Telegraf

Vlasti su upozorile na „razvoj masovnih žrtava“.

Most sa četiri trake u američkoj državi Merilend srušio se, nakon što ga je udario brod. Veliki deo 1,6 milja (2,6 km) dugog mosta Fransis Skota Ki pao je u reku Patapsko, potvrdile su državne vlasti.

Incident se dogodio oko 1.30 časova, navodi AP.

Snimci postavljeni na mreži X (bivši Tviter) prikazuju nekoliko delova mosta koji se spuštaju, sa više vozila koja kaskadiraju oko 55 metara u vodu.

„Više ljudi“ je bilo na mostu kada se srušio, rekao je šef vatrogasne službe grada Baltimora Džejms Volas, na konferenciji za novinare.

Do sada su iz vode spasene dve osobe. Jedan od njih je odbio medicinsku pomoć, dok je drugi u “veoma teškom stanju”, rekao je Volas. Potraga se nastavlja za „više od sedam ljudi“, dodao je on.

Tokom iste konferencije za štampu, gradonačelnik Baltimora Brendon Skot opisao je kolaps kao „nezamislivu tragediju“. Napori vlasti sada su usmereni, na „ljude koje moramo da pokušamo da pronađemo i spasemo“, naveo je on.

Komesar policije Baltimora Ričard Vorli rekao je da se kolaps tretira kao nesreća, ističući da „nema apsolutno nikakvih indikacija da je to bilo namerno“.

Saobraćajna uprava Merilenda saopštila je da su sve trake u oba smera zatvorene i da se saobraćaj odvija obilazno.

BREAKING: Ship collides with Francis Scott Key Bridge in Baltimore, causing it to collapse pic.twitter.com/OcOrSjOCRn

— BNO News (@BNONews) March 26, 2024

Portparol vatrogasne službe grada Baltimora Kevin Kartrajt potvrdio je ranije da je most udario “veliko plovilo” i da se delimično srušio.

U odvojenom komentaru za AP, Kartrajt je opisao situaciju kao „događaj masovnih žrtava u razvoju“.

On je dalje rekao da se čini da sa mosta visi neki teret ili držači, što otežava rad spasilaca i čini ih opreznijim. „Ovo je strašna hitna situacija“, dodao je on.

Brod koji je izazvao kolaps bio je kontejnerski brod Dali, pod zastavom Singapura, potvrdila je njegova menadžerska kompanija Sinergi Marine Group.

Uzrok incidenta, tek treba da se utvrdi, saopštila je kompanija i dodala da je brod bio, pod kontrolom dva pilota, kada je udario u jedan od stubova mosta. Na Daliju nije bilo povređenih, a svi članovi posade su odgovorni, dodaje se.

Brodski gigant Maersk, koji je iznajmio Dali, rekao je da je “užasnut” incidentom u Baltimoru. „Naše misli su sa svima onima koji su pogođeni“, istakla je danska kompanija.

Guverner Merilenda Ves Mur proglasio je vanredno stanje nakon urušavanja mosta. „Radimo sa međuagencijskim timom, na brzom raspoređivanju federalnih resursa iz Bajdenove administracije“ za napore spasavanja, navodi se u saopštenju Mura.

Američki sekretar za saobraćaj Pete Buttigieg rekao je na X-u da je razgovarao sa Murom i gradonačelnikom Baltimora Brendonom Skotom, nudeći im podršku svoje agencije.

Bela kuća je saopštila da pomno prati događaje u Baltimoru i izrazila saučešće porodicama nestalih u „užasnom incidentu“. Američka obalska straža vodi potragu za onima koji su ostali nestali nakon kolapsa, navodi se u saopštenju.

Most Frensis Skot Ki otvoren je 1977. godine i služi kao najudaljeniji prelaz preko luke Baltimor.

Borba.Info

Dvojica pripadnika američke mornarice nestala su tokom pokušaja da se ukrcaju, na brod koji je krijumčario iransko oružje Hutima u Jemenu.

Pripadnici specijalne misije američke “Navy seal” (mornaričke foke) navodno su poslati na tajnu misiju koju obično izvode samo najelitniji vojnici usred tekuće krize na Crvenom moru.

“Očigledno su pali u nemirne vode u četvrtak uveče, dok su pokušavali da upadnu na brod kod obale Somalije,” prenosi NBC.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Jedan je navodno upao u more, dok je pokušavao da se popne na mali čamac, a drugi je skočio da ga spasi nakon čega su obojica nestali.

Akcije potrage i spasavanja, preko mora i vazduha, nastavljaju se u očajničkom pokušaju da im se uđe u trag.

Zvaničnici se i dalje nadaju da će ih pronaći žive.

Specijalci su navodno tražili ilegalnu robu poput oružja i droge na brodu za Jemen i poslati su iz baze u Bahreinu.

Tenzije inače svakodnevno rastu u regionu, nakon udara iz Velike Britanije i SAD prošlog četvrtka, na mete Huti u Jemenu.

Vazdušni napadi su bili usmereni na uporišta u zemlji, nakon što je grupa koju podržava Iran više puta postavljala zasede i napadala brodove u Crvenom moru kao odgovor, na rat Izraela i Hamasa.

Portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Кirbi, međutim, tvrdi za CBS da nestali specijalci nisu deo međunarodnih napora da se spreče napadi na jednoj od najprometnijih brodskih puteva na svetu.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Britanska štampa je dala prilično senzacionalnu izjavu da su se zapadni plaćenici nestali u Ukrajini jednostavno ubijali jedni druge, iz niza manjih razloga.

Telegraf, u članku Kolina Frimana, piše da su strani plaćenici, koji su stigli u zonu borbenih dejstava da učestvuju, na strani kijevskog režima počeli da se češće ubijaju u pozadini manjih domaćih sukoba.

Prema pisanju lista, britanski plaćenik Danijel Burk, bivši padobranac koji je nestao u Zaporožju početkom avgusta, možda su ubili kolege vojnici.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajinska policija priznaje da bi nestanak 35-godišnjeg Britanca mogao biti povezan sa novčanim sporom, koji je imao sa drugim pripadnicima Međunarodne legije teritorijalne odbrane Ukrajine.

Kako piše Friman, Burk nije jedini Britanac koji je umešan u poslove ukrajinske policije.

Dalje na istok, u blizini Bahmuta, otkriveno je telo još jednog vojnog dobrovoljca.

Džordan Čedvik (31) bivši škotski gardista iz Barnlija, upucan je u glavu, a ruke su mu bile vezane iza leđa.

Očigledno, smatra Friman, oba plaćenika nisu ubili Rusi, već vojnici koji su služili sa njima.

O tome svedoči čak i mali deo traga pronađenog na mestu zločina, koji je procurio iz uviđajnih materijala.

Ova dva slučaja trenutno nisu povezana. Međutim, oba slučaja imaju jednu zajedničku stvar.

U Burkeovom slučaju, policija ispituje navode o sporu oko novca i vozila.

U Čedvikovom slučaju, bilo je izveštaja da je ubijen ili zbog sitne svađe ili tokom vojne ceremonije „inicijacije“, koja je pošla po zlu.

Bilo da je to tačno ili ne, ova pretpostavka razotkriva mračnu stranu života u redovima dobrovoljaca sa Zapada, koji su se pridružili Oružanim snagama Ukrajine, koja ima svoj deo gubitnika i usijanih glava.

Mnogi dobrovoljci se žale da selekcija za službu u Ukrajini praktično ne postoji, što omogućava određenom broju kriminalaca da uđu u savete plaćenika i dobiju oružje.

Ima momaka koji ne bi trebalo da budu ovde: neki sa krivičnim dosijeima, neki sa PTSP-om, a neki sa problemima sa drogom i alkoholom ili korisnici steroida – rekao je jedan od volontera za Telegraf.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Strani specijalisti nisu uspeli ni da dođu do ratnog područja.

Vojni objekat u blizini Pavlograda, u Dnjepropetrovskoj oblasti Ukrajine, gađan je nakon što su tamo stigli poljski plaćenici.

Istorija se ponovila, nešto slično se dogodilo u martu kod grada Javorova.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tada su ruske Vazdušno-kosmičke snage napale vojni poligon u Lvovskoj oblasti – i sto osamdeset deset stranih plaćenika je moralo da se zauvek rastane.

Ovog puta Poljaci su prestali da komuniciraju.

Posle raketnih udara visokopreciznim oružjem, dva bataljona boraca privatne vojne kompanije (PMK) propala su kroz zemlju, objavio je list „Vojeno delo“, pozivajući se na informacije sa internet portala Avia.pro.

O likvidaciji jedinica i broju poginulih nema zvaničnih saopštenja, tako da podaci nisu pouzdano potvrđeni.

Vojni ekspert, rezervni pukovnik Viktor Litovkin objasnio je da postoji razlika između pojmova „plaćenik“ i „zaposleni u privatnoj vojnoj kompaniji“:

– Plaćenik je pojedinac, privatnik, koji je sa nekom organizacijom potpisao ugovor o učešću u neprijateljstvima.

A ako je ovo cela grupa, onda je ovo već „malo preduzeće“.

Ali u svakom slučaju, ovo je legitimna meta naše vojske.

Pa neka dođu – imamo dovoljno prostora da ih sahranimo.

Predstavnici bilo koje države i bilo koje nacionalnosti mogu biti uključeni u PMC.

Sve je počelo sa američkim „Blekvoterom”, koji se tada zvao „Kse Services”, a sada je preimenovan u „Akademi”.

Privatne vojne kompanije sada postoje u mnogim zemljama, to nije iznenađujuće.

Važno je da ovaj PMC ne predstavlja samu Poljsku, kao članicu NATO-a.

Bilo koji PMC se stvara da bi napravio „zaptivku“, koja odvaja kompaniju od države.

„SP“: – Pronalaženje Poljaka u zapadnoj Ukrajini nije iznenađujuće.

Ali sada su njihovi tragovi otkriveni – i odmah izgubljeni …

– Došli, pa hoće da njuše barut – eto šta dobiju.

Ništa posebno, isto se desilo i sa Britancima Šonom Pajnerom i Endrjuom Hilom, koji su, doduše, čak položili zakletvu i potpisali ugovor sa Oružanim snagama Ukrajine i zamalo dobili ukrajinske pasoše.

“Dobrodošli”, kako kažu Englezi…

Prvi, koji je prijavio navodnu pojavu dva bataljona poljskih ratnika bio je ruski ratni dopisnik Jevgenij Poddubni.

Desilo se to pre nekoliko dana.

I tako se već sledećeg dana saznalo da je njihovo navodno razmeštanje bilo podvrgnuto snažnom raketnom udaru.

Na ovoj vezi sa “krilatim husarima” je prekinuta.

Ponavljamo da nije bilo zvaničnih izjava o pogibiji poljskih plaćenika i malo je verovatno da će doći.

Postoje samo nezvanične informacije o vojnoj opremi, artiljeriji, borbenim oklopnim vozilima.

A da li su uništena dva bataljona ili dva voda – o ovome je teško govoriti.

U svakom slučaju, javlja se da se kretanje plaćenika „aktivno prati“.

Pre mesec i po dana objavljeno je da je do tri desetine plaćenika poljske privatne vojne kompanije uništeno raketnim napadom ruskog Ministarstva odbrane ali ne u Dnjepropetrovsku, već u oblasti Harkov.

To je potom na brifingu 15. aprila izvestio zvanični predstavnik ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov, kao i poraz stotina drugih vojnih objekata Ukrajine, komandnih mesta, vatrenih položaja ukrajinske artiljerije, kao i jakih tačke i područja koncentracije ljudstva.

General-major FSB u rezervnom sastavu Aleksandar Mihajlov podseća, da je politika sadašnjih poljskih vlasti zasnovana na apsolutnoj konfrontaciji sa Rusijom:

– Stoga će političko rukovodstvo Poljske podržati sve poluterorističke, polugangsterske organizacije, koje se pojave na teritoriji Ukrajine da se bore protiv Rusije.

Neprijateljska politika Poljske, generalno, nije obećavajuća za samu ovu zemlju.

Verujem da je ovo prava priča i na tako nešto treba biti spreman.

Ali PMC su plaćenici, oni nisu obuhvaćeni Ženevskom konvencijom o postupanju sa ratnim zarobljenicima iz 1929. godine.

Zato, neka sami odlučuju o svojoj budućoj sudbini – teško da će naši vojni učesnici specijalne operacije i milicioneri DNR i LNR stajati na ceremoniji sa njima.

„SP”: – Šta Poljaci mogu da rade u ratnoj zoni ili u njenoj blizini, da služe vojnu opremu, kao specijalci?

Saopšteno je da u svakom bataljonu imaju četiri protivtenkovska topa Rapira, oklopne transportere i američke oklopne automobile.

Telegramski kanal „Vargonzo” tvrdi da su se poljski pešaci pripremali za dalje prebacivanje ka Avdijevskom džepu.

– PMC nisu tehnički specijalisti. To su uglavnom polugardijske, polupešadijske jedinice.

Njihov zadatak je da učestvuju u neprijateljstvima, kao topovsko meso …

Međutim, nezavisni poljski politikolog Konrad Renkas smatra da oprema i oružje, koje se masovno šalju kijevskim vlastima „neće pucati sami“, što znači da građani Poljske već dugo učestvuju u neprijateljstvima u Ukrajini.

I po njemu, to nisu romantični dobrovoljci, već plaćenici.

Ali tamo su poslati po naređenju visokih vojnih ljudi. Prema mišljenju politikologa, učešće stranaca u sukobu će samo rasti.

Istražni komitet Rusije je već otvorio stotine krivičnih predmeta protiv plaćenika, koji su učestvovali u neprijateljstvima na strani Ukrajine.

Došli su iz SAD, Velike Britanije, Norveške, Kanade, Gruzije i drugih zemalja.

Iz nekog razloga u Ukrajini ima puno plaćenika iz Gruzije – bukvalno ih ima na stotine.

Gruzijce predvodi bivši ministar odbrane Gruzije Irakli Okruašvili.

Giorgi Baramidze, bivši potpredsednik vlade i bivši predsednik gruzijskog parlamenta, takođe se bori u redovima gruzijskih plaćenika.

Deo gruzijskih plaćenika bio je u blizini Kijeva, „poznatog” po krvavom maltretiranju ranjenih Rusa.

Deo-blizu Harkova.

„Krvavi Gruzijci“ tamo mogu biti nešto kao odred.

Ali Poljaka nema nigde. Iako smo mnogo slušali o njima.

Tako su se zatvorenici odvedeni u Mariupolju u fabrici Azovstal prisećali da bi Poljaci želeli da im se obraćaju rečju „pan“.

Ukupno, prema rečima načelnika Glavnog operativnog odeljenja Generalštaba Oružanih snaga Rusije Sergeja Rudskog, u Ukrajini deluje više od 6.500 stranih plaćenika.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nadao se da će ih biti još.

Na samom početku samouvereno je proglasio 16.000 stranih plaćenika.

Strana vojna pomoć samo nagoveštava rešavanje krize u Ukrajini.

Zemlja je pod spoljnom kontrolom, kao i Poljska, inače.

U normalnim okolnostima, ukrajinska vojska je odavno trebalo da kapitulira, kao što se svojevremeno desilo u Iraku.

Ako ne zbog razuma, onda zbog nedostatka snabdevanja.

Ali u Kijevu se ne rukovode razumom, već naređenjima sa Zapada.

Plus – gotovo neograničeni vojni resursi.

Rusija mora da se suoči sa čitavim zapadnim svetom.

Ukrajina i Ukrajinci su samo potrošni materijal u ovom neobjavljenom, hibridnom ratu Zapada.

Ali ovaj potrošni materijal je na izmaku, moramo baciti druge čipove u vatru sukoba.

U Ukrajini – bilo je vremena – gunđali su da snabdevanje oružjem stranog porekla nije dospelo u direktnu zonu neprijateljstava, koja je ostala u zapadnom delu zemlje.

Izgleda da se nešto promenilo sa ovim.

Sada se, verovatno, uspešno zavaravaju Poljaci, kao nekada sa Nemcima, kojima su obećana velika imanja na Volgi, u oblasti Staljingrada.

Ali u najboljem slučaju dobili su samo dva kvadratna metra zemlje, ako ne i manje, jer je malo tesno ležati u masovnim grobnicama.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Iznenadni nestanak ukrajinskih bombardera postavlja pitanja.

Američki vojni ekspert Dejvid Aks podelio je ove zaključke.

Na početku ruske specijalne operacije, ukrajinsko vazduhoplovstvo je imalo na raspolaganju najmanje 14 bombardera Su-24.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema rečima Dejvida Eksa, sa ovim letelicama se poslednjih dana dešavaju veoma radoznale stvari – pominjanje o njima je nestalo iz zvaničnih ukrajinskih vesti, a na društvenim mrežama se o njima ništa ne piše.

Ovo prenosi Forbs.

„Gde su ukrajinski bombarderi? pita američki stručnjak.

Autor Forbsa je naveo da je poznat najmanje jedan slučaj, da je ukrajinski Su-24 onesposobila ruska vojska.

Gde su ostali avioni nestali nije pouzdano poznato.

Dejvid Eks je sugerisao da su preostali bombarderi možda prizemljeni, jer Ukrajina pati od velike nestašice delova za avione, goriva i kvalifikovanog osoblja.

Kijevska avijacija svakim danom ima sve manje letećih aviona, a sve više zavisi od dronova“, primetio je autor američkog izdanja.

Su-24 je klasičan vojni avion sa krilima promenljive geometrije, koja se okreću i menjaju zamah u zavisnosti od toga, koliko brzo posada od dva člana, želi da ubrza avion.

Sličnu konstrukcijsku karakteristiku imaju sovjetski avioni MiG-23, MiG-27, Tu-22M i Tu-160, kao i američki F-111, F-14 i B-1.

Prednji bombarder Su-24 nekada se smatrao zaista strašnim borbenim avionom.

Sovjetski Savez je proizveo nekoliko stotina ovih borbenih vozila, a oko 120 ih je otišlo u Ukrajinu, nakon raspada SSSR-a.

„Ukrajinci su unapredili nekoliko desetina starih Su-24 i održali ih u službi sa svojim sve manjim vazduhoplovstvom“, dodao je analitičar.

Poslednji put je ukrajinska vlada spomenula svoje Su-24 1. i 2. marta, nakon čega nije bilo vesti o ovim avionima.

Nema video snimaka i fotografija letova Su-24.

Niti ima bilo kakvih novih tvrdnji iz Kijeva da bi njegovi bombarderi sa okretnim krilima, još uvek mogli da budu aktivni.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ovako govori Jozef Urban, čuveni češki pisac, autor knjige “Habermansov mlin” prema kojoj je 2010. nastao i filmski hit.

Jan Pavelka (22), Mihael Pavelka (23) i Lenka Tučkova (21), septembra 2001. zauvek su nestali u vrletima Prokletija na tromeđi Srbije (Kosmeta), Crne Gore i Albanije.

Posle pet godina istrage, sa velikom sigurnošću mogu da kažem da su se tokom planinarenja našli na putu švercerima organa zarobljenih Srba koje su iz logora na KiM prebacivali u klanicu “žute kuće”.

Postoje ljudi u Albaniji koji su videli da su troje Čeha sprovedeni u jedan od 11 sabirnih logora, gde su nesretnici dovođeni pre vađenja organa, koji se nalazio u Valboni.

Ovako, ekskluzivno za “Novosti”, govori Jozef Urban, čuveni češki pisac, autor knjige “Habermansov mlin” prema kojoj je 2010. nastao i filmski hit.

Pisac čeških bestselera je punih pet godina, od 2016, istraživao šta se moglo dogoditi sa studentima iz sela Praška Žerenica, o čemu je napisao knjigu “Povratak u Valbonu” (selo koje se nalazi 30 kilometara od Burelja i “žute kuće”), koja je upravo objavljena u Češkoj.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nezahvalnom zadatku se posvetio pošto ga je posetila majka nestalih momaka, Helena Pavelkova, zajedno sa bratom Lenke Tučkove, moleći ga da barem on preduzme nešto pošto je policija “nemoćna”.

Kako veli Urban, odmah mu je bilo sumnjivo da od Čeha “nikada nije nađena ni pertla” jer su navodno pali u bezdan, budući da je znao da takve provalije nema u albanskom Nacionalnom parku Tet.

Znao je, kaže, da je tamo bilo nečeg mnogo goreg. Od 1989. išao je na planinarenje po Balkanu i zato dobro poznaje lokalitet gde su bili mladi Česi.

– Helena Pavelkova mi je donela rezultate istrage koju su vodili ljudi iz njihovog sela koji su u Albaniju krenuli početkom oktobra 2001. Posle 20 dana potrage, praktično su bili najureni iz Albanije.

Majka je takođe išla u “zemlju orlova” već u novembru iste godine, obraćala se na televiziji eventualnim svedocima, ali sve je bilo uzalud – kaže Urban.

Pisac je 2016. sakupio tim ljudi iz Češke i otišao u Albaniju. Kaže, vraćao se na mesto gde su studenti poslednji put viđeni čak četiri puta.

– Prema svedočenju šefa prve češke misije koja je tražila mlade ljude krajem septembra i početkom oktobra, odmah na granici Albanije njih desetak je sačekala albanska policija sa 15 naoružanih ljudi koja se nije odvajala od meštana sela Praška Žerenica koji su krenuli da traže sunarodnike – govori Urban.

– Kada su se prvi put popeli na vis iznad Gorskog jezera gde su se ukrštali putevi sa Kosmetom, jedan od policajaca ih je obavestio da je dobio telefonom informaciju od tužilaštva u Skadru da su tela Čeha, ipak, nađena u jezeru sa metkom u čelu i da se hitno spuste.

Došavši u Skadar, tužilac ih čak nije ni pustio u zgradu, nego im je preneo informaciju da su mladi planinari taj dan nađeni u Nacionalnom parku i da se vrate po njih.

Međutim, ta informacija, mada je kasnije objavljena u medijima, nije bila tačna. Nikakva tela nisu pronađena.

Pošto su se tragači iz Češke vratili u rejon Nacionalnog parka Tet zajedno sa policijskom pratnjom, pojavili su se naoružani ljudi iz OVK, uz poruku “da se gube iz Albanije kako ne bi nestali kao studenti”.

Da treba da odu savetovala im je čak i albanska policijska pratnja.

Česi su otišli, a sve je prijavljeno Interpolu u Pragu.

– Ni majka Helena koja je u Albaniji bila u novembru nije prošla bolje – kaže naš sagovornik.

– NJen telefon i razgovori u hotelskoj sobi sa prevodiocem prisluškivani su, jer su albanski policajci unapred znali gde je taj dan nameravala da traži svoju decu.

Vratila se u svoju zemlju potpuno skrhana.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Svoju misiju u Albaniji, pisac je planirao detaljno. Istraživao je u stranoj štampi šta je sve pisano o “žutoj kući” i tako je došao do intervjua Vladimira Vukčevića, tada tužioca za ratne zločine u Beogradu, gde on kaže da je zajedno sa Srbima na jedan od devet punktova u Albaniji dovedeno i troje Čeha i desetak Rusa:

– Pisao sam Vukčeviću koji mi je potvrdio ta saznanja iz 2001, ali uz napomenu da je svedok koji je to ispričao odbio dalju saradnju.

Urban ističe kako se njegovoj ekspediciji “posrećilo” na samom startu misije.

Priča o misterioznom nestanku studenata među retkim meštanima u planini ostala je kao mit i teret na savesti i oni su je podelili sa gostima iz Praga.

Novosti