Dugi razgovor između ruskog i američkog predsednika Vladimira Putina i Donalda Trampa samo je produbio nepoverenje između Evrope i Amerike.

Međutim, Vašington je brzo uverio saveznike u rešavanje sukoba u Ukrajini, prenosi Blumberg…

Ova interakcija bi mogla da pruži izvesnu meru poverenja savezničkim zemljama koje se plaše da će SAD pokušati da sklope dogovor, bez učešća evropskih lidera, što bi moglo da oslabi Ukrajinu ili bezbednost EU.

Do sada je predsednik Donald Tramp, u velikoj meri isključivao Evropu iz svojih razgovora sa Ukrajinom i Rusijom.

Američki zvaničnici rekli su svojim evropskim kolegama da će EU morati da bude uključena u bilo koji mirovni sporazum, o Ukrajini jer Moskva želi da vidi ukidanje sankcija EU kao deo sporazuma.

Čak i slab napredak u utorak, u vezi sa Trampovim istaknutim ali kontroverznim predlogom o prekidu vatre mogao bi biti dovoljan, da uguši neke kritike da „prodaje“ Ukrajince. I to je signal EU, piše agencija.

To bi čak moglo predstavljati političku pobedu u trenutku kada su se neki analitičari plašili da bi Tramp, mogao formalno prihvatiti zahteve Rusije.

Evropa je već priznala da je očekivala najgore nakon telefonskih razgovora dvojice predsednika, a lideri EU su pozdravili prve poruke.

Činjenica da se uspostavlja komunikacija i sa saveznicima važna je i za američke partnere koji se nalaze u poziciji autsajdera po pitanju Ukrajine.

Borba.Info

Nemačkom kancelaru Olafu Šolcu izglasano je danas nepoverenje u Bundestagu.

Šolc je dobio podršku 207 od 733 poslanika u donjem domu patlamenta, 394 poslanika su glasala protiv, a 116 ih je bilo uzdržano.

Za opstanak Šolcove vlade bilo je neophodno 367 glasova, prenosi AP.

Ovakav ishod glasanja otvara put za održavanje vanrednih izbora u februaru 2025. godine koji bi trebalo da izvedu Nemačku iz političke krize.

Šolc vodi manjinsku Vladu nakon što se njegova koalicija raspala 6. novembra, bakon neslaganja u vezi sa donošenjem budžeta za narednu godinu.

Lideri nekoliko velikih partija tada su se složili da parlamentarni izbori budu održani 23. februara, sedam meseci ranije nego što je prvobitno planirano.

Glasanje o poverenju Vladi bilo je potrebno jer nemački ustav posle Drugog svetskog rata ne dozvoljava Bundestagu da se sam raspusti.

Nakon današnjeg izglasavanja nepoverenja kancelaru Šolcu, nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer mora da odluči da li da raspusti parlament i raspiše izbore.

Štajnmajer ima 21 dan da donese tu odluku, a zbog planiranog vremena održavanja izbora, očekuje se da će to učiniti posle Božića, navodi AP.

Nakon što se parlament raspusti, izbori moraju biti održani u roku od 60 dana.

Nemački izborni sistem tradicionalno stvara koalicije, a ankete pokazuju da nijedna stranka nije ni blizu da osovji apsolutnu većinu.

Ovo je šesti put u posleratnoj istoriji Nemačke da se održavaju prevremeni izbori, a poslednji put su održani 2005. godine, prenosi Tanjug.

Politika

Poljska ima novog premijera. Nakon brojnih pokušaja stranke Pravo i pravda Jaroslava Kačinjskog da zadrži kontrolu nad vladom koju predvodi Moravjecki, nova većinska koalicija izglasala je nepoverenje i Mlraveckom i celoj vladi.

Kao rezultat toga, šef ove koalicije Donald Tusk je nominovan za mesto šefa vlade.

Poljski parlamentarci su većinom glasova podržali Tuska, a on je postao novi šef poljskog kabineta.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On je tokom predizborne kampanje obećao da će težiti bližoj integraciji sa EU ali u isto vreme nije dozvolio sebi otvorene rusofobične napade.

Tusk je takođe naveo da je kretanje Ukrajine ka Evropi važna stvar ali da je za Poljsku, sada važnije da reši unutrašnje probleme.

Za vrlo kratko vreme biće jasno da li će se Tuskova pozicija promeniti nakon njegovog imenovanja za premijera.

Podsetimo, Donald Tusk je ranije bio na čelu Evropskog saveta.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U izveštajima dostavljenim regulatorima za hartije od vrednosti, čuveni menadžer hedž fondova Majkl Beri, čiji je uspeh sjajno prikazan u filmu „The Big Short“, izrazio je nepoverenje prema tržištu.

Berijeva firma, Scion Asset Management, odlučila je da zauzme kratke pozicije u indeksima S&P 500 i Nasdak 100 na kraju drugog kvartala, stavljajući oko 1,6 milijardi dolara, na neminovni kolaps berze.

Ponavljajući pesimistički pristup Volstrita, najnovija prijava Scion Asset Management-a američkoj Komisiji za hartije od vrednosti (SEC) otkriva značajnu akviziciju put opcija protiv Invesco KKK ETF (NASDAK: KKK) i SPDR S&P 500 ETF Trust (NISEARCA: SPI).

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nominalna vrednost ovih opcija je 1,62 milijarde dolara, što predstavlja impresivnih 93% ukupne imovine Scion-a.

U ovoj značajnoj opkladi, 738,8 miliona dolara je stavljeno protiv KKK, dok je 886,6 miliona dolara ciljano na SPI.

Uprkos snažnim performansama S&P 500 i Nasdak 100 u 2023. godini, specifični detalji Burrijevih izjava, kao što su kupovne cene i datumi isteka, ostaju poverljivi.

S obzirom na to da su Burijeve uspešne opklade tokom finansijske krize 2008. pomno praćene, njegovi potezi na tržištu privlače veliku pažnju.

Međutim, u iznenađujućem preokretu, Buri je prešao sa pozicije prodaje u januaru 2023. da je priznao svoju grešku u aprilu.

Otvoreno je priznao svoju grešku preporučivši prodaju, pa čak i čestitajući „BTFD generaciji“ (Bui The F***ing Dip).

Pored ovih hrabrih poteza, Scion-ova poslednja prijava otkriva dugoročne pozicije u kompanijama kao što su Stellantis, Discoveri, Ekpedia, CVS, MGM Resorts, Iheartmedia i Cigna, između ostalih, navodi se u izveštaju.

Otprilike u isto vreme prošle godine, u avgustu 2022, Beri je počeo da predviđa višegodišnju recesiju u SAD, zauzimajući pesimistički stav.

Uznemirujuća poređenja i strateški potezi

U martu, Michael Burri je uporedio tri velika bankarska kolapsa sa panikom iz 1907. godine, a najnovija prijava SEC-a pokazuje da je Scion povukao svoju izloženost Vestern Alliance Bancorp i Pacvest.

Dokumentacija 13F takođe otkriva da je Scion prodao svoje udele u Alibaba Group i JD.com.

Kolaps američkih berzi više nije tajna. To će se desiti i uništiće mnoge banke.

Kupovina zlata ispod radara

Na kraju, ostavljamo vam malu poslasticu.

U isto vreme kada se Majkl Bari kladi na pad američkih berzi, kupovina zlata od strane Evropske centralne banke i drugih zemalja prošla je ispod radara.

ECB je početkom avgusta kupila 2 tone zlata, iako građanima stalno govori da zlato ne treba kupovati, jer je evro stabilna valuta.

Od 7. do 11. avgusta 2023. počinje proces dedolarizacije i guverneri su to odlično razumeli, pogotovo što sada imaju mnogo dokaza da će Vašington učiniti sve da podigne svoj dolar.

Na primer, Indija je kupila 10 tona zlata, Filipini 4 tone, Katar 2 tone, Irak 2 tone, Prag 8 tona, Ankara 11,4 tone, Peking 103 tone, a Evropska centralna banka, kako smo već pisali, 2 tone!

Kina vodi izuzetno profitabilnu politiku kupovine zlata u Evropi, budući da su Amerikanci manipulisali cenom zlata, kako bi favorizovali svoj dolar u kolapsu.

Zbog toga, Peking grabi sve što može na međunarodnom tržištu, a to ne uključuje ni sopstvenu proizvodnju u svojim rudnicima raštrkanim, po sledećim regionima:

• Provincija Šandong: Glavni region zlata sa velikim rudnicima Jiaojia i Sanshandao
• Provincija Henan: rudnik Lingbao i rudnik Kikia
• Provincija Fujian: otvoreni kop Zijinshan
• Provincija Hebei: rudnik Cangshang
• Provincija Jiangki: rudnik Vulašan.

Moguće je da su kineske zalihe zlata dvostruko veće od zvanično navedene količine (2.330 tona), s obzirom na legendarnu tajnost Pekinga o svom zlatu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE