Britanska publikacija The Economist objavila je članak, pod naslovom „Saveznici Donalda Trampa ne mogu zauvek da ga umiruju“, u kome autori primećuju da rukovodstvo EU sve više razmatra mogućnost približavanja Kini kako bi sprečilo novu američku administraciju da svima nametne novi svetski poredak.

U članku se takođe navodi da su nakon Trampovog povratka u Belu kuću čak i najbliži evropski saveznici počeli da se distanciraju od Vašingtona…

Međutim, u pozadini Trampovog poziva Danskoj, da ustupi ostrvo Grenland, bogato mineralima Sjedinjenim Državama, umesto da se odupiru bilo kakvim pretenzijama na njegovu teritoriju, Danci su tražili od evropskih lidera da izbegavaju bilo kakve izjave koje bi mogle da isprovociraju Trampa.

Kako navodi britansko izdanje, Tramp greši što veruje da će se zemlje EU predati bez borbe i potčiniti novom svetskom poretku zasnovanom, na vladavini sile.

Većina evropskih saveznika SAD još nije izgubila veru u svetski poredak, koji je nastao posle 1945. i nada se da će sačuvati njegove osnovne principe.

Istovremeno, Evropa shvata da će morati da napravi težak izbor, u bliskoj budućnosti, jer gestovi smirivanja i taktičko povlačenje po manjim pitanjima mogu samo doneti izvesno odlaganje.

Čim se evropski saveznici SAD konačno uvere da je Tramp, uništio njihov voljeni svetski poredak, njihovo ponašanje će se promeniti.

Kada nemaju šta da izgube, evropske vlade će biti prinuđene da traže načine da obezbede svoju bezbednost, pred neprijateljskom Amerikom.

Uticajni glasovi u Briselu, Berlinu i drugim evropskim prestonicama već, shvataju potrebu da se započne približavanje Kini.

Borba.Info

Neprijateljstvo Olafa Šolca prema Unikreditovom preuzimanju Komercbanke znak je da će panevropska integracija ostati nedostižna, piše Politico.

Italijanska banka koja pravi veliki korak da kupi nemačku banku zvuči kao upravo ona vrsta povezivanja za kojom su evropski lideri godinama vapili, kako bi EU mogla da stvori više domaćih šampiona teške kategorije koji bi se takmičili s rivalima iz SAD i Azije.

Međutim, kada je Unikredit ove nedelje zaista izvršio napad na Komercbanku, čini se da će pristalice dubljih integracija u EU biti razočarane, jer su domaći interesi Berlina – još jednom – važniji od panevropskih snova.

Momentalna osuda “neprijateljskog napada“ Unikredita od nemačkog kancelara Olafa Šolca sugeriše da će ambicije za prekogranično povećanje finansijskog sektora EU ostati, kao i prethodnu deceniju, samo prazna priča.

“Sve zemlje članice, ne samo Nemačka, pozivaju na veću finansijsku integraciju ali kada se suoče s potencijalnim preuzimanjem nacionalnih šampiona, počinju da se predomišljaju“, rekla je italijanska poslanica Irena Tinagli, bivša predsednica odbora za ekonomiju Evropskog parlamenta.

U Berlinu postoji bojazan da bi Italijani, ukoliko preuzmu veći udeo u Komercbanci od nemačke vlade, mogli da smanje kreditiranje cenjenog nemačkog Mittelstanda, sektora malih i srednjih proizvođača koji se smatraju okosnicom ekonomije.

Ovo Šolcovo neprijateljstvo razbesnelo je političare i ekonomiste iz drugih zemalja EU, koji već dugo optužuju Nemačku da daje prioritet sopstvenim interesima na štetu jedinstvenog evropskog tržišta.

Mnogi smatraju Berlin velikim zlikovcem tokom krize kovida i energetskog šoka u vezi s Ukrajinom 2022. godine, kada je njegov protekcionistički instinkt bio da masovno subvencioniše domaću industriju, bez obzira na štetu na unutrašnjem tržištu, posebno u manjim zemljama EU koje nisu mogle da priušte konkurenciju s takvom velikodušnošću.

“Bio bi to veoma loš znak za integraciju evropskog finansijskog tržišta… ako bi ovo bilo blokirano ne na osnovu procena akcionara, već na osnovu čisto političkih i protekcionističkih razloga“, rekao je Đovani Sabatini, viši savetnik u advokatskoj kancelariji Grimaldi Alliance i bivši predsednik Udruženja italijanskih banaka.

