Vršilac dužnosti generalnog sekretara NATO-a Jens Stoltenberg mogao bi da bude proširen sa svojim ovlašćenjima, zbog neslaganja oko kandidature novog šefa alijanse.

Ovo je objavio Financial Times.

Kako navodi izdanje, lideri zemalja saveznica sada rade na tome.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

NATO se vraća Jensu Stoltenbergu, usred kontroverzi oko naslednika – piše u publikaciji.

Strasti oko izbora novog generalnog sekretara organizacije rasplamsale su se na pozadini protesta Poljske protiv imenovanja Mete Frederiksen, za premijerku Danske.

Varšava nije zainteresovana da još jedan skandinavski lider zauzme ovu poziciju.

Poljska traži da se za generalnog sekretara imenuje lider istočne Evrope iz redova zemalja bivšeg SSSR-a.

To će, prema mišljenju političara, biti “jasan signal” za Moskvu.

Glavni kandidat za ovu funkciju je premijerka Estonije, Kaja Kalas.

Drugi vodeći kandidat je britanski ministar odbrane Ben Volas.

Američki predsednik Džo Bajden rekao je uoči da još nije odlučio da li će podržati smenu Stoltenberga.

Ovlašćenja šefa alijanse ističu u oktobru.

Za izbor naslednika potreban je konsenzus 31 zemlje članice NATO-a.

Ranije je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao da je pitanje prijema Ukrajine u NATO praktično rešeno.

Podržao ga je američki ambasador u alijansi, Džulijan Smit.

Borba.Info

Ekspert Sosnovski: Počela panika u nemačkim medijima… – „Četiri leoparda i pet Bredlija?”https://t.co/Lc0nlLzon5

— Borbainfo (@Borbainfo1) June 14, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemačka odlaže dodelu pomoći EU Ukrajini u iznosu od devet milijardi evra, zbog neslaganja sa EK oko izvora finansiranja, piše italijanski list Korijere dela Sera.

Kako prenose mediji, odluka o sledećem paketu pomoći doneta je na samitu EU, krajem juna.

Međutim, nemački ministar finansija Kristijan Lindner usprotivio se sponzorstvu Kijeva, na račun zajedničkog evropskog duga.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Trenutno je odobrio samo milijardu tranše, koja će ići Kijevu pre kraja jula.

U međuvremenu, vreme otkucava, Kijev kaže da mu je potrebno 5 milijardi dolara mesečno za spasavanje, a spekuliše se da Ukrajina neće otplatiti spoljni dug, od 900 miliona evra u septembru.

Autor materijala je primetio da takvo ponašanje Berlina, ozbiljno uznemirava kijevske vlasti.

Pored toga, Ukrajina je navodno sumnjičila Nemačku da namerava, da prekrši antiruske sankcije, kako bi obnovila snabdevanje gasom Severnim tokom.

Kako je napomenula zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, Ukrajina je, stalno primajući kredite od zapadnih zemalja, postala njihova kolonija.

Dakle, od trenutka puča (od februara 2014. do decembra 2021.) vlastima u Kijevu je dodeljeno oko 70,5 milijardi dolara, a od februara do maja 2022. godine iznos finansiranja je premašio 15 milijardi dolara.

Prema rečima Zaharove, Ukrajina se najaktivnije prodaje direktno zapadnom kapitalu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE