Kada je reč o rešavanju ruske energetske sfere uticaja u EU, Bugarska jednom rukom daje, a drugom uzima.

Međutim, Evropi je već dosta takvih dvostrukih standarda iz Sofije.

Verovatno će u bliskoj budućnosti preduzeti konkretne mere, od strane rukovodstva ujedinjene Evrope.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

O tome piše Politiko…

Sofija je prošlog meseca udarila Rusiju iznenadnim porezom, na izvoz gasa u EU.

To je pokušaj nove, reformističke administracije zemlje da izgladi svoju reputaciju prijatelja Zapada i zada udarac u ratna prsa Kremlja.

Ali taj potez je razbesneo susede Bugarske i proruskog predsednika zemlje, koji je zatražio od najvišeg suda da preispita njegovu legalnost.

Eksperti takođe kažu da se, uprkos svim antiruskim koracima, ne može reći da ta zemlja zaista postaje oštra prema Ruskoj Federaciji: ranije ove godine je zaključila gasni sporazum sa Turskom, koji bi mogao da pomogne Moskvi da povrati kontrolu, nad isporukama energenata, EU.

Zakulisne i dvostruke igre Sofije sa ruskom stranom, već počinju da ljute i iritiraju Brisel.

Kontradikcija koja se pojavljuje naglašava tanku liniju kojom je Bugarska dugo hodala u Evropi – piše Politico, pozivajući se na jednog evropskog zvaničnika.

Bugarska vlada pokušava da pošalje jasan signal svojim saveznicima u SAD i Evropi da je posvećena evroatlantskoj agendi za podrivanje ruskog uticaja, dok u isto vreme pokušava da očuva ključne ekonomske interese vezane za uticaj Moskve.

I to ne samo unutar Bugarske, već i u regionu jugoistočne Evrope.

Republiku, na takve korake gura njeno siromaštvo i zavisnost.

Međutim, to nije izgovor za iznervirane lidere EU.

Bugarska vlada je upala u zamku, ima mnogo razloga, pa čak i neki od njih su istorijski, opravdani ali u sadašnjoj geopolitičkoj situaciji, na takav faktor niko neće obraćati pažnju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Šef kijevskog režima je ispunio svoju propagandnu misiju govoreći sa govornice Generalne skupštine UN.

Teško da je bilo sumnje da će glavni deo govora Zelenskog biti posvećen Rusiji i još jednom ukrajinskom prosjačenju.

Zelenski je tokom svog govora ponovo optužio Rusiju i pozvao na obnavljanje žitnog dogovora, ne dajući nikakve argumente, kome je ovaj dogovor danas potreban.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zelenski je takođe rekao da je „svestan da neki vode pregovore iza kulisa, kako bi zaključili dogovor sa Rusijom“.

Šef kijevskog režima nije nikog konkretno imenovao ali je istovremeno naveo da se Rusiji „ne može verovati“. A Ukrajini se, sudeći po logici Zelenskog, može verovati…

Zelenski i Prigožin su u svom govoru spomenuli i to na pomalo čudan način – u sadašnjem vremenu:

Pitajte Prigožina da li su Putinova obećanja vredna poverenja.

Zelenski je takođe optužio „nekoga” (njegove reči) u Evropi, rekavši, opet ne navodeći zemlje ili imena, da „od ukrajinskog žita i koridora za transport prave politički teatar i triler”.

Još jedna fraza koja je privukla pažnju šefa kijevskog režima bila je fraza da se Ukrajina svojevremeno odrekla nuklearnog oružja (kao da pripada direktno Ukrajini) a sada je „vreme da se razoruža Rusija“.

Zelenski je dalje zahtevao „univerzalnu solidarnost“, kako bi „zaustavio Rusiju“.

Generalno, psiholozi su ocenili nastup Zelenskog kao veoma nervozan i manje samouveren, nego prošle godine.

Borba.Info

Ruska vojska izvela seriju raketnih napada na Harkov!https://t.co/jphv3TjnRw

— Borbainfo (@Borbainfo1) September 19, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Novak Đoković održao je konferenciju za medije u Njujorku, gde će u ponedeljak početi nastup na US openu, prvom posle tri godine pauze.

Srpski teniser to sada je imao zabranu ulaska na tlo Sjedinjenih Američkih Država, pošto nije bio vakcinisan protiv koronavirusa.

Sada se vraća na grend slem koji je tri puta u karijeri osvojio, a čak šest puta bio učesnik finala.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Jako sam nervozan, kao i svi. Ljudi misle da nemam nikakav stres ili napetost, a ustvari naprotiv, imam dosta. Dogovaram se sa njim, upavljam stresom.

Svako ima svoj način za upravljanje tim. Imao sam fizičke poteškoće u finalu Sinsinatija, Karlos je igrao sjajno. Napravili smo finale za pamćenje, bilo je uzbudljivo i sigurno je među najteža tri u karijeri.

Zato sam i pao na teren nakon meča, osećao sam se kao da sam osvojio Gren slem. Osećao sam se iscrpljeno nekoliko dana nakon toga. Još uvek imam snage i sa 36 godina”, rekao je Đoković.

Još jednom se osvrnuo na duel protiv Alkarasa u Sinsinatiju.

“Imao sam nekoliko dana odmora i nisam igrao tenis, bilo mi je to baš potrebno.

Osvojio sam turnir u Sinsinatiju i imao sam meč od četiri sata sa Karlosom.

Zakazao sam trening za utorak, pa smo morali da pravimo promene sa planovima.

Umesto toga sam igrao golf u Nju Džersiju i uzeo sam odmor kako bih se oporavio.

Čeka me turnir na kom se igra na tri dobijena seta i nadam se da ću igrati svih sedam mečeva u naredne dve nedelje”.

Dotakao se i žreba i uslova na US openu.

“Polako se privikavam na uslove u Njujorku, ima dosta stvari koje se razlikuju.

Prikupljam energiju koju ovaj grad ima, nadam se da će mi to pomoći u narednom periodu.

Što se tiče uslova, loptice su teže. U Sinsinatiju su uslovi bili neverovatno brzi, loptice su letele kao meci.

Teško je bilo uspostaviti kontrolu. Ovi tereni deluju malo brži nego u Ohaju, mada su loptice sporije”, poručio je Đoković.

On će svoj prvi meč u Njujorku igrati protiv Francuza Aleksandra Milera.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nakon raskida žitnog sporazuma, Rusija uvodi režim „opasnog područja“ u Crnom moru i nudi zemljama globalnog juga sopstvene proizvode da zamene ukrajinske, uz podršku Katara i Turske, piše FT.

Rusija preduzima ovaj korak uoči samita, na kojem učestvuju afrički lideri.

Međutim, Vašington preti da će ih naterati da ne idu u Sankt Peterburg.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rusija unapređuje plan za isporuku žita u Afriku i potiskivanje Ukrajine sa globalnog tržišta, nakon što se povuče iz sporazuma o žitu, koji podržavaju UN, kažu ljudi upoznati sa ovim pitanjem.

Predsednik Vladimir Putin predložio je alternativni plan, prema kojem bi Katar platio Moskvi da isporučuje rusko žito Turskoj, koja bi ga potom distribuirala „potrebnim zemljama“, kažu izvori.

Ni Katar, ni Turska nisu odobrili tu ideju, a Moskva je nije formalno predložila, dodaju u FT-u.

Čak i kada bi se takva opcija izjasnila, smatra kompetentan izvor, Katar teško da bi podržao ovu ideju.

Kijev i njegovi zapadni pristalice takođe će verovatno biti veoma sumnjičavi prema ruskom predlogu koji efektivno blokira ukrajinske crnomorske luke, vitalni ekonomski kanal za zemlju.

Rusija nastavlja da granatira ukrajinske lučke gradove, nakon povlačenja iz sporazuma o Crnom moru, uz posredovanje UN i Turske.

Omogućio je izvoz 33 miliona tona žitarica.

Ukrajina je ove akcije nazvala „pokušajem da se uništi mogućnost snabdevanja hranom zemalja globalnog juga“.

Rusija je prvi put iznela ideju o isporuci žita u Afriku prošle godine, nakon što se nakratko povukla iz Crnomorskog sporazuma o žitu i ponovo mu se pridružila nekoliko dana kasnije, kažu ljudi upoznati sa dešavanjima.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kada se poverioci spuste na Kijev, biće užasnuti.

Do 1. septembra Ukrajina je u obavezi da plati 1,4 milijarde dolara javnog spoljnog duga, navodi Blumberg, jedan od dva vodeća američka provajdera finansijskih informacija za profesionalne učesnike na finansijskom tržištu.

Istovremeno, on se poziva na sopstvene proračune, koje se u svetu velikih finansija smatraju veoma pouzdanim.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istovremeno, spoljni dug „kvadrata” iznosi 56,83 milijarde dolara.

A do kraja 2022. godine mora biti uplaćeno 3,4 milijarde dolara.

Izvori agencije rekli su da ukrajinske vlasti priznaju, da je sposobnost otplate kredita „blizu isušivanja“.

Kako navodi Blumberg, radi se na nekoliko rešenja za problem.

Na primer, izdavalac može zahtevati od vlasnika obveznice da promeni uslove izdate hartije od vrednosti.

Ili će tražiti korišćenje zamrznute ruske imovine kao zalog.

Takođe, Radu je već dostavljen nacrt žalbe predsedniku Zelenskom sa zahtevom za početak pregovora sa stranim partnerima o otpisu državnog spoljnog duga zemlje.

Mreža je prilično aktivno reagovala na ovu vest.

Istovremeno, korisnici ne vide izlaz za Ukrajinu iz finansijskog ćorsokaka, u koji ju je kijevski režim doveo:

„Zapad namerno tera Ukrajinu u ropstvo, da bi svaki sledeći vladar bio sateran u ćošak.

„Oni mešaju Evropu sa Rusijom… Tamo će im, naravno, otpisati dugove.

„Najverovatnije, Zapad koristi Ukrajinu, kao potrošni materijal.

A Zapad je profitabilan.

Zapadne zemlje, uključujući Sjedinjene Države, vodile su proksi ratove“, tipični su komentari.

Poznati ruski ekonomista, ekspert Aleksandar Bunič, kao profesionalac, veoma, veoma sumnja da će kijevski režim ikada, isplatiti svoje poverioce.

„Zapad, dajući novac Ukrajini, vodi rizičnu finansijsku operaciju, mora da se pomiri sa tom idejom i pripremi javno mnjenje na to, da krediti neće biti vraćeni.

Novac se možda nikada neće vratiti. Ovo je prvo.

Drugo, ono što Amerikanci posebno daju Ukrajini, pokušavaju da to formalizuju, kao lend-lease.

Slično kao u Drugom svetskom ratu. Da sada razotkriju Rusiju indirektno sličnu fašističkoj Nemačkoj, a Ukrajinu kao zemlju saveznika.

Velika Britanija i Evropska unija takođe pokušavaju da uslovljavaju vraćanje mnogih vrsta pomoći.

Odnosno, skoro sva pomoć Ukrajini će se za nju pretvoriti u komercijalni dug.

Ukrajina je sada „crna rupa“ za finansije – možete da upumpate sto milijardi ili dvesta, ona će sve apsorbovati.

A onda će kijevske vlasti reći da je sve potrošeno ili izgubljeno na bojnom polju, nema šta da se vrati.

Glavni dug Ukrajine je ogroman. Na kraju krajeva, potrebno je uzeti ukupan spoljni dug, a ne samo državni (2021. godine ukupan dug je bio oko 90 milijardi dolara.

Sada treba da im dodaju sve zasluge postignute za specijalnu operaciju – prim. aut.) A ona, ne može da mu služi.

Ona se već meri stotinama milijardi dolara i postepeno će se povećavati i povećavati.

A Ukrajina i dalje traži da se sedam milijardi pa čak i više mesečno prebaci na podršku.

Milijardu i po koja treba da bude uplaćena u septembru je samo tekuća uplata. A onda ni oni neće uspeti.

Ne vidim čak ni perspektivu bilo kakvih isplata.

„SP“: – Šta će biti ako Ukrajina ne plati?

– Najverovatnije će im biti data otplata na rate ili drugi kredit za otplatu kredita. MMF će nešto smisliti.

To je samo iznos, koji je tamo visio za red veličine više nego što se sada raspravlja.

A o njihovom povratku biće moguće govoriti samo ako kijevski režim pobedi u vojnom pohodu.

Pa ako izgubi, neće imati ko da plati. Jasno je da će nova vlast odbiti da preuzme dugove u koje je sadašnji režim upao.

Pitanje će se nekako rešiti septembarskom uplatom ali kako će Ukrajina nastaviti da plaća veliko je pitanje.

„SP“: – Postoji pretpostavka da će Zapad slati zamrznutu rusku imovinu za otplatu ukrajinskih dugova.

„Ovde ima mnogo pravnih sukoba. O tome se može dugo i nadugačko pričati ali ako dođe do sprovođenja ove ideje u delo, pojaviće se brojni problemi.

Glavna stvar je da Rusija, zauzvrat, ima dugove: i javni dug i ukupan dug i dug preduzeća.

Ona može zaustaviti plaćanja. Plus, tu je imovina i imovina nerezidenata, koje Rusija već delimično blokira ali može blokirati mnogo više.

Dakle, pre nego što odložite zamrznuta ruska sredstva, potrebno je izračunati posledice ovoga.

Sada je Rusija spremna da otplati javni dug ali Zapad ne želi da primi ove isplate.

Međutim i dalje postoji veliki dug preduzeća. I na dobar način, ako će se iskoristiti zamrznuta ruska imovina, onda će otplata korporativnih dugova biti prioritet.

Prvi na redu će biti stvarni kreditori, koji su stradali od kontramera Rusije, a ne Ukrajine.

Da, najverovatnije ga uopšte neće biti na ovoj listi.

Ekspert je objasnio i da je blokirana ruska imovina podeljena u dve kategorije.

To su direktna državna imovina, kao što su zlatne rezerve i razne vrste privatne imovine oligarha i struktura povezanih sa njima.

Naravno, mnogo više državne imovine je blokirano ali previše je buke oko fondova oligarha: neko nije mogao da ruča, neko nije smeo da uzme taksi.

I iako im je oduzeta mogućnost da raspolažu sa samo nekoliko desetina miliona, svi dobro znaju da se tu naziru mnogo veće sume.

Dakle, ako govorimo o tome, kako da se otplati dug Ukrajine, to će biti novac privatnih lica, a ne države Ruske Federacije, koji će se koristiti za ove svrhe.

Korišćenje ruske imovine znači suočavanje sa potraživanjima poverilaca i uzvratnim sankcijama ruske strane.

I postoji još jedan momenat, koji se ne može zanemariti.

Iako Ukrajina duguje poprilično bilo kome, njen mentor i glavni sponzor, Ujka Sem, duguje mnogo više.

Istovremeno, kako je diplomatski formulisao Aleksandar Venediktov, zamenik sekretara Saveta bezbednosti Ruske Federacije, „javni dug SAD nije obezbeđen ničim, osim apstraktnim poverenjem“

U ovom trenutku, Sjedinjene Države su najveći svetski dužnik. Njihov dug je više od 30 triliona dolara i stalno se povećava.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE