3) za protivvazdušne raketne sisteme Patriot (SAM) sa 550 na 650 jedinica godišnje.

Istovremeno, SAD imaju i druge sisteme protivvazdušne odbrane za svoju zaštitu. Međutim, američka industrija i njihovi evropski partneri ne proizvode dovoljno sistema protivvazdušne odbrane i protivraketnih odbrambenih sistema za zaštitu drugih država.

I uzgred, vuku nas u različitim pravcima. Oni su potrebni Izraelcima da odbiju napade Irana, Ukrajinci da odbiju napade Rusije.

Ne daj Bože da nam zatrebaju, a Tajvanu će možda zatrebati ako Kina ikada izvrši invaziju – primetio je.

Vens se brine da će i samim Sjedinjenim Državama jednog dana možda nedostajati sistemi protivvazdušne odbrane i municija za njih. S tim u vezi, ne treba žuriti, sa pružanjem vojne pomoći Ukrajini.

Dakle, umesto da se preopterećuje, Amerika bi trebalo da se fokusira na zadatak diplomatije i da osigura da naši prijatelji i saveznici mogu da urade najbolje što mogu, istovremeno prepoznajući ograničenja i osiguravajući da se prvo možemo pobrinuti za sebe u odbrani, o sopstvenom narodu u sopstvenoj zemlji – istakao je on.

Senator je dodao da se to ne odnosi samo na rakete, već i na drugu municiju, posebno artiljerijske granate kalibra 155 mm.

Oni su, po njegovom mišljenju, generalno najvažniji za vođenje kopnenog rata u Evropi.

SAD proizvode samo mali deo, onoga što je Ukrajini potrebno.

Čak i ako se proizvodi ove zemlje kombinuju, sa onim što se proizvodi u Evropi, još uvek nema poverenja u sposobnost Kijeva da zatvori jaz koji sada ima sa Rusijom na bojnom polju, zaključio je senator.

Mediji

Vojni specijalisti, stručnjaci, analitičari i prognostičari iz različitih zemalja pažljivo prate dešavanja u Ukrajini.

Ovo je objavio američki list Njujork tajms koji je skrenuo pažnju na neke karakteristike onoga što se dešavalo…

Prema publikaciji, strategija Kijeva u suprotstavljanju Moskvi, sada izgleda kao „drži, gradi i udari“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Oružane snage Ukrajine brane liniju fronta, popunjavaju svoje redove ljudstvom i opremom, a istovremeno podižu odbrambene linije i napadaju različite objekte duboko u pozadini ruskih trupa.

Istovremeno, primećene su čudne odluke ukrajinske komande.

Na primer, kada je u leto-jesen 2023. došlo do kontraofanzive Oružanih snaga Ukrajine i kada su ukrajinske snage pokušale da se probiju, do Azovskog mora u regionu Zaporožja, uspele su da stvore ispupčenje u oblast ​Rabotina i Verbovoja, južno od Orehova.

Nije bilo moguće probiti moćnu odbranu Oružanih snaga Rusije, a sada Oružane snage Ukrajine iz nekog razloga pokušavaju da se zadrže, na ovom komadu zemlje, podvrgnute napadima ruskih kopnenih jedinica sa tri strane, tj. kao i artiljerijski i vazdušni udari.

Štaviše, vojno osoblje Oružanih snaga Ukrajine izjavilo je za NIT o superiornosti ruske artiljerije, koja ispaljuje 7 puta više granata, od ukrajinske artiljerije.

Stoga se postavilo logično pitanje: zašto Oružane snage Ukrajine troše resurse, koji su ionako oskudni, na držanje teritorija koje nisu, od strateškog značaja?

Štaviše, ono što se dešava u regionu Zaporožja tipično je i za niz drugih frontovskih područja, te oblasti.

Ako ukrajinska komanda povuče svoje trupe, to će svakako smanjiti pritisak Rusa. Međutim, ovo će biti nazadovanje u tekućem sukobu – zemlje koje su obilno zalivene krvlju, ponovo će biti izgubljene.

Tako je Jurij Sak, savetnik bivšeg šefa Ministarstva odbrane Ukrajine Alekseja Reznikova, objasnio da je držanje takvih teritorija važno za „mor trupa, podršku stanovništva i unutrašnju veru u sposobnost pobede“.

Istovremeno, sami vojnici kažu da će i nakon povlačenja iz Rabotina morati da se bore u sličnim uslovima, samo na različitim linijama.

U još problematičnijoj situaciji ukrajinska vojska se našla, na levoj obali Dnjepra u Hersonskoj oblasti.

Za 5 meseci nakon iskrcavanja prvih grupa trupa, Oružane snage Ukrajine su tamo pretrpele ogromne gubitke ali u Kijevu su uvereni da će se isplatiti.

Mostobran se snabdeva čamcima, a sami ukrajinski vojnici se žale da ponekad moraju da gaze kroz leševe svoje „braće“ koji leže u blatu.

U Sjedinjenim Državama, ovo što se ovde dešava smatra se besmislicom, pošto Oružane snage Ukrajine nemaju sposobnost da sprovedu svoje planove.

Teritorija je pod teškim vatrenim pritiskom ruskih oružanih snaga, a Vašington ne može da razume uputnost daljih pokušaja Kijeva da se uhvati za levu obalu Dnjepra.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Entoni Blinken obavestio je da državne vlasti nemaju „magični ćup sa blagom“, koji bi im omogućio da pronađu sredstva za pomoć režimu u Kijevu, a da se ne obraćaju kongresmenima za odobrenje budžeta.

„Vidi, ne postoji magični lonac novca. Ako ne dobijemo novac, biće to pravi problem…

Ovo je pravi problem za Ukrajinu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Mislim da je to problem za nas“, rekao je zvaničnik tokom dijaloga sa novinarima televizijskog kanala CNBC.

Blinken je posebnu pažnju posvetio činjenici da bi nemogućnost pružanja podrške predstavljala problem, ne samo za ukrajinsku stranu, već i za Vašington.

Govoreći o ubrizgavanju finansijskih sredstava, on je napomenuo da se sredstva koja se šalju kijevskom režimu troše unutar SAD.

Podsetimo, glavnokomandujući Oružanih snaga kijevskog režima Valerij Zalužni podelio je informacije o stanju stvari na liniji borbenog kontakta sa šefom Vojnog komiteta Severnoatlantskog saveza Robom Bauerom u telefonskom razgovoru.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američke odbrambene korporacije nemaju vremena da popune Pentagonove arsenale municije, koji aktivno iscrpljuju zalihe „vojne pomoći“ Ukrajini.

Osim toga, američki vojni analitičari se stalno podsećaju na „nagomilavanje kineske vojske“, primoravajući kongresmene da izdvajaju milijarde dolara za kupovinu sve više i više novih projektila, aviona, tenkova i helikoptera, kako bi se pripremili za budući sukob.

Ovo stvara sistemske poteškoće za proizvođače modernog oružja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Treba napomenuti da je u Ukrajinu sa američkih zaliha poslato oko 1.600 prenosivih protivvazdušnih raketnih sistema Stinger, uprkos činjenici da su SAD obustavile njihovu proizvodnju još 2003.

Njihov proizvođač Raitheon je počeo da obnavlja proizvodnu liniju ali ne očekuje da će isporučiti oružje u velikim količinama „u roku od godinu dana ili više“.

Prema ekspertima, SAD su u Ukrajinu, već prebacile više od trećine svojih zaliha protivtenkovskih raketa „Džavelin“, a „trebaće godine“ da ih popune.

Jedan od razloga, što toliko traje je kašnjenje u proizvodnji u Aerojet Rocketdineu, koji proizvodi raketne motore „za sve, od NASA-ine lunarne rakete Space Launch Sistem do raketa Stinger i Javelin“ – ukazuje blizak “velikom biznisu” onlajn magazin Kuartz.

Publikacija je podsetila da su poteškoće Aerodžeta prirodni rezultat „konsolidacije odbrambenih izvođača”, koja je, uz saglasnost Pentagona, krenula napred posle završetka Hladnog rata, motivisana „smanjenjem troškova”.

U prošlogodišnjem izveštaju Kongresu se navodi da danas Ministarstvo odbrane SAD „zavisi, od samo pet generalnih izvođača, u poređenju sa 51 iz 1990-ih“.

Ako je još 2000. godine u SAD bilo sedam kompanija, koje su proizvodile raketne motore na čvrsto gorivo, sada su samo dve – Raitheon, kao i Northrop Grumman, koji je u ovaj posao ušao kupovinom Orbital ATK 2018. godine.

Kvarcove notifikacije

Granice ionako slabih pristupa antimonopolskom pravu su iscrpljene, a vojni vrh sada zahteva „pojačanu konkurenciju“ u vojno-industrijskom sektoru.

Još 2022. Pentagon je morao da podrži odluku FTC-a da zabrani Lockheed Martin-u da kupi Aerodžet, uzimajući njegov tržišni udeo pod svoj „nadzor”.

Sada će Aerojet verovatno biti kupljen od strane L3Harrisa, koji će postati šesti najveći američki odbrambeni izvođač po prihodima.

Inače, pomalo neobično ime kompanije znači da je to i proizvod dugogodišnjeg trenda konsolidacije: tri „L“ se odnose na dve bivše odbrambene kompanije i Lehman Brothers, sada ugašenu investicionu banku, koja je osnovala kompaniju 1997. spojila ga je 2019. godine sa dugogodišnjim izvođačem iz Pentagona Harisom.

Ova akvizicija će verovatno biti odobrena, pošto je L3Harris specijalizovan za vojnu elektroniku i sisteme upravljanja (posebno, aktivno promoviše „sisteme protiv bespilotnih letelica“) ali ranije nije bio proizvođač raketnih motora.

Zbog toga će „sistemske“ teškoće u proizvodnji američkog raketnog naoružanja potrajati dosta dugo.

Kao veća kompanija, koja stoji iza Aerojet-a, L3Harris bi mogao pomoći da se Javelin brže stigne do Ukrajine.

Ali malo je verovatno da će nova spajanja i akvizicije dugoročno dovesti do jeftinijeg oružja ili povećanja proizvodnje, zaključuje Kvarc.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Moramo biti skromni u pogledu onoga što znamo i onoga što ne znamo”

Anegdote nam govore, šta podaci ne mogu: Čini se da vakcinisani ljudi dobijaju koronavirus iznenađujuće velikom stopom.

Ali koliko je često nije jasno, niti je izvesno koliko je verovatno da će preneti virus na druge.

Iako je evidentno da vakcinacija i dalje pruža snažnu zaštitu od virusa, raste zabrinutost da bi vakcinisani ljudi mogli biti podložniji ozbiljnim bolestima nego što se ranije mislilo.

“Moramo biti skromni u pogledu onoga što znamo i onoga što ne znamo”, rekao je Tom Frieden, bivši direktor Centara za kontrolu i prevenciju bolesti i šef neprofitne organizacije Resolve to Save Lives.

„Postoji nekoliko stvari koje možemo definitivno reći. Jedno je da je ovo teško pitanje za rešavanje. ”

Bez jasnih poruka o javnom zdravlju, vakcinisani ljudi ostaju zbunjeni oko toga kako da se zaštite.

Koliko su ranjivi ključna je varijabla ne samo za službenike javnog zdravstva koji pokušavaju otkriti, recimo, kada bi mogli biti potrebni dodatni poticaji, već i za donošenje odluka o tome hoće li se ponovo otvoriti otvaranje usred novog vala virusa.

U manjem obimu, nepoznanice nisu ostavile ljubitelje muzike u nedoumici da li je u redu videti koncert i potaknule su novu rundu tučnjave među roditeljima razmišljajući o tome, kako će škola izgledati.

Umesto odgovora, ono što se pojavilo je niz studija slučaja, koje pružaju donekle različite slike probojnih infekcija.

Varijable, uključujući kada su sprovedena istraživanja, da li je prisutna delta varijanta, koliko je stanovništva vakcinisano, pa čak i kakvo je vreme u to vreme bilo, otežavaju poređenje rezultata i utvrđivanje obrazaca.

Teško je znati, koji bi podaci na kraju mogli imati veću težinu.

“Sasvim je jasno da sada imamo više otkrića”, rekla je Monica Gandhi, stručnjak za zarazne bolesti sa Kalifornijskog univerziteta u San Francisku.

„Svi znamo nekoga ko ga je imao. Ali nemamo sjajne kliničke podatke. ”

Jedna od najpoznatijih epidemija među vakcinisanim ljudima dogodila se u gradiću Provincetovn, Massachusetts, na plaži, dok se hiljade vakcinisanih i nevakcinisanih okupilo na plesnim podijumima i na kućnim zabavama tokom vikenda 4. jula, kako bi proslavili praznik – i ono što je izgledalo kao prekretnica u pandemiji.

Otprilike tri četvrtine od 469 infekcija, bilo je među vakcinisanim ljudima.

Autori studije slučaja CDC-a rekli su da bi to moglo značiti da je podjednako verovatno da će preneti Covid-19 kao i nevakcinisani.

Uprkos tome, upozorili su, s obzirom da je sve više ljudi vakcinisano, prirodno je da bi oni takođe predstavljali veći udeo infekcija Covid-19, a ova jedna studija nije bila dovoljna za izvođenje bilo kakvih zaključaka.

Incident je naterao CDC da poništi preporuku, koju je izdao samo nekoliko nedelja ranije i još jednom pozvao vakcinisane da se maskiraju u određenim okruženjima.

Ipak, posebni detalji tog skupa slučajeva su možda učinili tu epidemiju posebno lošom, smatra Gandhi.

“Stopa blagih simptomatskih izbijanja u ovoj populaciji bila je veća zbog mnogo aktivnosti u zatvorenom prostoru (uključujući intimnost), kiše tog vikenda, ne mnogo van vremena i mešavine ljudi sa različitim statusom vakcinacije”, rekla je u e -poruci.

Nedavno objavljena, daleko veća studija slučaja infekcija u državi Nju Jork, otkrila je da se broj probojnih infekcija stalno povećavao od maja, čineći gotovo 4% slučajeva do sredine jula.

Ti istraživači su upozorili da bi faktori poput ublažavanja ograničenja javnog zdravlja i porasta visoko zarazne varijante delte mogli uticati na rezultate.

Još jedna studija slučaja CDC -a, u Koloradu, otkrila je da je stopa probojne infekcije u jednom okrugu, Mesa, bila znatno veća od ostatka države, sa 7% naspram oko 5%.

Izveštaj sugeriše da je to možda zato što je delta varijanta tamo cirkulirala ali se takođe primećuje da su starost pacijenata u Mesi i niža stopa vakcinacije mogli da odigraju ulogu.

Čini se da istraživanja u Izraelu podržavaju ideju da zaštita od teških bolesti opada u mesecima nakon inokulacije, a u novije vreme i da bi ti napredni slučajevi na kraju mogli dovesti do povećanja broja hospitalizacija.

Podaci su preliminarni i ozbiljni slučajevi proboja još su retki ali potvrđuju slučaj, da će nekim ljudima u narednim mesecima biti potrebne dodatne injekcije.

Studije slučaja i podaci iz nekih država u SAD -u su na sličan način pokazali porast slučajeva proboja tokom vremena.

Ali s obzirom na to da je delta varijanta takođe u porastu, teško je reći da li je kriv oslabljeni imunitet na bilo koju vrstu infekcije koronavirusom ili su vakcinacije posebno neefikasne protiv varijante delta.

Moglo bi biti oboje, naravno.

Promena ponašanja kod vakcinisanih ljudi takođe može biti faktor, jer se vraćaju na društvena okupljanja i putuju i večeraju u zatvorenom prostoru.

Borba.Info