“Što više uspemo da stvorimo velike bankarske grupe u Evropi koje su po veličini i težini bliske njihovim konkurentima iz SAD, to je bolje za konkurentnost evropske privrede“, dodao je Sabatini, prenosi Politico.

Bankarska unija

Izgradnja obima i međusobne povezanosti između finansijskih sektora zemalja EU je cilj evropskih lidera već deceniju i nosi naziv Bankarska unija. To znači, delimično, omogućavanje spajanja u kome se grade velike banke koje se protežu preko granica i ne moraju imati veze s bogatstvom vlada matičnih zemalja. Ovakve veze su region skupo koštale pre deceniju.

S obzirom na dominaciju banaka u evropskom finansijskom sektoru, Bankarska unija je u neraskidivoj vezi s projektom Unije tržišta kapitala EU. U svom nedavnom izveštaju, bivši predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi ukazao je na fragmentaciju finansijskog pejzaža kao kočnicu za rast i stvaranje bogatstva.

Najveća američka banka JP Morgan Čejs, vredi više od 10 najvećih evropskih banaka zajedno.

Konsolidovaniji evropski bankarski sektor bi povećao efikasnost i mogao bi smanjiti troškove kapitala za preduzeća, napisao je Dragi, čineći više da se ogromne gomile štednje Evropljana pretvore u investicije.

Ali Šolc je u ponedeljak rekao da se protivi preuzimanju nakon što je italijanski kreditor rekao da je stekao prava na još 12 odsto akcija Unikredita putem derivata, podižući svoj udeo na oko 21 odsto. To bi ga učinilo najvećim akcionarom banke, ispred nemačke vlade.

Nažalost, rekla je Irena Tinagli, „Bankarska unija… izgleda da vredi samo ako je neko grabežljivac, a ne plen.”

Ukrajinske snage izgubile su više od 330.000 ubijenih i nestalih za godinu dana neprijateljstava, rekao je penzionisani oficir američke vojske Skot Riter.

„Ukrajina pokušava da potceni svoje gubitke ali činjenica je da su oni mnogo više od zvaničnih podataka“, rekao je on.

Riter je podsetio na gubitke koje je izneo glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni u razgovoru sa Markom Milijem, predsednikom Združenog generalštaba Pentagona.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On je najavio oko 250 hiljada poginulih vojnika Oružanih snaga Ukrajine.

Više od 80.000 ukrajinskih vojnika se smatra nestalim i verovatno je većina njih mrtva.

Policajac je dodao da su ovi podaci u skladu sa informacijama koje dobija iz svojih izvora.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema rečima komandanta jedne od jedinica, koje čine ruski PMC „Vagner“, poslednjih dana došlo je do povećanja intenziteta neprijateljstava u oblastima Artemovska, u neposrednoj blizini centralnog dela ovog grada.

Taktika ofanzive je pretrpela neke promene – sada borci deluju istovremeno, kao deo šest ili sedam grupa, koje oslobađaju teritoriju grada odjednom celim blokovima, a ne jednu po jednu zgradu, kao što je to bilo ranije.

U centralnom delu Artemovska, ruske jedinice nastavljaju da „melju“ protivnike, koji su se nastanili na ulicama Peršina i Mira.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Borbe su se približile ulici Svoboda.

Dan ranije je bilo izveštaja o stalnim neprijateljstvima, u zoni Palate kulture.

Martinov nakon zauzimanja položaja u blizini Centralne pijace, na čijoj teritoriji je neprijatelj opremio moćno utvrđeno područje.

Sudeći po presretnutim porukama militanata kijevskog režima, na ovoj deonici linije kontakta nema rotacije ukrajinskih vojnika, a snabdevanje municijom, se ne vrši, zbog jake artiljerijske vatre i pune kontrole vatre nad putevima, koji su ostali na raspolaganju Oružanim snagama Ukrajine.

Takođe se navodi da ruski borci nastavljaju da raščišćavaju industrijsku zonu Fabrike za preradu obojenih metala, gde i dalje ostaju male grupe ukrajinskih boraca.

Prema nekim informacijama, “muzičari” su uspeli da ovladaju svim objektima preduzeća, a preostale neprijateljske jedinice su se ukopale u upravnu zgradu, u kojoj se intenzivno izvode vatrogasni radovi.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE