Sjedinjene Američke Države su pogođene nestašicom jaja, zbog čega su njeni trgovci primorani da se okrenu Turskoj.

Prema Centralnom savezu proizvođača jaja u Turskoj, ova država planira da tokom ove godine u SAD izveze 420 miliona jaja, što će biti više nego ikad…

Razlog za to je ptičiji grip koji je od 2022. do danas u SAD-u usmrtio 140 miliona ptica, od čega samo u novembru i decembru prošle godine 17 miliona. Manje ptica znači manje jaja i rast cena jaja, prenosi Kliks.

“Ptičiji grip je glavni razlog povećanja izvoza”, izjavio je predsednik Centralnog saveza proizvođača jaja u Turskoj Ibrahim Afjon.

Prema Zavodu za statistiku rada SAD-a, karton s deset velikih jaja razreda A je prošli mesec koštao 4,95 dolara.

Trgovački lanci “Costco” i “Trader Joe’s” su ograničili kupovinu jaja po kupcu dok “Waffle House” naplaćuje dodatnih 0,50 dolara po jajetu.

Biće potrebni meseci kako bi se nestašica rešila, a u Ministarstvu poljoprivrede SAD-a očekuju da će cena jaja tokom ove godine dodatno porasti za 20 posto.

Ova cena je prošli mesec porasla za 15,2 posto i viša je za 50 posto u odnosu na isti mesec prošle godine.

Američke kompanije su preuzele na sebe pronalazak jaja izvan SAD-a, a Turska je jedina država iz koje SAD uvoze jaja.

Međutim, stručnjaci smatraju da se povećanjem uvoza jaja neće značajno uticati na njihovu nestašicu u SAD-u.

“Ovo je dovoljno da se nadoknadi deo gubitaka u proizvodnji ali neće biti od velike pomoći ako se ptičiji grip (HPAI) nastavi sadašnjim intenzitetom”, rekao je Bernt Nelson, ekonomista Američke federacije poljoprivrednih biroa (AFBF).

SAD u proseku godišnje proizvedu više od 1,75 milijardi jaja, a taj broj će ove godine nastaviti da se smanjuje jer ptičiji grip usmrćuje sve više ptica.

“Podržavamo privremeni uvoz proizvoda od jaja kako bismo olakšali pritisak na snabdevanje jajima u SAD-u dok smo u izazovnom vremenu stalnog otkrivanja visokopatogenog ptičijeg gripa.

Kao i svi, želimo rešenja za ovu situaciju”, naveo je predsednik i izvršni direktor Udruženja proizvođača jaja u SAD-u Čed Gregori.

Jedno od rešenja, barem trenutno, jeste veći uvoz jaja. SAD su prošle godine iz Turske uvezle 71 milion jaja, a ovogodišnji uvoz bi trebao da bude veći za šest puta.

Naime, Turska će do jula ove godine izvesti 240 miliona, a do kraja godine još skoro toliko jaja.

Turska je peta najveća izvoznica jaja u svetu, posle Holandije, SAD-a, Poljske i Nemačke.

Tokom 2023. je širom sveta izvezla jaja ukupno vredna 411 miliona dolara.

Ovogodišnji turski izvoz jaja u SAD iznosiće 37 miliona dolara.

B92

Evropski zagovornici ponovnog uvoza ruskog gasa su ćutali neko vreme i čekaju pravu zimu, nestašicu LNG na tržištu i rast cena.

Tokom poslednjih 50 godina, zapadnoevropske energetske kompanije razvile su duboke poslovne ali i lične veze prvo sa sovjetskom, a potom i ruskom gasnom industrijom.

Najveći eksponent tih odnosa i interesa je bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, koji je kao nemački kancelar otvorio put projektu gasovoda Severni tok 1, postavši i njegov predsednik uprave nakon što je napustio kancelarsku dužnost.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Uporedo s tim biznisom, Šreder je bio istrajni zagovornik sve čvršćeg nemačko-ruskog energetskog odnosa i povezivanja.

Za ovog bivšeg nemačkog kancelara i drugih njegove vrste u evropskom energetskom sektoru, takva jedna sitna stvar poput punog opsega između dveju država na evropskom kontinentu – Rusije i Ukrajine – ne znači nužno kraj uobičajenog poslovanja, navodi u svojoj analizi za National Interest Alan Rajli, viši saradnik u think tanku Atlantsko veće (Atlantic Council) iz Vašingtona, koji se specijalizovao na područjima antimonopolskog, trgovinskog i energetskog prava kao i pitanjima politike Evropske unije.

U ovom trenutku, činjenica je da se posao Gaspromovog izvoza ruskog gasa iz gasovoda u EU do temelja urušio.

Ipak, uprkos tome, mnogi poslovni i politički evropski zvaničnici žele da se stvar što pre vrati u “normalu”.

U Njemačkoj već duže vreme premijer Saksonije poziva na popravak gasovoda Severni tok 1 i obnovu isporuka ruskog gasa.

U Italiji je jedan od pripadnika stare rusko-italijanske energetske klike, Paolo Skaroni, izabran za predsednika italijanskog energetskog diva ENEL.

“Re-Šrederizacija”

Nije previše teško prepoznati šta se kuva.

Ekipa koja maše sloganom “business as usual”, predvođena upravo onima poput Šredera i Skaronija, navijaće i gurati sklapanje poslova o ponovnom protoku gasa s Moskvom.

Istovremeno, na prvi pogled, ‘Re-Šrederizacija‘, kako taj eventualni budući proces naziva autor analize, izgleda kao nemoguća misija, prenosi Jutarnji.

Uvoz ruskog gasa iz gasovoda u Evropu od početka sukoba sa Ukrajinom pao je sa 40 na oko svega 5 posto.

Nemačka, najveći ruski uvoznik gasa, osigurala je u međuvremenu nekoliko novih LNG terminala, tačnije plutajućih LNG brodova za uvoz LNG-a.

Nemački ministri stalno iznova ponavljaju i ističu ključna stajališta vezana uz energetsku diverzifikaciju.

Nemačka će, tako, uvoziti norveški prirodni gas, LNG, energiju vetra, solarnu energiju – ukratko, sve osim ruskog gasa. Međutim, ruski prirodni gas nije u potpunosti nestao s “radara”.

Naime, iako je ruski uvoz putem gasovoda kolabirao, ruski uvoz LNG-a se povećao.

Tačnije, širom EU ruski uvoz LNG-a sada je na drugom mestu, odmah iza uvoza LNG-a iz SAD-a.

Što je još važnije, ekonomski i politički sistem potpore uvozu ruske energije širom Zapadne Evrope nije nestao.

Trenutno možda teži da bude manje vidljiv ali taj je sistem spreman ponovno da se aktivira i pogura ruski gas prema Evropi u prvom trenutku koji bi bio pogodan.

Tu je već spomenuti premijer Saksonije, Majkl Krečmer, a zanimljivo je da on koristi politiku zatvaranja nemačkih nuklearnih elektrana – od kojih su poslednje tri isključene 15. april – kao opravdanje za to.

Jutarnj list

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Mnogi stručnjaci i mediji u Velikoj Britaniji nedavno su zabrinuto raspravljali o nejasnoj budućnosti svog „Maglovitog albiona”.

To nije iznenađujuće, jer su Britanci počeli ubrzano da postaju siromašniji, zbog nekoliko faktora, koji se međusobno preklapaju.

Prema prognozi Nacionalnog instituta za ekonomska i socijalna istraživanja (NIESR) iz Londona, broj ljudi koji žive u siromaštvu u Ujedinjenom Kraljevstvu, odnosno u prekim potrebama, mogao bi da dostigne milion ljudi 2023. godine, javnosti o tome, pozivajući se na podatke specijalista.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U bliskoj budućnosti, Velika Britanija će se suočiti sa recesijom, ako vlada ne preduzme hitne i efikasne mere da odgovori.

Kao rezultat krize, posle nekog vremena, još 250 hiljada Britanaca postaće prosjaci.

Britanska ekonomija je pod pravim stresom.

Na to utiču: ozbiljno povećanje cena energenata izazvano aktuelnim okolnostima, oko sukoba između Rusije i Ukrajine, kao i napetosti na tržištu rada.

Zajedno, ova dva faktora utiču na povećanje inflacije u zemlji.

Do kraja 2022. inflacija bi mogla da dostigne 14,4 odsto, što će biti najveća stopa u poslednjih 40 godina.

Istovremeno, ekonomija Velike Britanije će se smanjiti za 5%, izračunato u NIESR.

Zauzvrat, bivši šef maloprodajnog lanca Sejnsberi (drugog po veličini u Velikoj Britaniji) Džastin King rekao je za britanski list Gardijan, da se „zlatna era“ jeftine hrane u zemlji, bliži kraju.

Zbog toga se stanovnici moraju dugoročno pripremiti za visoke cene hrane i vreme je da vlada razmisli o obezbeđivanju beneficija onima, kojima je potrebna.

On je naglasio da Britanci nikada nisu trošili manje novca na hranu nego sada.

Ali ovaj istorijski period se bliži kraju i troškovi će uskoro rasti.

A neke porodice će morati da prilagode budžet.

Jednostavno neće imati dovoljno novca za hranu i biće im potrebna pomoć države.

Istovremeno, premijer Boris Džonson je naredio da se smanji državna potrošnja i otpusti 91 hiljadu radnih mesta, odnosno 20 odsto zvaničnika, „da bi se smanjili troškovi života“.

Ovo je prenelo britansko izdanje Dejli mejla, precizirajući da će ova inicijativa uštedeti 3,5 milijardi funti godišnje.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropska unija će prestati da kupuje ruski ugalj do kraja leta, izjavio je nemački kancelar Olaf Šolc.

Istovremeno, političar nije uzeo u obzir objektivne činjenice, koje govore o potpunoj zavisnosti EU, od resursa.

O tome je govorio stručnjak za energetiku Aleksandar Frolov.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Evropska unija će ovog leta zaustaviti isporuke ruskog uglja, mi ćemo se odreći nafte pre kraja godine i ozbiljno smanjiti isporuke gasa“, hvalio se nemački političar, u svom intervjuu za The Indian Ekpress.

Govoreći o odbijanju potrošnje uglja, Šolc je samo ponovio sve što piše u petom paketu antiruskih sankcija, rekao je za PolitEkpert Aleksandar Frolov, zamenik generalnog direktora Nacionalnog energetskog instituta.

Ugalj je jedan od najvažnijih resursa EU, od čega više od polovine Brisel, kupuje od Moskve.

„Nemačka je jedan od najvećih potrošača uglja u EU, kao i Poljska.

U energetskom bilansu Nemačke, ugalj zauzima najveći obim među svim zemljama.

Rast potrošnje bio je tipičan za sve zemlje EU 2021. i 2022.

Resurs se koristi za zamenu gasa u proizvodnji električne energije.

Zavisnost EU od uglja, je za dve godine porasla na viši nivo, nego u poslednjih pet godina“, rekao je sagovornik JP.

EU nema vidljive šanse da napusti ruski ugalj, naglasio je Frolov.

Verovatno je da je u vreme formulisanja sankcija Brisel bio pod snažnim pritiskom i jednostavno je požurio, da donosi ishitrene odluke.

„Ispostavilo se da je Evropska komisija donela odluku bez razmišljanja.

Nije proračunala zavisnost zemalja od ruskih energetskih resursa, nije razgovarala sa kupcima.

EK zapravo ne razume, koliko je EU zaista potrebno, ne razumeju, gde se to može nabaviti, osim za Rusku Federaciju, prebacuju rešenje ovog problema na nacionalne vlade.

Žive po principu: „Izašao sam, sad si ti na redu“, rekao je energetski stručnjak.

Specijalna vojna operacija demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine počela je 24. februara.

Istovremeno su SAD i Evropska unija uvele sankcije Rusiji.

Ograničenja nisu zaobišla ni energetski sektor.

Međutim, brojne zemlje, uključujući Austriju i Mađarsku, usprotivile su se odluci o embargu na gas iz Ruske Federacije, jer bi to izazvalo ekonomsku krizu.

Posledice odbijanja isporuke uglja iz Ruske Federacije, koje će uskoro pogoditi strane državljane, ostaće na savesti poljske vlade.

Ovo je ranije izjavio politikolog Mateuš Piskorski.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sledi i snimak zavejanih stabala koji prate reči: „Još uvek ima ptica na ovom drveću ali će biti pojedene u utorak.

Autor: Gevorg Mirzajan

„Ljudi vide da cene rastu, a ne mogu ni da nađu ono što su uvek rado kupovali u prodavnicama“.

Ovaj citat nije opis sovjetskih nestašica po prodavnicama u vreme vladavine Gorbačova.

Ovom izjavom je američki predsednik Džo Bajden označio velike probleme koji sada razdiru američku ekonomiju.

A to su i njegovi politički problemi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Jedno vreme je na YouTube bio veoma gledan video, koji je navodno prvo prikazivan u Severnoj Koreji čijim građanima je trebalo da predstavi savremenu Ameriku.

Ti kadrovi SAD predstavljaju kao zemlju beskućnika, koju Crveni krst snabdeva građevinskim materijalima iz Severne Koreje“.

Sledi i snimak zavejanih stabala koji prate reči: „Još uvek ima ptica na ovom drveću ali će biti pojedene u utorak.

Ptice su ukusne. Ljudi takođe mogu jesti sneg kojeg u SAD ima u izobilju.”

Upućenija publika se naravno smejala ali se odjednom pojavljuje, doduše malo, zrno istine.

Današnji Amerikanci počinju da uče dve nove reči – inflacija i nestašice.

Wall Street Journal piše: „Zarade rastu 5 odsto godišnje, raste i broj radnih mesta, cene akcija su rekordno visoke (S&P 500 rast za 39 odsto otkad je Bajden na vlasti)…

Međutim, Bajdenov rejting je na dnu, a demokrate su nedavno izgubile državu u kojoj su imale jake pozicije – Virdžiniju…

Delom i zbog neobičnog ekonomskog problema – inflacije, kao i svakodnevnih nestašica hrane izazvanih epidemijom korona virusa“.

Da, problem nije nastao danas. Cene su rasle tokom cele godine ali su u oktobru opravdanja prestala da funkcionišu…

U tom mesecu su potrošačke cene skočile 6,2 odsto, što je rekord za poslednjih 30 godina.

A teško da će se situacija radikalno popraviti u novembru ili decembru.

Glavni problem nije u tome što stanovnici SAD takve cifre nisu videli 30 godina, već u tome što je kultura potrošnje jedan od temelja američkog načina života.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Stub na kome počivaju američki patriotizam i društveni ugovor između stanovništva i vlasti.

„Ljudi veoma dobro razumeju šta se dešava kada vide stotine kamiona koje nema ko da rastovari.

To ugrožava ne samo sadašnji nivo prodaje robe široke potrošnje, već dovodi u pitanje i prodajnu sezonu koja se očekuje na kraju godine“, piše New York Post.

Jaja i riba su u SAD poskupeli za 11 odsto, a slanina i govedina – 20 odsto.

„Sve je poskupelo: voće, povrće. Gospode, čak su i jabuke poskupele – a sada je sezona jabuka“, ogorčeni su američki kupci.

Cena bifteka se skoro udvostručila za dve godine.

Najsiromašnijih 25 odsto domaćinstava verovatno neće jesti šnicle – ali sada ionako troše 36 odsto svih prihoda na hranu.

Ankete zato pokazuju da 62 odsto Amerikanaca za porast inflacije krivi Bajdenovu administraciju, a da 68 odsto ispitanih smatra da se ekonomska situacija u zemlji pogoršava.

SAD sada dnevno proizvode dva miliona barela nafte manje nego 2019. godine, za šta je, prema brojnim komentatorima, kriv Bajden.

„Naravno, ne tvrdim da je predsednik Bajden lud ali ponekad sumnjam da on i ja živimo u istoj stvarnosti“, rekao je kongresmen iz Teksasa Majkl Berdžes.

Nezadovoljne su i demokrate, koje ne žele da zajedno sa Bajdenom idu na izborno dno.

„Vašington više ne može da ignoriše ekonomski bol koji Amerikanci svakodnevno doživljavaju“, ogorčen je senator Zapadne Virdžinije Džo Mančin.

Bajden je objavio da će problem snabdevanja rešavati i investiranjem 17 milijardi dolara u lučku infrastrukturu.

Međutim, efekata neće biti pre narednog proleća.

To znači da će neki građani SAD zaista imaju priliku da provere koliko su ptice ukusne.

Fakti

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE