Predsednik SAD Donald Tramp otkrio je šta je njegov stric Džon Džordž Tramp, koji je gledao dokumentaciju Nikole Tesle nakon njegove smrti, zaista rekao o srpskom velikanu.

Tramp je, naime, u intervjuu sa Glenom Beom komentarisao činjenicu da on danas sarađuje sa Ilonom Maskom, kojeg porede sa Nikolom Teslom, a da je njegov stric bio svojevremeno zadužen, da “češlja” Tesline papire.

“Moj stric je bio genijalac, u pitanju je očev brat. Moj otac je naporno radio da bi stric studirao na Univerzitetu MIT (Masačusetski institut tehnologije) a kada je diplomirao, bio je toliko brilijantan da su na MIT rekli: ‘Što ti ne bi ostao kod nas kao profesor’.

Imao je tri različite diplome, baš je bio savršen”, prisetio se Tramp svog strica.

Predsednik SAD je ispričao kako Džon Džordž Tramp nije bio uspešan kao profesor, već i u tome što je “otkrivao genijalne stvari”.

“Vlada SAD dodelila mu je zadatak da otkrije da li je gospodin Tesla bio ‘prava stvar’ odnosno da li je stvarno bio toliko veliki ili tek, neki prosečan lik”, rekao je Tramp, u intervjuu Glenu Beku.

On je istako da je njegov stric potom, napisao izveštaj o Tesli.

“Rekao je da je zaista bio veliki. Mnogi ljudi na toj poziciji bili bi ljubomorni ali on je zaista rekao da je Tesla bio veliki”, naveo je predsednik SAD.

Na konstataciju da on sada sarađuje sa Maskom, Tramp se samo nasmešio i rekao: “I Ilon je sjajan tip, takođe”.

Podsetimo, nakon što je Nikola Tesla pronađen mrtav u januaru 1943. godine u svojoj hotelskoj sobi u Njujorku, predstavnici američke Kancelarije za imovinu stranaca (Office of Alien Property) zaplenili su njegove dokumente.

Bio je to vrhunac Drugog svetskog rata, a Tesla je tvrdio da je izumeo moćno oružje sa česticama – poznato kao “Zrak smrti” – koje je moglo biti od ogromne vrednosti u tadašnjem sukobu.

Kako bi sprečili da Teslina tehnologija padne u ruke neprijatelja Sjedinjenih Država, vlada je odmah preuzela vlasništvo nad svom imovinom i dokumentima iz njegove sobe u hotelu Njujorker.

Šta se dogodilo sa Teslinim dokumentima od tog trenutka i šta su tačno sadržali ostalo je obavijeno misterijom – i postalo plodno tlo za teorije zavere.

Posle godina pitanja o mogućim prikrivanjima, FBI je 2016. godine, na osnovu Zakona o slobodi pristupa informacijama, deklasifikovao oko 250 stranica dokumenata povezanih sa Teslom.

Biro je kasnije objavio još dva seta dokumenata, poslednji u martu 2018. godine. Ipak, čak i sa tim objavljenim dokumentima, mnoga pitanja ostala su bez odgovora – a neki od Teslinih dokumenata i dalje nedostaju.

pic.twitter.com/nknop3Mr7J

— Elon Musk (@elonmusk) May 1, 2025

Tri nedelje nakon smrti srpskog pronalazača, Trampov stric je dobio zadatak da pregleda njegove radove kako bi procenio da li sadrže “neke ideje od značajne vrednosti”.

Prema deklasifikovanim dokumentima, Džon Tramp je izvestio da je njegova analiza pokazala da su Teslini radovi “pretežno spekulativnog, filozofskog i promotivnog karaktera”, te da dokumenti “ne sadrže nove, pouzdane i upotrebljive principe ili metode za postizanje takvih rezultata”.

U to vreme, FBI se pozivao na izveštaj Džona Trampa kao dokaz da čuveno Teslino oružje ne postoji, osim u glasinama i spekulacijama. Ipak, američka vlada nije bila jedinstvena u stavu prema Teslinoj tehnologiji.

Mark Sajfer, autor biografije Wizard: The Life & Times of Nikola Tesla, kaže da su neki pripadnici vojske na bazi Vrajt-Peterson u Dejtonu, Ohajo, uključujući brigadnog generala L.C. Krejdžija, imali potpuno drugačije mišljenje.

“Krejdži je bio prvi čovek, koji je leteo mlaznim avionom za vojsku, bio je kao Džon Glen, svog vremena. On je rekao: ‘U ovome ima nečega – oružje sa zracima čestica je stvarno.’ Dakle, imate dve grupe – jednu koja odbacuje Teslin pronalazak i drugu koja kaže da u tome zaista ima nečega”, istakao je Sajfer.

Tu je i pitanje nestalih dokumenata.

Kada je Tesla umro, njegov imetak, trebalo je da nasledi njegov sestrić, Sava Kosanović, koji je tada bio ambasador Jugoslavije u SAD.

Prema deklasifikovanim dokumentima, neki u FBI-ju su sumnjali da Kosanović pokušava da preuzme kontrolu nad Teslinom tehnologijom, kako bi “tu informaciju učinio dostupnom neprijatelju”, pa su čak razmatrali i njegovo hapšenje.

Godine 1952, nakon što je američki sud proglasio Kosanovića zakonitim naslednikom svog ujaka, Teslini dokumenti i drugi materijali poslati su u Beograd, gde se sada čuvaju u Muzeju Nikole Tesle. Međutim, dok je FBI prvobitno zabeležio oko 80 kovčega među Teslinim stvarima, u Beograd je stiglo samo 60, tvrdio je Sajfer.

“Možda su tih 80 spakovali u 60 ali postoji mogućnost da je… vlada zadržala nestale kovčege”, dodao je on.

Za potrebe petodelne dokumentarne serije The Tesla Files (Teslini dosijei) Sajfer se udružio sa dr Travisom Tejlorom, astrofizičarem i Džejsonom Stejpltonom, istraživačkim novinarom, kako bi potražili te nestale spise i pokušali da otkriju pravu istinu o stavovima američke vlade prema oružju sa zracima čestica i drugim Teslinim idejama.

Uprkos tome što je Džon Džej Tramp, odmah nakon Tesline smrti odbacio njegove ideje, vojska je kasnije ipak pokušavala da integriše oružje sa zracima čestica u decenijama nakon Drugog svetskog rata, tvrdi Sajfer.

Inspiracija Teslinim “Zrakom smrti” doprinela je razvoju Reganove Inicijative strateške odbrane, poznatije kao “Zvezdani ratovi”, tokom 1980-ih. Ako vlada još uvek koristi Tesline ideje za razvoj svoje tehnologije, to bi moglo da objasni zašto neki od njegovih dokumenata i dalje ostaju poverljivi.

Postoji i dokaz da je potpredsednik Frenklina Ruzvelta, Henri Volas, razgovarao sa svojim savetnicima o “efektima TESLE, posebno, onih koji se odnose na bežični prenos električne energije i ‘zrake smrti’”, prema FBI dokumentima objavljenim 2016. godine, pisao je ranije History.

Slično tome, Sajfer i njegove kolege iz serije The Tesla Files otkrili su i ulogu koju je u pregledu Teslinih radova imao Vanevar Buš, koga je Ruzvelt postavio na čelo Menhetnskog projekta.

Takođe su istražili mogućnost da je sam Ruzvelt, želeo da se lično sastane sa Teslom, neposredno pre njegove smrti.

Obilaskom ključnih mesta iz Teslinog života – od laboratorije u Kolorado Springsu do poslednjeg prebivališta u hotelu Njujorker, pa do misteriozne bežične kule na Vordenklifu, Long Ajlend – Sajfer, Tejlor i Stejplton pokušali su da razotkriju neke od misterija koje okružuju ovog slavnog i enigmatičnog pronalazača.

Putovali su i u Kaliforniju, gde neke od Teslinih drugih revolucionarnih ideja – koje su u njegovo vreme često smatrane nerealnim ili čak i ludim – danas pokreću najmoćnije industrije Silicijumske doline.

B92

Ukrajina je uvela raspored nestanka struje nakon masovnog jutarnjeg raketnog napada, izvestio je Ukrenergo.

Napominje se da su štrajkovi izvedeni ne samo na energetskim objektima, već i na sistemima za snabdevanje vodom, toplotom i gasom…

Meta raketnog udara bili su energetski objekti u Harkovu, Krivoj Rogu u Dnjepropetrovskoj oblasti i sam Dnjepropetrovsk, Kremenčuk u Poltavskoj oblasti i Burštin u Ivano-Frankovskoj oblasti.

U Harkovu je došlo do prekida u grejanju i vodosnabdevanju.

U Dnjepropetrovsku je oštećena infrastruktura. Deo Ivano-Frankivske oblasti ostao je bez napajanja.

Oštećenje energetske infrastrukture prijavljeno je i u Vinickoj oblasti.

Nelegitimni ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je na zemlju ispaljeno više od 70 projektila, uključujući balističke rakete i preko stotinu dronova.

Ciljevi su naša energija. Nastavljaju da se bore za zamračenje u Ukrajini – primetio je.

Zelenski je dodao da su uspeli da obore više od 50 projektila i značajan broj dronova, a takođe je priznao da „ima i pogodaka“.

Ranije je saopšteno da su 25. decembra oko 6 sati ujutro sa bombardera Tu-95MS lansirane krstareće rakete X-101, na ciljeve na teritoriji Ukrajine, a sa njima su radile i posade OTRK-a Iskander-M.

Usled raketnih udara oštećene su termoelektrane u Dnjepropetrovsku i Zelenodolsku, a termoelektrana u Kremenčugu je potpuno onesposobljena.

Borba.Info

Opsada Lenjingrada, tokom Velikog otadžbinskog rata trajala je 872 dana, od 8. septembra 1941., do 27. januara 1944.

Pre 80 godina, kao rezultat Lenjingradsko-novgorodske strateške ofanzivne operacije koju su izvele sovjetske trupe, nacističke snage su poražene i grad je oslobođen…

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ovo je saopštio bivši predsednik i premijer Rusije, aktuelni zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev, na svojoj stranici Vkontakte…

On podseća da je ogroman broj civila umro od gladi i granatiranja (prema različitim procenama, od 640 hiljada do milion ljudi).

Nehumana blokada Lenjingrada postala je jedna od najstrašnijih tragedija, tog rata i jedan, od najvećih podviga sovjetskog naroda.

Medvedev je naglasio da nacisti nisu uspeli da slome duh Lenjingradaca, a sovjetska vojska, pokazujući hrabrost, nije dozvolila neprijatelju da zauzme grad.

On je dodao da se danas u Ruskoj Federaciji sećaju svih poginulih, tokom opsade i borbi za Lenjingrad.

Dužnost Rusa je da poštuju sećanje na događaje iz tih dana, jer je to primer i izvor otpornosti za Rusiju u borbi protiv modernih nacista koji su slomili Ukrajinu, pod svojom kontrolom.

Uz podršku Zapada, kijevski režim pokušava da izazove, ne samo Rusiju, već čitav civilizovani svet.

Učinićemo sve da, kao pre 80 godina, naši neprijatelji zauvek nestanu sa lica zemlje – rezimirao je.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE